У понедељак, 15. јуна 2026. године, одржано је представљање књига академика Јована Делића. Том приликом представљене су књиге „Достићи немогуће: разговори са Јованом Делићем“ Милоша Јевтића, као и студије „Гојко Ђого – црни аргонаут српског пјесништва“ и „Милутин Бојић – пјесник модерне и вјесник авангарде“. О књигама су говорили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, доц. др Јелена Марићевић Балаћ и др Милена Кулић, осветљавајући различите аспекте Делићевог научног рада. На крају програма присутнима се обратио академик Јован Делић. Он је представио основне токове свог досадашњег рада и нагласио да ове књиге представљају део шире замишљеног пројекта посвећеног изучавању српске поезије 20. века. Академик Делић је истакао да је у оквиру тог истраживачког подухвата планиран наставак рада на новим темама, песницима и књижевним појавама које су обележиле модерну српску књижевност. Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Објављен је јунски број „Летописа Матице српске” (год. 202, књ. 517, св. 6) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Слободана Мандића, Добривоја Вујина, Данила Јокановића, Небојше Лапчевића и Здравка Миовчића, те преводи две краће драме Сигизмунда Кржижановског и Ивана Федишчина. Рубрика „Есеји” доноси текстове Александра Гајића о роману „Космотворац” Драгоша Калајића, Драгише Бојовића о Доментијану, Ангелине Животић о пчелским песмама, Катарине Пантовић о Васку Попи и Мине Малеш о српском грађанском песништву. Тема рубрике „Сведочанства” је омаж недавно преминулом академику Миру Вуксановићу кроз текстове Славка Гордића, Марка Недића и Селимира Радуловића. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Ленка Настасић, Драгана Поповић, Сања Париповић Крчмар, Снежана Кесић, Маријана Јелисавчић Карановић, Наталија Стојковић и Јелена Зеленовић Станић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У среду 11. јуна 2026. године у Матици српској одржан је састанак поводом српско-мађарских културних, књижевних и научних веза, као и представљања публикација Матице српске посвећених неговању тих односа. Матицу српску је посетио др Балинт Јухас, председник Скупштине Аутономне Покрајине Војводине, који је са проф. др Драганом Станићем, председником Матице српске и сарадницима разговарао о значају досадашњег рада и у овој области и могућностима његовог даљег развоја.

Састанку су присуствовали проф. др Корнелија Фараго, руководилац пројекта „Српско-мађарске културне везе“, проф. др Ференц Немет и др Милена Кулић. Током сусрета представљене су активности Матице српске у области проучавања и неговања српско-мађарских културних, књижевних и научних односа, са посебним освртом на досадашње резултате пројекта који се у Матици српској развија више од две деценије.

У разговору је наглашено да су српско-мађарске културне везе важан део заједничког наслеђа, као и да Матица српска, у складу са својом историјском улогом, има значајно место у њиховом очувању, научном проучавању и јавном представљању. Учесници састанка разговарали су и о могућим правцима даљег истраживања српско-мађарских културних и књижевних односа, о ширем представљању досадашњих резултата, као и о облицима будуће сарадње.

У петак 12. јуна 2026. године у Свечаној сали Матице српске одржан је концерт „Дмитриј Шостакович – музика између сенке и светлости“, у оквиру делатности Омладинског одбора Матице српске. Концерт је приређен поводом 120 година од рођења великог композитора Дмитрија Шостаковича. Програм је поздравном речју отворила др Милена Кулић, председник Омладинског одбора Матице српске, истичући значај оваквих програма у јубиларној години Матице српске, као и важност сусрета различитих уметности, знања и генерација. О композитору је говорила мср Ивана Ножица, приближавајући публици стваралачки контекст Дмитрија Шостаковича о особености његовог музичког израза.

У програму су наступили млади уметници Бојана Вујић на виолини, Катарина Буљанчевић на виолончелу и Богдан Спасић на клавиру. Посебну вредност концерту дали су извођачи чији досадашњи уметнички пут сведочи о посвећености, озбиљном образовању и значајном концертном искуству. Богдан Спасић, пијаниста и сарадник Омладинског одбора Матице српске, основне и мастер студије завршио је као студент генерације на Академији уметности у Новом Саду, са просеком 10,00. Бојана Вујић, виолинисткиња, током студија остварила је бројне солистичке, камерне и оркестарске наступе, а мастер студије виолине завршила је 2026. године, такође са просеком 10,00. Катарина Буљанчевић, виолончелисткиња, наступала је у репрезентативним салама у земљи и иностранству и своје музичко образовање наставила на Академији уметности у Новом Саду.

Концерт је протекао у пријатној и свечаној атмосфери, уз пажњу публике и снажан утисак који је оставило извођење младих уметника. Овим програмом Омладински одбор Матице српске наставио је да доприноси јубиларним програмима Матице српске, повезујући младе ствараоце, различите уметничке изразе и публику у простору најстарије српске књижевне, културне и научне институције. Програм је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

У четвртак 11. јуна 2026. године у Сали за седнице Матице српске одржано је предавање проф. др Миља Радана „Порекло Карашевака виђено кроз призму говора, обичаја и вероисповести“, након чега је приказан документарни филм „Славење, светиљ или светац. Крсна слава у Карашевака“, чији је аутор проф. др Миљо Радан. Програм је поздравном речју отворио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, истичући значај очувања културног памћења оваквих заједница. Након садржајног предавања проф. др Миља Радана, приказан је документарни филм. Режију филма потписује унив. проф. др Миљо Н. Радан, сценарио унив. проф. др Миљо Н. Радан и доц. др Миљана-Радмила Ускату, камеру др Рајко Корња и др Виктор Попа, нарацију доц. др Миљана-Радмила Ускату, а монтажу Ирина Татић. Програм је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.