Студенти прве године Високе школе струковних студија за образовање васпитача из Новог Сада посетили су Матицу српску и Библиотеку Матице српске у уторак, 17. октобра 2023. године, након чега су присуствовали свечаном отварању изложбе ПАРАЛЕЛЕ академског сликара Угљеше Цолића. Посета је реализована у сарадњи са асистенткињом мср Маријаном Јелисавчић, а студенте је са историјатом Матице српске упознала мср Милена Кулић, стручни сарадник Одељења за књижевност и језик Матице српске.

У четвртак, 19. октобра 2023. године, у Матици српској одржано је тринаесто предавање пројекта „Српски народ: историја и култура” у оквиру циклуса предавања „Српски народ у Банату”.

Предавање „Са пашњака до научењака” одржала је Александра Нинковић Ташић, председница Образовно-истраживачког друштва „Михајло Пупин”. Госпођа Нинковић Ташић надахнуто је говорила о мање познатим детаљима живота Михајла Пупина, његовом односу са Николом Теслом и самој личности Михајла Пупина кроз призму човека и научника. Указала је на постојање богате архиве писама, дописа и списа која је начинио Михајло Пупин и потреби да се јавности представе бројне активности и истраживања у којима је Михајло Пупин учествовао, а која до сада нису била приписана њему.

Партнери и сарадници пројекта су: Град Кикинда, Општина Нова Црња, „Максмимовић градња” из Зрењанина.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У суботу 7. октобра 2023. године у Црквеној сали Српске православне црквене општине Осијек, представљена су два зборника под називом „Породица Дунђерски – грађанска култура српске Војводине”.

Програм је реализован у организацији Матице српске у склопу сарадње са пододбором Српског културног друштва „Просвјета” у Осијеку. Присутне је поздравио Зденко Чикара, председник поодобора СДК „Просвјета” у Осијеку.

О зборницима „Породица Дунђерски – грађанска култура српске Војводине” који су настали као резултати истоимених научних скупова одржаних 2021. и 2022. године у Србобрану, говорили су др Јелена Веселинов, управник послова Матице српске; др Александра Новаков, стручни сарадник Лексикографског одељења Матице српске и др Владан Гавриловић, професор Филозофског факултета у Новом Саду.

Међу бројном публиком у Црквеној сали програму је присуствовао осјечки парох, Протојереј Александар Ђурановић.

У среду, 11. октобра 2023. године, у Матици српској одржана су два нова предавања на тему вештачке интелигенције.

Прво предавање „Достигнућа у развоју говорних и језичких технологија на бази AI – добробити и опасности -” одржао је проф. др Владо Делић, са Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду испред Института за вештачку интелигенцију Србије. Проф. др Делић представио је перспективе корисних примена говорних машина (полиглота), али и указао на опасност злоупотреба, као и на потребу очувања природних (матерњих) језика у предстојећој ери дигитализације, све чешће говорне комуникације човек-машина и даљег прогреса вештачке интелигенције.

Друго предавање „Историјско-филозофски аспекти вештачке интелигенције” одржао је др Драган Новаковић са Високе школе електронике и рачунарства у Београду испред Задужбине „Петар Мандић”. Др Новаковић је указао на неке од битних аспеката из историјско-филозофског развоја науке, који имају потенцијал да додатно разјасне и осветле фундаменталне проблеме на које, као цивилизација, наилазимо у актуелном сусрету са технологијом вештачке интелигенције.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У оквиру Музичких вечери Матице српске, у Свечаној сали, 16. октобра 2023. године, приређен је концерт пијанисткиње Наташе Митровић и виолончелисте Дејана Божића.

Оба извођача имају импресивне уметничке биографије, грађене вишегодишњим усавршавањем код најистакнутијих савремених музичара широм света, као и наступањем у престижним концертним дворанама и оркестрима Европе, Америке и Азије. Овенчани бројним наградама са фестивала и такмичења, сада предају своје знање млађим генерацијама, обављајући педагошки рад на Факултету музичке уметности у Београду.

На концерту су изведене композиције Јана Сибелијуса, Сергеја Рахмањинова, Антоњина Дворжака и Дмитрија Шостаковича. Одзив публике био је изузетан, Свечаном салом орили су се аплаузи, а извођачи су громогласно позвани на бис.

Осим бројних присутних, директан пренос програма, публика је могла да прати и на YouTube каналу Матице српске.

Уочи Михољдана, 11. октобра 2023. у Призренској богословији представљена су издања Одељења за књижевност и језик и Лексикографско одељење Матице српске. Након музичке нумере хора и оркестра Призренске богословије поздравну реч је упутио јеромонах Исидор (Јагодић), заступник ректора Призренске богословије. О Матици српској и издањима Одељења за књижевност и језик говорио је председник Матице српске проф. др Драган Станић. О Лексикографском одељењу са освртом на Српски биографски речник говорила је стручни сарадник др Александра Новаков, а о „Нормативној граматици“ проф. др Весна Ломпар. Осим професора и ученика Богословије представљању су присуствовали: професори са Филозофског факултета из Косовске Митровице, професори Гимназије из Ораховца, представници Друштва за неговање српског језика и књижевности из Београда као и монаштво из призренског краја.

За Михољдан, 12. октобра у Великој Хочи, одржана је Литургија у Цркви Светог архиђакона Стефана, којом је начелствовао Његово преосвештенство епископ г. Иларион уз саслужење Саве, игумана манастира Дечанае, Михаила, игумана Манастира Светих Архангела, Стефана, игумана манастира Зочишта. Михољданска свечаност одржана је у амфитеатру поред Господарске куће. Беседио је председник Матице српске проф. др Драган Станић. Између осталог рекао је:
„Није лако говорити на оваквом месту. Услед судбоносних збивања увек се осећамо да смо недовољно дорасли, да смо недовољно озбиљни, да смо недовољно способни да понесемо све оно што је неопходно понети. Чули смо нашег преосвећеног и он нам је дао идеје по којима ваља радити, ваља мислити и како то важи овде на Kосову и Метохији, тако то важи и у другим деловима наше Србије и у свим српским земљама, а тако важи и у расејању где Срби живе. Kада размишљамо о тим обавезама мени некако стално одјекују оне речи из литургије, онај стих ,,и ниње и присно и во вјек и вјеков, амин”. Ајде да и ми сви радимо ,,и ниње и присно” а да стално помишљамо на ту вечност на ,,вјек и вјекова” и да се заветујемо да кажемо ,,амин”. То је неопходно за свакога од нас појединачно, неопходно је за читав колектив. Морамо сви имати неке свете ствари у срцу и души, морамо их носити и у складу са таквим уверењима, са таквим вредностима, онда и делати.”

Монаси, игумани и владика Иларион као и гости из Матице српске, Вукове задужбине и Друштва за српски језик и књижевност, дружили су се са народом Велике Хоче и Ораховца којима много значи присуство институција које представљају, на овим просторима у овим тешким временима.

Матица српска и Ботаничко друштво Андреас Волни из Новог Сада, негујући традицију ботаничке науке и струке на подручју Војводине и у знак сећања на ботанички симпозијум „Човек и биљка” који је одржан 1983. године и проф. др Биљану Божин организовали су други симпозијум „Трећи век ботанике у Војводине”. Симпозијум је одржан у петак 6. октобра 2023. године у Матици српској. Суорганизатори другог симпозијума били су: Медицински факултет Универзитета у Новом Саду и Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду.

Симпозијум су отворили проф. др Милан Матавуљ, потпредседник Матице српске; доц. др Борис Радак, ботаничко друштво „Андреас Волни”; проф. др Милица Павков Хрвојевић, деканица Природно-математичког факултета у Новом Саду; и проф. др Снежана Бркић, деканица Медицинског факултета у Новом Саду.
Пре него што је научни део Симпозијума започет, проф. др Горан Аначков, директор Департмана за биологију и екологију, Природно-математичког факултета у Новом Саду одржао је беседу у знак сећања на проф. др Биљану Божин.

Током научног дела Симпозијума представљени су резултати преко 50 научних истраживања у виду усмених и постер излагања.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У понедељак, 10. октобра 2023. године, у Свечаној сали Матице српске одржана је промоција књиге Милорада Додика „Завјет”, коју је објавила издавачка кућа Графид из Бања Луке. Присутнима се обратио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, након чега су о књизи говорили господин Милан Љепојевић, господин Млађен Цицовић и проф. др Милимир Мучибабић. Програм је водила госпођа Ана Вукелић. Промоција је организована у сарадњи са Представништвом Републике Српске у Београду. Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У оквиру Издавачке делатности Одељења за књижевност и језик Матице српске објављена је књига „Књижевни ум и подручја фантастике“ Владиславе Гордић Петковић и Младена Јаковљевића. Књига је резултат рада на пројекту Матице српске „Паралелни светови и имагинарне територије у српској и страним књижевностима“. Рецензенти књиге су проф. др Драгољуб Перић, проф. др Милена Каличанин и доц. др Јелена Марићевић Балаћ.

Монографија „Књижевни ум и подручја фантастике“ представља прворазредни допринос српској науци о књижевности, англистици и компаратистици. Уз књигу „Заточник пете силе: фантастична проза Зорана Живковића“ Љиљане Пешикан Љуштановић, монографија Владиславе Гордић Петковић и Младена Јаковљевића задире у домен најсавременије српске фантастике и бављења делима српских писаца који су живи. У настојању да пренесу мелодију коју су испевале фантастичне приповести аутори су се ослањали на ставове бројних ауторитета, како оних чија су дела доступна на српском језику, тако и оних која још увек нису преведена. Сви наводи из непреведене литературе дати су у преводу аутора, у жељи да се допринесе вишегласју богатог језика ноћи којим се фантастично обраћа и на српском језику.

Главни уредник је проф. др Исидора Бјелаковић, а лектуру и коректуру је радила мср Милена Кулић. Штампање ове књиге омогућило је Министарство културе Републике Србије.

У среду 4. октобра 2023. године отворена је манифестација „Јесен Матице српске у Крагујевцу”. Поздравне речи упутила је Анђела Огњановић, директор Народне библиотеке „Вук Караџић”, након чега је присутне поздравила др Јелена Веселинов, управник послова Матице српске, и представила програме који ће бити уприличени у оквиру манифестације, а који су резултат потписаног Протокола о сарадњи Матице српске са Градом Крагујевац.

Пред препуном салом Библиотеке манифестација „Јесен Матице српске у Крагујевцу” отворена je првим програмом – представљањем зборника радова „Породица Дунђерски ‒ грађанска култура српске Војводине”. О значају сарадње Матице српске са Општином Србобран и првим резултатима у виду два научна скупа о породици Дунђерски из којих су проистекли и зборници говорио је Дејан Корцеба, директор Дома културе у Србобрану.

Значај ликовних представа породице и ангажовање Уроша Предића на задужбинској капели Богдана Дунђерског која је прерасла у изузетно пријатељство представила је др Снежана Мишић, музејска светница Галерије Матице српске.

О одузимању породичне имовине мерама власти после Првог и Другог светског рата говорио је мр Павле Орбовић, кустос у Градском музеју Врбас.

Настојања да се у поступку реституције врати имовина Задужбине Богдана Дунђерског под управом Матице српске и изазовима са којима се у том поступку ова задужбина суочава говорила је др Јелена Веселинов.
Наредни програм манифестације „Српски језик и ћирилица у савременом друштву” заказан је за четвртак 2. новембра 2023. године.