Објављен је јунски број „Летописа Матице српске” (год. 201, књ. 515, св. 6) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Бојана Јовановића, Рената Вујаковића, Милутина Лује Данојлића, Милице Јефтимијевић Лилић и Тијане Сладоје, те преводи прозе Клаудије Пињеиро и поезије Венус Кури-Гата. Рубрика „Есеји” доноси текстове Милице Ћесаревић о Растку Петровићу, Драгане Јовановић о Александру Тишми, Наташе Катић о Светолику Ранковићу и Марије Шљукић о Светлани Велмар Јанковић. Тема рубрике „Сведочанства” је стваралаштво Бојана Јовановића кроз текстове Милете Аћимовића Ивкова, Јелене С. Младеновић и Александра Б. Лаковића, те запис о прози Небојше Јеврића кроз визуру Драгана Хамовића. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Ленка Настасић, Виолета Митровић, Јелена Марићевић Балаћ, Љиљана Павловић Ћирић, Марија Цветићанин, Лазар Букумировић и Велимир Младеновић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У понедељак 30. јуна, у оквиру пројекта „Срби у актелним међународним односима“, који се спроводи под окриљем Матице српске, организовано је предавање Данијела Вајтхеда на тему „Крај либералног поретка и последице по унутрашњу и спољну политику САД“. Предавање и разговор са двадесетак српских стручњака за међународне односе одржани су у Београду.

Вајтхед је правник, историчар и политоколог са Флориде који је неколико година блиско радио са гувернером Де Сантисом на пословима спречавња ширења џендер идеологије кроз правне институције. Последњих годину дана провео је у Мађарској као гостујући истраживач, а од августа месеца ће почети да ради у Белој кући као део државне администрације америчког председника Доналда Трампа.

Предавање је донело широку лепезу увида од метафизичких и теолошких основа савременог левог либерализма, као доминантне идеологије у последњих тридесетак година, до анализе практичних последица овог светоназора у политици САД. Предавач се посебно осврнуо на могуће последице евидентног одступања ове идеологије у Америци и западном свету.

У уторак 24. јуна у оквиру циклуса „Историја Карловачке митрополије: 1708 – 1920.“ одржано је предавање проф. др Владимира Симића под називом: „Православна уметност и културни модели: трансформације у XVIII веку“. На самом почетку присутнима се обратио председник Матице српске проф. др Драган Станић.

У свом предавању проф. др Владимир Симић говорио је о положају и значају Сремских Карловаца у периоду 18. века, концепту просветитељства код Срба у Хабзбуршкој монархији и њиховој комуникацији са барконим садржајима кроз православну уметност. Односно, Србима који су у један барокни простор унели византијско фрескосликарство, о развоју и утицајима који су се на простору Хабзбуршке монархије дешавали у комуникацији са тим садржајем.
Професор Симић је, говорећи о трансформацијама које су се дешавале, истакао да пример једне ликовне представе, која је, иако непромењена кроз векове, имала другачију рецепцију код посматрача у зависности од епохе у којој се посматрач налазио. То може значити да се у формалном виду није много тога променило, али да је у суштинском смислу дошло до велике промене.

Циклус предавања „Историја Карловачке митрополије: 1708 – 1920.“ финансијски је подржан од Владе АП Војводине и Града Новог Сада.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви.

У понедељак 23. јуна у оквиру циклуса „Историја Карловачке митрополије: 1708 – 1920.“ проф. др емеритус Љиљана Пешикан Љуштановић оджала је предавање под називом: „Ерлангенски рукопис у историјском контексту“. На самом почетку присутнима се обратио секретар Матице српске др Милан Мицић.

У свом излагању проф. др емеритус Љиљана Пешикан Љуштановић истакла је да је Ерлагенски рукопис, због особености усменог стваралаштва, једна веома специфична тема. Ова тема се не може једноставно издвојити у просторном и временском одсечку јер тако не функционише. Преносећи се у непосредној контактној формулацији, усмена књижевност једноставно остаје у одређеној мери изван историјског сагледвања. Често се чини да је ова тема свевремена или безвремена врста сажетка коме је време небитно. Ипак, историја на њу свакако утиче, она настаје као нека врста амалгама између мита, веровања, религијских представа, историје и поетике која моћно обликује све садржинске елементе.

Ерлангенски рукопис представља општи пресек певања на Војној Граници. Једна од основних одлика рукописа је његова хетерогеност и по жанровској структури, националном осећању, као и по уметничкој вредности. Највећи број заузамају епске песме у којима се између осталих појављују Марко Краљевић, Бранковићи, волвода Јанко, Јакшићи и велики број хајдука и ускока.

Циклус предавања „Историја Карловачке митрополије: 1708 – 1920.“ финансијски је подржан од Владе АП Војводине и Града Новог Сада.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви.

У среду 18. јуна у оквиру циклуса „Историја Карловачке митрополије: 1708 – 1920.“ одржано је предавање проф. др Игора Борозана под називом: „ Религиозно сликарство на тлу Карловачке митрополије 1830 – 1920.“ Поздравне речи присутнима упутио је др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске.

У свом надахнутом предавању проф. др Игор Борозан говорио је о развоју религиозног сликарства кроз универзалну слику историје, прелазном периоду, српским назаренима и сликарству тихог чулства, развоју алтернативних путева, религиозном сликарству као историјској истини, симболизму и обнови средњовековља и врхунцу религиозног сликарства у случају Уроша Предића. Присутни су могли да чују о раду Константина Данила чији рад се кретао између класицизма бидермајера и назаренског романтизма, Димитрија Аврамовића, Павла Симића, паралелних путева Новака Радоњића и Ђуре Јакшића, стваралачком еклектицизму Аксентија Мародића, симболизму Ђорђа Крстића, Стевана Алексића и Паје Јовановића, али и о развоју и стваралаштву многих других.

Циклус предавања „Историја Карловачке митрополије: 1708 – 1920.“ финансијски је подржан од Владе АП Војводине и Града Новог Сада.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви.

Из штампе је изашао „Зборник Матице српске за филологију и лингвистику“ бр. LXVIII/1 за 2025. годину. У рубрици „Чланци и расправе“ објавили су радове Снежана Петровић, Марија Вучковић, Орсат Лигорио, Ана Кречмер, Стефан Здравинац, Миливој Алановић, Иван Књижар, Ана Миленковић, Војана Јаковљевић. У рубрици „Хроника“ објављен је рад Жарка Бошњаковића о Драгољубу Петровићу, а за рубрику „Критике и прикази“ писали су Јасна Влајић-Поповић, Јасмина Дражић, Татјана Самарџија и Балша Стипчевић.

Зборник је доступан и у електронској форми и може се преузети на сајту Матице српске.

У петак, 20. јуна, у Малој сали Матице српске, у 12.00 часова одржана је промоција зборника радова са међународног научног скупа „Срби у Банату“ који су 30. и 31. маја 2024. године у Темишвару организовали Савез Срба у Румунији и Матица српска. Поздравне речи присутнима упутили су др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске и господин Огњан Крстић, председник Савеза Срба у Румунији. О самом зборнику своје утиске и запажања изнели су проф. др Ђура Харди и проф. др Слободан Бјелица са Одсека за историју Филозофског факултета у Новом Саду, који су били и рецензенти публикације, др Саша Јашин, директор издавачке делатности Савеза Срба у Румунији, као и др Милан Мицић. У делу које је промовисано налази се 12 текстова из историје, обухватајући период од средњег до 20. века, као и из културне историје уопште, а њихови аутори су научни и културни радници и истраживачи: проф. др Снежана Божанић, др Јелена З. Веселинов, др Саша Јашин, др Милан Мицић, проф. др Ференц Ф. Немет, Радован Њежић, мр Павле Б. Орбовић, др Дејан Попов, Срђан Р. Сивчев, мр Драган Н. Тубић, др Золтан Л. Чемере, проф. др Ђура Харди и протојереј Благоје Чоботин. Уредници зборника су др Милан Мицић и др Саша Јашин.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У Научно-образовно-културном центру „Вук Караџић“ у Тршићу, од 20. до 22. јуна 2025. године, одржана је Шеста интеркатедарска србистичка конференција под називом „Статус лектората српскога језика“. У раду конференције учествовала је и проф. др Исидора Бјелаковић као представник Матице српске.

Проф. др Исидора Бјелаковић представила је рад „Национални савет за културу Републике Србије и питање статуса лектората српског језика у иностранству (активности у периоду 2021–2025)”, у коме је указала на институционалне механизме подршке српском језику у дијаспори и улогу културне политике у очувању језичког идентитета.

Конференцију је организовао Програмски одбор којим је председавао проф. др Милош Ковачевић, а уредници скупа били су проф. др Бошко Сувајџић и др Небојша Маринковић. У програму су учествовали и професори и истраживачи из бројних институција: Филолошког факултета у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Бањалуци, Пала, Никшића, Косовске Митровице, као и представници Института за српски језик САНУ, Института за књижевност и уметност, Завода за унапређивање образовања и васпитања, Одбора за стандардизацију српског језика и других научно-образовних установа из Србије, Црне Горе, Републике Српске и Аустрије.

Поред осам пленарних реферата, на конференцији је изложен и већи број кореферата, у којима су представљена искуства са лектората српског језика у другим државама, као и пракса наставе српског као страног или нематерњег језика у Србији и иностранству. Излагања су се дотакла и питања медијске лекторске праксе, односа студената према дијалекту, као и става страних студената о карактеристикама предавача српског као страног језика.

Завршног дана конференције усвојена је Декларација о статусу лектората српског језика, у којој су истакнути приоритети у очувању и унапређењу наставе српског језика ван граница Србије. Планирано је да сви радови буду објављени у зборнику који ће изаћи до јуна 2026. године, уочи наредне, Седме интеркатедарске србистичке конференције.

У спомен на Милоша Црњанског и његово дело, а у жељи да награђивањем књижевних дела објављених на српском књижевном простору да подстрека развоју наше књижевности, Матица српска је основала сталну годишњу књижевну награду под именом „Бескрајни плави круг“. Награда се додељује на дан пишчеве смрти, 30. новембра сваке године, за роман који је објављен између 1. новембра претходне године и 1. новембра године у којој се награда даје. Жири награде почео је са прикупљањем рукописа. Позивамо све издаваче да пошаљу романе објављене после 1. новембра 2024. године и тако предложе своје наслове (6 примерака, на адресу Матице српске, Матице српске 1, са напоменом „За награду Бескрајни плави круг”, за Милену Кулић). Рок за достављање књига је 1. октобар 2025. године, а романи који су објављени после 1. октобра тога треба доставити најкасније до 1. новембра 2025. године.