На позив Матице моравске у Брну је 2. и 3. децембра 2018. године боравила делегација Матице српске коју су чинили председник проф. др Драган Станић и генерални секретар проф. др Ђорђе Ђурић. Том приликом вођени су разговори са представницима Матице моравске: председником проф. др Јиржијем Малиржом, проф. др Вацлавом Шћепанеком, проф. др Либором Јаном и секретаром др Брониславом Хохолачем. Договорен је наставак рада на припреми следећег, четвртог тома заједничког зборника ове две установе Од Мораве до Мораве, као и проширење сарадње и рад на другим публикацијама чије се објављивање очекује до 2021. године. На Филозофском факултету Масариковог универзитета у Брну 3. децембра 2018. године представљен је трећи том заједничког зборника Од Мораве до Мораве. Том приликом говорили су председници установа проф. др Јиржи Малирж и проф. др Драган Станић и професори Вацлав Шћепанек и Ладислав Хлатки, а у име амбасаде републике Србије у Чешкој, обратила се госпођа Александра Јовановић први саветник.

 

Чини нам задовољство да Вас обавестимо да је Матица српска у складу са завештањем професора Лазара Стојковића установила Награду која носи његово име, и додељује се од 1990. сваке треће године млађим научним радницима. Према жељи Матичиног добротвора, ова награда је намењена млађим научним радницима који се баве првенствено питањима у ширем смислу из области агроекологије и агроекосистема.

Молимо Вас да до 1. марта 2019. године предложите кандидата из Ваше средине за ову награду и доставите нам научне радове кандидата којег предлажете, а који су објављени или прихваћени за објављивање.

„Награда професора Лазара Стојковића” биће уручена у марту 2019. године, у Матици српској.

У уверењу да ћете помоћи ову племениту акцију коју је замислио заслужни члан и потпредседник Матице српске, први ректор Новосадског универзитета, оснивач и први декан Пољопривредног факултета професор Лазар Стојковић, срдачно Вас поздрављамо.

Потребну документацију слати на:
Матица српска, Матице српске 1, 21000 Нови Сад
(За „Награду Лазара Стојковића”)

Додатне информације можете добити путем телефона 021/6615-798
(др Јована Трбојевић) или e-mail: jtrbojevic@maticasrpska.org.rs

Правилник од додељивању Награде можете преузети овде.

 

 2.2.2015-6Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве доделио је Матици српској високо одликовање Српске Православне Цркве „Орден Светога Саве“ првог степена, у знак признања за неизмеран допринос унапређењу културе и науке, очувању традиције и културне баштине нашег народа. Орден је дат у Патријаршији српској у Београду потписом Патријарха Иринеја, а на предлог Његовог Преосвештенства Епископа бачког Иринеја. Свечано је уручен председнику Матице српске проф. др Драгану Станићу на архијерејској литургији у Саборном храму у Новом Саду, о Ђурђицу 16. новембра 2018. године.

Председник одбора:
проф. др Валентина Питулић
Секретар: др Александра Новаков
Телефон: 021/6622-411, 021/420-190, локал 125
e-mail: anovakov@maticasrpska.org.rs

Материјално и нематеријално богатство културе Срба са Косова и Метохије вековима је било у функцији очувања идентитета српског народа у Старој Србији. Богатство манастира и цркава, старих натписа и рукописа, језичке културе, усменог стваралаштва, књижевног и етномузиколошког, савременог књижевног и другог стваралаштва заслужује посебну бригу наше државе.

После бомбардовања Савезне Републике Југославије 1999. године и егзодуса Срба са своје вековне постојбине, Косова и Метохије, доласком мисије Уједињених нација затирање трагова српске кулуре од стране албанских сепаратиста није престало. Показала се прека потреба да се приступи очувању културног наслеђа које је сведок вековног присуства Срба на овој територији.

Један овако озбиљан посао може да обави само важна и угледна институција попут Матице српске, која је у своје окриље удомила, односно основала Косовскометохијски одбор, тело које ће водити бригу о материјалном и духовном наслеђу Срба из Старе Србије.

Косовскометохијски одбор Матице српске основан је на седници Управног одбора МС 19. фебруара 2018. године, када су и изабрани чланови Одбора. Председник одбора је проф. др Валентина Питулић, потпредесдник мр Живојин Ракочевић и секретар др Александра Новаков.

Чланови одбора су:
1. Проф. др Валентина Питулић, историчар књижевности
2. Проф. др Ђорђе Бубало, историчар
3. Проф. др Сунчица Денић, историчар књижевности
4. Проф. др Мирјана Закић, етномузиколог
5. Др Бранко Златковић, виши научни сарадник, историчар књижевности
6. Проф. др Милош Јагодић, историчар
7. Проф. др Александар Јовановић, историчар књижевности
8. Проф. др Миодраг Марковић, академик, историчар уметности
9. Проф. др Александар Милановић, лингвиста
10. Проф. др Зона Мркаљ, књижевност, методичар
11. Проф. др Славиша Недељковић, историчар
12. Др Александра Новаков, научни сарадник, историчар
13. Мр Живојин Ракочевић, књижевник, новинар
14. Проф. др Митра Рељић, лингвиста
15. Проф. Дејан Ристић, теолог
16. Проф. др Бошко Сувајџић, историчар књижевности
17. Проф. др Бранислав Тодић, историчар уметности
18. Др Урош Шешум, научни сарадник, историчар
19. Проф. др Урош Шуваковић, социолог

Издавачка делатност
Ненад Љубинковић, „Од Косовске битке до косовске легенде“, Нови Сад 2018.

 

Валентина Питулић

Рођена 1963. године у Београду. Основну школу завршила у Лешку, средњу у Лепосавићу, а Филозофски факултет (Катедра за југословенску књижевност и српскохрватски језик) у Приштини (1986). Магистрирала је на Филолошком факултету у Београду (1992), где је и докторирала (Косовски бој у збиркама српских народних епских песама после Вука Караџића, 2002. године). Од 1988. године ради на Филозофском факултету Универзитета у Приштини на Катедри за југословенску књижевност, најпре као асистент за Народну књижевност а од 2003. године као доцент на предмету Народна књижевност. Учесник је на домаћим и међународним научним скуповима, члан Савета Међународног славистичког центра, члан Управе Друштва за српски језик и књижевност Србије, члан Одбора за књижевност Матице српске, члан Управе Удружења фолклориста Србије, добитник златне значке Културно-просветне заједнице Србије и награде „Миле Недељковић“ за најбољу књигу из савремене српске фолклористике.

Бави се проблемом архетипова у народној књижевности, са посебним освртом на народне умотворине са Косова и Метохије. Радове из народне књижевности објављивала је у зборницима и књижевним часописима.

Приредила је тематски број часописа Рашка (Народна књижевност – поетичка истраживања,часопис за књижевност, уметност, науку и културу, Рашка, 1999) и Изникал ми струк босиљак, лирске народне песме из власотиначког краја, Информативни лист Власина, Власотинце, 2000).

Објавила књиге: Семантика божура (Алтера, Београд 2007); Трагом архетипа, Од усмене ка писаној речи (Друштво за српски језик и књижевност Србије, Београд 2011); Усменост и веродостојност (Филозофски факултет у Нишу, Филозофски факултет у Косовској Митровици, 2012); Саздаде се бела црква, Српско народно стваралаштво Косова и Метохије, Андрићев институт, Андрићград 2018).

Редовни је професор на Филозофском факултету у Косовској Митровици. Предаје Српски језик и књижевност у Богословији у Призрену. Живи у Лешку.

 2.2.2015-6Матица српска и Српска академија наука и уметности, заједно са Заводом за уџбенике као извршним издавачем, објавили су 1. књигу III тома Српске енциклопедије. У раду су учествовала 23 члана Уређивачког одбора, 553 сарадника и 96 чланова Стручних редакција Српске енциклопедије. Књига 1. (од Г до Демографски преглед) садржи 1918 одредница и 90 упутница на 936 страница. Као и претходни томови и ова књига садржи богат илустративни материјал и то 169 портрета, 643 илустрације и 54 карте/мапе, те се овом приликом захваљујемо свим појединцима и установама који су нам материјал учинили доступним, често без икакве новчане надокнаде. Сагласно Закону пројекат израде Српске енциклопедије финансирало је Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. (даље…)

 2.2.2015-6Објављен је новембарски број „Летописа Матице српске” (год. 194, књ. 502, св. 5) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози Живорада Недељковића, Дивне Вуксановић, Радивоја Шајтинца, Бошка Томашевића, Владане Перлић, Ивана Џепароског и Естер Сингер Крејтман. Рубрика „Есеји” кроз текстове Горана Коруновића, Виолете Митровић, Зденке Валент Белић и Милице Лазовић бави се позном поезијом Оскара Давича, есејима о српским и немачким писцима Анице Савић Ребац, сликом Срба у путописном роману „Дунав у Америци” Михала Хворецког и темом списатељске блокаде у романима Давида Албахарија и Томаса Бернхарда. Рубрика „Сведочанства” кроз текстове Ивана Негришорца и Ненада Крстића евоцира успомене на професора Миодрага Радовића (1945–2018). Тема рубрике „Разговор” је критички став Тахара Бена Желуна са којим је разговарао Велимир Младеновић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Драган Хамовић, Јана Алексић, Марко Паовица, Драгана В. Тодоресков и Дајана Лазаревић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са странице Летописа.

 

 2.2.2015-6У петак, 2. новембра 2018. године, у Матици српској, у оквиру програма обележавања 100-годишњице присаједињења Војводине Краљевини Србији и 170-годишњице Мајске скупштине, одржан је научни скуп „Срби у Угарској 1848‒1918: од Мајске до Велике народне скупштине”. Програм је отворио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, истичући значај интердисциплинарног разматрања стања српске политичке и културне свести која је водила ка значајним историјским променама. Присутне је поздравио и Владика бачки др Иринеј Буловић и истакао неопходност обележавања значајних историјских догађаја за развој једне културе. Председник Покрајинске владе, господин Игор Мировић, захвалио се Матици српској на активном учешћу у богатом програму обележавања стогодишњице који се одржава на покрајинском и градском нивоу, док је господин Здравко Јелушић, председник Скупштине Града Новог Сада, истакао да Град Нови Сад активно подржава програме који доприносе афирмацији богате историје Новог Сада и Војводине.

Радни део Скупа састојао се од две сесије у оквиру којих су представљени радови из разних научних дисциплина, од политичке, војне, државноправне, па до књижевне, уметничке, музичке и културне историје, са циљем да се јасније сагледају сложени процеси у временском распону од 1848. до 1918. године.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

 

 2.2.2015-6У Матици српској, у петак, 26. октобра 2018. године, одржано је предавање „Космополитска дистопија: Како је либерални интервенционизам подрио либерални међународни поредак”. Присутне је поздравио др Миша Ђурковић, директор Института за европске студије. Предавач је био др Филип Канлиф, професор међународних односа на Универзитету у Кенту, Великој Британији. Проф. Канлиф је током предавања, кроз анализу тренутних међународних односа, указао на транформацију либерализма и ревизионизма. Након предавања, бројна публика имала је додатна питања која су продубила дискусију.

Програм је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви.

 

 2.2.2015-631. октобра у Свечаној сали Матице српске уручена је Награда „Младен Лесковац“ др Марку Недићу. Матица српска ову награду додељује сваке три године за најбоље научно дело из области историје српске књижевности. Досадашњи добитници Награде „Младен Лесковац“ су проф. др Драгиша Живковић, академик Нада Милошевић Ђорђевић, академик Новица Петковић, проф. др Радмила Маринковић, проф. др Божидар Ковачек, проф. др Душан Иванић, проф. др Јован Делић и проф. др Иво Тартаља. (даље…)