У уторак, 19. фебруара 2019. године  одржана је промоција књиге „Кореографија: традиционални плес на сцени“ аутора Милорада Лонића у Галерији Матице српске. Присутне је поздравио проф. др Драган Станић председник Матице српске, a о књизи су говорили рецензенти проф. др  Златко Ахметовић, др Селена Ракочевић, господин Владимир Логунов и аутор. Учесници програма истакли су значај овог монографског дела које је сублимација велике кореографске праксе и теоријског знања из ког се ишчитава искрена ауторова посвећеност фолклорној игри и настојање да плес буде оригиналан. Аутор књиге истиче да потенцијални кореограф мора пре свега да познаје сам плес као и контексте у којима су традиционални плесови настали, како би на сцени на прави начин  ускладили елементе драме, игру и песму.

У уторак, 19. фебруара, у Матици српској одржан је састанак на којем је конституисан Крајишки одбор Матице српске. Његов главни задатак је проучавање и систематизација културноисторијског и савременог стања културне баштине Срба Војне Границе, Славоније, Далмације и Хрватске. Ове планиране активности су усклађене с радом Матице српске као установе посвећене истраживању српског народа у целини, ради обједињавања и унапређивања истраживања свих видова културног наслеђа, историје и геополитичког постојања Срба у навeденим областима.

Председник Одбора је проф. емеритус Душан Иванић, а изабрани су и потпредседник, секретар и још деветоро чланова. На састанку су разматрани план рада, као и бројни конкретни предлози, иницијативе и акције којима би Одбор у будућности требало да се бави.

У Свечаној сали Матице српске, у понедељак 18. фебруара, представљена је издавачка делатност нишких центара: Центра за византијско-словенске студије Универзитета у Нишу, Центра за црквене студије и Међународног центра за православне студије. Присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, а о издањима су говорили: проф. др Зоран Николић, саветник ректора Универзитета у Нишу, проф. др Драгиша Бојовић, управник Центра за византијско-словенске студије, и доц. др Борис Стојковски, са Филозофског факултета у Новом Саду. (даље…) →

У Матици српској, 12. фебруара 2019. године, приређен је концерт клавирског квинтета ALTRO SENSO, којег чине Наташа Шпачек, клавир, Теа Петровић Балинт, виолина, Бојана Јовановић Јотић, виолина, Јован Стојановић, виола, Душан Кочишевић, виолончело. Изведена су дела Дмитрија Шостаковича и Петра Стојановића. Tоком извођења композиције Петра Стојановића, на видео биму приказивана је изложба о Петру Стојановићу, са ексклузивним материјалима везаним за композитора.

Kонцерт су репортерски снимили РТВ1 и Радио Нови Сад, за које је пијансткиња Наташа Шарчевић, у име квинтета, дала интервју. Снимак концерта се може погледати у видео архиви сајтa Матице српске.

У суботу, 16. фебруара 2019. године, у Матици српској, поводом обележавања 193. годишњице оснивања Матице српске, одржана је Свечана седница. Прве речи Свечане песме Матице српске, коју су написали Раша Попов и Душан Михалек, одјекнуле су свечаном салом у извођењу Новосадског камерног хора (диригент доц. мр Божидар Црњански). Свечану седницу отворио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске, који је присутнима поднео извештај о активностима и раду Матице српске током протекле године. Након тога, проф. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске, позвао је присутне да минутом ћутања одају пошту преминулим члановима, сарадницима и добротворима Матице српске у периоду између две Свечане седнице.

Сто деведесет и трећи рођендан Матице српске обележила је беседа „Осам векова Српске архиепископије“ епископа бачког Иринеја (Буловића), који је говорио о великом јубилеју Српске православне цркве и православне духовности. Након беседе, мср Јелена Веселинов, управник послова, прочитала је Уредбу о „Змајевој награди” и тиме отворила део Свечане седнице који је посвећен овој престижној награди Матице српске која се традиционално додељује најбољој поетској збирци објављеној протекле године. Проф. др Јован Делић, председник Жирија, прочитао је одлуку Жирија да „Змајеву награду” за 2018. годину додели Зорану Костићу за збирку песама „Плусквамперфекта”, чиме се песник уписао у дугачку и величанствену листу добитника „Змајеве награде”. Добитник награде се својом беседом обратио присутнима и побудио успомене на Змајеве песме и велики утицај који је овај песник имао, а и даље има, на потоње генерације књижевника. О награђеној књизи говорио је Ђорђо Сладоје, док је стихове из награђене збирке надахнуто говорио драмски уметник Небојша Кундачина.

Из свечане сале, након богатог програма и завршне речи председника Матице српске, уважени и драги гости изашли су насмејани и подстакнути да разговор о овим, али и многим другим темама наставе у Свечаним салонима Матице српске.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

Објављен је јануарско-фебруарски двоброј „Летописа Матице српске” (год. 194, књ. 503, св. 1-2) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Владимира Конечног, Милана Вучићевића, Поп Д. Ђурђева, Милене Кулић и Јана Вагнера. Рубрика „Есеји” доноси текстове Рајне Драгићевић о Вуковом „Рјечнику”и Драгане Вујаковић о песништву Доброслава Смиљанића. Рубрика „Сведочанства” посвећена је традиционалној „Светосавској беседи” (одржаној у Матици српској 25. јануара, беседио је митрополит загребачко-љубљански Порфирије) и добитницима „Повеље Матице српске за неговање српске језичке културе” за 2017. годину (Српска православна црква, академик Предраг Пипер и проф. Михај Н. Радан), те се кроз текстове Јована Делића, Душана Иванића, Марка Недића, Миодрага Матицког, Светлане Шеатовић и Горице Радмиловић осврће на стваралаштво Младена Лесковца, Марка Недића, Стерије и Новице Петковића. Тема рубрике „Разговор” је Валтер Уго Маи са којим је разговарала Сања Милић, док стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Драгана В. Тодоресков, Александар Б. Лаковић, Катарина Пантовић, Јован Попов и Михајло Пантић. Рубрика „Приказ филсмског фестивала” кроз перо Дејана Петровића прати дешавања на четрнаестом филмском фестивалу „Слободна зона”.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.

У среду, 13. фебруара 2019. године, у Матици српској боравила је делегација Матице словеначке: проф. др Алеш Габрич, председник Матице словеначке, и др Игнација Фридл Јарц, секретар Матице словеначке и уредник издавачке делатности. Госте су примили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Бранко Бешлин, потпредседник Матице српске, и мср Јелена Веселинов, управник послова Матице српске. (даље…) →

5. фебруара у сали за седнице Матице српске одржана је промоција књиге „Изабрана дела Мирона Флашара”, у издању Филозофског факултета Универзитета у Београду, Матице српске и Српске академије наука и уметности.
Седамдесет изабраних текстова репрезентативан су пресек Флашаревог опуса. Подела у десет тематских скупина само је условна – јер пишући о књижевности Флашар, залази у историју идеја, пишући о историји идеја, залази у историју религије, пишући о историји религије, залази у лингвистику… У сваком случају, при избору се тежило да он што потпуније представи сву разноликост у Флашаревом научном приступу и сву ширину у његовим знањима и интересовањима. У избор су свесно уврштени текстови различитог профила – од студија већег или мањег формата, преко реферата на научним скуповима, до пригодних осврта – како би се и на тај начин свестрано приказао Флашарев рад. (даље…) →

У Матици српској, у понедељак, 4. фебруара 2019. године, представљена је књига „Константин Богдановић (1811‒1854)” проф. др Љубомирке Кркљуш (издавач Матица српска). Присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, а о књизи су говорили: академик Василије Крестић, проф. др Сима Аврамовић и ауторка.
Академик Крестић, у свом обраћању, акценат је ставио на богат живот Константина Богдановића и истакао да је ауторка имала захтеван и изазован задатак у прикупљању података о тако значајној, а с друге стране, често занемареној личности у историјским и књижевним текстовима. Бројној публици представио је садржај књиге, која у седам поглавља указује на мало познате везе Константина Богдановића са историјским личностима тог периода.

Проф. др Сима Аврамовић истакао је да поједине личности остају анонимне упркос свестраном и великом значају које су имале у културно-политичком развоју једног друштва. Од такве судбине, ауторка је сачувала Константина Бодановића, објављивањем књиге 165. година након његове смрти, као вид јубиларног и заслуженог омажа. У свом обраћању, проф. др Аврамовић посебно се осврнуо на деловање Константина Богдановића као правника, успешног адвоката и аутора који је за веома кратко време стекао углед и постао „храбри бранитељ народа”.

Присутнима се на крају обратила ауторка, проф. др Љубомирка Кркљуш, истакавши да је уз напор и труд, овом књигом желела да ода признање једној личности која је у сваком погледу вредна сећања и поштовања потомства.

Догађај је снимљен и може се погледати овде.