2.2.2015-6У години обележавања годишњица рођења и смрти великих ствараоца, у Матици српској је 19. новембра 2015. године обележено 100 година од смрти Исидора Бајића. Публику, различитог узраста, али подједнаке љубави према музици, поздравио је потпредседник Матице српске професор Ненад Остојић.

Венчић сећања Исидору Бајићу је отворила доц. др Маријана Кокановић, музиколог, освртом на живот и дело Исидора Бајића, након чега је уследио музички програм вечери сачињен од композиција Исидора Бајића. Бошко Стојадиновић, ученик музичке школе Исидор Бајић, је својим наступом најавио вече предивне музике. Професорица мр Милица Стојадиновић је у пратњи Бошка Стојадиновића и Маје Грујић извела познате нумере славног композитора. Талентовани студенти Академије уметности Аница Милошевић, Тина Алма Диаките, Сања Крагуљац, Драгана Кнежевић, Стефан Јанчић, Лука Јовановић и Милица Томић су својим надахнутим извођењем композиција оживели сећање на Исидора Бајића..

Кoнцерт је био преношен уживо на сајту Матице српске, а може се погледати и у видео архиви сајта Матице српске.

 

 2.2.2015-6Делегација Универзитета у Новом Саду посетила је 18. новембра 2015. године Матицу српску. Том приликом потписан је Споразум о сарадњи између Матице српске и Универзитета у коме су дефинисане области заједничког рада и активности. Председник Матице српске проф. др Драган Станић изразио је задовољство због унапређења сарадње са Универзитетом која траје већ годинама и истакао да на пољу рада на научним пројектима и издањима ова сарадња даје очигледне резултате. Ректор Новосадског универзитета проф. др Душан Николић је оценио да је сарадња Матице српске и Универзитета веома значајна за заједнички наступ и у земљи и у иностранству када је у питању представљање културног и научног наслеђа српског народа.

 2.2.2015-6Разговорима су присуствовали проректор за финансије и организацију др Саша Орловић, Драгана Вујовић, генерални секретар Универзитета, потпредседници Матице српске проф. др Бранко Бешлин и проф. мр Ненад Остојић, генерални секретар Матице српске доц. др Ђорђе Ђурић и мср. Јелена Веселинов, управник послова Матице српске.

Након разговора у Матици српској у Изложбеном павиљону Централне зграде Универзитета у Новом Саду отворена je изложба посвећена Матици српској. На изложби је представљена најстарија српска културна и научна институција српског народа од оснивања до данас, као и богата издавачка делатност Матице српске.

 2.2.2015-6Изложбу je отвориo проф. др Драган Станић, председник Матице српске, а присутнима се у име Универзитета у Новом Саду обратитo ректор проф. др Душан Николић.

Улаз је слободан за све посетиоце, а изложба ће бити отворена до 30. новембра, радним данима у периоду од 9 до 15 часова.

 

 2.2.2015-6На позив Матице словеначке делегација Матице српске боравила је у Љубљани 4. и 5. новембра 2015. године. У просторијама Матице словеначке, уз присуство истакнутих представника научне и културне заједнице Словеније, 5. новембра одржан је програм представљања рада Матице српске. Поред председника проф. др Драгана Станића и генералног секретара доц. др Ђорђа Ђурића у програму је учествовао др Милчек Комељ, председник Матице словеначке, који је говорио о српско-словеначким везама у науци, култури и уметности а потом и о писму које је председник Матице српске проф. др Драган Станић упутио свим словенским матицама апелујући да се заштити српска културна баштина на Косову и Метохији и спречи пријем самопроглашене државе Косово у УНЕСКО.

Током посете представници двеју Матица разговарали су о наставку сарадње. Закључено је да се приступи изради научног зборника о српско-словеначким везама на пољу културе, науке и уметности у периоду последњих деценија 19. и почетка 20. века. Такође је договорено да се организује узвратна посета представника Матице словеначке Матици српској почетком следеће године.

 2.2.2015-63. новембра у сали за седнице Матице српске представљена је књига Мухамеда Абдагића Из фениксовог гнијезда. О књизи је говорила проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић, један од рецензената, а о стваралаштву познатог сјеничког аутора говорио је доц. др Предраг Јашовић – приређивач збирке. Адем Врцић – технички уредник и сестрић покојног Мухамеда Абдагића прочитао је једну његову песму.

Присутне је поздравио председник Матице српске проф. др Драган Станић.

 

 2.2.2015-62. новембра 2015. године, приређено је Музичко вече под насловим ТИХОМИР ОСТОЈИЋ – ИЗМЕЂУ ЈАВНОГ И ЛИЧНОГ ИНТЕРЕСА, посвећено Тихомиру Остојићу, поводом 150 година од рођења. О Тихомиру Остојићу говорили су проф. др Биљана Шимуновић Бешлин, историчар, проф. др Даница Петровић, музиколог и др Jелена Јовановић, етномузиколог. У музичком делу програма учествовао је Хор гимназије Јован Јовановић Змај са диригентом Јованом Травицом. Поздравне речи упутио је проф. Ненад Остојић, потпредседник Матице српске.

Концерт је репортерски снимила Радио-телевизија Војводине, а од појединих учесника су узете изјаве.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске. Концерт је фотографисао Бранко Лучић.

 2.2.2015-6У недељу, 1. новембра 2015. године у 12 часова на штанду Матице српске представљена је едиција Прва књига Матице српске, коло за 2015. годину, књига 266 Катарине Ковчин Крпене лутке и 267 Филипа Роговића Гнушање. О књигама је говорила проф. др Владислава Гордић Петковић, главни и одговорни уредник, а аутори су прочитали делове из својих књига.

 2.2.2015-6Проф. др Миливој Ненин одржао је предавање из програма Србија у Првом светском рату под насловом „ Хероји у окупираном Београду”. Говорио је о јуначком гесту Владана Ђорђевића, о херојском држању Николе Стефановића, бившег министра у влади Обреновића, и о пожртвованом управљању Душана Стоимировића Душевном болницом у Београду – тада једином слободном територијом у Београду. Поменути још неки јунаци, данас углавном заборављени.

 2.2.2015-6На овогодишњем Сајму књига у Београду на штанду Матице српске 27. октобра у 18 часова представљена је нова серија гласила Матице српске за културу усмене и писане речи Језик данас. О новој серији гласила и два броја која су изашла (1‒2/2014 и 3‒4/2015) говориле су проф. др Рада Стијовић, главни и одговорни уредник, проф. др Рајна Драгићевић и проф. др Весна Ломпар. Присутне су подсетиле да је Језик данас посвећен неговању правилности и лепоте језичког израза. Жеља Уредништва је да на стручан и научно заснован, али и разумљив широком читалачком кругу доступан начин, поговори о актуелним језичким проблемима. Намењен је „најширој културној јавности, пре свега онима који непосредно, свакодневно утичу на данашњи ниво језичке културе (средњошколцима, студентима, професорима, лекторима, новинарима, писцима свих струка)”. Покренут је 1997. године и стицајем околности, после неколико година, престао је да излази 2005. године. Потреба за таквим гласилом је остала јер је у језику дошло до промена па су се јавила нова огрешења, а многа стара нису престала да постоје. Друштвена брига о језику је постала већа и организованија ‒ у међувремену је изашло измењено и допуњено издање Правописа српскога језика, а појавила се и Нормативна граматика српског језика као и Речник српскога језика. Због свега овога Матица српска је донела одлуку да поново покрене Језик данас. Почела је његова нова серија, али заснована на старим темељима. На крају присутни су позвани да својим прилозима, сугестијама и питањима учествују у заједничком напору да се језик улепша, ојача, обогати и учини гипкијим, природнијим, изражајнијим.

 2.2.2015-622. октобра у Матици српској, у оквиру манифестације „Дани Српске у Србији 2015”, представљена је Нормативна граматика српског језика, ијекавско издање, аутора академика Ивана Клајна и академика Предрага Пипера, коју је Матица објавила уз финансијску подршку Представништва Републике Српске са седиштем у Београду. На промоцији су учествовали проф. др Срето Танасић и академик Предраг Пипер. Присутне су поздравили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и Млађен Цицовић, директор Представништва Републике Српске у Београду. (даље…)

 2.2.2015-6Председник Матице српске проф. др Драган Станић и Радован Ждрале, писац и вајар, потписали су 22. октобра 2015. године уговор о поклону у којем се наводи да господин Ждрале поклања Матици српској скулптуре од украсног и полудрагог камена. Поклоњене склуптуре чуваће се у оквиру фонда уметнина Матице српске у Галерији Матице српске, а један мањи број скулптура биће изложен и у свечаним салонима Матице српске. Матица српска са захвалношћу и радошћу прихвата овај доброчинитељски гест чиме се увек изнова сведочи да је размена дела између културе и уметности, са узајамним поверењем, темељ опште добробити јер мотивише да се у потку генерацијских и општих вредности утка свест о потреби чувања културног и уметничког наслеђа за сва времена.