У Свечаној сали Матице српске одржана је промоција књиге историчара Дејана Ристића КУЋА НЕСАГОРИВИХ РЕЧИ – НАРОДНА БИБЛИОТЕКА СРБИЈЕ 1838-1941, 7. марта 2017. године са почетком у 12 часова. Књига је публикована у издању Народне библиотеке Србије 2016. године, а тема исте односи се на повесницу настанка и афирмације поменуте установе у једну од највећих ризница културног наслеђа у нашој земљи. Посебан сегмент књиге представља документовано сведочанство о злочиначком уништавању националног, књишког и рукописног блага Речи, похрањених у библиотечким фондовима ове установе и то на самом почетку Другог светског рата на просторима ондашње Југославије, а које је почињено руком фашистичких злочинаца. На почетку програма приказан је веома поучан и потресан документарни филм „Сећања из пепела“, настао у продукцији Филмских новости из Београда. Иначе, поменути филм је посвећен 180-годишњем историјату развоја националне библиотечке установе српског народа, са посебним освртом на њено „библијско“ страдање 6. априла 1941. године, када је иста уништена бомбардовањем од стране нацистичког агресора. Документарни филм је заправо аудио и визуелни печат књиге, настао из њеног рукописа и потписа. (даље…) →

У понедељак, 6. марта 2017. године у 11 сати, у Мастер центру Новосадског сајма, Младен Шарчевић, министар просвете, науке и технолошког развоја званично је отворио 23. међународни салон књига, 22. изложбу уметности „Арт експо” и 12. сајам образовања „Путокази”.

Као што то дугогодишња традиција налаже, Матица српска и ове године узела је учешће на овој међународној манифестацији, а штанд Матице српске налази се, као што је то већ и уобичајено, у средини Мастер центра.

Матица српска ће се посетиоцима представити неколицином нових издања (нпр. „Оринтолошки речник”, „Речник славеносрпског језика” – огледна свеска, „Запамћења” академика Василија Крестића, „Историја на делу” – интервјуи академика Чедомира Попова, „Аристократ духа” Радована Поповића, „Са пашњака до научењака„ – мемоари Михајла Пупина), као и капиталним пројектима попут „Речника српског језика”, „Правописа” и „Нормативне граматике”, те „Српске енциклопедије” и „Српског биографског речника”.

Списак нових и капиталних издања које можете наћи на штанду Матице српске можете преузети овде. Сва издања можете купити по сниженим, сајамским ценама током трајања Салона књига у Новом Саду.

Међународни салон књиге трајаће до 12. марта, а просторије Мастер центра отворене су за посетиоце од 10 до 19 сати.

У оквиру програма „СКЦ средом” у просторијама Заједничког већа општина у Вуковару Српски културни центар из Вуковара организовао је 1. марта 2017. године у 19 сати промоцију Орнитолошког речника Матице српске. У опуштеној, пријатној и готово камерној атмосфери заинтересованој публици ово Матичино издање представили су рецензент проф. др Рајна Драгићевић и двојица аутора (од четворице) мр Дејан Милорадов, носилац пројекта, и орнитолог др Слободан Пузовић. Домаћин и организатор овог догађаја господин Славко Бубало надахнуто је отворио промоцију и представио ауторе. Промоцији су, између осталих, присуствовали прим. др Војислав Станимировић, председник Самосталне демократске српске странке, госпођа Наташа Калезић, конзул Републике Србије у Вуковару, Драган Црногорац, председник Заједничког већа општина, Светислав Микеревић, в. д. директора Српског културног центра, Ђорђе Ћурчић, заменик жупана Вуковарско-сремске жупаније, затим госпођа Милица Стојановић, председник Одбора Заједничког већа општина за образовање, Срђан Милаковић, заменик градоначелника Вуковара, књижевник Ђорђе Нешић, директор Културно-научног центра Милутин Миланковић, Боривој Чалић, члан Матице српске и др.

Шеф делегације ЕУ у Србији Мајкл Девенпорт посетио је Матицу српску и Библиотеку Матице српске 2. марта 2017. године. Госта су дочекали председник Матице српске проф. др Драган Станић, управник Библиотеке Матице српске Селимир Радуловић, генерални секретар Матице српске проф. др Ђорђе Ђурић и управник послова Матице српске мср Јелена Веселинов. Том приликом Библиотеци Матице српске уручен је дар од 50 академских издања, чији су издавачи престижни европски универзитети и угледни издавачи. Донација чији је циљ обогаћивање научног књижевног фонда садржи публикације из области права, економије и политике ЕУ. Пријему су присуствовали покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама проф. др Мирослав Штаткић и заменик покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама др Небојша Кузмановић.

Концерт Жељка Р. Андрића (баритон) и Данијеле Јовановић (сопран) уз клавирску пратњу Страхиње Ђокића одржан је у среду 1. марта у Свечаној сали Матице српске. Публика је имала прилику да чује извођења арија из опера и оперета Моцарта, Пучинија, Вердија, Чилеа, Лехара, Бизеа и Калмана. Добитник награде за најбољег певача у 2016. години Европске музичке академије у Прагу Жељко Р. Андрић надахнуто је извео најлепше арије за баритон. Првакиња опере Српског народног позоришта Данијела Јовановић, која ове године слави 20 година уметничког рада, виртуозно је извела арије које су биле на програму.

Наредни концерт ће бити одржан у среду 5. априла 2017. године са почетком у 19.00 сати. На све концерте који се организују у оквиру Музичких вечери улаз је слободан.

Концерт је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У Коларчевој задужбини у Београду, у четвртак 23. фебруара 2017. године у 19.30, успешно је представљен Орнитолошки речник као резултат рада на истоименом пројекту Матице српске. На промоцији су говорили рецензент проф. др Рајна Драгићевић и аутори мр Дејан Милорадов, носилац пројекта, мр Васа Павковић и др Слободан Пузовић. Публика је имала прилике да се упозна с овим јединственим речником и да чује занимљиве појединости о изради такве књиге, начину рада на пројекту и о широкој лепези необичних орнитонима. Промоцији су, између осталих, присуствовали др Марко Недић, секретар Одељења за књижевност и језик Матице српске, Јулка Ђукић, стручни сарадник Одељења за књижевност и језик Матице српске, проф. др Даринка Гортан Премк, проф. др Милица Радовић Тешић, херпетолози доц. др Имре Кризманић и др Растко Ајтић, сарадници на Батрахолошко-херпетолошком речнику, ихтиолог др Ненад Секулић, књижевник Војислав Карановић, госпођа Вера Костић, снаха Александра Костића, затим радници Завода за заштиту природе Србије, студенти српскога језика и биологије и др.

У четвртак, 23. фебруара 2017. године, у Матици српској представљене су две књиге др Александра Растовића: „Енглези и Балкан: 1837‒1914“ и „Велика Британија и Косовски вилајет: 1877‒1912“.

Присутне госте и публику поздравио је проф. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске. О књигама су говорили др Петар Крестић, научни саветник, и др Биљана Вучетић, научни сарадник, који су истакли да књиге доприносе проширењу историјског корпуса и бољем разумевању односа Велике Британије, а пре свега британских политичких власти према Балкану и Косовском вилајету у историјски турбулентном и значајном периоду.

Др Александар Растовић, редовни професор Опште историје двадесетог века на одсеку за историју Филозофског факултета у Нишу и виши научни сарадник Историјског института у Београду, се на крају програма обратио присутнима и нагласио да му је велико задовољство што се представљање ове две књиге одржава у години када се обележава 180. година од успостављања конзуларних односа Велике Британије и тадашње Кнежевине Југославије.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

Гудачки квартет „Аниме“ – који чине виолинисткиње Душица Младеновић и Мина Младеновић, виолисткиња Марина Поповић и виолончелисткиња Теодора Николић – са пијанисткињом Теом Андријић одржао је концерт у среду 22. фебруара 2017. године у Свечаној сали Матице српске. Публика је имала прилику да ужива у делима Густава Малера и Јоханеса Брамса. Својим виртуозним, надахнутим извођењем уметнице су отвориле концертну сезону Музичких вечери Матице српске за 2017. године.

Наредни концерт ће бити одржан у среду 1. марта 2017. године са почетком у 19.00 сати. На све концерте који се организују у оквиру Музичких вечери улаз је слободан.

Концерт је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

21. фебруара у Свечаној сали Матице српске представљене су књиге Житије Светог митрополита Петра Другог – Цетињског пустињака и Ловћенског тајновидца митрополита црногорско-приморског Амфилохија и Споменица, објављена поводом тридесет година архијерејске и двадесет пет година митрополитске службе Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског, Митрополита црногорско-приморског и Егзарха најсветијег Пећкога Трона г. Амфилохија. У програму су учествовали꞉ Високопреосвештени митрополит Амфилохије, академик Матија Бећковић, академик Миро Вуксановић и проф. др Драган Станић. У Житију митрополит Амфилохије, између осталог, истиче да Његош „својом поруком и својим изворним сведочењем Бога и Христове вере не понавља на уобичајен начин научену веру и исповедање прошлих покољења. Он не проповеда и не приповеда; он не проучава и не моралише”. У наставку свог обраћања митрополит Амфилохије је рекао да је добро што Матица српска, чији је Његош био члан, наставља своју везаност за његово дело. Говорећи о Споменици академик Миро Вуксановић је рекао да је владика Амфилохије одређен „да хода као светац, а да говори као мудрац и да свој српски народ молитвом брани од сваке напасти и зла”. Академик Матија Бећковић је на промоцији изговорио две своје песме, прву посвећену Његошу, а другу самом митрополиту Амфилохију, док је председник Матице српске проф. др Драган Станић у својој беседи посебну пажњу посветио улози владике у сагледавању значаја исихазма за српску културу. „У драгоценим доприносима дефинисања природе и специфичности српске културе посебно ваља истаћи његово сагледавање домета и значаја исихастичког покрета. Јер српска култура је у оваквој врсти молитвеног искуства стекла изузетномоћну духовну основу. Митрополит црногорско-приморски је сјајан есејиста, чија је беседничка реч увек у близини песника. Он није књижевник у ужем, цеховском смислу речи – он је православни духовник и богослов који се књижевним начином говора користи да би исказао искуства која би могла остати недовољно убедљива, па можда чак и неизречена уколико се књижевни стил не појави као посредник”, рекао је Станић.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

У четвртак, 16. фебруара 2017. године, у Матици српској одржана је Свечана седница поводом 191. годишњице оснивања Матице српске. Свечаност је отпочела емитовањем звучног снимка „Свечане песме Матице српске“ коју су написали Раша Попов и Душан Михалек, у извођењу Новосадског камерног хора под управом диригента доц. мр Божидара Црњанског.

Свечану седницу отворио је председник Матице српске проф. др Драган Станић, који је присутнима поднео извештај о активностима и раду Матице српске током протекле године. Генерални секретар Матице српске проф. др Ђорђе Ђурић позвао је присутне да минутом ћутања одају пошту преминулим члановима сарадницима и добротворима Матице српске у периоду између две Свечане седнице.

Сто деведесет и први рођендан Матице српске обележила је беседа проф. др Јована Делића „Иво Андрић и Први светски рат“. Беседник је на примеру књижевног дела Иве Андрића истакао да у доброј књижевности, а понекад и у историјским догађајима, долази до потреса векова, па се искуства векова, не само националне, већ и опште књижевности и историје саберу као у жижи у неком делу или догађају. Према томе, закључио је да као што је Његош био Огледало Српско деветнаестога века, Иво Андрић био је Огледало Српско двадесетог века.

Након беседе, управник послова мср Јелена Веселинов прочитала је Уредбу о Змајевој награди и тиме отворила део Свечане седнице који је посвећен Змајевој награди Матице српске. Члан жирија проф. др Ђорђе Деспић прочитао је одлуку Жирија да Змајеву награду за 2016. годину додели др Драгану Хамовићу за збирку песама „Меко језгро“, чиме се песник уписао у дугачку и величанствену листу добитника Змајеве награде. Песник се обратио присутнима говором насловљеним „Сливени у једно“, којим је побудио успомене на Змајеве песме и велики утицај који је Змај имао – и има – на песнике. О награђеној књизи говорио је Ђорђо Сладоје, док је стихове надахнуто рецитовао драмски уметник Небојша Дугалић.

У свечаној сали није било слободног места, уз академика Владимира Костића, проф. др Љубомира Максимовића, председника и потпредседника Српске академије наука и уметности, као и представника огранка САНУ академика Теодора Атанацковића; представника Министарства културе Милоша Гајића, представника Покрајинског секретаријата за високо образовање и научноистраживачку делатност проф. др Зорана Милошевића, Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање др Милана Мицића, Покрајинског секретаријата за здравство доц. др Зорана Гојковића; ректора Универзитета проф. др Душана Николића; и представника Српске православне цркве Његовог преосвештенства владике бачког Иринеја, Свечану седницу су употпунили својим присуством и бројни пријатељи, чланови и добротвори Матице српске, као и бројни представници медија.

Након завршне речи председника Матице српске, гости су изашли подстакнути да разговор о предоченим темама наставе у просторијама Матице српске.