У петак, 13. децембра, у Свечаној сали Матице српске одржана је промоција књиге „Сер Гавејн и Зелени витез: превод, тумачења и значења“ проф. др Младена Јаковљевића. Поред аутора, о књизи су говорили проф. др Владислава Гордић Петковић и доц. др Наташа Половина. Књига је објављена у издању Матице српске и Филозофског факултета из Косовске Митровице. Уз превод 2530 стихова „Сер Гавејна и Зеленог витеза“ датих упоредо са изворним текстом на средњоенглеском језику и праћених илустрацијама проф. др Младена Јаковљевића, књига читаоцима предочава низ тема значајних за читање и тумачење овог дела: од настанка, ауторства и жанровског одређења, узора, језика и формалних обележја дела спеваног у алитеративном стиху, преко друштвено-историјског и културног контекста у којем је настало, позиционирања у оквирима витешке културе, хришћанских идеала и паганских веровања и традиције, до значења, симбола и мотива, као и савремене рецепције и значаја за савремену крижевност.

Ово дело, иако уврштено у програме студија англистике у Србији, до сада је остало недоречено и критички готово занемарено у нашој земљи, што потврђује одсуство превода у стиху, али и новијих текстова о њој на српском језику.

Програм је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада. Промоција књиге је снимљена и може се погледати у архиви сајта Матице српске.

У Свечаној сали Матице српске, у четвртак, 12. децембар 2019. године, у 19 часова, представљена је књига „Тајна разликовања божанске суштине и енергије у Светој Тројици по Светоме Марку Ефеском Евгенику“, др Иринеја Буловића, епископа бачког и новосадског. У питању је српски превод докторске дисертације преосвећеног владике која је одбрањена 1980. године на Богословском факултету у Атини. На грчком језику дисертација је објављена 1983. године, у издању Патријаршијског института за патролошке студије у Солуну. Ова књига објављена је као заједничко издање Беседе и Матице српске а са грчког изворника превео ју је господин Станимир Јакшић.

Скуп је поздравио и о личности његовог преосвештенства др Иринеја говорио председник Матице српске проф. др Драган Станић. О књизи су такође беседили Његово високопреосвештенство митрополит загребачко-љубљански господин др Порфирије и Његово преосвештенство епископ крушевачки господин др Давид. На крају скупу се обратио аутор књиге „Тајна разликовања божанске суштине и енергије у Светој Тројици по Светоме Марку Ефеском Евгенику“, Његово преосвештенство епископ бачки и новосадски господин др Иринеј.

У уметничком делу програма учествовао је Хор ученика Богословије Светог Арсенија Сремца, којим руководи професор Јован Стојановић. Отпевали су:
„Тропар Светом Марку Ефеском“, „Тропар Светом Иринеју Лионском“, „Тропар Тебе Бога хвалим“ и „Карловачко многољетије“.
Догађају су присуствовали: потпредседник Матице српске проф. др Бранко Бешлин, управник Библиотеке Матице српске господин Селимир Радуловић, викарни епископ мохачки Исихије, епископ осијечко-пољски и барањски Херувим, умировљени епископ Константин, ректор Карловачке богословије Јован Милановић као и представници војске.

Свечана сала Матице српске била је премала да прими све заинтересоване па су многи поштоваоци владике бачког из ходника слушали представљање књиге.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске. Програм је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада.

У четвртак, 12. децембра 2019. године, у Матици српској, у оквиру научноистраживачког пројекта Матице српске „Питања животне средине и перспективе развоја квалитета и здравствене безбедности хране у АП Војводини”, одржано је предавање „Наночестице, употреба и ризик по људско здравље и животну средину” проф др Александра Ђорђевића. Присутне је поздравио и представио предавача проф. др Ђорђе Јовановић, руководилац пројекта.

Проф. др Александар Ђорђевић, са Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду, говорио је о наночестицама и њиховој примени у пољопривреди, текстилној и прехрамбеној индустрији истакавши, при том, њихов ризик по људско здравље и животну средину. Излагање је пропраћено слајдовима на видео биму.

Након предавања, отворена је дискусија у коју се питањима укључила бројна публика.

Програм је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада.

Догађај је снимљен и може се погледати овде.

У Београду је 9. децембра у читаоници Фонда уметности Библиотеке Града Београда пред препуном салом одржана промоција другог по реду терминолошког речника Матице српске ‒ „Батрахолошко-херпетолошког речника српскога језика”. Многобројној публици речник су представили проф. др Рајна Драгићевић, рецензент, и аутори доц. др Имре Кризманић, др Растко Ајтић и мр Дејан Милорадов, руководилац пројекта. Техничку подршку промоцији речника пружио је програмер Срђан Милићев. Публика је могла чути занимљиве називе водоземаца и гмизаваца и обавестити се о мотивацији њихових имена, затим видети које је подручје обухваћено истраживањем и која су места покривена теренским радом, упознати се с појединим животињама које су представљене фотографијама и цртежима те сазнати многе детаље о самој књизи, изворима, начину израде помоћу софтвера итд.

У понедељак, 9. децембра 2019. године, Матицу српску je посетила покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, госпођа Драгана Милошевић. Састанку су присуствовали председник Матице српске проф. др Драган Станић, потпредседник Матице српске проф. др Бранко Бешлин, потпредседник Матице српске проф. мр Ненад Остојић, управник послова Матице српске мср Јелена Веселинов и управник Библиотеке Матице српске Селимир Радуловић. На састанку су представљени резултати рада Матице српске и публикације које је Матица српска уз помоћ покрајинског секретаријата изнедрила у 2019. години. Обе стране изразиле су своје уверење да ће успешна сарадња бити настављена и подоносна као и до сада.

Објављен је децембарски број „Летописа Матице српске” (год. 194, књ. 504, св. 6) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Селимира Радуловића, Драгиње Рамадански, Чедомира Јаничића, Бранислава Живановића и Џона Тејлора. Рубрика „Есеји” доноси текстове Марка Паовице о поезији Братислава Р. Милановића, Иване З. Танасијевић о прози Владимира Пиштала, Александре Батинић о кино-романима Радослава Петковића и Горана Петровића у контексту теорије филма и Марине Срнке о неоавангардној уметници Каталин Ладик. Рубрика „Сведочанства” садржи текстове Јована Делића о Данилу Кишу и Ивана Негришорца о Лази Костићу и српским песницима. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Јован Пејчић, Јелена Марићевић Балаћ, Виолета Митровић, Срђан Орсић, Дамјан Ћулафић и Љиљана Лукић. Рубрика „Приказ филмског фестивала” кроз текст Дејана Петровића представља 47. међународни филмски фестивал „Фест”.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са овде.

У спомен Михајла Пупина, стипендисте и добротвора Матице српске, установљена је награда за студентске радове који представљају допринос техничким и природноматематичким дисциплинама којима се бавио овај научник, под именом ПУПИНОВА НАГРАДА МАТИЦЕ СРПСКЕ.

Награда се додељује од 1996. године у интервалу од три године  из Фонда Михајла Пупина и средстава Матице српске, а за дипломске, мастер, магистарске и друге научне радове студената редовних студија у претходном трогодишњем периоду.

Право учествовања имају студенти свих универзитета са српског говорног подручја, а на основу предлога надлежне катедре, наставно-научног већа или другог одговарајућег органа факултета.

Право предлагања имају и чланови оцењивачке комисије.

Пријаве с радовима се примају до 20. фебруара 2020. године

на адресу: Матица српска, Матице српске 1, 21000 Нови Сад

са назнаком ЗА ПУПИНОВУ НАГРАДУ МАТИЦЕ СРПСКЕ.

Особа за контакт: мср Јована Трбојевић

Тел. 021/ 6615-798; e-mail: jtrbojevic@maticasrpska.org.rs

Матица српска, Институт за европске студије и издавачка кућа „Clio”, у уторак 3. децембра 2019. године у Матици српској, организовали су предавање „Европска унија и будућност балканских земаља” проф. др Волфганга Шмалеа са Универзитета у Бечу. Госта предавача најавио је др Миша Ђурковић, директор Института за европске студије. .

Професор Шмале осврнуо се на актуелно питање европске и светске јавности о будућности Европске уније, и то превасходно из угла балканских земаља (Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе).

Након предавања, отворена је дискусија у коју се укључила бројна публика.

Програм је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада.

Догађај је снимљен и може се погледати овде.

У четвртак, 4. децембра 2019. године у Матици српској одржан је састанак представника Матице српске и Фондације „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе“. Састанку су присуствовали председник Матице српске проф. др Драган Станић, мср Јелена Веселинов управник послова Матице српске, Селимир Радуловић управник Библиотеке Матице српске, др Лазар Јованов и проф. др Владимир Гвозден. Тема састанка била је наставак сарадње Фондације „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе“ и Матице српске, наставак пројекта „Отворена врата“ и других пројеката који ће бити реализовани у 2020. и 2021. години.

У среду, 4. децембра, у Свечаној сали Матице српске одржан је програм посвећен Милутину Дедићу и његовом истраживању српске културне баштине „Записом против заборава“. Програм је поздравним речима отворио проф. др Драган Станић, председник Матице спрске. О аутору је говорио књижевник Витомир Теофиловић, који је представио нове књиге Милутина Дедића и поетику његових записа. Аутор је говорио о књигама „Пркос ветру и времену“, „Светлост у тами векова“, „Кућа облака“, „Воденица божја и ђавоља“ и „Трг тишине“. У уметничком програму учествовала је Ана Темишановић Шуровић, која је извела две нумере.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске. Програм је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада.