У уторак, 29. јуна 2021. године, у Матици српској, поводом обележавања 195. годишњице оснивања Матице српске, одржана је Свечана седница. Прве речи Свечане песме Матице српске, коју су написали Раша Попов и Душан Михалек, одјекнуле су свечаном салом у извођењу Новосадског камерног хора (диригент доц. мр Божидар Црњански). Свечану седницу отворио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске, уз подсећање да је овај дан традиционална рођенданска свечаност Матице српске која се уобичајено обележава 16. фебруара, али стицајем околности, услед актуелне пандемије, ове године свој празник Матица обележава са закашњењем од неколико месеци. Након тога, др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, позвао је присутне да минутом ћутања одају пошту члановима, сарадницима и добротворима Матице српске који су преминули између две Свечане седнице. Потом се присутнима поново обратио проф. др Драган Станић и поднео извештај о активностима и раду Матице српске, подсетивши на значајне публикације и пројекте који су реализовани у претходној години.

Сто деведесет и пети рођендан Матице српске обележила је беседа „Моделовање времена” проф. др Јована Делића, дописног члана САНУ и потпредседника Матице српске, у којој је било речи о животу и делу Добрице Ћосића, а повод је био обележавање 100. годишњице пишчевог рођења. Након беседе, мср Јелена Веселинов, управник послова Матице српске, прочитала је Уредбу о Змајевој награди и тиме отворила део Свечане седнице који је посвећен овој престижној награди Матице српске која се традиционално додељује најбољој поетској збирци објављеној протекле године. Проф. др Јован Делић прочитао је одлуку Жирија да Змајеву награду за 2020. годину равноправно додели Радомиру Уљаревићу за збирку „Пепео” (у издању Космос издаваштва) и Саши Радојчићу за збирку „То мора да сам такође ја” (у издању Архипелага), чиме су се ови песници уписали у дугачку и величанствену листу добитника Змајеве награде. О награђеним књигама говорили су Ђорђо Сладоје и Селимир Радуловић, чланови Жирија. Добитници награде су се својим беседама обратили присутнима, а стихове из награђених књига надахнуто је говорио драмски уметник Југослав Крајнов.

Својим присуством свечаност су увеличале многе уважене личности из друштвеног, културног и научног живота, пре свих, господин Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, проф. др Зоран Милошевић, покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност, господин Милош Гајић, саветник у Министарству културе, као и бројни чланови, добротвори и пријатељи Матице српске и представници Српске православне цркве.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

У Матици српској су у понедељак, 28. јуна 2021. године, уручене награде из задужбинских фондова Матице српске. Сваке године о Видовдану у сећање на своје задужбинаре, Матица окупља најбоље студенте и ђаке, које су предложиле њихове школе и факултети. На овај начин одржава се континуитет бриге о најбољим ђацима и студентима који ће у будућности бити важан део развоја нашег друштва. Добитнике су поздравили председник Матице српске проф. др Драган Станић и управник послова Матице српске мср Јелена Веселинов и уручили им дипломе и пригодне поклоне.

Из задужбинске имовине Матице српске у прошлости су финансирани ђаци и студенти у складу са вољом оснивача задужбина. Национализацијом и другим актима државе одузета је имовина задужбинама Матице српске, па овакав вид помоћи више није могућ. Матица српска је у поступку реституције тражила повраћај задужбинске имовине и надамо се да ће, када имовина буде враћена, бити настављена традиција остваривања циљева стипендијских задужбина у пуном обиму.

У понедељак, 21. јуна 2021. године, у Свечаној сали Матице српске свечано је уручена „Повеља Матице српске за неговање српске језичке културе“: постхумно академику Милораду Радовановићу за укупни допринос изучавању српског стандардног језика, социолингвистике и опште лингвистике; академику Слободану Реметићу за неговање српске језичке културе и укупни допринос српској лингвистичкој науци; Радовану Белом Марковићу за неговање српског књижевног језика и његових изражајних могућности и Коларчевој задужбини за неговање српске језичке културе и ћириличног писма.

Награде је уручио председник Матице српске проф. др Драган Станић, а о награђенима су говорили проф. др Вељко Брборић, проф. др Исидора Бјелаковић, проф. др Мато Пижурица и проф. др Драган Станић. Награђени су се пригодним речима захвалили. У име академика Милорада Радовановића награду је примила госпођа Гордана Стајић.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

Матицу српску је 23. јуна посетио Министар спољњих послова Никола Селаковић са сарадницима. Госте су примили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Милан Матавуљ потпредседник Матице српске, др Милан Мицић генерални секретар Матице српске и мср Јелена Веселинов управник послова Матице српске и Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске. На радном састанку разговарано је о досадашњем ангажовању Матице српске у дефинисању, развоју и промовисању културног идентитета српског народа, као и о будућим активностима. Планирано је успостављање сарадње између Министарства спољних послова и Матице српске кроз Протокол о сарадњи који ће у наредном периоду бити потписан, а којим ће бити дефинисане области заједничког деловања и начин на који ће се та сарадња реализовати.

У понедељак, 21. јуна 2021. године у Матици српској одржано је прво предавање из циклуса предавања „Српски деспоти у Срему” која ће бити одржана током 2021. године. Тема предавања била је: „Угарска у доба Јагелонаца 1490‒1526”, а предавач проф. др Борис Стојковски, са Филозофског факултета у Новом Саду, Одсека за историју. Пристуну публику поздравио је др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске.

Професор Стојковски представио је политичко-економско стање у Угарској током готово четири деценије владавине династије Јагелонаца, с посебним освртом на положај српског народа и властеле у том периоду. Затим, дао је кратак осврт на дешавања у Османском царству уочи коначног слома средњовековне Угарске државе.

Наредно предавање из циклуса „Српски деспоти у Срему” најављено је за септембар.

Реализацију округлог стола помогли су Градска управа за културу Града Новог Сада и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

Програм је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

У четвртак, 17. јуна 2021. године, у Свечаној сали Матице српске представљена је Едиција „Прва књига Матице српске” за 2020. годину. Представљене су књиге Вука Вучковића, Кришке сунца / сетови ножева, Сање Перић, Књижевна упоришта идендитета: есеји и критике о делима српске књижевности и Милоша Маркова, О страху страх. Ауторе, госте и публику поздравио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске. О објављеним књигама говориле су проф. др Владислава Гордић Петковић, главна и одговорна уредница Едиције, и проф. др Соња Веселиновић, чланица Уредништва. Након тога, присутнима су се обратили и аутори. Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви Матице српске.

Матицу српску су 17. јуна 2021. године посетили Амбасадор Белгије Коен Адам (Kun Adam) и господин Бертран Фонтен (Bertrand Fonteyn) референт за академску и културну сарадњу у Србији. Госте су примили председник Матице српске проф. др Драган Станић, потпредседник Матице српске проф. др Срђан Шљукић и управник послова Матице српске мср Јелена Веселинов. Током разговора гости су упознати са богатом историјом, радом и издањима Матице српске. Разматрани су облици могуће сарадње и начини на које се они могу реализовати.

Објављен је јунски број „Летописа Матице српске” (год. 197, књ. 507, св. 6) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Владимира Јагличића, Душка Бабића, Ранка Рисојевића, Дејана Стојиљковића, Радосава Стојановића, Милорада Грујића, Данила Јокановића, Ђије Пингве и Олге Фјодоровне Бергољц. Рубрика „Есеји” доноси текст Радомира В. Ивановића о Достојевском, Милете Аћимовића Ивкова о Милану Кашанину, док Милица Петровић пише о приповедној збирци „Фреде, лаку ноћ” Драгослава Михаиловића. Тема рубрике „Сведочанства” су филозофске мисли Божидара Кнежевића које је приредио Саша Радојчић и Олигвана Лојд Рајт о којој пише Венита Ђурић. Рубрика „Поводи” посвећена је Бранку Миљковићу кроз текстове Јелене Младеновић и Луне Градиншћак, док стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Будимир Алексић, Милан Радоичић, Милица Ћуковић, Наташа Дракулић Козић, Ивана Танасијевић и Стефан Пајовић. У рубрици „Из света” Предраг Шапоња пише о актуелним дешавањима на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка