Тест Републичко VIIA програм
Тест Републичко VIIБ програм
Тест Републичко VIIIA програм
Тест Републичко VIIIБ програм

Кључ Републичко VIIA програм
Кључ Републичко VIIБ програм
Кључ Републичко VIIIA програм
Кључ Републичко VIIIБ програм

У оквиру програма обележавања јубилеја „Два века Матице српске“ изашла је из штампе монографија „Уздарје пчелињем јату: Задужбинари Матице српске” др Јелене Веселинов. Настала из пијетета према добротворима чији су животи посебни, а дела достојна дивљења, публикација садржи биографије 61 задужбинара и причу о судбини 68 задужбина. У седишту пажње су задужбинари чије биографије откривају необичне, а понекад и драматичне животне приче. Реч је о људима различитог порекла и иметка, којима је Матица српска била народна кућа и којој се, са пуним поверењем, могло поверити имање да буде употребљено на корист српског народа, његове културе, књижевности и науке. Неки су своје задужбине оснивали из чистог родољубља, други из захвалности, јер су и сами некада били стипендисти Матичиних задужбина. Свако основно писмо и тестамент носе отисак личности и времена настанка које ауторка сликовито приближава читаоцу. Задужбинари су улагали у образовање кроз стипендирање ученика и студената, подстицали књижевност и уметност, давали у хуманитарне сврхе. Кроз причу о статусу и животу задужбина, књига прати успон и пад српског грађанства на простору на којем је деловала Матица српска. Текст употпуњује богат визуелни материјал са приказима ликова задужбинара, задужбинске имовине и релевантних документа. Захваљујући обухватном истраживању и коришћењу бројних и разнородних извора, ауторка је уверљиво и стилски питко испричала причу о задужбинарству у Матици српској, иза које се јасно и видљиво очитавају вредности и идеали српског грађанског друштва.

Објављен је мајски број „Летописа Матице српске” (год. 202, књ. 517, св. 5) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Владимира Пиштала, Драгана Јовановића Данилова, Ранка Павловића, Перице Маркова, Војислава Милутина, те преводи прозе три словачке ауторке (Ванда Розенбергова, Светлана Жухова и Јана Бењова) и поезије Бена Китинга. Рубрика „Есеји” доноси текстове Драгана Асановића о Албахарију и Кишу, Милице Алексић о Иви Ћипику, Марија Лигуорија о рецепцији Доминика Рее у Шведској и Невена Миљатовића о два романа о средњем веку. Тема рубрике „Сведочанства” је књижевни опус Владимира Пиштала о којем пишу Мина Ђурић, Снежана Кесић и Бранко Ристић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Јана Алексић, Марија Ђурић, Павле Зељић, Софија Милорадовић, Марко Паовица, Младен Јаковљевић и Хелена Савић. У рубрици „Из света” Дејан Ајдачић пише о вредновању књига и савременим књижарима.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У Подгорици, у Српској кући, 16. маја 2026. године у 19 часова, одржан је културни програм посвећен обележавању 200-годишњице оснивања Матице српске. У програму, који је водио књижевник Будимир Дубак, а који је организован старањем Конференције српских националних организација у земљама региона, учествовали су председник Матице српске проф. др Драган Станић, управник Библиотеке Матице српске Селимир Радуловић, песници Игор Мировић и Ненад Шапоња. Председник Станић је одржао уводну беседу о природи Матице српске, њеној прошлости, садашњости и будућности, а потом је Селимир Радуловић говорио о књизи Завети Матице српске: водич кроз најстарију српску културну установу. У наставку програма своју поезију су читали Игор Мировић, Ненад Шапоња, Селимир Радуловић и Иван Негришорац. После завршетка овог програма присутна публика се задржала у дужем разговору са представницима Матице српске.

Дана 13. маја у Свечаној сали Матице српске наступили су врсни уметници које је бројна публика дочекала са одушевљењем – виолиниста Михал Будински и пијанисткиња Хилда Шван.

Пијанисткиња Хилда Шван, доцент на Катедри за клавир Академије уметности у Новом Саду, истакла се богатом концертном активношћу у земљи и иностранству, као и сарадњом са еминентним уметницима међу којима се издваја виолиниста Стефан Миленковић. Добитница је бројних награда и признања на домаћим и међународним такмичењима, а наступала је у најзначајнијим концертним салама у Србији и иностранству.

Виолиниста Михал Будински, редовни професор Академије уметности у Новом Саду, припада реду најзначајнијих виолиниста средње генерације. Током вишедеценијске уметничке каријере остварио је више од 200 концерата као солиста, камерни музичар и концерт-мајстор, сарађујући са бројним домаћим и иностраним уметницима и ансамблима. Добитник је значајних награда у земљи и иностранству, а активно је присутан и у педагошком раду.

Публика је имала прилику да ужива у стилски разноврсном и захтевном програму који је обухватио дела Лудвига ван Бетовена, Франца Шуберта, Беле Бартока и Мориса Равела. Концертно вече отворено је Бетовеновом Сонатом за виолину и клавир бр. 4 у а-молу, оп. 23, док је централно место у програму заузела Шубертова Соната у А-дуру „Le Grande Duo“. Посебну живост и колорит донеле су Бартокове „Румунске игре“, а концерт је завршен виртуозном Равеловом „Циганом“ (Tziganne), једним од најатрактивнијих дела виолинске литературе.

Надахнуто музицирање и уиграна сарадња двоје уметника публика је наградила дуготрајним и срдачним аплаузом, те су се извођачи вратили на сцену и извели бис. Цео концерт протекао је у изузетној атмосфери и оставио снажан утисак на присутне.Уколико сте пропустили да га одгледате уживо, можете наћи снимак на линку.

Захваљујући СОКОЈ-у, концерти су ослобођени ауторске накнаде.