Објављен је јунски број „Летописа Матице српске” (год. 198, књ. 509, св. 6) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Илије Лакушића, Благоја Баковића, Анђелка Анушића, Мирољуба Тодоровића, Мирјане Булатовић, Миливоја Анђелковића, Роберта Кроуча и Бориса Гамалеје. Рубрика „Есеји” доноси текстове Радмила Маројевића о Његошу, Марије Живковић о поезији Душана Васиљева, те Тање Цветковић о Роберту Кроучу. Тема рубрике „Сведочанства” је стваралаштво Петера Хандкеа, а текстове потписују: Јован Делић, Иван Негришорац и Владан Бајчета. Рубрика „Поводи” посвећена је Аници Савић Ребац кроз прилоге Зорице Хаџић и Јелене Марићевић Балаћ. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Нина Стокић, Лазар Буква, Марија Јефтимијевић Михајловић, Милуника Митровић, Ленка Настасић и Лазар Букумировић. У рубрици „Из света” Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У оквиру Одељења за књижевност и језик Матице српске објављена је књига Исидоре Г. Бјелаковић „Терминологија у књижевним језицима Срба XVIII и XIX века (астрономија)“. Ова публикација представља резултат вишегодишњег истраживања предстандардног лексикона српског књижевног језика, тематски ограниченог на астрономску терминологију, регистровану у уџбеницима и делима научног карактера, писаним код Срба на руском књижевном, славеносрпском, доситејевском и српском језику од 1783. до 1867. године. Иако је засновано на основним поставкама и деловима докторске дисертације Географска терминологија код Срба у XVIII и XIX веку, одбрањене 2012. године на Филозофском факултету у Новом Саду, ово истраживање је спроведено на знатно ширем корпусу, уз потпуну измену модела лексикографске обраде. Поред тога, у ову публикацију инкорпориране су и новије анализе посведочене грађе.

Попут ранијих истраживања истог профила, грађа је најпре системски прикупљена и лексикографски обрађена, а потом анализирана с обзиром на порекло и структуру. Поред тога, наведена су и поједина морфосинтаксичка обележја регистрованих термина, према којима они одступају од савременог стања у стандардном српском језику. Забележен терминолошки систем упоређен је са грађом у старословенском језику, са стањем у средњовековној писмености Срба и са ситуацијом у савременој терминологији, како би се утврдило у којој мери може да се говори о континуитету у датим терминолошким регистрима.

Рецензенти књиге су проф. др Ана Кречмер, др Ана Мацановић и проф. др Александар Милановић. Штампање књиге омогућило је Министарство културе и информисања Републике Србије.

У Фоајеу Матице српске, у петак, 10. јуна 2022. године, отворена је изложба одабраних радова академика Светомира Арсића Басаре. Изложбу су организовали Косовскометохијски одбор Матице српске и Српска академија наука и уметности. По први пут новосадска публика има прилику да види вајарска дела једног од најпризнатијих српских вајара. У Фоајеу Матице српске налази се седам скулптура: Цар Лазар (2015), дрво и метал; фигура Стефана Лазаревића (2004), бронза; Христос са мачем (1999), бронза; Свети ратници: Никита, Прокопије Теодор (1999), бронза, као и Бели анђео (2022), бронза, по први пут изложен. Изложба се може видети до15. јула 2021. године. Аутор изложбе је виши кустос Галерије Српске академије наука и уметности госпођа Жаклина Марковић.

Догађај свечаног отварања изложбе започео је песмом „Христе спасе” у извођењу Србских православних појаца уз одломак из драме Љубомира Симовића, „Чудо у шаргану”. Стихове је казивала др Исидора Поповић. Речи добродошлице али и осврт на лик и дело академика Басаре изговорио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске: „Користећи изражајност дрвета и метала обликованог поступком префињене грубости и робусности материјала, Басара исказује уочљиву снагу предметности која проговара из његових дела али истовремено и моћ вајарске визије која разноврсне аспекте фрагмената обухвата у смисаоност целине дела”.

Изложбу је отворио академик Стеван Пилиповић и подсетио на животопис академика Басаре. На крају се публици обратио и академик Басара рекавши: „Од вајара не очекујте неке спектакуларне говоре, вајари се баве уметношћу која ћути, која воли ћутањем, тако да и он проведе цео свој век у ћутању, радећи своје скулптуре…за разлику од оних који се баве језиком…Стваралачки пут уопште није лак. То најбоље знају они који се тиме баве, поготово код вајара који се рве са материјалом”. Академик Басара се захвалио Матици српској што је имао прилику да „у том храму културе”, излаже своје скулптуре.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео архиви Матице српске.

У спомен на Милоша Црњанског и његово дело, а у жељи да награђивањем књижевних дела објављених на српском књижевном простору да подстрека развоју наше књижевности, Матица српска је основала сталну годишњу књижевну награду под именом „Бескрајни плави круг“. Награда се додељује на дан пишчеве смрти, 30. новембра сваке године, за роман који је објављен између 1. новембра претходне године и 1. новембра године у којој се награда даје. Жири награде почео је са прикупљањем рукописа. Позивамо све издаваче да пошаљу романе објављене после 1. новембра 2021. године (6 примерака, на адресу Матице српске, Матице српске 1, са напоменом „За награду Бескрајни плави круг”) и тако предложе своје наслове.

У понедељак, 13. јуна 2022. године, у Свечаној сали Матице српске одржана је промоција књиге др Владана Бајчете „Борислав Михајловић Михиз: критичар и писац“. Присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске. О књизи су говорили мср Растко Лончар, мср Антоније Симић и аутор.

Докторска дисертација Владана Бајчете објављена је уз Сабрана дела Борислава Михајловића Михиза, која ће у наредном периоду у потпуности бити објављена у издању Матице српске, Српске читаонице у Иригу и Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ у Београду. Студија Владана Бајчете посвећена књижевном делу Борислава Михајловића Михиза пионирски је подухват систематичног проучавања једног од најзначајнијих критичара у српској књижевности двадесетог века. У том смислу, њен први квалитет представља исцрпна пажња посвећена критичарском сегменту Михајловићевог рада у оквиру његовог невеликог али разуђеног књижевног опуса. Конципирана и остварена у виду монографије, студија на оптималан начин прилази теми која већ неко време чека на научно-критичку елаборацију одговарајуће, академске врсте.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви Матице српске.

У петак, 10. јуна 2022. године, у Матици српској одржан је округли сто „Село између традиције и сталних промена”. Присутне учеснике и публику поздравио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске. Округли сто је реализован кроз две сесије. У првој сесији радове су представили: Милован Митровић, Ранка Перић Ромић, Биљана Милошевић, Раде Шаровић, Сретен Јелић, Снежана Стојшин, док су у другој сесији излагали: Александар Виденовић, Небојша Гаџић, Дејан Јанковић, Петар Анђелковић и Радица Недељковић, Марица Шљукић и Владан Видицки, Марина Новаков, Срђан Шљукић, те Никола Живић.

Циљ округлог стола био је да окупи руралне социологе и руралисте из других научних дисциплина из Србије и иностранства како би, из свог научног угла, размотрили аспекте који су релевантни за процес развоја и мењања села. Том приликом, у целости је испитан однос између традиционалног и модерног на селу, те значај села за српско друштво.

Отварање програма је снимљено и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У четвртак, 9. јуна 2022. године, у Свечаној сали Матице српске одржана је промоција књиге „Црна Гора кроз историјска документа: народ – језик – црква – држава“ Јована Б. Маркуша. Књигу је објавило Друштво чланова Матице српске из Црне Горе. Присутне је поздравио проф. др Драган Станић, истакавши неопходност чувања идентитетског утемељења наших предака и потребу за оваквим истраживањима и разговорима. О књизи су говорили проф. др Драго Перовић, некадашњи председник Друштва чланова Матице српске из Црне Горе, и проф. др Душан Крцуновић. Присутнима се обратио и аутор Јован Б. Маркуш. Ова књига је покушај и подстицај да се прикупи и сачува грађа о језику, народности, цркви и држави. У питању је само део испуњавања дуга према нашим прецима и давање историјског путоказа нашем потомству и савременицима.

У уводној речи у књизи Јован Б. Маркуш је написао да је приређивање овог зборника докумената „само корак у нама и корак пред нашом свијести на путу очишћења и просвјетљења од једноумља и мрака, а нас самих од срама и стида пред будућим покољењима“.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви Матице српске.

Часници Матице српске, председник Драган Станић и генерални секретар Милан Мицић, у суботу, 4. јуна 2022. године, посетили су Удружење „Ђорђе Оцићˮ, чије се седиште налази у књижевниковој родној кући у Даљу.

Представнике Матице српске дочекала је Дејана Оцић, кћи књижевника и председница Удружења али и члан Матице српске, која им је укратко предочила циљеве и досадашње деловање Удружења. Матичари су упознати с плановима и пројектима Удружења, од којих су неки већ у процесу, а представљена им је и историја породице Оцић и куће, чији је саставни део аутентична збирка предмета која је била и инспирација књижевниковог романа Ердабовска збирка. Из тог даљског Дома Оцић потекао је још један члан Матице српске, академик Часлав Оцић.

Гости из Матице имали су прилике да виде и „Мустре даљскеˮ, изложбу традиционалне текстилне тканине српских породица из Даља, која је отворена на Сретење, 15. фебруара, а траје до краја јуна ове године.
Матица српска је овим посетама изнова потврдила своје интересовање за културу Срба ван матичне државе, још једном оправдавши свој назив.

У уторак, 7. јуна 2022. године, у Матици српској одржана је пројекција филма „Људи од камена – Век колонизације у Сенти 1921‒2021” редитеља Вукашина Живаљевића и Драгана Милутиновића, те сценариста: Мирослава Басарића, Рашка Рамаданског и Ненада Шкрбића.

Присутне госте и публику поздравио је др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске. Пре пројекције филма Ненад Шкрбић, управник удружења „Савез потомака ратника Србије” у Сенти, предочио је процес прикупљања грађе и снимања филма, док је Мирослав Басарић, директор српског културног центра „Стеван Сремац” у Сенти, присутне госте упознао са историјом Сенте и предочио како она данас изгледа и исписује нове странице историје.

Филм „Људи од камена – Век колонизације у Сенти 1921‒2021” усмерен је ка представљању живота људи који су се доселили у Сенту током колонизације, како су се прилагођавали на новонастале услове и поднебље. Документарни филм су подржали Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, а реализацију су помогли: Српски културни центар „Стеван Сремац”, локална самоуправа општине Сента, КОЦ „Лајош Турзо”, Милош и Данило Кравић из Велебита.

Отварање програма је снимљено и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У уторак, 31. маја 2022. године, у Матици српској представљене су три књиге „Српске православне вероисповедне школе у Будимској епархији” Бранке Петровић. Присутне госте и публику поздравио је др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске. Услед непредвиђених околности, ауторка и Петар Лађевић нису били у могућности да присуствују представљању књига, те су о књигама говорили Љубомир Алексов, уредник, и др Милан Мицић.

Љубомир Алексов, уредник и челник Народносног удружења за очување културе и традиције из Ловре, описао је процес истраживања и организације послова како би ове три књиге биле објављене.

Др Милан Мицић указао је на значај вероисповедних школа за српски народ на подручју Будимске епархије, као и на историјско трајање нашег народа на овим просторима. Посебно се осврнуо на прегалаштво и пожртвованост Бранке Петровић у истраживању ове драгоцене теме, којој до сада није посвећена довољна пажња у историографији.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.