У петак, 7. августа 2026. године, Матицу српску је посетио опуномоћени амбасадор Републике Србије у Краљевини Саудијској Арабији господин Драган Бисенић, новинар, уредник и публициста. Господина Бисенића је примио председник Матице српске проф. др Драган Станић. На састанку је разговарано о сарадњи у области енциклопедистике, о томе на који начин Матица српска може да се боље позиционира у међународним и дипломатским релацијама, као и о посебним темама везаним за оријенталну димензију српске културе.
Матица српска је у оквиру рада Рукописног одељења, објавила књигу Аутобиографија – о Михизу Вере Коњовић.
Поред уводног дела и поговора књига садржи седамдесетак насловљених целина кроз које нас ауторка води својом мемоарском прозом. Идеја о књизи настала је, како сама ауторка у уводном делу пише, током рада на сређивању Михизове заоставштине коју је поклонила Рукописном одељењу Матице српске.
Књига има 239 страна, илустрована је избором фотографија из заоставштине Борислава Михајловића Михиза и личне архиве Вере Коњовић.
„Књига Вере Коњовић доноси нам теме о људима и времену друге половине прошлог века, сећања обојена личним шармом којим се посматрају појаве, личности и догађаји. Неким будућим истраживачима културне историје Југославије (Београда и Новог Сада) нарочито би могла да буду интересантна и инспиративна ауторкина сећања и опсервације које се односе на значајне културне институције онога времена: Матицу српску, Авалу филм, Атеље 212, Битеф… У свакој од поменутих установа госпођа Коњовић је пословала на различитим задацима, будно посматрајући људе и виспрено тумачећи догађаје којима је присуствовала. На овом животном путовању, у већини ситуација, њен пријатељ Михиз се појављује, као саговорник и саветник. Вера Коњовић пише питко, лако, елегантном реченицом која поседује, не само непоходну количину благог подсмеха, него и драгоцену дозу аутоироније“. (из рецензије Јована Поповића)
Рецензенти књиге су Јован Поповић и проф. др Драган Станић а главни и одговорни уредник проф. др Зорица Хаџић Радовић.
Ово издање изашло је у оквиру великог јубилеја „Два века Матице српске“.
Штампање ове публикације омогућио је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.
У кући Ђуре Јакшића у Српској Црњи, у петак 17. јула, одржано је представљање књиге др Јелене Веселинов „Уздарје пчелињем јату: задужбинари Матице српске“. О значају књиге, животописима Матичиних задужбинара и судбини задужбина које су јој поверили на управљање говорили су др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, и ауторка. Програм је реализован на основу Протокола о сарадњи Матице српске и Општине Нова Црња којим је 2020. године успостављена сарадња ради унапређења квалитета књижевног, уметничког и образовног рада кроз деловање у оквиру заједничких пројеката у областима у којима Матица српска и уставнове културе, библиотека и културне манифестације Општине Нова Црња остварују своју делатност.
Матицу српску су на Ивандан, 7. јула 2026. године, посетиле представнице Кола српских сестара Епархије бачке. Сестре су у духу традиције поставиле Ивањски венчић на здање Матице српске док су у холу, крај бисте Марије Трандафил, положиле цвеће. Гошће су дочекале др Јелена Веселинов, управница послова Матице српске и мср Александра Јовановић, архивски саветник Рукописног одељења. Током посете, у разговору са драгим гошћама придружила се и колегиница др Александра Новаков. Пожелевши им добродошлицу, гошћама је том приликом исказана радост што се деценијска традиција полагања венца на здање Матице српске одржава и данас. У срдачном разговору поменуте су активности Кола као и будући пројекти и веома успешна и дугогодишња сарадња са Матицом српском.
Са великом тугом и жаљењем, Матица српска се опрашта од свог редовног члана сарадника, проф. др Александра Кадијевића (Београд, 24. 3. 1963 – 1. 7. 2026), који је од 2006. до 2020. године обављао дужност секретара Одељења за ликовне уметности Матице српске и главног уредника Зборника Матице српске за ликовне уметности.
Др Кадијевић, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду, свој научни рад посветио је истраживању историје архитектуре деветнаестог и двадесетог века. У Матици српској оставио је изузетан траг, доприносећи њеном раду као сарадник Српског биографског речника, руководилац научних пројеката, аутор и рецензент научних радова и монографских публикација.
Професор Кадијевић недостајаће својим бројним студентима, колегама и свим Матичарима који су га познавали.
Слава му и хвала!