У Свечаној сали, у уторак, 15. септембра 2026. године одржан је Дан Сиринићке жупе у Матици српској, у организацији Косовскометохијског одбора Матице српске и Фондације Симонида.
Последње деценије Матица српска и Сиринићка жупа се сусрећу лепим поводима. Приређена је изложба вајарских дела академика Светомира Арсићa Басаре, објављена је књига „Српске светиње Шар-планине, Призрена и околинеˮ и том приликом чланови Одбора су обишли светиње у Сиринићкој жупи. Пре две године објављена је монографска публикација „Цркве Сиринићке и Средачке жупеˮ. У Матици су одржана и предавањао о народној традицији у Сиринићкој жупи.
Поздравну реч упутила је председница Косовскометохијског одбора проф. др Валентина Питулић, изразивши захвалности гостима. Потом је др историјских наука господин Срђан Младеновић из Штрпца одржао кратко предавање о историјату Сиринића.
О изложби скулптура „Корени и Хоризонтиˮ Бранислава Ристића говорио је и изложбу отворио магистар уметности Драган Миличић, графичар. Потом се публици обратио вајар мср Бранислав Ристић.
У уметничком делу програма учествовала је Певачка групa КУД „Младостˮ из Готовуше. Чланови групе су: Слободан Илић, Славиша Добросављевић, Дарко Добросављевић, Тихомир Стевановић, Љубиша Милијић и Горана Вељковић. Отпевали су пет изворних народних песама: „Навали се Шар планина и „Заспало ми Калинчеˮ, „Стојанке џанум душманкеˮ, „Девојчице плавојчицеˮ и „Тодо ћероˮ. У програму је такође учествовала музичка уметница Снежана Танасковић, сопран, која је отпевала песму „Удаде се Јагодоˮ.
Програм је водила др Александра Новаков.
Гости из Сиринићке жупе показали су не само да су опстали на том месту, већ и да стварају уметничка дела, музику и баве се историографијом.
Програм је подржала Градска управа за културу Града Новог Сада.
Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви.
У оквиру програма 93. Вуковог сабора, у уторак 15. септембра 2026. године, у Сталној поставци слика Миће Поповића и Вере Божичковић Поповић у Лозници је представљена Матица српска и два века њеног рада, као и књига „Завети Матице српске: водич кроз најстарију српску културну установу“ Ивана Негришорца. О књизи „Завети Матице српске: водич кроз најстарију српску културну установу“ говорила је др Милена Кулић, председник Омладинског одбора Матице српске и нагласила основне идеје и вредности које сведоче о трајању и мисији Матице српске током два века њеног постојања. Присутнима се обратио аутор књиге проф. др Драган Станић, председник Матице српске, који је говорио о Матици српској, њеном месту и значају у српској култури, а у оквиру програма прочитао је и неколико песама. Представљање је било прилика да се публици у Лозници приближе двовековна традиција најстарије српске књижевне, културне и научне институције, њена улога у очувању националне културе, језика и књижевности, као и правци њеног савременог деловања.
Након програма, представници Матице српске и директорка Центра за културу „Вук Караџић“ из Лознице састали су се са градоначелницом Лознице Драганом Лукић. Током сусрета разговарано је о сарадњи између Града Лознице и Матице српске, као и наставку и унапређењу сарадње на различитим пољима од заједничког интереса.
У петак, 11. септембра 2026. године, у Сали за седнице Матице српске одржано је предавање проф. др Срђе Трифковића. На почетку су се присутнима обратили председник Матице српске проф. др Драган Станић и др Миша Ђурковић, руководилац пројекта Српски народ у актуелним међународним односима, у оквиру којег је предавање реализовано. Потом је реч добио проф. др Срђа Трифковић.
Аутор је истакао да утврђивање историјских чињеница не представља ревизионизам, већ неопходан предуслов за суочавање друштва са сопственом прошлошћу и његово морално оздрављење. Говорећи о узроцима и генези трагичних догађаја, указао је на дешавања у Црној Гори током 1941. и 1942. године, нагласивши да се страдање из 1945. године не може разумети без сагледавања претходног грађанског рата, идеолошког терора и ликвидација политичких и класних противника.
Трифковић је, упоређујући размере послератних ликвидација у Црној Гори и Словенији са искуствима других европских земаља, указао на то да број жртава, посматран у односу на број становника, сведочи о тежини и размерама почињених злочина. Посебно је нагласио да Црна Гора не може истински да напредује, нити да у потпуности припада савременом европском цивилизацијском простору, без суочавања са злочинима из прошлости, њихове јавне осуде и достојног односа према жртвама.
Он је навео да је књигу написао са намером да допринесе трагању за истином и процесу суочавања са прошлошћу, угледајући се на друштва која су, након великих историјских трагедија, имала снаге да отворе питања одговорности, историјског памћења и помирења. „Без катарзе коначног помирења нити мртви могу да нађу мир, нити живима има истинског бољитка“, закључио је Трифковић.
Програм је реализован уз финансијску подршку Града Новог Сада.
Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви.
У четвртак, 10. септембра 2026. године, у Сали за седнице Матице српске одржана је промоција књиге проф. др Милована Митровића „Српско друштво на прелазу векова и размеђу светова“. Присутнима су се обратили председник Матице српске проф. др Драган Станић и потпредседник Матице српске проф. др Срђан Шљукић. На почетку је прочитана рецензија академика Часлава Оцића, који није био у могућности да присуствује догађају. После уводних обраћања, реч је добио проф. др Зоран Аврамовић, затим се присутнима обратио проф. др Божо Милошевић, на крају је говорио и аутор књиге, проф. др Милован Митровић.
Учесници су истакли да сам наслов књиге упућује на ширину изучаване теме, али да постоји јасно теоријско-методолошко становиште са којег се приступа разматраним проблемима, који обухватају распон од економије, друштва и културе до политике и свакодневице. У студији се обрађују проблеми инхерентни српском друштву, који су се кумулирали током последњих стотину година. Реч је о последицама социјално-политичких експеримената, последицама југословенског пројекта између два рата, а потом и о последицама синтезе југословенства с експериментом социјализма и титоизма.
Сумирајући претходна разматрања, аутор закључује да је савремено српско друштво и данас, на прелазу векова и миленијума, геополитички разапето између колективног Запада у опадању и политичког Истока који се економски опоравља и војно-технолошки уздиже.
Провлачећи се кроз опасно супротстављене и укрштене рогове наметнутих историјско-стратешких дилема и глобалног сукобљавања великих сила, Србија и српски народ принуђени су да, што је могуће боље и више, у свим областима друштвеног деловања и свакодневног живота изналазе свој сопствени „трећи пут“. На том путу ваљало би да се бирају решења којима се најефикасније бране угрожени државни интегритет и суверенитет, чува сопствени национални и културни идентитет (самосвојност) и штите свакодневни начин личног и колективног живота.
Књига има 495 страна. Уз Предговор, садржи пет глава и део насловљен „Уместо закључака“, затим „Коришћену литературу“, „Индекс имена“ и „Белешку о писцу“.
Главни уредник је проф. др Срђан Шљукић. Рецензенти су академик Часлав Оцић, проф. др Милан Брдар и проф. др Ђорђе Игњатовић. Штампање књиге омогућили су Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама и Фондација Миле Драгић.
Програм је реализован уз финансијску подршку Града Новог Сада.
Књигу можете поручити овде.
Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви.
У издању Института за српски језик САНУ, Одсека за српски језик и лингвистику Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду и Одељења за књижевност и језик Матице српске објављена је „Споменица Милки Ивић и Павлу Ивићу о стогодишњици рођења“, посвећена научном делу и наслеђу истакнутих српских и светских лингвиста, академика Милке Ивић (1923–2011) и академика Павла Ивића (1924–1999). Зборник је због свог обима објављен у две књиге и садржи 85 научних радова 86 аутора. Уредници зборника су академик Јасмина Грковић Мејџор, проф. др Софија Милорадовић и проф. др Исидора Бјелаковић.
Следећи широка научна интересовања Милке и Павла Ивића, аутори прилога бавили су се бројним питањима из области синхронијске и дијахронијске лингвистике. У зборнику су заступљени радови из дијалектологије, историје језика, етимологије, ономастике, фонетике, фонологије, синтаксе и семантике, лексикологије, лингвокултурологије, творбе речи, опште лингвистике и нормативистике. Прилози објављени у овом зборнику показују колико је научно наслеђе Милке и Павла Ивића и данас присутно и подстицајно у савременој лингвистици. Објављивањем „Споменице Милки Ивић и Павлу Ивићу о стогодишњици рођења“ три институције са којима су живот и научни рад двоје академика били на различите начине тесно повезани одале су почаст њиховом изузетном доприносу српској и светској линвистици.