Документарна серија о настанку Матице српске, наше најстарије културне и научне иституције, почеће да се емитује од понедељка 29. новембра 2021. године с почетком у 20.30 на Другом програму Радио Телевизије Србије.

Документарно-играна серија Пантеон Матице српске истражује и реконструише време и околнисти Mатичиног настанка и рада у првој, пештанској фази. Конципирана је као низ од шест получасовних епизода, где су прве две, са насловима „Летопис“ и „Матица српска“, посвећене часопису и Матици као установи. Наредне четири су портрети Јована Хаџића, Теодора Павловића, Саве Текелије и Јована племенитог Нака.

Серија Пантеон Матице српске снимана је у Новом Саду, Сремским Карловцима, Сомбору, као и у Будимпешти, Сент Андреји, Араду, Темишвару… О Матици српској, историјском контексту у којем је настала и људима који су је основали у серији говоре проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Ђорђе Деспић (уредник Летописа у периоду од 2016. до 2020. године), проф. др Душан Николић, бивши секретар Матице српске, академик Василије Крестић, проф. др Александар Милановић, проф. др Зоран Мирковић, декан Правног факултета у Београду, проф. др Мило Ломпар, проф. др Милена Полојац, проф. др Исидора Бјелаковић, мр Коста Вуковић, управник музеја Епархије будимске у Сент Андреји, др Душан Попов из Темишвара, Драгомир Дујмов, професор гимназије у Будимпешти, као и свештеници Епархије будимске, Милан Станковић, историчар… У играним сценама реконструкције оснивачког састанка Матице српске учествовали су глумци Народног позоришта у Кикинди.

Сниматељи Душан Живковић, Милан Илић и Хаџи Димитрије Николић, израда шпице и дизајн Емануела Тасан Лукић, монтажа Ксенија Савићевић. Аутор и уредник серије Божидар Ђуран.

У Свечаној сали Матице српске, 22. новембра 2021. године, приређен је концерт и пригодни програм под називом „Гајде као чувари традиције”. Поздравне речи, пре почетка концерта, упутио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске. Уводну и завршну реч одржали су етномузиколози проф. др Димитрије Големовић и др Данка Лајић Михајловић, научни саветник. У музичком програму наступали су: Максим Мудринић, гајдаш; Петар Пејин, бас; Ђорђе Ланчушки, контра, Јован Паул, глумац; Зоран Богдановић, самица; Борислав Бирач, гајде, Станислава Ђорђевић, гајде; Филип Јовић Вујаковић, гајде, Вељко Љуштина, гајде.

Програм се одвијао уз ограничено присуство публике у складу са епидемиолошком ситуацијом.

Догађај се уживо емитоватовао с могућношћу одложеног гледања преко YouTube канала Матице српске.

У петак, 15. октобра, у Свечаној сали Матице српске одржан је научно-књижевни скуп о Јовану Дучићу. Програм је отворио председник Матице српске проф. др Драган Станић, подсећајући да је ова година изабрана као година у којој обележавамо годишњицу рођења Јована Дучића, иако за то нема поузданих доказа. Оваквим програмима се показује да је Дучићево дело заиста живо и да и данас одјекује на дубок и моћан начин. У програму су учествовали истраживачи који су изложили своје радове о Јовану Дучићу и песници који су својом поезијом успоставили дијалог са Дучићем. Своја истраживања изложили су: проф. др Јован Делић, дописни члан САНУ, проф. др Владимир Гвозден, проф. др Јелена Новаковић, др Јелена Марићевић Балаћ, проф. др Зорица Хаџић, мср Растко Лончар, др Драган Хамовић, мср Милена Кулић и Иван Негришорац. Песнички дијалог за Јованом Дучићем успоставили су: Стеван Тонтић, Ђорђо Сладоје, Мирослав Алексић, Гордана Ђилас, Благоје Баковић, Драган Хамовић, Растко Лончар, Јелена Марићевић Балаћ и Иван Негришорац. Програм је водила др Исидора Поповић.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви Матице српске.

У понедељак, 18. октобра, у Културном центру у Требињу одржан је научно-књижевни програм Матице српске у оквиру 54. Дучићевих вечери поезије. Програм су поздравили градоначелник Требиња господин Мирко Ћурић и председник Матице српске проф. др Драган Станић. Беседу о Јовану Дучићу под називом „Меша Селимовић и рецепција Јована Дучића после II светског рата“ одржао је потпредседник Матице српске проф. др Јован Делић, дописни члан САНУ. У песничком уздарју Јовану Дучићу посетиоци су имали прилику да чују поезију Ђорђа Сладоја, Мирослава Алексића, Гордане Ђилас, Благоја Баковића, Драгана Хамовића, Јелене Марићевић Балаћ, Растка Лончара и Ивана Негришорца.

Одржавање ових научно-књижевних програма омогућило је Министарство културе и информисања Републике Србије.

Ови догађаји су уврштени на Унескову Листу годишњица.

„Змајева награда Матице српске“ установљена је у Матици српској 15. марта 1953. године у спомен на песника Јована Јовановића Змаја, поводом стодвадесетгодишњице његовог рођења. Змајева награда се додељује сваке године за поезију на српском језику, 16. фебруара на дан оснивања Матице српске. Жири је почео са прикупљањем рукописа. Позивамо све издаваче да пошаљу књиге поезије објављене у 2021. години (6 примерака, на адресу Матице српске, Матице српске 1, са напоменом „За Змајеву награду Матице српске“) и тако предложе своје наслове.