У среду, 2. новембра 2022. године, у Свечаној сали Матице српске одржана је свечаност Дан „Горског вијенца“ посвећен митрополиту Амфилохију, чиме је Његошев одбор Матице српске обележио 175 година „Горског вијенца“ и две године од упокојења митрополита Амфилохија. Као што је природни ред налагао да на трону у Цетињу наследи упокојеног митрополита Амфилохија, митрополит црногорско-приморски Јоаникије изабран је за председника Његошевог одбора, на чијем је челу његов претходник Амфилохије био од 2009. године до 2020. године. Избор митрополита Јоаникија за председника Одбора уприличен је непосредно уочи свечаности, на седници Његошевог одбора Матице српске.
У препуној Свечаној сали Матице српске и у присуству многобројних угледника, међу којима су били и владика бачки др Иринеј и сремски Василије, након минута молитвене ћутње за преминуле чланове Његошевог одбора, митрополит Јоаникије захвалио се на избору за председника Његошевог одбора и обећао да ће дати све од себе како би достојно одговорио тој узвишеној дужности.
„Његош је оставио дубоки траг као владика, господар и песник. Надишао своје вријеме, оставши свевремен, а нама данас савремен. Ово вријеме карактерише и то што смо се изнова вратили Његошу, што смо осјетили да је његово дјело данас можда актуелније него у неким прошлим временима. Он је величина нашег српског рода и језика, онај који обједињује наш народ – бјеседио је митрополит о аутору ‘Горског вијенца’, врхунског драмског епа којег су многи великани назвали народном библијом“ – нагласио је митрополит Јоаникије.
О митрополиту Амфилохију говорио је и потпредседник Његошевог одбора академик Матија Бећковић. Нагласио је да се највеће признање митрополиту десило у часу његове смрти када су небо и Свети Лука одлучили да га позову у лучинске дане кад и Светог Петра Цетињског и Петра Другог ловћенског. „Тако је небо саставило три монаха, три Христова војника у три јерарха“.
Академик Миро Вуксановић, потпредседник Његошевог одбора, казивао је свој текст срочен на дан упокојења митрополита. „Успео је да обнови, подигне и освешта више од 600 светих места, капела, цркава и манастира и два храма какво православље има – онај у доморју и онај у подгоричкој равници свима за сусрет с Богом, себи за вечни починак“ – нагласио је Вуксановић.
Председник Матице српске проф. др Драган Станић казао је да смо са митрополитом Амфилохијем и са његовом сабраћом јеромонасима, а доцније и јерарсима, доживели велику духовну обнову Српске православне цркве и народа. „У митрополитовој души остала је непреболна рана о којој је говорио да се Господу моли да га остави у животу док не врати Његошеву капелу Ловћен. Биће да је тај задатак одбране Његошевог тестаментарног завета намењен неком од митрополитових наследника“, истакао је председник Станић.
О „Горском вијенцу“ поводом 175. годишњице од објављивања говорио је проф. др Горан Максимовић, нагласивши важност године 1847. у српској књижевности и култури. Академик Јасмина Грковић-Мејџор, секретар Његошевог одбора, представила је четврти по реду Његошев зборник.
Својим присуством свечаност су увеличали и Његово преосвештвенство епископ бачки Иринеј, Његово преосвештвенство епископ сремски Василије, господин Станко Љубичић, помоћник градоначелника Града Новог Сада, многе уважене личности из културног и научног живота, чланови, добротвори и пријатељи Матице српске.
Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.