RG-Matici srpskoj 19065 str 3 768

У издању Матице српске изашло је капитално дело академика Василија Ђ. Крестића „Срби у Угарској: 1790–1918”. Књига је резултат вишедеценијског рада академика Крестића на овој теми. У књизи је читаоцима представљен период историје Срба у Угарској од Темишварског сабора 1790. до краја Првог светског рата и присаједињења Војводине Србији 1918. у виду једне свеобухватне аналитичко-синтетичке студије.

Књигом су обухваћена сва значајнија национална, политичка, верска, друштвена, државноправна и идеолошка питања. Приказана је борба Срба за очување своје националне и верске посебности и тежња за признањем политичке индивидуалности.

Збивања, која се тичу Срба из Угарске, аутор није посматрао и оцењивао с локалног, него ширег политичког и географског становишта. Захваљујући таквом начину посматрања и оцењивања догађаја ова историја Срба у Угарској има сасвим нове досад непознате димензије.

За писање ове књиге аутор је искористио огромну релевантну литературу на српском, немачком и мађарском језику, као и обиље новог, досад непознатог и некоришћеног архивског материјала из домаћих и страних архива.

Књига је публикована на 534 странице, у тврдом повезу и илустрована портретима значајнијих личности, гравирама већих градова, заглављима важнијих српских новина, саборским скуповима, познатијим биткама из времена револуције 1848–1849. године, и географским картама.

Др Софија Божић,  Василије Ђ. Крестић,  Срби  у Угарској

Проф. др Драган Станић, Скица за портрет Василија Ђ. Крестића

23. септембра 2013. године, Матица српска добила је захвалницу за успешну сарадњу са Завичајним одељењем Градске библиотеке у Новом Саду.

У име Матице српске захвалницу је примио потпредседник МС проф. мр Ненад Остојић.

Захвалницу за успешну сарадњу са Завичајним одељењем Градске библиотеке у Новом Саду примиле су и др Исидора Поповић, стручни сарадник Рукописног одељења МС и мр Александра Новаков стручни сарадник Лексикографског одељења МС.

CasopisLjudiGovore-BLU_07

У понедељак, 23. септембра у 12 сати, у Свечаној сали Матице српске представљен је часопис „Људи говоре” који се објављује у Торонту и Српска национална академија у Канади. Присутне је поздравио и уводну реч изговорио председник Матице српске проф. др Драган Станић.

О часопису су говорили главни и одговорни уредник др Радомир Батуран, књижевни критичар Петар Арбутина и члан Уредништва проф. др Александар Петровић.

Генерални секретар Српске националне академије у Канади мр Радоје Радојевић био је спречен да присуствује овој манифестацији. Његов текст је прочитао др Радомир Батуран, члан управе СНА, задужен за издавачку делатност.

        У четвртак, 12. септембра 2013. године, у 19 часова, у великој сали Градске куће Општине Лајковац, представљена је Матица српска и њена енциклопедијска делатност. О историји и раду Матице говорио је председник проф. др Драган Станић, о Српској енциклопедији и енциклопедистици генерални секретар доц. др Ђорђе Ђурић, а о Српском биографском речнику председник његовог Редакционог одбора Драган Тубић. Присутне госте поздравили су господин Живорад Бојичић, председник Општине Лајковац, и госпођа Снежана Бугарчић, директорка Градске библиотеке Лајковац. На промоцији је наступио и хор Културног центра „Хаџи Рувим“ из Лајковца. (даље…)

Добрило Аранитовић

bibliografija casopisa misao

Матица српска и Службени гласник објавили су Библиографију часописа Мисао 1919 –1937 аутора Добрила Аранитовића, чиме је едиција Библиографије обогаћена још једном специјалном библиографијом. Едиција је основана у Матици српској 1968. године, са намером да се у њој објављују књиге израђене на савременим основама научне библиографије.

Библиографија на 474 стране доноси податке о уређивачкој концепцији часописа, о његовом значају за нашу културу и књижевност током безмало две деценије излажења између два светска рата. Библиографска грађа распоређена је према Универзалној децималној класификацији. Из те грађе јасно је да је часопис неговао читав спектар тема, од најопштијих проблема науке, културе и цивилизације, преко филозофије, до географије. Захваљујући томе, као и угледним именима која су сарађивала на његовим страницама, часопис Мисао може у свом времену да се пореди једино са другом серијом Српског књижевног гласника и Летописом Матице српске.

Библиографија садржи пет пратећих регистара: Регистар разрешених иницијала, шифара и псеудонима, Регистар неразрешених иницијала, шифара и псеудонима, Регистар имена, Регистар преводилаца и Предметни регистар. По први пут приређена је и библиографија прилога објављених у часопису Мисао, која садржи 249 хронолошки поређаних библиографских јединица са регистром имена.

Одбор за прославу 200-годишњице рођења Петра II Петровића Његоша основале су Матица српска, Српска академија наука и уметности и Академија наука и умјетности Републике Српске са циљем да се током 2013. године реализује богат програм посвећен великом српском песнику, владики и владару Црне Горе, члану Матице српске и Друштва српске словесности. Седиште Одбора је у Матици српској која је бринула о реализацији Програма. Одбор је благовремено, крајем 2012. године, израдио Програм прославе, а потом се почео обраћати надлежним републичким органима како би се прибавила средства за реализацију прославе. (даље…)

Srem sajt     „Атлас насеља Војводине” спада у ред капиталних пројеката Матице српске. Стручна екипа предвођена проф. др Слободаном Ћурчићем дуго и темељно ради на овом подухвату. Ове године објављена је прва од три књиге у којој су обрађена сва насеља Срема. Њени аутори су поред проф. др Слободана Ћурчића и доц. др Млађен Јовановић, пуковник доц. др Александар Илић и др Тивадар Гаудењи.

Књига, на 717 страна у колору, доноси податке о насељима азбучно сложеним. Насеља су представљена савременим картама Војногеографског института, али и историјским од Птоломејеве, римског итинерера „Tabula Peutingeriana”, преко карата које су израдили Лазарус Розетус, Луиђи Фернандо Марсиљи, Алексис Ибер и други картографи, тако да се развој насеља може пратити кроз историју. Демографски подаци су дати на основу пописа становништва од 1787. до 2002. године. Свако место представљено је и текстом који садржи историјски преглед од његовог настанка до данас, а обогаћен је и живописним детаљима из живота насеља Срема.

У току је рад на припреми књиге о Банату.

Teodor-Pavlovic     Банатски културни центар и Црквена општина Драгутиново из Новог Милошева, у сарадњи са Матицом српском организивали су културну манифестацију „Дани Теодора Павловића”, која је 14. пут одржанa у Новом Милошеву, родном месту Теодора Павловића од 25. до 28. јула 2013. године у Храму Св. архангела Гаврила, под покровитељством Општине Нови Бечеј и Месне заједнице Ново Милошево.

     На овом скупу, 25. јула, Матицу српску је представљала проф. др Љубомирка Кркљуш, секретар Одељења за друштвене науке Матице српске. Том приликом, положила је венац на гроб Теодора Павловића у знак поштовања и захвалности првом секретару Матице српске, уреднику Летописа Матице српске и оснивачу Галерије Матице српске.

     У Храму Св. архангела Гаврила, након вечерњег богослужења, проф. др Љубомирка Кркљуш говорила је о Теодору Павловићу уз остале званичнике који су својим излагањима отворили манифестацију.

Записник са седнице Уредништва едиције Прва књига

Уредништво едиције Прва књига у саставу: Ласло Блашковић, др Владислава Гордић Петковић, главни уредник, др Ђорђе Деспић, Ненад Милошевић,  Иван Радосављевић (Соња Веселиновић послала своје предлоге) на  седници од 12. јула 2013. године усвојило је

Издавачки план за 2013. годину

262. Горан Томић, Незванично мртав,
263.  Жарко Алексић, Кућни биоскоп, поезија

У Новом Саду, 12. јула 2013,                            Јулка Ђукић, стручни сарадник

(CIP 78+792(082), ISSN 0352-9738, COBISS.SR-ID 16339202) покренут је 1987. године као часопис оријентисан претежно ка историјским, естетским и теоретским проучавањима позоришне и музичке уметности. Oбјављују се искључиво оригинални научни радови – из театрологије, музикологије и етномyзикологије. Посебнa пажња посвећена је питањима развоја ових уметности на простору Југоисточне и Средње Европе, претежно унутар културе Срба и других културом повезаних народа у региону. Све радове који стигну у редакцију оцењују два стручна рецензента, а по потреби и више њих. Зборник се штампа на српском језику ћириличким писмом, са резимеом на енглеском. Рукописи које аутори пошаљу на једном од светских језика штампају се у оригиналу, са већим резимеом на српском. Садржаји часописа компонују се у три рубрике: 1. научнe студије, 2. нова архивска грађа, мемоарски прилози, 3. прикази и некролози. Прве две рубрике Зборника имају сажетке, кључне речи, резимеа на страним језицима по избору аутора, а сви објављени текстови УДК број по међународној библиотечкој класификацији. Зборник излази редовно, два пута годишње у обиму од око 25 ауторских табака. Сваки број садржи именски регистар, а доспева разменом у око 100 библиотека у свету.

Редакција Зборника Матице српске за сценске уметности и музику:

др Катарина Томашевић, главни и одговорни уредник (Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, Београд)
др Живко Поповић,заменик главног и одговорног уредника (Универзитет у Новом Саду, Академија уметности)
др Мирјана Веселиновић Хофман (Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности)
др Зоран Ђерић Српско народно позориште/Универзитет у Бањој Луци, Академија умјетности
др Каталин Каич (Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет)
др Зоран Максимовић Позоришни музеј Војводине
др Ивана Перковић (Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности)
др Ира Проданов Крајишник (Универзитет у Новом Саду, Академија уметности)
Јернеј Вајс (Словенија)(Универзитет у Љубљани, Филозофски факултет)
др Јадвига Сопчак (Пољска)(Универзитет у Лођу, Катедра за славистику)

Архива:

број 66, година 2022.
број 65, година 2021.
број 64, година 2021.
број 63, година 2020.
број 62, година 2020.
број 61, година 2019.
број 60, година 2019.
број 59, година 2018.
број 58, година 2018.
број 57, година 2017.
број 56, година 2017.
број 55, година 2016.
број 54, година 2016.
број 53, година 2015.
број 52, година 2015.
број 51, година 2014.
број 50, година 2014.
број 49, година 2013.
број 48, година 2013.
број 47, година 2012.
број 46, година 2012.
број 45, година 2011.
број 44, година 2011.
број 43, година 2010.
број 42, година 2010.
број 41, година 2009.
број 40, година 2009.
број 39, година 2008.
број 38, година 2008.
број 37, година 2007.
број 36, година 2007.
број 34-35, година 2007.
број 32-33, година 2005.
број 30-31, година 2004.
број 28-29, година 2003.

Посебна издања

1. Др Нице Фрациле, ВОКАЛНИ МУЗИЧКИ ФОЛКЛОР СРБА И РУМУНА У ВОЈВОДИНИ, 1987, 616.
2. Др Божидар Ковачек, др Петар Марјановић, др Душан Михаиловић, Др Душан Рњак, О ТЕАТАРСКОМ ДЕЛУ ЈОАКИМА ВУЈИЋА, 1988, 152.
3. Др Миленко Мисаиловић, ТРАГЕДИЈА ВЛАСТИ И ВЛАДАЊА, Значења Софоклове трагедије ЦАР ЕДИП, 1988, 368.
4. Зборник радова, АНТИЧКИ ТЕАТАР НА ТЛУ ЈУГОСЛАВИЈЕ, 1989, 188.
5. Др Мирјана Веселиновић, УМЕТНОСТ И ИЗВАН ЊЕ, Поетика и стваралаштво Владана Радовановића, 1991. 224.
6. Корнелије Станковић, СРПСКО НАРОДНО ЦРКВЕНО ПОЈАЊЕ (Три књиге, 1,2,3, фототипско издаwе. Приредила др Даница Петровић) суиздавач: Српска академије наука и уметности, 1994, 150.
7. Др Зоран Т. Јовановић, НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ ДУНАВСКЕ БАНОВИНЕ, суиздавач: Музеј позоришне уметности Србије, 1996, 588.
8. Др Софија Кошничар, РАДИО ТЕАТАР ПРОЗЕ АНДРИЋА, ЦРЊАНСКОГ И КРЛЕЖЕ, 1996, 328.
9. Др Мирјана Веселиновић, ФРАГМЕНТИ О МУЗИЧКОЈ ПОСТМОДЕРНИ, 1997, 188.
10. Др Петар Марјановић, СРПСКИ ДРАМСКИ ПИСЦИ XX СТОЛЕЋА, суиздавачи: Факултет драмских уметности, Београд, Академија уметности, Нови Сад, 1997, 356.
11. Мр Ана Матовић, БЕЋАРАЦ У ВОЈВОДИНИ, 1998, 164.
12. Др Јадвига Сопчак (Јаdwiga Sоbczak), ПОЉСКА АВАНГАРДНА ДРАМА У ЈУГОСЛАВИЈИ (1945-1990), 2001, 462.
13. Др Душан Рњак, РЕДИТЕЉСКЕ КЊИГЕ ЈОЦЕ САВИЋА, 2001, 230.
14. Драгољуб ─ Драган Шобајић, ДУШАН ТРБОЈЕВИЋ, портрет уметника, 2003, 137.
15. Др Зоран Јовановић, НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ КРАЉ АЛЕКСАНДАР 1 У СКОПЉУ (1913-1941), 2005, Мирослав Мики Радоњић, СТЕРИЈА У ОГЛЕДАЛУ 20. ВЕКА , суиздавач: Позоришни музеј Војводине, 2006, 142 стр.
16. Др Живко Поповић, СТЕРИЈИН ТВРДИЦА У ПОРЕЂЕЊУ СА ПЛАУТОВИМ, ДРЖИЋЕВИМ, МОЛИЈЕРОВИМ И ПУШКИНОВИМ, 2006
17. Сава Илић (Јелена Јовановић, приредила) МУЗИЧКО НАСЛЕЂЕ СРБА, ШОКАЦА И КАРАШЕВАЦА У РУМУНИИЈИ. 2006.
18. Мр Драгана Јеремић Молнар,  СРПСКА КЛАВИРСКА МУЗИКА У ДОБА РОМАНТИЗМА (1841- 1914) , 2007
19. Др Нице Фрациле, МУЗИЧКА ТРАДИЦИЈА СРБА У ВОЈВОДИНИ, Антологија, Избор 1., 2007
20. Зборник радова ВАГНЕРОВ СПИС ОПЕРА И ДРАМА ДАНАС, 2007
21. Др Весна Крчмар, ПОЗОРИШНЕ ДРАМАТИЗАЦИЈЕ ДЕЛА ИВЕ АНДРИЋА, 2007
22. Др Весна Крчмар, ПОЗОРИШНЕ ДРАМАТИЗАЦИЈЕ ДЕЛА ИВЕ АНДРИЋА, други том (ДРАМАТИYАЦИЈЕ У ВРЕМЕНУ), 2008.
23. Проф. др Соња Маринковић, МЕТОДОЛОГИЈА НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКОГ РАДА У МУЗИКОЛОГИЈИ, 2009.
24. Биљана Миланковић (приредила): Миленко Пауновић, ПРВА ЈУГОСЛОВЕНСКА СИМФОНИЈА – НА ЛИПАРУ, партитура, 2009.
25. Др Катарина Томашевић: СРПСКА МУЗИКА НА РАСКРШЋУ ИСТОКА И ЗАПАДА? О ДИЈАЛОГУ  ТРАДИЦИОНАЛНОГ И МОДЕРНОГ У СРПСКОЈ МУЗИЦИ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА, 2009.
26. Марко Бабац, БОШКО ТОКИН, (1894-1953), (ПРВИ СРПСКИ ЕСТЕТИЧАР И КРИТИЧАР ФИЛМА) 2009.
27. Миодраг А. Васиљевић, НАРОДНЕ ПЕСМЕ ИЗ ВОЈВОДИНЕ. Приредио проф. др Драгослав Девић. 2009.
28.  Др Даница Петровић, (приређивач), Православно српско црквено пјеније по старом карловачком начину удесио Тихомир Остојић.. Издавач је Матица српска у сарадњи са Музиколошким институтом САНУ, 2010
29.  Др Весна О. Марковић, Плетенице стилских фигура у омилијама Св. Јована Златоустог. 2010
30.  Мр Маријана Кокановић (приредила) Из новосадских салона – Албум салонских композиција за клавир, 2010.
31. Др Зоран Т. Јовановић, Позоришно дело Милана Грола, 2011
32. Ивана Игњатов Поповић, Интуитивни Свет Ранка Младеновића (Драматичарски и критичарски рад Ранка Младеновића), 2011
33. Др Нада Савковић, Театрољубље, Суиздавач Академија уметности Нови Сад, 2012.