Студенти српске филологије и српске књижевности Филозофског факултета у Новом Саду су посетили Матицу српску у четвртак 18. новембра и петак 19. новембра 2021. године. О историјату најстарије српске, културне и научне институције говорили су им мр Драган Тубић и мр Александра Јовановић. О раду Одељења за књижевност и језик говорила је проф. др Исидора Бјелаковић, секретар Одељења за књижевност и језик, а о Рукописном одељењу и вредној рукописној грађи која се чува у Матици говорила је управница Рукописног одељења проф. др Зорица Хаџић.

Матицу српску су 15. новембра 2021. године посетили др Андреј Кузњецов професор Универзитета из Нижњег Новгорода, члан сарадник Матице српске и његова супруга др Артја Маслов. Госте је примио председник Матице српске проф. др Драган Станић. Приликом сусрета разговарало се о наставку сарадње са Универзитетом у Нижњем Новгороду и о томе како би персонална сарадња у будућности могла да се одвија. Председнику Матице српске гости су уручили монографију „Нижњи Новгород 1221–2021“.

У четвртак, 18. новембра 2021. године у Матици српској одржано је друго предавање из циклуса предавања „Српски деспоти у Срему” која ће бити одржана током 2021. године. Тема предавања била је: „Претече српских деспота у Срему”, а предавач проф. др Ђура Харди, са Филозофског факултета у Новом Саду, Одсека за историју. Пристуну публику поздравио је др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске.

Професор Харди говорио је о историјском контексту и деловању бана Белоша и краља Стефана Драгутина, који су представљали истакнуте претходнике потоњих српских деспота у Јужној угарској који су потицали из династије Бранковића.

Наредно предавање из циклуса „Српски деспоти у Срему” најављено је за 7. децембар 2021. године у 12 сати. Том приликом проф. др Светлана Томин одржаће предавање на тему: „Стaрoзaвeтни мoтиви у списимa o срeмским Брaнкoвићимa”.

Реализацију округлог стола помогла је Градска управа за културу Града Новог Сада.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Косовскометохијски одбор Матице српске организовао је прославу Јубилеја Призренске богословије – 150 година од оснивања, у Свечаној сали Матице српске, у понедељак, 15. новембра 2021, у 19 часова.

На почетку програма „Химну Призренске богословијеˮ извели су: Душан Ковачевић, Марко Стриковић, Михајло Јовановић и Никола Радосављевић, некадашњи ученици Призренске богословије а данас студенти Богословског факултета у Београду. Након тога др Исидора Поповић рецитовала је песму Алексе Шантића „Призрене, стариˮ. Скуп је поздравио и о Богословији, Призрену и Косову и Метохији говорио председник Матице српске проф др. Драган Станић. О различитим периодима 150-огодишњег постојања и трајања Богословије говорили су др Александра Новаков, и то о османском периоду, и протојереј Дејан Крстић, професор Призренске богословије у Нишу, о периоду након пресељења Богословије у Ниш 1999. године. Трећи најављени говорник јеромонах Исидор Јагодић, заступник ректора Призренске богословије, није био у могућности да присуствује догађају. Др Павле Кондић, директор Архива Митрополије црногорско-приморске уручио је табло матураната Призренске богословије, који је као дар Призренској богословији завештао почивши митрополит Амфилохије Радовић. Др Исидора Поповић је, потом, казивала стихове Љубомира Симовића „Ходочашће Светоме Савиˮ. За крај програма музички састав „Београдски синдикатˮ отпевао је песму „Догодине у Призренуˮ.

У склопу програма посетиоци су имали прилику да погледају и ретоспективну изложбу „Јесен у Призрену, 2015–2021“ која је постављена у фоајеу Матице српске. Наиме, манастир Светих архангела код Призрена већ седам година окупља сликаре на Колонији „Јесен у Призрену“, коју организује Дом културе „Грачаницаˮ. Ликовна колонија у Призрену креативно је стваралачки одговор на разарање које се догодило 17. марта 2004. године. Суштина окупљања у Призрену је дубоко лични подстицај уметницима, ангажованост у сведочењу савременог тренутка и подршка угроженом културном благу овог града и простора Косова и Метохије. Догађају су присуствовали свештеници Епархије бачке, расељени Призренци из Београда, Бањалуке, Ниша, као и новосадска публика.

Свечаност је снимљена и може се погледати овде. Програм је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада.