2.2.2015-620. априла у Свечаној сали Матице српске представљена је књига проф. др Зорана Аврамовића Књижевници и политика у српској култури 1804−2016, у издању Православне речи. Проф. др Драган Станић, председник Матице српске поздравио је присутне и дао реч директору издавачке куће Православне речи Зорану Гутовићу. Овом монографијом проф. др Зоран Аврамовић осветљава и обрађује једну веома деликатну тематску област. Политички ангажман писаца је нешто о чему се код нас пуно говорило, али се врло мало писало, бар не овако компетентно, утемељено, отворено, без заобилажења и калкулација. Пишчев истраживачки приступ је веома свеж и провокативан, јер он ангажман српских књижевника сагледава из више оштрих углова са свим врлинама и многим манама. Истовремено, он покушава да продре што дубље у разлоге наших, често трагичних подела, идеолошких, политичких, моралних, па и естетских. О књизи су говорили Селимир Радуловић, проф. др Дејан Микавица и аутор.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

 

 2.2.2015-6У четвртак, 20. априла 2017. године, Матицу српску посетио је Дмитриј Владимирович Василенко, проректор за међународну сарадњу Државног економског универзитета из Санкт Петербурга, у пратњи Бранке Агбабе, стручног сарадника на пројекту Канцеларија за међународну сарадњу Универзитета у Новом Саду. Госта су примили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и проф. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар. Током посете госту је представљен историјат и научноистраживачка делатност Матице српске, а разговарано је и о могућностима међусобне сарадње.

 2.2.2015-6Матицу српску, у среду, 19. априла 2017. године, посетили су ученици и професори основне школе у Великој Хочи и основне школе и гимназије у Ораховцу. Госте је примио проф. др Драган Станић, председник Матице српске који их је упознао са историјатом и радом Матице српске.

Аустријски писац Петер Хандке, који је у посети Новом Саду, изразио је жељу да се сусретне с децом из Метохије, својим старим познаницима. Овај сусрет је уприличен у Матици српској и на велико задовољство домаћина. Уз срдачан разговор размењени су и поклони. Ученици су донели на дар вино из Велике Хоче и ускршња јаја, офарбана на традиционалан начин. Писац Хандке и ученици су на дар добили издања Матице српске и мајцу са логом Летописа Матице српске.

Професорка Гимназије у Ораховцу Оливера Радић се домаћинима захвалила на гостопримству а деца су отпевала Ораховачку химну.

Гости су посетили и Библиотеку Матице српске у пратњи управника Библиотеке МС господина Селимира Радуловића.

 

Зборник Матице српске за славистику је укључен у базу Emerging Sources Citation Index (ESCI) коју је у новембру 2015. године покренуо Томсон Ројтерс (Thomson Reuters).

Ова база укључује часописе који задовољавају основне услове за укључивање у Thomson Reuters цитатне индексе као што су SCI, SSCI i AHCI и који су предложени од стране њихових регионалних едитора на основу ригорозних критеријума.

Укључивање Зборника у ESCI представља позитиван показатељ статуса часописа и отвара веће могућности за даље унапређивање његовог квалитета.

Овом приликом се захваљујемо свим нашим сарадницима који су допринели квалитету Зборника Матице српске за славистику и надамо се да ћемо и убудуће успешно сарађивати.

Жири у саставу: доц. др Невена Варница, проф. др Драгана Вукићевић, проф. др Владимир Гвозден, проф. др Војислав Јелић (председник), доц. др Наташа Половина прегледао је 26 приспелих радова, које су доставиле одговарајуће катедре факултета из Београда, Новог Сада и Источног Сарајева, и на својој седници 7. априла 2017. године једногласно је одлучио да додели за школску 2015/16. годину за дипломске и семинарске
радове꞉

прву награду:

– Алекси Николићу, студенту Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, Одсек за компаративну књижевност, за рад Архетип душе утеловљене у стаблу као спона између Енеиде, Божанствене комедије и Ослобођеног Јерусалима

две друге награде:

– Христини Гајовић, студенткињи Филолошког факултета Универзитета у Београду, Катедра за општу књижевност и теорију књижевности, за рад Стаклено звоно Силвије Плат као женски образовни роман − једно читање
– Маријани Јелисавчић, студенткињи Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, Одсек за српску књижевност, за рад Елементи хорор фантастике у роману српског предромантизма

и три треће награде:

– Ирени Ђукић, студенткињи Филолошког факултетa Универзитета у Београду, Катедра за српску књижевност и теорију књижевности, за рад Имаголошка анализа путописа „Прво путовање”(1957), „Онамо и свуда”(1960), „Меридијани Средње Европе”(1961) Александра Тишме
– Огњену Тодоровићу, студенту Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, Катедра за српски језик и књижевност, за рад Три поетичка начела поезије Новице Тадића – јуродивост, сатански реализам и молитве
– Дајани Милованов, студенткињи Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, Одсек за компаративну књижевност, за рад Насиље и женски идентитет у Малини И. Бахман и Пијанисткињи Е. Јелинек

Награде ће бити уручене у четвртак 4. маја 2017. године у 12 сати у салону Матице српске.

 2.2.2015-6У Матици српској, у среду, 12. априла 2017. године, одржано је треће предавање из циклуса „Први светски рат и Уједињење”. Присутне је поздравио проф. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске. Предавање „Фебруарска револуција у Русији, Никола Пашић и Крфска декларација“ одржао је др Андреј Леонидович Шемјакин, са Института за словенске студије Руске академије наука из Москве. Током предавања предочене су значајне промене које је изазавао пад руске царске Владе 1917. године.

Свечаности су између осталих присуствовали Његово преосвештенство владика бачки господин Иринеј.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви веб-сајта Матице српске.

Наредно предавање из овог циклуса одржаће се у просторијама Матице српске, 27. априла 2017. године у 12 сати. Предавање „Од пораза до уједињења: српска војска 1876‒1920. године” одржаће др Далибор Денда, са Одељења за војну историју Института за стратегијска истраживања Министарства одбране Републике Србије.

 2.2.2015-6У петак, 7. априла 2017. године, Матицу српску посетио је Александар Иванович Вислиј, генерални директор Руске националне библиотеке у Санкт-Петербургу, и академик Славенко Терзић, амбасадор Републике Србије у Руској Федерацији. Угледне госте примили су проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар, и господин Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске. Том приликом домаћини и гости су се обратили медијима и потписали протокол о сарадњи Библиотеке Матице српске и Руске националне библиотеке.

Током посете разговарало се о оснивању Руске читаонице у Библиотеци Матице српске, односно Српске читаонице у Руској националној библиотеци, а гостима је презентован историјат и научноистраживачка делатност Матице српске.

 

 2.2.2015-6У Матици српској, у четвртак, 6. априла 2017. године, одржано је друго предавање из циклуса „Први светски рат и Уједињење”. Присутне је поздравио проф. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске. Предавање „Француска и стварање Краљевине СХС“ одржао је др Станислав Сретеновић, виши научни сарадник са Института за савремену историју. Током предавања, др Сретеновић истакао је специфичност односа између Француске и Краљевине СХС у двадесетим годинама XX века, као и у годинама непосредно након завршетка Првог светског рата, у којима се чврсто веровало да ће стварањем краљевине Јужних Словена децембра 1918. године, српско-француско пријатељство прерасти ујугословенско-француско пријатељство оличено у снажним и дубоким политичким, економским и културним односима две државе.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви веб-сајта Матице српске.

Наредно предавање из овог циклуса одржаће се 12. априла 2017. године, у 18 сати, у просторијама Матице српске. Предавање на тему „Фебруарска револуција у Русији, Никола Пашић и Крфска декларација” одржаће др Андреј Леонидович Шемјакин са Института за словенске студије Руске академије наука из Москве.

 

 2.2.2015-6У Матици српској, у среду, 5. априла 2017. године, одржан је концерт Јелене Симоновић-Ковачевић и Косте Јевтићa. Звуци композиције „Мала свита“ Клода Дебисија, одјекнули су Свечаном салом Матице српске, након чега је уследило емотивно извођење композиције „Успомене из детињства“ аутора Александра Симића, којег су извођачи, на задовољство публике, позвали на бину. Током вечери изведена је и композиција „О краљицама, воћу, деци и киши“ Маје Алвановић, написане специјално за овај клавирски дуо. Клавирски дуо се извођењем композиције „Свита Доли“ Габријела Фореа опростио од бројне публике.

Концерт је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

 

 2.2.2015-6Дана 5. априла у Свечаној сали Матице српске представљена је књига Речник славеносрпског језика, Огледна свеска, коју су саставили꞉ доц. др Исидора Бјелаковић, проф. др Ирена Цветковић Теофиловић, проф. др Александар Милановић, др Милена Зорић и Јелена Стошић. На почетку промоције присутнима се обратио проф. др Драган Станић, председник Матице српске.

О књизи, као и о пројекту Речник славеносрпског језика говорили су проф. др Мато Пижурица, проф. др Гордана Штасни и доц. др Исидора Бјелаковић.

Проф. Пижурица је, уз кратак осврт на историјат пројекта, чији је и сам био сарадник у једном периоду, представио основне карактеристике принципа лексикографске обраде и структуре лексикографског чланка Речника, указујући на предности изабраног поступка, али и на проблеме са којима се чланови пројектног тима у будућем раду могу суочити.

Након тога, присутнима се обратила проф. Штасни и са лексиколошког аспекта, уз илустративне примере, указала на могућности истраживања које обрађена грађа из Огледне свеске отвара (у погледу хомонимије, полисемије, деривације и сл.).

 2.2.2015-6Коначно, Исидора Бјелаковић, коруководилац Пројекта, представила је развој овог пројекта од његовог оснивања, далеке 1981. године, до данас. Уз аргументовано објашњење због чега се приступило потпуној ексцерпцији грађе, проф. Бјелаковић захвалила је у име чланова пројектног тима многобројним људима који су својим саветима и знањем допринели томе да огледна свеска добије своју коначну форму.

Помало неочекивано, она се на крају излагања обратила публици у духу славеносрпске епохе и позвала је у салон следећим речима: Уз дозволеније господина председатеља, с глубочајшим високопочитанијем приглашавам вас да овај торжествени час продолжајемо в салонах Матице серпске.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.