2.2.2015-6У оквиру другог циклуса предавања посвећеном јубилеју стогодишњице од почетка Првог светског рата, у Матици српској је 15. септембра у 19 часова представљен Зборник радова са округлог стола „Српски добровољачки покрет у Првом светском рату”. Овај циклус је наставак многобројних предавања на тему Великог рата, које су у току 2014. године у Матици српској одржали угледни историчари, како би се на достојан и висококвалитетан начин обележио јубилеј. Током прошле године Удружење ратних добровољаца 1912‒1918, њихових потомака и поштовалаца „Видовдан” из Сирига и Удружење ратних добровољаца 1912‒1918, њихових потомака и поштовалаца „Старо Ђурђево” из Темерина организовали су округли сто „Српски добровољачки покрет у Првом светском рату”, као и изложбу „Српска добровољачка дивизија 1915‒1919”, а уз подршку Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање АП Војводине, Општине Темерин и Агенције за развој општине Темерин. У овој години објављен је зборник радова са тог округлог стола као и каталог изложбе. На представљању овог зборника у Матици српској говорнике и госте поздравио је генерални секретар Матице српске доц. др Ђорђе Ђурић, који је истакао Матичин труд да се претходне и ове године на достојан начин, обележи стогодишњица Великог рата. Поздравну речи и захвалност упутио је и Драгољуб Вујовић, председник Удружења ратних добровољаца 1912‒1918, њихових потомака и поштовалаца „Видовдан” из Сирига. О зборнику су говорили аутори др Милан Мицић, помоћник покрајинског секретара за кулутурно наслеђе и јавне збирке, професор историје др Предраг Вајагић и доц. др Владимир Баровић. Зборник се састоји од шест изузетно занимљивих радова који су резултат најновијих историографских истраживања појединих догађаја и личности из Првог светског рата, а будући да је тематски заснован на добровољачким јединицама, износи мање познате појединости из војне историје. У нашој колективној свести и нашем колективном памћењу, како је истакао др Милан Мицић, стоје велики догађаји Првог светског рата, као што су велике победе српске војске 1914. на Церу и Колубари, одбрана Београда, Албанска голгота, долазак на Крф и Видо, обнова српске војске и борбе на Солунском фронту, борбе на Кајмакчалану, али недостаје једна изузетно важна али заборављена карика ‒ српски добровољци, који су дали немерљив допринос и победи српске војске у Првом светском рату, и формирању југословенске државе 1918. године. Њихова улога и значај пре свега су у томе што су они били држављани Аустроугарске, и у очима своје државе били су велеиздајници, које би у случају заробљавања извесно чекала смртна казна вешањем, њихове породице би биле интерниране у логоре где су масовно умирале, а њихова имовина била би конфискована. У томе лежи величина њихове жртве и значај њихове улоге. Српски доборовољци, нажалост, припадају пољу колективног несећања. Заборав је прекрио свест о њиховој величини као што су нпр. највише заслуге Сремског добровољачког одреда у одбрани Београда, елитног добровољачког одреда мајора Војина Поповића у ослобођењу Кајмакчалана, српских добровољаца из Русије и Америке, као и чињенице да су у току 1915. и 1916. године једини извор попуне српске војске били управо добровољци. Ти добровољци били су наши преци, многи од њих су долазили као ратни заробљеници из Русије, прешли су Албанију, дошли из САД-а, међу њима је било и жена, свештенства, и сви су они, својим учешћем, легитимисали жељу својих крајева да се ослободе ропства Аустроугарске и уједине у једну југословенску државу, вођену српском слободарском националном идејом. Зборник радова „Српски добровољачки покрет у Првом светском рату” јесте покушај да се историографска прича о добровољцима прошири, да се представи српској културној, научној али и широј јавности. Аутори радова су историчари ‒ професори са Универзитета у Новом Саду, истраживачи са Института за стратегијска истраживања Министарства одбране Републике Србије и стручњаци из Секретаријата за културу и информисање АП Војводине. Др Предраг М. Вајагић изнео је занимљиве детаље истраживања о својим прецима добровољцима ‒ деветорици браће Вајагић, а доц. др Владимир Баровић је изложио информације о мање познатим женама, српским добровољкама у Првом светском рату, Софији Јовановић и Антонији Јаворник (тј. Наталији Бјелајац). Остали радови у Зборнику баве се појединостима о добровољачком покрету Срба у Срему, доборовољачком одреду 1915‒1916, учешћу свештенства као добровољаца у Великом рату, и описом лика и дела пуковника Милоша Ђ. Станковића. Ово изврсно и веома интересантно представљање освестило је осећај дужности нас као потомака, али и дужности струке која се бави овим темама ‒ историчара, писаца, сликара, новинара ‒ да се српски добровољци афирмишу као последње епско српско поколење, да им се дâ достојно место у колективном сећању јер су управо они носиоци највишег моралног и етичког обрасца, високоморалног начела не само ратног учешћа већ и мирнодопског живота. Значај оживљавања приче о добровољцима утолико је већи јер је морални кодекс нашег народа у садашњим временима озбиљно пољуљан и нарушен. Истицање примера српских добровољаца у рату, али и њихове животне виталности и способности да у новим послератним условима преживе, подигну нова огњишта, сачувају свој дух, карактер, менталитет, морал ‒ јесу примери за углед. Такви примери, међутим, српски добровољци не треба да буду само у време великих годишњица и јубилеја, већ их пре свега треба уградити у процес образовања млађих генерација и вратити у колективно историјско сећање.

 

Comments are closed.