У недељу 26. јануара, уочи Светог Саве, у Матици српској одржана је традиционална Светосавска беседа. Пред бројним гостима, публиком и представницима медија беседио је проф. др Александар Петровић. Беседа „Савршени закон слободе“ била је посвећена Светом Сави као младом човеку који има свест о слободи и не зна како упркос свим околностима да дође до ње. Проф. др Александар Петровић говорио је о потоњој делотворности те слободе која пресудно утиче на стварање свете владарске породице и чврсто трансцендентално утемељење српске државе. Свети Сава се упоређује с Атанасијем Николићем, Милутином Миланковићем и Теодосијом Петровић, а његова савременост показује и кроз речи Нарендре Модија о Рабиндранату Тагори.

Свечаност је музичким нумерама обогатио хор Саборне цркве Свети Георгије, који је под руководством др Богдана Ђаковића извео тропар Св. Симеону и Св. Сави Иже топлије заступники, 1. глас по традиционалном српском напеву, затим тропар Св. Сави Пути во водјашчаго в жизан који је по традиционалном српском напеву компоновао Стеван Стојановић Мокрањац, Величаније Светом Сави, из празничног бденија Милоша Раичковића, одломак из кантате Вечнаја памјат херојам „Упокој, Боже“, „Богородице, Дјево“ из Свеноћног бденија митрополита Илариона Алфејева, а потом светосавску химну Ускликнимо с љубављу Стевана Стојановића Мокрањца. Др Исидора Поповић говорила је Слово Светоме Сави Кир Силуана из XIV века и одломак из Исповедне молитве непознатог писца из друге половине XIV века.

Својим присуством свечаност су увеличале многе уважене личности из културног и научног живота, чланови, добротвори и пријатељи Матице српске, представници Српске православне цркве, Покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност, као и представници Огранка САНУ у Новом Саду. Програм је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада.

Свечаност је снимљена и може се погледати у архиви сајта Матице српске.

22. јануара у Свечаној сали Матице српске уручене су Повеље Матице српске за неговање српске језичке културе за 2018. годину:
Српској академији наука и уметности за вишедеценијски допринос неговању српскога језика, његових изражајних могућности, ћириличког писма;
Проф. др Драгољубу Петровићу за укупни допринос изучавању српског језика и неговању српске језичке културе;
Проф. др Милораду Пуповцу за допринос очувању српског језичког идентитета и српске језичке културе у Хрватској.

О Повељи је говорио проф. др Драган Станић, председник Матице српске. Др Миодраг Матицки, председник Жирија прочитао је саопштење Жирија о додели Повеље.

Награде је уручио председник Матице српске. У име Српске академије наука Повељу је примио академик Владимир Костић, а образложење је прочитао проф. др Драган Станић, члан Жирија. Због лошег здавственог стања професор др Драгољуб Петровић није могао присуствовати свечаности па је признање примио Илија Петровић, брат добитника, образложење је прочитао академик Слободан Реметић, а текст захвалности који је стигао од професора Петровића прочитао је лексикограф мр Дејан Милорадов. Образложење о проф. Милораду Пуповцу прочитао је проф. др Срето Танасић, дописни члан АНУРС.

Награђени су се пригодним речима захвалили.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Објављен је тринаести број нове серије Језика данас, гласила Матице српске за културу усмене и писане речи.
Ауторски радови објављени су у рубрикама Норма, Преиспитивања, Осветљавања, Пратимо новости, Поводом. Сталну рубрику Мали савети уређује и пише проф. др Рада Стијовић, главни и одговорни уредника гласила. Рубрику Писци о језику уређује академик Милосав Тешић, члан Уредништва Језика данас. Објављене су и одлуке Одбора за стандардизацију српскога језика као и речи са доделе Повеље Матице српске за неговање језичке културе за 2017. годину

Електронска верзија Језика данас бр. 13 налази се на овде.

Сваке године око дана рођења наше велике добротворке Марије Трандафил, а уочи празника у којима се упућују жеље за мир, заједништво и захвалност, Матица српска организује Дан добротвора. Награде су овогодишњим добротворима, у понедељак 30. децембра 2019. године, доделили председник Матице српске проф. др Драган Станић и управник послова Матице српске мср Јелена Веселинов. Поздравну реч одржао је председник Матице српске проф. др Драган Станић, а у уметничком програму учествовали су проф. Марина Милић Радовић (клавир) и клавирски дуо, Тијана Церовић и Јелена Јерковић (у класи проф. Марине Милић Радовић). Доброчинство је кроз историју Матице српске имало значајну улогу у њеном настајању, периодима финансијских тешкоћа али и у временима стабилне материјалне ситуације, када је доприносило унапређењу рада најстарије научне и културне институције у Срба.

Овогодишњи добитници Повеља захвалности Матице српске: Привредна комора Војводине, Пољопривредни факултет Нови Сад, Новосадски сајам, Дубравка Ђукановић (Д’ АРТ), Горан Савковић, Drina Coop, Радомир Ињац (Сајнос), Перица Милутин, Атила Капитањ, Владимир Ватић (ГРАФИТ), Јавор Рашајски, Роберт Калмаревић, академик Кајетан Гантар, Гречић Владимир, Иван Карафиловски, Бојана Поповић, Сава Халугин, Драгана Вулић (MIREX), Finvest, Батинић Ђуро, Миодраг Ђукић и Мирослав Гвозденовић.

Oдштампан је Зборник Матице српске за сценске уметности и музику бр. 61/2019, обима 19 штампарских табака. Рецензенти текстова Зборника су сви чланови Уредништва Зборника и сарадници Одељења Матице српске за сценске уметности и музику који по својој стручности одговарају садржајима текстова. Сваки текст рецензирају два или три рецензента. Садржај свеске бр. 61 чине: студије, чланци, расправе (11 радова); сећања, грађа, прилози (3 радa); прикази (4 рада), уредничко обраћање на српском и енглеском језику, Именски регистар и Упутство за ауторе.

Електронско издање Зборника можете погледати овде.

У наставку ходочасничког путовања српска група је у понедељак и уторак 23-24. децембра боравила у манастиру Свете Катарине на Синају и, између осталог, посетила Библиотеку манастира. Председник Матице српске проф. др Драган Станић је разговарао са управником манастирске библиотеке оцем Јустином о могућности сарадње са Матицом српском и Библиотеком Матице српске, а тај предлог је са задовољством прихваћен. Закључено је да би у даљим контактима требало проценити шта би било најцелисходније у оквиру сарадње урадити. Библиотека манастира Свете Катарине је, после Ватиканске библиотеке, најбогатија у погледу древних рукописа и кодекса, а садржи и значајан словенски корпус.

Председник Матице српске проф. др Драган Станић, члан Одбора одељења за књижевност и језик проф. др Александар Петровић и редовни члан и добротвор Перица Милутин су на ходочасничком путовању у Јерусалиму и Светој Земљи. Групу српских ходочасника, којy предводе игуман манастира Дечани отац Сава и монаси Андреј Дечанац, Кирило Дечанац и Митрофан Хиландарац, примио је у петак 20. децембра патријарх јерусалимски Теофил. Том приликом је председник Станић поздравио патријарха Теофила и предао му књигу „Косово на крају историје/ Kosovo at the end of History “ у издању наше установе. Патријарх се срдачно захвалио изражавајући своје занимање за тему књиге.

У петак, 13. децембра, у Свечаној сали Матице српске одржана је промоција књиге „Сер Гавејн и Зелени витез: превод, тумачења и значења“ проф. др Младена Јаковљевића. Поред аутора, о књизи су говорили проф. др Владислава Гордић Петковић и доц. др Наташа Половина. Књига је објављена у издању Матице српске и Филозофског факултета из Косовске Митровице. Уз превод 2530 стихова „Сер Гавејна и Зеленог витеза“ датих упоредо са изворним текстом на средњоенглеском језику и праћених илустрацијама проф. др Младена Јаковљевића, књига читаоцима предочава низ тема значајних за читање и тумачење овог дела: од настанка, ауторства и жанровског одређења, узора, језика и формалних обележја дела спеваног у алитеративном стиху, преко друштвено-историјског и културног контекста у којем је настало, позиционирања у оквирима витешке културе, хришћанских идеала и паганских веровања и традиције, до значења, симбола и мотива, као и савремене рецепције и значаја за савремену крижевност.

Ово дело, иако уврштено у програме студија англистике у Србији, до сада је остало недоречено и критички готово занемарено у нашој земљи, што потврђује одсуство превода у стиху, али и новијих текстова о њој на српском језику.

Програм је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада. Промоција књиге је снимљена и може се погледати у архиви сајта Матице српске.

У Свечаној сали Матице српске, у четвртак, 12. децембар 2019. године, у 19 часова, представљена је књига „Тајна разликовања божанске суштине и енергије у Светој Тројици по Светоме Марку Ефеском Евгенику“, др Иринеја Буловића, епископа бачког и новосадског. У питању је српски превод докторске дисертације преосвећеног владике која је одбрањена 1980. године на Богословском факултету у Атини. На грчком језику дисертација је објављена 1983. године, у издању Патријаршијског института за патролошке студије у Солуну. Ова књига објављена је као заједничко издање Беседе и Матице српске а са грчког изворника превео ју је господин Станимир Јакшић.

Скуп је поздравио и о личности његовог преосвештенства др Иринеја говорио председник Матице српске проф. др Драган Станић. О књизи су такође беседили Његово високопреосвештенство митрополит загребачко-љубљански господин др Порфирије и Његово преосвештенство епископ крушевачки господин др Давид. На крају скупу се обратио аутор књиге „Тајна разликовања божанске суштине и енергије у Светој Тројици по Светоме Марку Ефеском Евгенику“, Његово преосвештенство епископ бачки и новосадски господин др Иринеј.

У уметничком делу програма учествовао је Хор ученика Богословије Светог Арсенија Сремца, којим руководи професор Јован Стојановић. Отпевали су:
„Тропар Светом Марку Ефеском“, „Тропар Светом Иринеју Лионском“, „Тропар Тебе Бога хвалим“ и „Карловачко многољетије“.
Догађају су присуствовали: потпредседник Матице српске проф. др Бранко Бешлин, управник Библиотеке Матице српске господин Селимир Радуловић, викарни епископ мохачки Исихије, епископ осијечко-пољски и барањски Херувим, умировљени епископ Константин, ректор Карловачке богословије Јован Милановић као и представници војске.

Свечана сала Матице српске била је премала да прими све заинтересоване па су многи поштоваоци владике бачког из ходника слушали представљање књиге.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске. Програм је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада.