2.2.2015-6У среду, 22. марта 2017. године, у Свечаној сали Матице српске додељена је Пупинова награда Матице српске за студентске радове из техничких и природноматематичких дисциплина којима се бавио Михајло Пупин. Проф. др Драган Станић, председник Матице српске, поздравио је присутне, док је о значају рада Михајла Пупина за српску науку и културу беседио академик Миљко Сатарић. Одлуку Жирија, да ове године по први пут додели две прве награде и три друге награде, образложио је проф. др Владимир Катић, председник Жирија.

Награде и пригодне поклоне уручио је проф. др Драган Станић. Добитници Пупинове награде Матице српске за 2017. годину су: прва награда: Ирена Спасојевић, за рад „Магнетна хипертермија ферофлуида Mgx Fe3-x O4 синтетисаног хидротермалном методом” и Никола Симић, за рад „Пројектовање квантизера за примену у блок одсечном кодовању и компресији слике”; друга награда: Тијана Делић, за рад „Синтеза говора на српском језику коришћењем вештачких неуралних мрежа”, Јована Перовић за рад „Слабљење електромагнетних таласа у стохастичким срединама” и Ана Доброта за рад „Теоријска анализа адсорпције Н, О и ОН на графен-оксиду”. На крају свечаности, присутнима су се обратили и добитници прве награде, мајка Ирене Спасојевић, у име одсутне добитнице, и Никола Симић.

Свечаности су присуствовали и: проф. емеритус др Мирјана Војиновић-Милорадов, проф. емеритус др Душан Сурла, проф. др Бранислав Боровац, проф. др Владимир Вујичић, чланови Жирија Пупинове награде, те Здравко Јелушић, председник Скупштине Града Новог Сада, др Милан Мицић, помоћник покрајинског секретаријата за културно наслеђе, академик Рудолф Кастори, секретар Одељења за природне науке Матице српске.

Пупинова награда Матице српске додељује се од 1996. године у интервалу од три године из Фонда Михајла Пупина и средстава Матице српске, а за дипломске, мастер, магистарске и друге научне радове студената редовних студија у претходном трогодишњем периоду.

Свечаност је снимљена и можете је погледати у видео-архиви веб-сајта Матице српске.

У спомен Михајла Пупина, стипендисте и добротвора Матице српске, установљена је награда за студентске радове који представљају допринос техничким и природноматематичким дисциплинама којима се бавио овај научник, под именом ПУПИНОВА НАГРАДА МАТИЦЕ СРПСКЕ.

Награда се додељује од 1996. године у интервалу од три године из Фонда Михајла Пупина и средстава Матице српске, а за дипломске, мастер, магистарске и друге научне радове студената редовних студија у претходном трогодишњем периоду.

За Пупинову награду Матице српске за 2017. годину стигло je 9 студентских радова са универзитета у Београду, Зрењанину, Нишу и Новом Саду.

После првог круга елиминација у конкуренцији је остало 7 радова који су оцењивани по 10 различитих критеријума са могућношћу добијања максималних 100 поена. У другом кругу елиминисани су слабије оцењени радови. У трећем кругу разматрани су само они радови са оценом већом од 85 поена. Ови радови су посебно продискутовани и додатно вредновани. С обзиром на висок квалитет радова, донета је одлука да се ове године доделе две прве награде и три друге награде.

Прва нагарада: ИРЕНА СПАСОЈЕВИЋ, Универзитет у Београду, Факултет за физичку хемију, за дипломски рад Магнетна хипертермија ферофлуида Mgx Fe3-x O4 синтетисаног хидротермалном методом; НИКОЛА СИМИЋ, Универзитет у Нишу, Електронски факултет, за мастер рад Пројектовање квантизера за примену у блок одсечном кодовању и компресији слике.

Друга награда: ТИЈАНА ДЕЛИЋ, Универзитет у Новом Саду, Факултет техничких наука,за мастер рад Синтеза говора на српском језику коришћењем вештачких неуралних мрежа; ЈОВАНА ПЕРОВИЋ, Универзитет у Београду, Електротехнички факултет, за мастер рад Слабљење електромагнетних таласа у стохастичким срединама, АНА ДОБРОТА, Универзитет у Београду, Факултет за физичку хемију, за мастер рад, Теоријска анализа адсорпције Н, О и ОН на графен-оксиду.

Награда ће бити уручена на свечаности у среду, 22. марта 2017. године у 13 часова у просторијама Матице српске.

Жири Пупинове награде Матице српске радио је у следећем саставу: проф. др Владимир Катић (председник), проф. др Мирјана Војиновић-Милорадов, проф. др Миљко Сатарић, проф. др Душан Сурла, проф. др Бранислав Боровац, проф. др Владимир Вујичић (чланови).

 2.2.2015-6У петак, 17. марта 2017. године, амбасадор Аустрије Јоханес Ајгнер посетио је Матицу српску и Библиотеку Матице српске. Госта су примили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске, и мср Јелена Веселинов, управник послова Матице српске. Током посете разговарано је о могућностима сарадње на пољу културе и образовања, о досадашњим деловањима у циљу остваривања ове сарадње, као и о представљању Матице српске у Бечу у децембру 2016. године. Амбасадор Јоханес Ајгнер посетио је и „Поклон библиотеку Аустрије”, која у оквиру Библиотеке Матице српске постоји од 1998, а о чијим је активностима говорила Марија Ваш, стручни сарадник Библиотеке Матице српске.

 2.2.2015-6У среду, 15. марта 2017. године, на дан рођења академика Чедомира Попова (1936‒2012), у Матици српској одржан је Округли сто посвећен његовом животу и раду. На округлом столу учествовали су: проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. емеритус др Славко Гордић, проф. др Љубомирка Кркљуш и проф. др Бранко Бешлин, потпредседник Матице српске, др Михаел Антоловић, проф. др Александар Растовић, проф. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске, и др Миша Ђурковић, а на крају се, са неколико пробраних речи, присутној бројној публици и поштоваоцима лика и дела академика Попова обратила и његова супруга др Јелена Попов.

На овој свечаности представљена је и књига „Историја на делу“, коју је приредила др Јелена Попов, а која се састоји од најзначајнијих интервјуа посвећених актуелним историјским и друштвеним питањима које је током година овај угледни академик давао у писаним медијима различитим поводима.

Током свечаности истакнут је и немерљив допринос академика Попова Матици српској и српској историјографији. Осим тога што је био председник и почасни председник Матице српске, академик Попов био је утемељивач и руководилац Матичиних значајних пројеката попут „Српског биографског речника“ и „Српске енциклопедије“. Академик Попов био је активан и у другим установама науке и културе. Поред наставничког и научног рада, обављао је и много послова на стручном, културном и друштвеном пољу у земљи и иностранству.

Свечаност је снимљена и можете је погледати у видео-архиви веб-сајта Матице српске.

 2.2.2015-6Матицу српску су 16. марта 2017. године посетили ректор Универзитета „Коменски“ из Братиславе Kaрол Мичјета (Karol Mičieta) и проректорка Даниела Остатникова (Daniela Ostatníková). Госте су примили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар, Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске и проф. др Душан Николић, ректор Универзитета у Новом Саду. Гостима су представљени рад и историјат Матице српске, а било је речи и о могућности међусобне сарадње.

Дневи лист Блиц је у свом издању од петка 10. марта 2017. године објавио текст под насловом Матица српска тужила Србију, који су пренели многи портали. Објављени текст обилује низом нетачности и произвољних тумачења. Списак имовине која се тражи у поступку реституције и власништво над предметном имовином дати су произвољно. Нетачни и сведени на сензационалистичко новинарство јесу наводи у којима се каже да је Матица српска тужила Србију. Матица српска користи сва правна средства у поступку реституције као и део који се односи на поступак пред управним судом. Међутим, ова чињеница је у тексту погрешно представљена као тужба против државе, што је резултат или елементарног непознавања теме од стране новинара или зле намере. Матица српска са државом води озбиљан и на чињеницама заснован дијалог за решавање важног питања реституције, које овакви нетачни, неутемељени и по својој природи сензационалистички текстови могу само угрозити. Није искључено да је осујећење тог дијалога заправо циљ оваквих текстова. Део текста који се односи на изјаву управника послова тачан је и аутентичан, али стављен је у контекст који је непримерен за озбиљан новинарски текст. Председништво Матице српске апелује на средства информисања да објективно и на основу чињеница извештавају о процесу реституције имовине Матице српске. Искрено верујући у повољан исход дијалога са представницима државе, Председништво Матице српске истиче да плод тог дијалога мора бити од користи, не само за Матицу српску, него за државу и српску културу у целини.

 

На седници Уредништва Зборника Матице српске за сценске уметности и музику к одржане 29. новембра 2016. године, закључена је Свеска 55, обима 12,5 штампарских табака.

Рецензенти текстова зборника су сви чланови Уредништва и сарадници Одељена који по својој стручности одговарају појединим садржајима текстовима. Сваки текст рецензирају, два до три рецензента.
Садржај свеске 55 чине: студије, чланци, расправе (6 радова), сећања, грађа, прилози (2 рада) прикази (3 рада); Именски регистар; и Упутство за ауторе.

Лектуру, коректуру и регистар оба Зборника урадила је Татјана Пивнички Дринић. Преводилац резимеа на енглески језик је др Биљана Радић Бојанић. Стручни сарадник је Марта Тишма. Компјутерски слог броја урадио је Владимир Ватић, ГРАФИТ, Петроварадин, оштампала штампарија САЈНОС, Нови Сад. Тираж је 400 примерака.

Зборник можете преузети овде.

 2.2.2015-6У Свечаној сали Матице српске одржана је промоција књиге историчара Дејана Ристића КУЋА НЕСАГОРИВИХ РЕЧИ – НАРОДНА БИБЛИОТЕКА СРБИЈЕ 1838-1941, 7. марта 2017. године са почетком у 12 часова. Књига је публикована у издању Народне библиотеке Србије 2016. године, а тема исте односи се на повесницу настанка и афирмације поменуте установе у једну од највећих ризница културног наслеђа у нашој земљи. Посебан сегмент књиге представља документовано сведочанство о злочиначком уништавању националног, књишког и рукописног блага Речи, похрањених у библиотечким фондовима ове установе и то на самом почетку Другог светског рата на просторима ондашње Југославије, а које је почињено руком фашистичких злочинаца. На почетку програма приказан је веома поучан и потресан документарни филм „Сећања из пепела“, настао у продукцији Филмских новости из Београда. Иначе, поменути филм је посвећен 180-годишњем историјату развоја националне библиотечке установе српског народа, са посебним освртом на њено „библијско“ страдање 6. априла 1941. године, када је иста уништена бомбардовањем од стране нацистичког агресора. Документарни филм је заправо аудио и визуелни печат књиге, настао из њеног рукописа и потписа. (даље…)

 2.2.2015-6У понедељак, 6. марта 2017. године у 11 сати, у Мастер центру Новосадског сајма, Младен Шарчевић, министар просвете, науке и технолошког развоја званично је отворио 23. међународни салон књига, 22. изложбу уметности „Арт експо” и 12. сајам образовања „Путокази”.

Као што то дугогодишња традиција налаже, Матица српска и ове године узела је учешће на овој међународној манифестацији, а штанд Матице српске налази се, као што је то већ и уобичајено, у средини Мастер центра.

Матица српска ће се посетиоцима представити неколицином нових издања (нпр. „Оринтолошки речник”, „Речник славеносрпског језика” – огледна свеска, „Запамћења” академика Василија Крестића, „Историја на делу” – интервјуи академика Чедомира Попова, „Аристократ духа” Радована Поповића, „Са пашњака до научењака„ – мемоари Михајла Пупина), као и капиталним пројектима попут „Речника српског језика”, „Правописа” и „Нормативне граматике”, те „Српске енциклопедије” и „Српског биографског речника”.

Списак нових и капиталних издања које можете наћи на штанду Матице српске можете преузети овде. Сва издања можете купити по сниженим, сајамским ценама током трајања Салона књига у Новом Саду.

Међународни салон књиге трајаће до 12. марта, а просторије Мастер центра отворене су за посетиоце од 10 до 19 сати.