2.2.2015-6У издању ИК „Прометеј“ и Косовскометохијског одбора Матице српске публикована је књига „Дахијска времена на Косову и Метохији (1878-1899)“ проф. др Славише Недељковића. Уредник је господин Зоран Колунџија а рецензенти проф. др Душко Ковачевић, проф. др Дејан Микавица и др Недељко Радосављевић, научни саветник. Аутор је књигу посветио косовскометохијским Србима, чуварима вере и традиције.

Хронолошки оквир књиге обухвата време од Берлинског конгреса 1878, до Хашке конференције 1899. У књизи је реч о животу Срба на Косову и Метохији и њиховој борби за опстанак. Храброст и страдања која су пратила ту борбу аутор је представио кроз обиље историјских извора, што рукопису даје пуни научни кредибилитет. Исламизоване Арбанасе османске власти су истурале на браник очувања територијалног интегритета Османског царства а њихови одреди борили су се у редовима турске војске или су као нерегуларна војска учествовали у гушењу буна и устанака хришћана у Турској кроз читав 19. век. Семе зла посејано између два народа у раном 19. веку, клијало је и расло је брзо, крећући се ка истребљењу Срба са простора Османског царства, које су османске власти подстицале тежећи ка верској хомогенизацији становништва. Док су султан и Порта користили Арбанасе као ударну силу против српског народа на Косову и Метохији, Аустро-Угарска је настојала да Призренску лигу и арбанашки национални покрет окрене против Србије и Црне Горе које су по мишљењима бечких политичара били главна препрека германском продору ка Солуну. Оснивањем Призренске а потом и Пећке лиге верска и етничка нетрпељивост Арбанаса према Србима добила је нов политички задатак – систематско истребљивање Срба које је на простору Косова и Метохије добило апокалиптичне размере. (даље…)

 2.2.2015-6Објављен је јулско-августовски двоброј „Летописа Матице српске” (год. 195, књ. 504, св. 1-2) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Зорана Костића, Бориса Лазића, Горана Коруновића, Маје Белегишанин, Соње Атанасијевић, Николе Живановића и Ласла Блашковића. Рубрика „Есеји” доноси текстове Валентине Аврамовне Маслове о поетској молитви посматраној са становишта синтезе религије, науке и културе, Алине Гадомски Тодоровић о оптици у уметности и Панајотиса Кондилиса о Хајдегеровој филозофији. Рубрика „Сведочанства” посвећена је Змајевој награди Матице српске кроз текстове Ђорђа Сладоја и Зорана Костића, овогодишњег лауерата, те Антологијској едицији „Десет векова српске књижевности” о којој пишу Миро Вуксановић, главни уредник, Матија Бећковић, Марија Клеут, Зорица Несторовић, Славко Гордић, Јован Делић и Марко Недић. У овом броју можете прочитати и текст Дејана Петровића о дванаестом међународном фестивалу документарног филма „Bel Docs”. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Душко Певуља, Владан Бајчета, Јелена Марићевић Балаћ, Милуника Митровић, Љиљана Бањанин и Мила Медиговић Стефановић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.

 

 2.2.2015-6У издању Лексикографског одељења Матице српске публикована је књига „Српска стваралачка интелигенција у расејању“ , нужност сарадње матичне државе и дијаспоре, проф. др Владимира Гречића. Главни уредник издања је проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић а рецензенти проф. др Благоје Бабић, проф. др Млађен Ковачевић и др Драгомир Раденковић. Публиковање књиге финансијски је подржао Милош Радовић, привредник и активни члан српске заједнице из Чикага.

Рад на студији „Српска стваралачка интелигенција у расејању” је почео управо у време обележавања два јубилеја – 220. годишњице рођења и 200. годишњице усељења Ђорђа Шагића у Америку, који је у историји сеоба Срба у прекоокеанске земље, познат као први Србин који се доселио у САД и остао на тлу Америке до краја живота, као родоначелник српске заједнице на америчком географском простору. Књига пружа кратак увид у историју српских сеоба, посебно од деведесетих година 19. века до данас, уз нагласак на главне миграционе таласе. Један од најзначајнијих таласа одвијао се у последњој деценији 20. века, а ни данас не губи на актуелности. Актуелност теме долази до изражаја и ако се има у виду да је све више младих и образованих људи у Србији који траже могућности исељења и боље услове за рад и живот негде другде у свету. Књига је, у погледу степена анализе, компаративног карактера. Сви ставови су јасни и документовани. Дати су и неки предлози за доградњу стратегије и политике Србије према стваралачкој дијаспори. Учињен је попис од око 240 личности српске стваралачке дијаспоре. Књига је намењена пре свега научној и стручној јавности – свима онима који желе да изађу из оквира конвенционалног, стекну нека сазнања која ће им помоћи да креативније обављају неку функцију везану за тржиште рада, да раде, размишљају, ефикасније користе ресурсе креативног потенцијала из ресејања, али и широј јавности. Аутор др Владимир Гречић је редовни професор Економског факултета Универзитета у Београду. Био је експерт УН за миграције. Поље његовог интересовања биле су међународне миграције становништва, укључујући „одлив мозгова”, особито сеобе Срба, питања избеглица и сличне теме.

 

Уредништво едиције Прва књига Матице српске у саставу: др Соња Веселиновић, др Владислава Гордић Петковић, главни уредник, др Ђорђе Деспић, Ненад Милошевић и Иван Радосављевић, на седници од 30. јула 2019. године усвојило је Издавачки план за 2019. годину:

278. Дајана Милованов, Женске фигуре и културно памћење у поезији Силвије Плат, есеји
279. Страхиња Млађеновић, LOCUS AMOENUS или Прича о дечкоњи и девојчурку, роман
280. Катарина Пантовић, Просечан дан, поезија

 

 2.2.2015-6Објављен је двоброј Зборника Матице српске за књижевност на енглеском језику „Literary links of Matica srpska” (год. 2, бр. 2-3) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Иве Андрића, Милоша Црњанског, Раска Петровића, Рајка Петрова Нога, Владимира Пиштала и Вулета Журића. Рубрика „Есеји” доноси текстове Михајла Пантића и Славка Гордића о стваралаштву Иве Андрића, те Светозара Кољевића и Слободана Владушића о поетици Милоша Црњанског. Рубрика „Сведочанства” посвећена је значајним писцима и њиховој улози у Првом светском рату, преведеним делима Милоша Црњанског, стваралаштву Драгана Стојановића и сећању на недавно преминулог компаратисту Миодрага Радовића, а аутори прилога су: Јован Делић, Жанета Ђукић Перишић, Мило Ломпар, Александар Петров, Ала Татаренко, Саша Радојчић и Иван Негришорац. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију коју би требало представити страним читаоцима, а у овом броју текстове потписују: Коста Чавошки, Зоран Пауновић, Драган Хамовић, Светлана Милашиновић, Владан Бајчета, Јана Алексић, Александар Б. Лаковић, Весна Тријић и Миливој Ненин.
Часопис за књижевност на енглеском језику треба, пре свега, да популарише српску књижевност и да је прикаже као богат и пажње вредан корпус дела и стваралаца. Вредна дела српске књижевности треба што разноврсније приказати, а при том ваља препознавати посебне типове иностраних читалаца којима се часопис обраћа као својој циљној групи. Таквим читаоцима и њиховим очекивањима не би требало „подилазити” него са њима остварити истински креативни дијалог, заснован на снажном критичком дискурсу. Према томе, у првом плану овог часописа треба да буде истакнута способност сагледавања разноврсности српске књижевности.
Уредништво: Иван Негришорац (главни уредник), Михајло Пантић, Зоран Пауновић и Саша Радојчић (Чланови), Светлана Милашиновић (секретар Уредништва)
Преводиоци: Персида Бошковић, Јованка Калаба, Ангелина Чанковић Поповић, Драган Пурешић, Љубица Јанков, Слободан Косановић, Новица Петровић, Јелена Трајковић и Милена Тргић.
Лектор и коректор: Rendall A. Major
Технички уредник: Вукица Туцаков
Дизајн корица: Атила Капитањи

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са овде.

 

 2.2.2015-6У понедељак, 1. јула 2019. године у Матици српској додељена је Награда Матице српске за историју „Иларион Руварац” за 2018. годину. Жири у саставу: проф. др Мира Радојевић (председник Жирија), проф. др Ђорђе Бубало, проф. др Александар Фотић, др Драган Богетић и др Радомир Поповић једногласно је донео одлуку да награду додели др Миомиру Гаталовићу, научном сараднику са Института за савремену историју у Београду, за књигу „Бурна времена. Косово и Метохија у државној политици Југославије 1966‒1969” (издавач Институт за савремену историју).

О Илариону Руварцу, награђеној књизи и добитнику говорила је проф. др Мира Радојевић, а председник Матице српске проф. др Драган Станић поздравио је присутне и уручио награду добитнику.
На крају програма присутнима се обратио и добитник. Реализацију награде помогао је добротвор Перица Милутин и Градска управа за културу Града Новог Сада. Награда Матице српске за историју „Иларион Руварац” установљена је 2015. године и додељује се за најбољу књигу из историје српског народа или из опште историје објављену у протеклој години на српском језику. Доделу су увеличали својим присуством пријатељи Матице српске.

Додела је снимљена и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

 

 2.2.2015-6У сусрет Видовдану и 630. годишњици од Косовске битке Косовскометохијски одбор Матице српске и фондација „Симонида“ организовали су концерт Косовских божура и Иване Жигон „Отвори очи, чудесна Симонидо“ у Српском народном позоришту, у недељу 23. јуна 2019. године у 19 часова. Том приликом одржана је и изложба фотографија Светиње Шар-планине, Призрена и околине, ауторке др Александре Новаков. Бројна публика је уживала у концерту а и фотографије призренских светиња изазвале су значајну пажњу. Догађај је медијски пропраћен.

 

 

 

 2.2.2015-6У Матици српској 20. јуна 2019. године представљена је јавности књига „Суботе и недеље“ Милана Лазаревића, приређивача мр Гордане Ђилас. Рукопис др Милана Лазаревића чува се у Рукописном одељењу Матице српске (M 14376). Мемоари Милана Лазаревића пружају обиље модела односа у српском друштву с краја 19. и почетка 20. века: дипломатија мале земље наспрам великих сила, породични миље, махом везан за детињство и рану младост. Рукопис представља сведочанство о знаменитим личностима са којима се Лазаревић сусретао, међу којима је већина наших дипломата (Бранко Лазаревић, Светислав Предић, Чедомиљ Мијатовић, Јован Дучић…)

На самом почетку промоције, поздравну реч упутио је потпредседник Матице српске, проф. др Бранко Бешлин. О књизи су говорили др Драго Његован и мр Јован Пејчић као и припређивач мр Гордана Ђилас. Одломке из књиге читала је др Исидора Поповић.

 

 2.2.2015-6У среду, 26. јуна 2019. године, у Свечаној сали Матице српске представљена је књига кнеза Божидара Карађорђевића „Записи о Индији“, коју је Матица српска објавила у сарадњи са Задужбином краља Петра I Карађорђевића. О књизи су договорили Драгомир Ацовић, члан Крунског савета, Александра Стевановић, преводилац, и Александар Петровић, приређивач. На почетку програма поздравне речи присутнима упутили су Драган Станић, председник Матице српске и Драган Рељић, управник Задужбине краља Петра I.
Књигу је приредио, предговор написао и са француског језика превео проф. др Александар Петровић. Са енглеског језика је превела, коментаре и поговор написала Александра П. Стевановић. Редактуру и превод санскритских термина, упоређивање енглеског и француског текста потписује Мирјана Петровић.

Књига „Записи о Индији“ објављена је као друга књига у оквиру пројекта Матице српске „Српско-индијске везе у култури кроз историју“. Прва књига је „Од Наланде до Хиландара“, а руководилац пројекта је проф. др Александар Петровић.

 2.2.2015-6У Матици српској, 28. јуна 2019. године, свечано су уручене Награде из задужбинских фондова Матице српске најбољим ђацима и студентима завршних година школа и факултета. Награђене ученике и студенте поздравио је проф. др Бранко Бешлин, потпредседник Матице српске, и том приликом им уручио пригодне поклоне.

Добитници награде задужбинских фондова Матице српске за 2019. годину су:

1. Tатјана Кличковић (Одсек за српску књижевност, Филозофски факултет, Нови Сад);
2. Зорана Бокан (Одсек за компаративну књижевност, Филозофски факултет, Нови Сад);
3. Кристина Марић (Одсек за српски језик и лингвистику, Филозофски факултет, Нови Сад);
4. Јована Попов (Одсек за руски језик и књижевност, Филозофски факултет, Нови Сад);
5. Драган Белеслић (Одсек за историју, Филозофски факултет, Нови Сад);
6. Александар Остојић (Одсек за филозофију, Филозофски факултет, Нови Сад);
7. Дајана Вујанић (Одсек за социологију, Филозофски факултет, Нови Сад);
8. Денис Куштер (Економски факултет, Нови Сад);
9. Ана Јовановић (Економски факултет, Нови Сад);
10. Данило Кузман (Медицински факултет, Нови Сад);
11. Миљана Биговић (Правни факултет, Нови Сад);
12. Церовић Весна (Гимназија Лаза Костић, Нови Сад);
13. Милош Гравара (Гимназија Исидора Секулић, Нови Сад);
14. Марија Лукић (Гимназија Исидора Секулић, Нови Сад);
15. Катарина Кајевић (Карловачка гимназија);
16. Софија Божић (Карловачка гимназија)
17. Емилија Јовановић (Карловачка гимназија);
18. Данко Гаврић (Карловачка гимназија);
19. Бранислав Веселиновић (Гимназија Јован Јовановић Змај, Нови Сад);
20. Јована Мркшић (Гимназија Светозар Милетић, Србобран);
21. Ленђел Ана (Гимназија у Бечеју);
22. Ноеми Ачан (Гимназија Светозар Марковић, Нови Сад);
23. Даница Зец (Гимназија Светозар Марковић, Нови Сад);
24. Милош Михајлица (Економско-трговинска школа Бечеј)

Додела је снимљена и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.