У Сали за седнице Матице српске, у понедељак, 22. јуна 2026. године, одржано је свечано уручење „Повеље Матице српске за неговање српске језичке културе“. Ово значајно признање додељено је проф. др Драгани Мршевић Радовић, за допринос изучавању српског језика и неговању српске језичке културе, Институту за српску културу Приштина – Лепосавић, за чување и проучавање српске баштине и неговање српске језичке културе, постхумно академику Миру Вуксановићу, за неговање српског језика и његових изражајних могућности, као и постхумно књижевнику Горану Бабићу, за чување и неговање вуковског језика и његових изражајних могућности.

У име Института за српску културу Приштина – Лепосавић „Повељу“ је примила др Марија Јефтимијевић Михајловић, директорка Института. „Повељу“ додељену академику Миру Вуксановићу примио је његов син, др Данило Вуксановић, док је „Повељу“ додељену књижевнику Горану Бабићу примио песник Перо Зубац.

О награђенима су говорили чланови Жирија: проф. др Драган Станић, проф. др Мато Пижурица, проф. др Срето Танасић и проф. др Рада Стијовић. У својим обраћањима истакли су значај добитника за очување, проучавање и неговање српског језика, као и њихов трајни допринос српској језичкој култури.

Свечаност је потврдила посвећеност Матице српске очувању српског језика, његове културне, научне и књижевне вредности, као и неговању свести о значају језика као темељног обележја националног идентитета. Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У Сали за седнице Матице српске, у уторак, 23. јуна 2026. године, одржано је предавање проф. др Александра Петровића под називом „Књижевност Б. Вонгара и антропологија Абориџина”. Програм је поздравном речју отворио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, указавши на значај сагледавања књижевног дела Сретена Божића познатог као Б. Вонгара, српско-аустралијског писца јединствене животне и стваралачке судбине.

У свом излагању проф. др Александар Петровић говорио је о месту Б. Вонгара у савременој књижевности, посебно истичући његово сведочење о животу аустралијских староседелаца, као и о начинима на које се у његовој прози преплићу књижевност, антропологија, искуство изгнанства и питања историјске неправде. Посебна пажња била је посвећена Вонгаровом односу према абориџинским заједницама, чије је приче, судбине и страдања унео у своје књижевно дело. Сретен Божић, рођен 1932. године у селу Горња Трешњевица код Аранђеловца, крајем педесетих година напустио је Југославију, а свој књижевни пут пронашао је у Аустралији. Под именом Б. Вонгар постао је међународно препознатљив као писац који је снажно сведочио о последицама колонијализма, рударења и нуклеарних тестирања у аустралијској пустињи. Предавање у Матици српској било је прилика да се изнова осветли дело аутора који је, живећи и стварајући изван великих књижевних центара, успео да повеже балканско искуство са судбином аустралијских Абориџина, остављајући трајно сведочанство о људима са маргине историје. Предавање је снимљено и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У четвртак, 25. јуна 2026. године, у Матици српској одржано је предавање проф. др Горана Аначкова под називом „Питања животне средине и инвазивне врсте биљака – случај амброзије“. Предавање је реализовано у оквиру научноистраживачког пројекта „Питања животне средине, природни ресурси и могућности за производњу здравствено безбедне хране у АП Војводини“, који се спроводи у Матици српској.

На почетку скупа присутнима се обратио проф. др Ђорђе Јовановић, руководилац пројекта, који је представио значај истраживања у области заштите животне средине и очувања природних ресурса. Након уводног обраћања, предавање је одржао проф. др Горан Аначков.

У свом излагању проф. др Аначков говорио је о амброзији као једној од најзначајнијих инвазивних биљних врста, указујући на њену изузетну способност ширења, адаптације и освајања нових простора. Посебна пажња посвећена је факторима који су допринели њеном интензивном ширењу у Европи, нарочито у Централној Европи, као што су промене климе, нарушавање природних станишта и повећана доступност нових простора за насељавање.

Предавач је представио развојни пут амброзије – од њеног примарног ареала у пустињским областима Сонорског региона до данашње широко распрострањености у европским екосистемима. Истакнуто је да је њена успешна адаптација последица сложених биолошких механизама који јој омогућавају опстанак и ширење, чиме постаје значајан фактор угрожавања биодиверзитета, али и здравља људи и економских система.

Посебан део предавања био је посвећен утицају амброзије на здравље становништва, имајући у виду њена алергена својства и велике количине полена које производи током периода цветања. Указано је и на економске последице њеног ширења, које се огледају у повећаним трошковима мониторинга и сузбијања, као и у губицима насталим услед повећаног броја изостанака са посла, из школа и вртића.

Говорећи о могућностима контроле и сузбијања амброзије, проф. др Аначков представио је значај локалних модела управљања овим проблемом, посебно система мониторинга и сузбијања, који су развијени на подручју Новог Сада. Ови систем представљају једне од најзначајнијих континуираних модела праћења и контроле амброзије у Србији, а његова примена показала је значајне резултате у пракси.

У закључку предавања истакнуто је да је проблем ширења амброзије глобалног карактера, али да се најефикаснија решења могу постићи кроз деловање у локалним заједницама, уз развој система мониторинга, благовремено реаговање и активнији однос према животној средини.

Догађај је снимљен и доступан је за гледање у видео архиви Матице српске.

Реализацију предавања подржала је Градска управа за културу Града Новог Сада.

Из штампе је изашао „Зборник Матице српске за књижевност и језик бр. 73/2. „Зборник Матице српске за књижевност и језик“ најстарији је Матичин зборник, основан 1953. године. Његов оснивач и први главни уредник био је тадашњи председник Матице Младен Лесковац. Прва свеска закључена је 1. септембра 1953, а објављена 1954. године. Лесковац је тада написао: „Задатак Зборника Матице српске за књижевност и језик јасан је; на страницама овог часописа проучаваће се српска књижевност и српски језик, тј. штампаће се мање монографије и расправе, чланци, ситнији прилози, архивска грађа и библиографије, као што ће се приказивати важнији радови и оцењивати новија дела из ове области.”

У овој свесци своје радове објавили су: Дарко Тодоровић, Михајло Морача, Драган Тубић, Александра Новаков, Радмило Маројевић, Јован Попов, Младен Јаковљевић, Горан Максимовић, Горан Петровић, Милица Алексић, Енрико Даванцо, Светлана Шеатовић, Срђан Орсић, Ђорђе Ђурђевић, Јелена Младеновић, Милица Мојсиловић, Миливој Бајшански, Жељко Вељковић, Ленка Настасић, Јелена Марићевић Балаћ, Александар Пејчић, Лазар Букумировић, Весна Николић, Јелена Јовановић, Бојан Чолак, Љиљана Пешикан Љуштановић, Ана Козић, Вук Петровић, Наташа Драгин, Радослав Ераковић, Миона Татаревић, Персида Лазаревић ди Ђакомо. Главни и одговорни уредник овог броја је проф. др Горана Раичевић, дописни члан САНУ.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

Републичко такмичење из Српског као нематерњег језика одржано је 24. маја 2026. године у ОШ „Херој Јанко Чмелик“ у Старој Пазови. Такмичење је организовала Матица српска, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, Национални савет националних мањина и ОШ „Херој Јанко Чмелик“, а финансирало га је Министарство просвете Републике Србије. Спонзор овог такмичења била је Општина Стара Пазова, која је обезбедила оброке и освежење за све учеснике. На Такмичење се пласирало укупно 140 ученика 7. и 8. разреда основних школа, који уче српски као нематерњи језик по А и Б програму, што чини четири групе такмичара. Од тог броја учествовао је 121 ученик из 51 школе. Ученици су дошли из различитих округа Републике Србије: Севернобачког, Западнобачког, Јужнобачког, Сремског, Севернобанатског, Средњебанастког, Јужнобанатског, Рашког, Питорског (Димитровград) и Пчињског (Босилеград). Награде на Републичком такмичењу освојило је 40 ученика: прво место – 10, друго место – 11, треће место – 19 ученика.