У оквиру делатности Одељења за књижевност и језик Матице српске, а у саиздаваштву са Центром за образовање, истраживање и културу војвођанских Мађара, Фондације „Ласло Секереш“, објављена је књига „Петефи код Срба“ Владиславе Полит. Са мађарског је превео и фототипско издање приредио Ференц Немет. Штампање ове књиге финансирали су Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност Војводине и Фондација „Ласло Секереш“.

Једно од првих, сажетијих сагледавања улоге и значаја Петефија у српској књижевности дала је Владислава Полит (1886–1966), филозофкиња, феминисткиња и књижевница, ћерка адвоката, полиглоте, уредника Браника и вође српских либерала Михајла Полит-Десанчића и Марије Стратимировић. Један је од првих доктора наука у Србији. Била је професор и преводилац, владала је немачким, енглеским и мађарским, а служила се руским језиком. Њено најупечатљивије дело је краћа верзија докторске дисертације „Петефи код Срба“ објављено 1912. године у Новом Саду, у штампарији „Браника“. По претпоставци Ендреа Анђала, била је то скраћена, поједностављена верзија њене докторске дисертације коју је предала професору Фриђешу Ридлу. По Анђаловој оцени, реч је о „веома интересантном штиву“, које „није само сажимање Петефијеве српске рецепције већ и њено документовање“.

Ова књига је прави и занимљиви раритет. Све до сада истраживачима је била доступна само на мађарском. Сада, поводом Петефијевог јубилеја, Матица српска је, препознавши потребу, први пут објављује на српском језику. Тиме се одужује не само лику и делу Шандора Петефија већ и Владиславе Полит.

У петак, 3. новембра 2023. године, у Свечаној сали Матице српске одржан је округли сто „Традиција Шандора Петефија у српској књижевности и култури“, поводом обележавања двестоте годишњице рођења великог мађарског песника. Округли сто је одржан у суорганизацији Матице српске, Центра за образовање, истраживање и културу војвођанских Мађара, Фондације „Ласло Секереш“ и Српског института у Будимпешти. Поздравне речи су одржали проф. др Драган Станић, председник Матице српске, господин Пера Ластић, директор Српског института у Будимпешти, господин Арпад Фремонд, председник Националног савета Мађарске националне мањине. Након тога, присутни су имали прилику да чују три излагања. Проф. др Корнелија Фараго је изложила истраживања о рецепцијској традицији Шандора Петефија у српској књижевној култури у светлу мађарске рецепције, проф. др Ференц Немет о развојном току Петефијеве рецепције код Срба (од друге половине 19. века до данас), а проф. др Марко Чудић о српским модернистима и постмодернистима као преводиоцима и тимачима Петефијеве поезије. Програм је водила мср Милена Кулић, стручни сарадник Одељења за књижевност и језик. На округлом столу промовисана је књига „Петефи код Срба“. У питању је докторска дисертација Владиславе Полит, коју је с мађарског превео и фототипксо издање приредио проф. др Ференц Немет.

Реализацију овог округлог стола омогућио је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Одељење за сценске уметности и музику Матице српске са поносом представља ново издање – Пучини и његове хероине Милице Стојадиновић, доктора театрологије, оперске првакиње и професорке на Академији уметности у Новом Саду. Ауторка у овој студији указује на посебну пажњу коју је Ђакомо Пучини (1858–1924), до наших дана најизвођенији писац опера, поклонио женским протагонисткињама. Лично тумачећи ликове многих од његових хероина, као водећи сопран, Милица Стојадиновић пружа јединствен увид који комбинује научно истраживање и више од четврт века дуго искуство на „даскама које живот значе”. Интердисциплинарним приступом она осветљава изградњу женских ликова у свих дванаест Пучинијевих опера, са посебним освртом на Боеме, Тоску, Мадам Батерфлај и Турандот. Ово истраживање, које повезује театрологију и музикологију, има и компаративни карактер, јер анализира сличности и разлике Пучинијевог приступа драми у односу на приступ осталих савремених стваралаца, превасходно Ђузепа Вердија. Пучинија са Вердијем посебно повезује одабир тема које су увек актуелне и могу бити блиске сваком гледаоцу, попут романтичне љубави и патриотског заноса. Студија која је пред нама обогатиће знање и доживљај свих љубитеља уметности, будући да је опера управо спој многих од њених грана: музике, књижевности и позоришта.

У четвртак, 2. новембра 2023. године, у Свечаној сали Матице српске, одржан је научни скуп „ Банија – српски народ, историја и култура “. Скуп је одржан у организацији Крајишког одбора Матице српске, а приликом отварања поздравне речи присутнима упутили су проф. др Драган Станић, председник Матице српске и проф. др Душан Иванић, председник Крајишког одбора. Радни део скупа састојао се од четири сесије у оквиру којих је 21 учесник представио своје текстове из више научних дисциплина: историје, књижевности, географије, етнологије, театрологије и културне историје уопште. На скупу је било говора о физичкој географији и демографији Баније, Банској крајини и крајишницима, локалном свештенству, политичком и друштвеном животу Баније између два светска рата, досељавању са Баније у војвођанске крајеве, старима фотографијама Баније, догађајима на Банији током Другог светског рата и рата деведесетих година прошлог века, о истакнутим историјским личностима, стваралаштву књижевника и уметника са Баније, те о раду соколских друштава. На скупу су учествовали: др Предраг Вајагић, проф. др Владан Гавриловић, проф. др Славко Гордић, др Милан Гулић, др Нино Делић, Петар M. Демић, Бранислав Зубовић, проф. др Душан Иванић, мср Милена Кулић, Растко Лончар, др Александар Лукић, проф. др Јелена Марићевић Балаћ, др Милан Мицић, др Александра Новаков, мр Павле Орбовић, проф. Љиљана Пешикан Љуштановић, др Небојша Стамболија, проф. др Растислав Стојсављевић, проф. др Ирина Суботић, др Исидора Точанац Радовић и Богдан Шекарић. Чланови Организационог одбора били су: проф. др Драган Станић, председник, проф. др Душан Иванић, заменик председника, др Милан Мицић, проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић, др Софија Божић, проф. др Славица Гароња Радованац и мр Драган Тубић, технички секретар.

Одржавање научног скупа подржали су Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама и Општина Нова Црња.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Манифестација „Дани Матице српске у Сремским Карловцима” другу годину заредом одржава се од краја октобра до почетка децембра.

Током прве недеље манифестације „Дани Матице српске у Сремским Карловцима” реализовано је неколико програма са подтемом „Недеља издаваштва Матице српске”.

У понедељак, 23. октобра 2023. године представљена је монографија „Племство у српској визуелној култури ХVIII века”. О књизи је говорила др Александра Человски, историчарка уметности Галерије Матице српске.

У среду, 25. октобра 2023. године у згради Општине Сремски Карловци представљен је зборник радова „Породица Дунђерски – грађанска култура српске Војводине”. О зборнику су говорили др Јелена Веселинов, управница послова Матице српске и др Снежана Мишић, програмска директорка Галерије Матице српске.

У петак, 27. октобра 2023. године у згради Општине Сремски Карловци представљен је зборник радова „Историја насеља општине Жабаљ”. О зборнику су говорили проф. др Слободан Бјелица, проф. др Владан Гавриловић, Милован Мирков, директор библиотеке „Вељко Петровић” Жабаљ и Варја Нешић, шеф стручне службе библиотеке „Вељко Петровић” Жабаљ.

Манифестацију заједнички организују Матица српска, Општина Сремски Карловци, Карловачка гимназија и Креативни клуб „Едуко” из Сремских Карловаца, на темељу Протокола о сарадњи који су у јуну 2022. године потписали Матица српска и Општина Сремски Карловци.

„Караван уметности “, путујућа заједничка изложба ликовних стваралаца, застала је и у Новом Саду, где се може погледати у фоајеу Матице српске и у приземљу Библиотеке Матице српске до 10.11. 2023. Покретач овог пројекта је Центар за промоцију уметности АXЙОС, уз подршку и покровитељство Културно просветне заједнице Србије, која занимљивом каравану олакшава кретање по нашој земљи. У сваком граду – домаћину, културној манифестацији лично присуствује и неко од заступљених стваралаца. Матица српска и Библиотека Матице српске препознале су значај ове иницијативе, која тежи децентрализацији уметности, непосредном сусрету уметника и публике, као и афирмацији нових талената, којима је пружена прилика да се представе раме уз раме са већ етаблираним сликарима, вајарима и фотографима српске културне сцене. Путања „Каравана уметности“ разграната је у три крака диљем Србије, а планирано је и проширење на Републику Српску. Иницијатива тренутно окупља 60 аутора који се изражавају у различитим ликовним техникама. Улаз на изложбу је бесплатан.

У оквиру Музичких вечери Матице српске, у Свечаној сали, 30. октобра 2023. године, приређен је концерт нашег прослављеног виолинисте Јована Колунџије. Гост вечери био је млади, врло успешни виолиниста Андреј Балаж.

Јовану Колунџији су се дивили великани попут Хенрика Шеринга, Давида Ојстраха, Јехудија Мењухина, Алда Чиколинија, Алексиса Вајсенберга.Дугогодишње уметничко путовање прослављеног српског виолинисте Јована Колунџије обележено је импозантним бројем, од преко 4000 концерата, одржаних у најпрестижнијим концертним дворанама света. Оснивач је Центра лепих уметности ГВАРНЕРИЈУС.

Андреј Балаж (2004) дипломирао је на Академији уметности у Новом Саду у класи ред. проф. Стефана Миленковића са просечном oценом 10,00. За кратко време освојио је више од 50 првих награда и звања лауреата на домаћим, регионалним и међународним такмичењима. Студент је мастер студија Академије уметности у Новом Саду у класи редовног професора Стефана Миленковића.

На концерту, местро Јован Колунџија, извео је композиције Жана-Марије Леклера, Фридриха Крајслера и Камија Сен Санса, уз клавирску сарадњу Наде Колунџије. Композицију Жозефа Николе-Панкраса Ројеа, извела је пијанисткиња Нада Колунџија. Андреј Балаж извео је композицију Сергеја Прокофjева уз клавирску сарадњу Вање Прице, и композицију Ежена Исаија писану за виолину соло. Публика је своје задовољство интерпретацијама уметника, испољавала дугим бурним аплаузимa после сваке композиције.

Осим присутних, у пуној Свечаној сали Матицe српске, директан пренос програма, публика је могла да прати и на YouTube каналу Матице српске.

У уторак, 31. октобра, у Матици српској одржано је предавање проф. др Горане Раичевић „Од Константина Данила до Микеланђела: сликарство и вајарство у поетици Милоша Црњанског“. Предавање је реализовано у оквиру циклуса предавања „Милош Црњански и друге уметности“, који уређује проф. др Сава Дамјанов. Проф. др Горана Раичевић, водећи истраживач мисли и дела Милоша Црњанског, истакла је интересантне податке о вези Милоша Црњанског и уметности. Следеће предавање овог циклуса одржаће др Настасја Писарев 15. новембра у 18 часова.

Предавање је снимљено и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Са задовољством обавештавамо јавност да је одштампан Зборник Матице српске за сценске уметности и музику (бр. 69), који садржи оригиналне научне радове из театрологије, музикологије и етномyзикологије.

Уредништво Зборника Матице српске за сценске уметности и музику радило је у следећем саставу: др Живко Поповић, главни и одговорни уредник, др Aлександар Васић, заменик главног и одговорног уредника, др Мирјана Веселиновић Хофман, др Зоран Ђерић, др Каталин Каич, др Зоран Максимовић (секретар Одељења Матице српске за сценске уметности и музику ), др Ивана Перковић, др Ира Продановић Крајишник, др Катарина Томашевић, др Јернеј Вајс (Словенија), др Јадвига Сопчак (Пољска).

Садржај свеске бр. 69 чине студије, чланци, расправе (9 радова), сећања, грађа, прилози (3 рада), прикази (4 рада), уредничко обраћање на српском и енглеском језику, Именски регистар, Упутство за ауторе и Списак рецензената.

У рубрици СТУДИЈЕ, ЧЛАНЦИ, РАСПРАВЕ објављени су радови Јелене Љ. Јовановић, Вере С. Обрадовић Љубинковић, Татјане Д. Мрђе, Маријане В. Прпа Финк, Весне Ц. Бајић Стојиљковић, Ире Д. Проданов Крајишник, Марине М.Миливојевић Мађарев, Немање Н. Совтића, Миљана М. Војновића. У рубрици СЕЋАЊА, ГРАЂА, ПРИЛОЗИ објављени су радови Љиљане Ж. Чекић, Татјане Д. Дадић Динуловић, Милана А. Мађарева, док су ПРИКАЗЕ објавили Љубица М. Ристовски (2 приказа), Лана Шеховић Паћука, и Богдан М. Ђаковић.

Зборник је у формату ПДФ послат у репозиторијум Народне библиотеке Србије, Одељење за научне информације, као и у остале релевантне базе података, а може се погледати и на следећем линку.

У оквиру Одељења за друштвене науке Матице српске објављен је зборник радова „Српски Оријент” у издаваштву Матице српске. У овој публикацији сабрани су радови са истоименог научног скупа који је одржан 15. октобра 2019. године у Матици српској.

Главни и одговорни уредник зборника је академик Дарко Танасковић, а чланови Уредништва су још и проф. др Мирјана Маринковић, проф. др Ема Петровић и проф. др Љиљана Чолић. Рецензенти публикације били су проф. др Мирјана Маринковић и проф. др Жељко Симић.

Један од циљева научног скупа, а самим тим и зборника радова је да се прошире, продубе и објективизују знања о оријенталној компоненти српске културе и савременог националног и цивилизацијског идентитета, кроз интердисциплинарни научни апарат. Зборник се састоји од једанаест радова стручњака различитих научних дисциплина.

Кратак преглед садржаја зборника: др Дарко Танасковић: „Ka стратегији приступа oријентално–исламској компоненти у српској култури”; др Љиљана Чолић: „Српски Оријент. Искушења и изазови”; др Анђелка Н. Митровић: „Научно дело професора Фехима Бајрактаревића – национална димензија”; др Ема Петровић: „„Српски Оријент” данас”; др Сеид Халиловић: „Kултура између оријенталних традиција и модерног оријентализма”; др Петар Пијановић: „Исток и запад у новој српској култури”; Рено Гремо: „Војвода Мића Љубибратић, херцеговачки борац против Османлија, као преводилац првог српског издања Корана – расплитање 150-годишњег парадокса”; др Ирена Колај Ристановић: „Позајмљенице из османског језика у протоколима Саборне цркве у Београду 1816–1878: прилог ономастичким истраживањима”; др Марија С. Ђинђић: „Занатлијска лексика – ризница оријенталног културног наслеђа”; Зоран Зец: „Будизам – шематски приказ система”; Иван Негришорац: „Очараност Индијом и разочараност односом колонизатора према њој: Кнез Божидар Карађорђевић и деконструкција британског империјално-колонијалистичког дискурса у путопису Записи о Индији”.

Штампање ове публикације омогућио је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Војводине.