Са великом тугом и жаљењем, Матица српска се опрашта од свог редовног члана сарадника, проф. др Александра Кадијевића (Београд, 24. 3. 1963 – 1. 7. 2026), који је од 2006. до 2020. године обављао дужност секретара Одељења за ликовне уметности Матице српске и главног уредника Зборника Матице српске за ликовне уметности.

Др Кадијевић, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду, свој научни рад посветио је истраживању историје архитектуре деветнаестог и двадесетог века. У Матици српској оставио је изузетан траг, доприносећи њеном раду као сарадник Српског биографског речника, руководилац научних пројеката, аутор и рецензент научних радова и монографских публикација.

Професор Кадијевић недостајаће својим бројним студентима, колегама и свим Матичарима који су га познавали.

Слава му и хвала!

У организацији Косовскометохијског и Омладинског одбора Матице српске, у петак, 26. јуна 2026. године, у Свечаној сали Матице српске одржано је представљање књига Наташе Терзић, „Подруга“ и „Наслеђе предака, приче и легенде са Косова и Метохије“. Након поздравне речи секретара Косовскометохијског одбора др Александре Новаков о књизи су говорили Јелена Шуљманац Милошевић, дипломирани библиотекар и Марија Колашинац, дипломирани професор скандинавских језика и књижевности. На крају обратила се и ауторка Наташа Терзић. Књиге су писане речником како се говори у Беговом Лукавцу, у срцу Метохије. То је посебна вредност ових књига као и приче у којима је ауторка осликала обичаје, карактер, физиономију и моралне норме метохијског човека. Стихове Љубомира Симовића, „Еј Црноришче“, изговорила је Љубица Ћелић. Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У недељу, 28. јуна 2026. године, одржано је Видовданско сабрање, у организацији Косовскометохијског и Омладинског одбора Матице српске. Програм је отворио Хор „Свети Стефан Дечански”, под руководством Тамаре Адамов, извођењем тропара Светом кнезу Лазару, након чега су уследили беседа научног саветника др Милана Гулића „Наши Видовдани“, и поздравна реч проф. др Срђана Шљукића, потпредседника Матице српске.

У музичко-поетском делу програма наступили су Урош Павлов, који је говорио стихове Деспота Стефана Лазаревића, Љубомира Симовића и Милана Ракића, Снежана Танасковић, оперска уметница, која је извела песме „Густа ми магла паднала“ и „Удаде се Јагодо“ и Симона Новаков, ученица Музичке школе „Исидор Бајић“, која је извела песму „Расти, расти, мој зелени боре“. Хор је извео и „Тропар Светом Јовану“ и „Зидање Раванице“. Присутнима се обратила и др Александра Новаков, секретар Косовскометохијског одбора.

У оквиру сабрања отворена је и изложба „У славу Видовдана”, Архива Косова и Метохије, аутора Марка Марковића. Присутни су имали прилику да погледају сегменте филма „Прослава 550. годишњице Косовске битке“ власништва Архива југословенске кинотеке.

Вече је протекло у свечаном и достојанственом тону, као подсећање на трајни значај Видовдана у српској култури, историји и духовности. Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У Сали за седнице Матице српске, у понедељак, 22. јуна 2026. године, одржано је свечано уручење „Повеље Матице српске за неговање српске језичке културе“. Ово значајно признање додељено је проф. др Драгани Мршевић Радовић, за допринос изучавању српског језика и неговању српске језичке културе, Институту за српску културу Приштина – Лепосавић, за чување и проучавање српске баштине и неговање српске језичке културе, постхумно академику Миру Вуксановићу, за неговање српског језика и његових изражајних могућности, као и постхумно књижевнику Горану Бабићу, за чување и неговање вуковског језика и његових изражајних могућности.

У име Института за српску културу Приштина – Лепосавић „Повељу“ је примила др Марија Јефтимијевић Михајловић, директорка Института. „Повељу“ додељену академику Миру Вуксановићу примио је његов син, др Данило Вуксановић, док је „Повељу“ додељену књижевнику Горану Бабићу примио песник Перо Зубац.

О награђенима су говорили чланови Жирија: проф. др Драган Станић, проф. др Мато Пижурица, проф. др Срето Танасић и проф. др Рада Стијовић. У својим обраћањима истакли су значај добитника за очување, проучавање и неговање српског језика, као и њихов трајни допринос српској језичкој култури.

Свечаност је потврдила посвећеност Матице српске очувању српског језика, његове културне, научне и књижевне вредности, као и неговању свести о значају језика као темељног обележја националног идентитета. Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У Сали за седнице Матице српске, у уторак, 23. јуна 2026. године, одржано је предавање проф. др Александра Петровића под називом „Књижевност Б. Вонгара и антропологија Абориџина”. Програм је поздравном речју отворио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, указавши на значај сагледавања књижевног дела Сретена Божића познатог као Б. Вонгара, српско-аустралијског писца јединствене животне и стваралачке судбине.

У свом излагању проф. др Александар Петровић говорио је о месту Б. Вонгара у савременој књижевности, посебно истичући његово сведочење о животу аустралијских староседелаца, као и о начинима на које се у његовој прози преплићу књижевност, антропологија, искуство изгнанства и питања историјске неправде. Посебна пажња била је посвећена Вонгаровом односу према абориџинским заједницама, чије је приче, судбине и страдања унео у своје књижевно дело. Сретен Божић, рођен 1932. године у селу Горња Трешњевица код Аранђеловца, крајем педесетих година напустио је Југославију, а свој књижевни пут пронашао је у Аустралији. Под именом Б. Вонгар постао је међународно препознатљив као писац који је снажно сведочио о последицама колонијализма, рударења и нуклеарних тестирања у аустралијској пустињи. Предавање у Матици српској било је прилика да се изнова осветли дело аутора који је, живећи и стварајући изван великих књижевних центара, успео да повеже балканско искуство са судбином аустралијских Абориџина, остављајући трајно сведочанство о људима са маргине историје. Предавање је снимљено и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.