Матицу српску је 4. октобра 2021. године посетио орнитолог и академски сликар Јавор Рашајски. Госта и добротвора је примио председник Матице српске проф. др Драган Станић. Јавор Рашајски је том приликом Матици српској поклонио три портрета – портрет Јована Стерије Поповића, портрет Васка Попе и портрет Митрополита Стефана Стратимировића. Матица српска је са захвалношћу прихватила дар сталног члана сарадника.

У оквиру Музичких вечери Матице српске, у Свечаној сали, 30. септембра 2021. године, без присуства публике, приређен је концерт флаутисткиње Анђеле Братић уз клавирску сарадњу Николе Цветковића. Поздравне речи, пре почетка концерта, упутила је Марта Тишма, уредник Музичких вечери Матице српске. Концерту је присуствовао проф. др Драган Станић, председник Матице српске. Изведена су дела Астора Пијацоле, Герија Шокера, Бате Златковића, Eнија Мориконеа и Џејкоба Гадеа / Toke Лунда Кристијансена.

Директан пренос програма публика је могла да прати на YouTube каналу Матице српске.

Матица српска је у оквиру рада Едиције Документ објавила књигу Миховил Томандл Аутобиографија чији је приређивач доц. др Ивана Б. Спасовић. Аутобиографија др Миховила Томандла чува се у Рукописном одељењу под сигнатуром М.12.739. Књигу чине два дела: Оаза идеализма – Живот и дело др Миховила Томандла и Аутобиографија др Миховила Томандла. О крупним историјским збивањима Миховил Томандл пише непристрасно и уверљиво. О свом раскошном делу – скромно и с подсећањем на љубав с којом је писао, људе којима се дивио и дуг према крају и српском народу с којим је живео више од пола столећа. Томандлов стил је лак и питак, а језик богат, неретко јетак, понекад и духовит. Књига садржи 386 страна, опремљена је Регистром имена као и избором фотографија из живота др Миховила Томандла.

Књига „Луткарски симулакруми” аутора Зорана Ђерића, је дуго чекана и изузетно важна театролошка студија о луткарској сцени у Србији, Југославији и Европи. Осим што се аутор бави драгоценим историјским подацима, као и анализом и поређењем досадашњих приказа, он даје оригинални и свеобухватни студиј једног богатог а истовремено недовољно подржаног позоришног стваралаштва.

Сви ови аспекти луткарског позоришта квалитетне, аналитичне и свеобухватне грађе која сведочи о готово једном веку истрајног рада луткара, писаца, глумаца редитеља, драматурга и целе плејаде заљубљеника у луткарско позориште за децу, али и за одрасле.

Ова књига сведочи, од самих почетака луткарства у Србији, Југославији и Европи, о преданом раду појединаца који су успевали да се изборе за луткарску сцену. У XX веку који је био изузетно комплексан друштвено-историјски период и често не наклоњен уметности, нарочито луткарској уметности, ови појединци – оснивачи луткарских друштава, секција и позоришта, представљени су јавности захваљујући књизи аутора Зорана Ђерића „Луткарски симулакруми”.

Из штампе је изашао Зборник Матице српске за филологију и лингвистику бр. LXIV–1 за 2021. годину. У рубрици „Чланци и расправе“ своје радове објавили су: Орсат Лигорио, Радмило Маројевић, Нада Арсенијевић, Жарко Бошњаковић, Светлана Ћирковић, Миљана Чопа, Радослава Трнавац, Ана Халас Поповић, Јулија Шапич. У рубрици „Критике и прикази“ објављени су радови Јасмине Грковић-Мејџор, Едите Андрић, Миливоја Алановића, Маријане Ђукић, Татјане Трајковић.

Зборник је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

Објављен је Зборник Матице српске за књижевност и језик бр. 69-2/2021. У жељи да се обележи шездесет година интензивног проучавања славеносрпског језика у србистици, Уредништво Зборника Матице српске за књижевност и језик одлучило је да ову свеску посвети славеносрпској епоси и њеним релацијама са књижевним језицима тог времена међу Србима, са књижевношћу, са научном и публицистичком продукцијом, са културно-историјским и друштвено-политичким контекстом и школством. Данас, након шездесет година интензивнијег проучавања овог књижевног језика, слика се у великој мери изменила и ова свеска Зборника представља врсту синтетичког осврта на славеносрпску епоху како би се она још једном сагледала из различитих аспеката: књижевнојезичког, књижевноисторијског, историјског. Овај број су приредили: проф. др Ана Кречмер, проф. др Исидора Бјелаковић и проф. др Александар Милановић.

У овој свесци своје радове објавили су: др Ана Кречмер, др Ирена Цветковић Теофиловић, др Јелена Стошић, др Александар Милановић, др Ана Мацановић, др Исидора Бјелаковић, др Милена Зорић, др Душан Иванић, др Драгана Грбић, др Персида Лазаревић ди Ђакомо, др Радослав Ераковић, др Моника Фин, др Ненад Нинковић, др Горан Весин, др Радомир Поповић и Александра Гагић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

Објављен је септембарски број „Летописа Матице српске” (год. 197, књ. 508, св. 3) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Верољуба Вукашиновића, Бориса Лазића, Славице Гароња, Радована Влаховића, Драгице Стојановић, Паље Бохуша и Ђуан Маргарит. Рубрика „Есеји” доноси текст Радивоја Микића о Андреју Јелићу Мариокову и Душана Пајина о Иви Андрићу. Тема рубрике „Сведочанства” су српска ћирилица о којој пише Миро Вуксановић, те „Дневник” Марије Башкирцеве који разматра Бошко Ломовић. Рубрика „Поводи” посвећена је Ивану В. Лалићу кроз темат који је приредио Александар Јовановић Темат садржи једанаест текстова о једанаест песама овог песника, а потписују их: Милош Ковачевић, Александар Милановић, Александар Јовановић, Светлана Шеатовић, Драган Стојановић, Милосав Тешић, Горан Радоњић, Радивоје Микић, Слађана Јаћимовић, Бојан Марковић и Марко М. Радуловић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју пишу: Предраг Петровић, Нина Стокић, Ђорђе Деспић, Милица Миленковић, Валентина Чизмар и Виолета Митровић. У рубрици „Из света” Предраг Шапоња пише о актуелним дешавањима на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

У четвртак, 16. септембра 2021. године, Матицу српску посетили су учесници 51. Скупа слависта, у организацији Међународног славистичког центра (Филолошки факултет, Београд). Реч је о младим славистима који похађају Семинар српског језика, књижевности и културе.

Госте је поздравио председник Матице српске проф. др Драган Станић, а мр Драган Тубић их је упознао са историјом и делатношћу Матице српске. Учесницима су подељени пригодни поклони, а присутне је поздравио и господин Бошко Сувајџић, заменик управника Међународног славистичког центра. Овом посетом настављена је дугогодишња сарадња Матице српске и Међународног славистичког центра.

Дана 15. септембра 2021. године Матицу српску посетили су представници Теслине научне фондације, господа Никола Лончар, Зоран Буловић и Марко Лопушуина. Госте је примио председник Матице српске проф. др Драган Станић. Разговарало се о могућностима сарадње, а том приликом Фондација је поклонила Матици српској рељеф са ликом Николе Тесле, Михајла Пупина, Милутина Миланковића и Милеве Марић Ајнштајн.

У издању Матице српске изашао је први том Лексикона писаца српске књижевности (А–Б). Овај пројекат својеврстан је наставак Лексикона писаца Југославије, који је излазио у периоду од 1972. до 1997. године. У Лексикону писаца српске књижевности налазе се ствараоци Срби и припадници других нација који у целини или делом припадају традицијском низу српске књижевности од њених почетака до почетка XXI века. Посебна пажња била је посвећена томе да се корпус српске књижевности сагледа што целовитије, да обухвати писце из дијаспоре, као и српске писце који стварају у целом региону, али и оне писце који представљају заједничку баштину и заузимају значајно место у више националних традицијских токова. Реализацији ове намере допринео је проширени и обновљени Уређивачки одбор Лексикона. Уредница Лексикона писаца српске књижевности је Љиљана Пешикан Љуштановић.