Матица српска објавила је књигу проф. др Михала Харпања „Поглавља из словачке књижевности и науке о књижевности” у едицији Српско-словачке књижевне и културне везе (260 страна). Књигу су рецензирали проф. др Адам Светлик и доц. др Марина Шимокова Спевакова, а састоји из три тематска дела.

У првом делу су четири текста теоријског карактера у којима се промишља тематика из шире области књижевне компаратистике, превасходно развојно-типолошки статус мањинске књижевности са којим је аутор учествовао у истраживачком тиму словачког теоретичара књижевне компаратистике.

У другом делу су текстови о појединим словачким песницима и прозним писцима (Светозар Хурбан Вајански, Паљо Бохуш, Михал Бабинка, Јан Ондруш, паралела Васко Попа – Јан Ондруш, Душан Кужел, роман и приповетке Павела Виликовског, Душан Митана, медаљони приповедача).

У трећем делу су текстови о науци о књижевности и о појединим књижевним научницима (о теоријским и методолошким аспектима словачке науке о књижевности од друге половине 20. века, кратки медаљони о ауторима, о Микулашу Бакошу, два текста о Франтишеку Мику, о Антону Поповичу, о Петеру Зајацу). У овом делу су и два текста о чешким књижевним теоретичарима – о Јану Мукаржовском и Јиржију Левом – чија је теоријска мисао снажно резоновала у словачкој књижевној теорији.

Објављен је априлски број „Летописа Матице српске” (год. 194, књ. 503, св. 4) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Драгана Јовановића Данилова, Драгана Великића и Обрена Ристића. Следи тематски блок посвећен рецепцији књижевног стваралаштва Драгана Јовановића Данилова, за који пишу: Матеја Комел Сној, Џон Тејлор, Светлозар Игов, Карол Хмел, Зденка Валент Белић и Алеш Дебељак. Рубрика „Есеји” доноси текстове Јована Делића о феномену поетских портрета у својству лирске врсте и Гојка Божовића о историји у огледалу поезије. Рубрика „Сведочанства” посвећена је традиционално добрим везама Матице српске и Матице словеначке, о којима пишу: Милчек Комељ, Алеш Габрич, Игнација Фридл Јарц и Горазд Коцијанчич. У овом броју можете прочитати и разговор са Димитрисом Сотакисом који је водила новинарка Радио Београда Сања Милић и извештај Дејана Петровића о филмском фестивалу „Берлинале 2019”. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Бојана Стојановић Пантовић, Јован Попов, Катарина Пантовић, Зоран Аврамовић и Маријана Јелисавчић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.

У Матици српској, у понедељак, 25. марта 2019. године, одржано је предавање „Европски нихилизам и хришћанство”. Присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, а госта предавача најавио је др Миша Ђурковић, директор Института за европске студије. Предавач је био господин Горазд Коцијанчич, словеначки филозоф, песник, публициста и преводилац. Кроз постмодернистички приступ указао је на философски став који исходи, пре свега, из хришћанске мисаоне традиције, а потом је истакао и на који начин се он преплиће са нихилистичким учењем. Након предавања, отворена је дискусија у коју се укључила бројна публика.

Догађај је снимљен и може се погледати овде.

Писмено и усмено изражавање у складу са нормом стандардног српског језика изузетно је важно − не само међу наставним особљем и стручним сарадницима у колективу и настави него и међу ученицима. Подизањем свести и неговањем језичке норме међу наставницима, стручним сарадницима и свим учесницима у васпитању и образовању, непосредно се утиче и на ученике и децу у предшколским установама, а тиме и на развој индивидуе и друштва у целини. Са циљем унапређења ових идеја у четвртак и петак (14–15. 3. 2019) у Матици српској одржан је семинар „Српски језик и његова норма”. Семинар је акредитован у Заводу за унапређивање образовања и васпитања под редним бројем 835 и носи осам бодова.

Учесници семинара, су имали прилике да чују основне податке о структури правописних проседеа, о развоју правописних начела у српском књижевном језику довуковског периода, те о задацима ортографске нормативистике у србистици, анализирали су низ случајева писања великог слова у српском језику, од једноставнијих до оних у којима искључиво контекстуализација и интерпретација значења условљава писање малог или великог слова (нпр. називи манастира, називи историјских догађаја – устаљених и описних, писање лексеме црква, скупштина, град, општина и сл.). Током другог дана семинара указано је на најчешћа огрешења о језичку норму, на пожељан реченични положај енклитике, на употребу одговарајућих стилских решења и сл.

Интерактивним радом на тексту учесници су имали прилику да активно учествују у размени мишљења, предлога и идеја како са реализаторима семинара тако и међусобно.

Председник Матице српске проф. др Драган Станић је у среду 20. марта 2019. године учествовао на „Форуму о ћирилици“ у Бањалуци, у организацији Министарства просвјете и културе Републике Српске и Друштва чланова Матице српске у Републици Српској. Радило се у оквиру две панел дискусије: „Ћирилица у јавној употреби у Републици Српској и БиХ“, и „Ћирилица у дигиталном добу“, са преко двадесет учесника и са аудиторијумом који је такође узимао реч у оквиру расправе. Закључено је да је за пуни повратак ћирилице у јавној употреби неопходно много упорног рада како би се код људи вратила свест о практичној и симболичкој важности ћирилице. Скуп је отворио председник Владе Републике Српске Радован Вишковић.

Објављен је мартовски број „Летописа Матице српске” (год. 194, књ. 503, св. 3) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Александра Бјелогрлића, Александра Д. Станковића, Миљане Глигоријевић и Михала Гловињског. Следи темат о Милошу Црњанском настао као резултат Округлог стола одржаног у Матици српској крајем прошле године поводом обележавања 125-годишњице рођења овог великог писца, а текстове потписују Бојана Стојановић Пантовић, Горана Раичевић, Марко Недић, Александар Петров и Светлана Милашиновић. Рубрика „Есеји” доноси текстове Марка Паовице о поезији, критици и култури у филозофском кључу, Владимира Папића о критици свештенства у делима српског и европског раног модернизма и Душана Бањеглава о Теодосијевом „Житију Светога Саве”. Рубрика „Сведочанства” посвећена је Милошу Црњанском о коме пише Јован Делић и књизи о Константину Богдановићу којом се позабавио Василије Ђ. Крестић, док стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Јово Радош, Милуника Митровић, Наташа Анђелковић, Милан Громовић и Јелена Марићевић Балаћ.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.

У уторак, 5. марта 2019. године, у Мастер центру Новосадског сајма, отворен је 24. међународни салон књига, 24. изложба уметности „Арт експо” и 13. сајам образовања „Путокази”.

Манифестацију је отворио господин Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада истакавши, између осталог, „да овакви сајмови јесу пави путокази друштву у којем ћемо се такмичити знањем и способношћу да мењамо себе градећи бољу будућност”. Убрзо након отварања уручена је награда „Лаза Костић”, која је ове године припала Селимиру Радуловићу, управнику Библиотеке Матице српске, за књигу „Дванаест”, у издању Завода за уџбенике. Признање се додељује за најбољу књигу објављену између два Салона. Захваљујући се на награди, лауреат је говорио о Лази Костићу, истичући да је и Милош Црњански најчешће помињао тог песника страсти бола и очаја, како га је називао, сматрајући га оцем модерног песништва. (даље…) →

У Матици српској, у понедељак, 25. фебруара 2019. године, представљена је књига „Правнички домети песника Лазе Костића” (Службени гласник, Правни факултет Универзитета у Београду и Досије Студио, 2018) проф. др Жике Бујуклића. Присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, а о научном стваралаштву проф. др Жике Бујуклића и књизи говорили су проф. др Јовица Тркуља и проф. др Срђан Шаркић.

Присутнима се на крају програма обратиo и аутор, истакавши да књига „Правнички домети песника Лазе Костића” указује на чињеницу да Лаза Костић није био само велики српски песник, драмски писац, преводилац, књижевни и позоришни критичар, новинар, национални трибун, политичар, дипломата, филозоф и естетичар, већ да је значајан допринос дао и на правном пољу. Књига даје увид у недовољно објашњене недоумице из песниковог научног опуса, од скраћеног издања докторске дисертације, преко превода научних дела на латински и с латинског, па све до неспорне ренесансне свестраности.

Догађај је снимљен и може се погледати овде.