У четвртак, 28. јануара 2016. године у Матици српској је одржано музичко вече поводом стогодишњице рођења професора Евгенија М. Тимакина. У свечаној сали, попуњеној до последњег места, публику је поздравила професорица и пијанисткиња Марина Милић која је присутне сликама и успоменама подсетила на јединственост професора Тимакина. Богат и разноврсан музички програм вечери, као и разговор о раду професора Тимакина и његовом значају за музику, допринели су да се салом проломе многобројни аплаузи и један мали концерт добије обличје великих музичких концерата. О педагошком значају књиге Васпитање пијанисте професора Тимакина, говорила је професорица Биљана Горуновић. Присутнима се обратила и потпредседница фондације „Михаил Плетњов“ Милка Кресоја која је подржала циљеве одржаног концерта: да се књига Васпитање пијанисте преведе на српски и да пијаниста Михаил Плетњов одржи семинар и концерт у Новом Саду. На крају вечери Марина Галогажа, председница Удружења Руско-српског пријатељства „Луч“, је Марини Милић и Милану Миладиновићу, шефу Департмана музичке уметности, уручила поклон – примерак књиге Васпитање пијанисте.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

Председник Матице српске проф. др Драган Станић и професор Владимир Димитријевић су 22. јануара 2016. године потписали уговор о поклону у којем се наводи да професор Димитријевић поклања Матици српској рукописну грађу познатог српског професора философије, математике и немачког језика, Владимира Вујића. Професор Владимир Вујић је током живота објавио бројне критичке текстове о друштвено-културним питањима, а неколико радова је написао и објавио за Летопис Матице српске. Рукописна грађа која је поклоњена Матици српској ће се чувати у Рукописном одељењу. Матица српска је са захвалношћу прихватила поклон, препознајући значај ове рукописне грађе једног од великих мислилаца у српској култури, и са жељом да се важне и безвремене мисли овог философа културе сачувају, како би наредне генерације могле да уче, промисле и допринесу даљем развоју философске мисли.

У уторак 26. јануара, уочи Светог Саве у Матици српској је одржана традиционална Светосавска беседа. Ове године, пред пуном салом Матице српске беседио је наш уважени књижевник Милован Витезовић. Окупљене је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске након чега је Витезовић у беседи „Светац са именом народа“ говорио о Светом Сави, једној од најважнијих и најсветлијих личности српске историје и духовности. Свечаност је музичиким нумерама обогатио мушки хор Св. Серафим Саровски, под управом мр Божидара Црњанског, а стихове о Светом Сави надахнуто је говорила др Исидора Поповић. Својим присуством прославу су увеличале многе уважене личности из културног и нaучног живота, чланови, добротвори и пријатељи Матице српске, а у име Града Новог Сада свечаности је присуствовао Вања Вученовић члан Градског већа за културу.

Угледни српски песник академик Матија Бећковић, добитник новоустановљене награде за укупно књижевно стваралаштво Андрћевог института и награде за књигу „Три поеме“, донирао је Матици српској и Српској књижевној задрузи по део новчаног износа ове награде. Овим гестом Бећковић је поред значајне материјалне помоћи скренуо пажњу јавности на тежак материјални положај ових темељних националних установа културе и неадекватан третман од стране надлежног министарства. Донацију у висини од 5000 евра Бећковић је, 15. јануара 2016. године у Београду, уручио делегацији Матице српске у саставу председник Матице српске проф. др Драган Станић и генерални секретар доц. др Ђорђе Ђурић.

Данас на рођендан велике добротворке и доброчинитељке Матице српске Марије Трандафил, Матица српска је обележила Дан Добротвора. Традиција задужбинарства укорењена је од самог оснивања Матице српске 1826. године.

Својим прилозима, добротовори подржавају просветитељску мисао Матице српске, а повезује их племенита идеја о стварању једне јединствене кошнице и став да је част служити најстаријој српској културној, научној и књижевној институцији.

Овогодишњи добитници захвалница су фирме и појединци захваљујући којима је у овој тешкој финансијској години Матица српска успела да одржи своје активности, настави штампање Летописа Матице српске, обезбеди средства за награде Матице српске и успешно реализује своје разноврсне програме. Поред ових добротвора, уметничке фондове и просторије Матице српске су обогатили уметници својим даровима.

Добротворима се обратио председник Матице српске проф. др Драган Станић и изрекао дубоку захвалност за помоћ и подршку у овој, за Матицу српску, тешкој години и што су препознали значај рада Матице српске на очувању и неговању српског језика, културе и науке.

Свечани програм обогатили су музичким програмом и студенти у класи камерне музике Академије уметности у Новом Саду.

У Свечаној сали Матице српске 22. децембра у 19 часова представљена је Библиографија српске гитаристичке литературе од првих трагова до 2000. едиције Библиографије која делује у оквиру рада Лексикографског одељења Матице српске. Поздравну реч упутио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске, а о књизи су говорили проф. др Александра Вранеш, главни уредник Едиције, проф. др Гордана Крајачић, музиколог и музички критичар и проф. др Урош Дојчиновић, аутор. Након представљања књиге одржан је концертни омаж проф. др Јовану Јовичићу, пиониру класичне гитаре Јогословенског простора. Уз звуке гитаре Уроша Дојчиновића, нашег угледног гитаристе чуо се опус најлепших и најчешће извођених композиција из репертоара проф. Јовичића. Представљање књиге као и концерт снимљено је у целости и може се погледати у видео архиви на сајту Матице српске.

Обавештавамо сараднике и читаоце Летописа Матице српске, све чланове Матице српске (њих преко 3000) и све поштоваоце Матице српске као најстарије српске културне институције (о њиховом броју можемо само нагађати, али тај број није мали) да актуелни министар културе Иван Тасовац наставља своју акцију угрожавања неких од најважнијих тековина српске културе.

Летопис Матице српске излази од 1824. године и представља најдуговечнији часопис у Европи и читавом свету. Тај часопис излази већ скоро 192 године, а једини прекиди били су 1836-1837. када је Угарска држава покушала да укине Матицу српску, 1848-1849. за време револуционарних догађаја у Хабзбуршком царству, као и током трајања Првог и Другог светског рата. У последњих више од 100 година Летопис излази у месечним свескама, а у том периоду је, изузмемо ли време светских ратова, сада први пут озбиљно угрожена оваква периодичност излажења, и то превасходно због небриге министра Ивана Тасовца.

С обзиром на упорно одбијање министра Тасовца да о проблему опстанка Летописа Матице српске поразговара са представницима Матице српске или да било шта озбиљно о том проблему каже, с обзиром на чињеницу да Министарство којим руководи Иван Тасовац током 2015. године никаква средства није уплатило Матици српској за очување овог часописа, јасно је да тиме целокупној српској културној јавности актуелни министар културе шаље једну поруку која мора да изазове гнушање и потребу за одлучним отпором. Његова порука јесте да данас живимо у некаквим ванредним историјским околностима, упоредивим са светским ратовима, у којима српски народ није више у стању да очува досадашњи континуитет овог часописа. Дубоко се не слажући са оваквим порукама, истичемо да су Летопис и Матица српска прворазредне културне чињенице које симболизују опстанак српске културе и српског народа на сложеном европском простору. С таквим симболима нико, ма на каквим положајима био, не сме да се поиграва, па представници Матице српске инсистирају на томе да се питање Летописа мора што пре решити.

У Новом Саду,
21. децембар 2015. године

Познато је да врхунско књижевно стваралаштво настаје не само у културним центрима већ и у местима далеко изван фокуса друштвене и медијске пажње. Један од таквих примера могао се чути и 17. децембра у Матици српској која је, уз Фондацију „Лаза Костић” била домаћин промоције зборника „Савремена српска проза” из Трстеника (издавач је Народна библиотека „Јефимија” из Трстеника). О Зборбнику су говорили главни и одговорни уредник Верољуб Вукашиновић, проф. др Михајло Пантић и др Маја Рогач. У другом делу програма представљена је и песничка збирка Верољуба Вукашиновића „Свети жар” (Графомарк, Лакташи, 2015). О књизи је говорио Миодраг Радовић.

У музичком програму наступили су „Лазини трубадури”, студенти академије уметности из Новог Сада Лариса Копић (виолина), Тијана Кру (флаута), Марко Радојковић (гитара) и Илија Зец (гитара).

15. децембра у Свечаној сали Матице српске представљен је зборник радова „Обредна пракса – речима о храни” (на материјалу из српских говора Војводине) која је резултат рада на пројекту Култура исхране у Војводини кроз обредну праксу. Лингвистички и етнолошки аспект а чији је носилац послова проф. др Софија Милорадовић. О књизи су говорили рецензенти проф. др Мато Пижурица са језичког и проф. др Бранко Ћупурдија са етнолошког аспекта. На крају је и приређивач и један од аутора проф. др Софија Милорадовић говорила о пројекту и сарадницима.