У Свечаној сали Матице српске, 14. децембра 2015. године у 12 часова, др Предраг Милосављевић одражао је предавање поводом отварања изложбе „Слово ренесансе: античка геометрија у средњовековном српском стваралаштву“. У оквиру излагања било је речи о античким знањима примењеним у време владавине династија Немањић, Хребељановић/Лазаревић и Бранковић. Излагање је било пропраћено презентацијом у оквиру које је посебна пажња била усмерена на очигледне примере примене геометријско-пропорцијских образаца у оквиру српског ликовног стваралаштва у раздобљу између X и XV века, као и њима сличним основама примењеним током развоја ренесансе у Западној Европи (XIV-XVI век). У говору који је проф. др Александар Петровић одржао након излагања др Милосављевића било је указано на присуство и значај развоја неоплатонизма у средњовековном српском стваралаштву. Изложбу је отворио проф. др Драган Станић, председник Матице српске.

Проф. др Бранко Момчиловић одржао је 10. децембра предавање из програма Србија у Првом светском рату 1915, под насловом „ Госпођа Мејбел Синклер Стобарт – заборављена хероина Великог рата”. Госпођа Стобарт је својим радом као управница Крагујевачке енглеске болнице у Првом светском рату изузетно задужила српски народ. Захваљујући њеној преданости и организационим способностима спасено је на хиљаде српских живота, војника и цивила. О свом раду у Србији оставила је потресно сведочанство, дневник Пламени мач у Србији и другде, објављен 1916. године. Присутне госте је поздравио доц. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске.

Обавештавамо сараднике и читаоце Летописа Матице српске, све чланове Матице српске (њих преко 3000) и све поштоваоце Матице српске као најстарије српске културне институције (о њиховом броју можемо само да нагађамо, али тај број није мали) да актуелни министар културе Иван Тасовац наставља своју акцију угрожавања неких од најважнијих тековина српске културе.

Најстарији живи књижевни часопис на свету Летопис Матице српске и даље је на удару. Упркос томе што је надлежна Комисија Министарства културе још 8. априла 2015. донела одлуку о финансијској помоћи часопису у износу од 400 000 динара, упркос томе што је 26. августа о.г. потписан уговор о тој помоћи, предвиђени износ до дана данашњег није уплаћен на рачун Матице српске. У међувремену је министру Тасовцу и Министарству упућено 7 писама у којима се скреће пажња на озбиљност проблема и на неопходност његовог решавања, али се на та писма министар не обазире. Уз то он избегава сваки разговор о овом проблему, а понуде представника Матице српске да се дијалогом дође до прихватљивог решења, он упорно игнорише.

Упркос очигледној небризи, Министарство које води Иван Тасовац је Матици, септембра ове године, јавно, преко медија информисања, послало једну ироничну, чак циничну честитку за успешан излазак деветог броја у 2015. години и Летопису пожелело све најбоље. С обзиром да је Министарство одобрило свега једну шестину средства неопходних за редовно излажење најстаријег живог светског књижевног часописа, сваки културни и добронамерни човек којем је стало до напретка српске културе, мора се запитати о смислу оваквих поступака надлежног министра.

9. децембра у сали за седнице Матице српске обележено је пет година издавачке делатности Друштва чланова Матице српске у Републици Српској.

О раду Друштва као и будућим плановима говорили су꞉ академик Драго Бранковић, генерални секретар Друштва, проф. др Младен Шукало, председник Друштва, чланови Управног одбор Друштва мр Слободан Наградић и мр Жељко Вујадиновић. Госте је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске.

У здању Препарандије Педагошког факултета у Сомбору, у уторак, 8. децембра, у 12 часова, отворена je изложба „Матица српска“, посвећена предстојећој 190-годишњици од оснивања најстарије српске културне и научне установе. Изложба је приређана у сарадњи Матице српске, Ректората Универзитета у Новом Саду и Педагошког факултета у Сомбору. Пред бројним студентима и гостима, на отварању изложбе о настанку, раду, историјату и значају Матице српске говорили су историчари проф. др Саша Марковић и доц. др Михаел Антоловић, а изложбу је отворио декан Педагошког факултета у Сомбору проф. др Жељко Вучковић.

Изложба о Матици српској представља сажет преглед прошлости ове установе, а посетиоци могу да виде портрете оснивача и најзаслужнијих чланова Матице, скенирана документа која сведоче о њеном настанку у Пешти 1826. год. и пресељењу у Нови Сад 1864. године, као и писма њених најугледнијих чланова кроз историју. Представљена су и сва актуелна издања Матице српске, а путем најсавременијег компјутерског екрана знатижељни посетиоци могу и визуелно да погледају историјат ове установе и биографије наславнијих „Матичара“ у дигиталном облику.

Изложба о Матици српској отворена је у здању сомборске Препарандије сваки дан од 9 до 19 часова, све до 27. децембра. Улаз је слободан.

Делегација Универзитета из Нижњег Новгорода, коју је предводио проректор проф. др Андреј Кузњецов, посетила је Матицу српску 30. новембра 2015. године. У саставу делегације били су и Људмила Ручина, декан Филолошког факултета, Артем Маслов, заменик директора Института међународних односа и опште историје, Кирил Баландин, помоћник ректора за међународну сарадњу и Ирина Абрамова, професорка Филолошког факултета. Госте су примили проф. др Драган Станић, председник, проф. др Бранко Бешлин, потпредседник, доц. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар и мср Јелена Веселинов, управница послова Матице српске. У разговору је сагледана досадашња сарадња Матице српске и њижегородског Универзитета и размотрене су могућности даљег заједничког рада на организацији дана српске културе у Нижњем Новгороду и дана руске културе у Србији. Гости из Русије предложили су да се научници из Србије укључе у објављивање радова у научним часописима и другим публикацијама које издаје Универзитет у Нижњем Новгороду.

Делегација Матице русинске из Руског Крстура, у саставу Ђура Папуга (председник), Миломир Шајтош (потпредседник) и проф. др Михаило Фејса (потпарол), посетила је 3. децембра 2015. године Матицу српску. Госте су примили проф. др Драган Станић (председник), проф. др Бранко Бешлин (потпредседник) и доц. др Ђорђе Ђурић (генерални секретар Матице српске). Представници Матице русинске упознали су домаћине са својом делатношћу и упутили позив представницима Матице српске да присуствују прослави поводом 25 година рада Матице русинске. Вођени су разговори о могућој сарадњи у наредном периоду.

Поводом 100 година од рођења Живана Милисавца (1915–1997), дугогодишњег члана Матице српске, уредника Летописа Матице српске, секретара и председника Матице српске, Матица је 2. децембра у Свечаној сали приредила пригодан програм.

У програму су учествовали꞉ проф. др Драган Станић, који је говорио на тему Живан Милисавац као часник Матице српске, проф. др Славко Гордић Уредничка активност и мемоарска проза Живана Милисавца, др Марко Недић Две књиге Живана Милисавца и доц. др Ђорђе Ђурић Историја Матице српске Живана Милисавца. Програму је присуствовала и породица покојног Милисавца.

1. децембра Матица српска и Фондација „Лаза Костић” у препуној Свечаној сали Матице представиле су књигу проф. Миодрага Радовића Компаративни квартет (Академска књига, Нови Сад, 2014). Програм је започет музичком нумером „Лазиних трубадура”, који чине студенти Академије уметности у Новом Саду꞉ Лариса Копић, виолина, Тијана Круљ, флаута, Марко Радојковић, гитара и Илија Зец, гитара, затим су се обратили проф. др Драган Станић, председник Матице српске и проф. Марина Милић Апостоловић, управитељ Фондације „Лаза Костић”. О књизи су говорили проф. др Софија Кошничар, проф. Сања Грбић и aутор, а „Лазини трубадури” су извели још две нумере.

Др Драган Хамовић је 30. новембра одржао предавање из програма Србија у Првом светском рату 1915, под насловом „Књижевна Млада Босна, Принцип и српска поезија”. Многи би се и данас запитали колико књижевни напори махом остали на покушајима могу да издрже пробу критичког испитивања, а пре свега окупљања у јединствено проблемско подручје. Учинак политичке борбе реченог нараштаја добро је познат, али колики је њихов књижевни допринос? Књижевна акција беше подразумевани облик делања младобосанског нараштаја, свесног и тога да тешка реч треба да има и делатну аргументацију. Вредни су пажње књижевни радови припадника Младе Босне, али и Гаврило Принцип као лирски јунак, од песме „Спомен Принципу“ Милоша Црњанског до песника наших дана. Књижевни нараштај Младе Босне, по наговештеним и показаним могућностима, као и појединим остварењима, представља међугенерацију, копчу између две епохе одељене Великим ратом.