Председник Матице српске проф. др Драган Станић и управник Библиотеке Матице српске г. Селимир Радуловић боравили су у Цириху као гости Српске црквене општине. Одржана су два програма у просторијама двеју цркава: у петак 31. септембра у Успенској, а у недељу 1. октобра у Светотројичкој цркви у Цириху. У излагањима двојице часника указано је на историју установе, значај Летописа Матице српске, као и свих Матичиних установа. Посебна пажња посвећена је разговорима о Матичиним пројектима у вези са сарадњом са српским исељеништвом. Договорена је конкретизација планова у вези са сарадњом са Српским институтом из Цириха, чиме би нашој заједници у Цириху и целој Швајцарској Матица српска помогла у неговању културног и научног програма. После предавања је одржан веома занимљив разговор у којем су наши исељеници указали на проблеме који их муче и на своје потребе у сфери културе, а представници Матице српске свесрдно су понудили оне облике сарадња који су усклађени са Матичиним програмом делатности.

У петак, 29. септембра 2023. године, у Матици српској одржан је округли сто „Попис 2022. Демографски изазови и перспективе становништва Србије”.

На почетку присутнима се обратио проф. др Срђан Шљукић, потпредседник Матице српске истичући неопходност бављења темом демографије, а затим и проф. др Даниела Арсеновић, координаторка округлог стола.

Округли сто званично је отворио господин Радош Пејовић, државни секретар Министарства за бригу о породици и демографији, при чему се осврнуо на значај саме теме у циљу дефинисања даљих корака и програма популационе политике.

Округли сто реализован је у две сесије. У раду прве сесије учествовали су: проф. др Саша Милосављевић, проф. др Снежана Стојшин, проф. др Драшко Маринковић и доц. Др Мариана Лукић Тановић, проф. др Даниела Арсеновић. У раду друге сесије учествовали су: др Иван Маринковић, виши научни сарадник, доц. др Милица Весковић Анђелковић, проф. др Даница Шантић, проф. др Срђан Шљукић.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У среду, 27. септембра 2023. године, у Фоајеу Српског народног позоришта отворена је изложба сликa „Идентитети” Маје Тодић. Скуп је у име организатора Косовскометохијског одбора Матице српске, Фондације „Симонида” и Српског народног позоришта поздравио проф. др Зоран Ђерић, управник pозоришта. О изложби је говорио књижевник Жарко Миленковић и рекао је: „Манастири на Косову и Метохији су важни и треба их неговати али све је то ништа ако тамо нема стварајућих људи, ако тамо не живи неки сликар који слика и уграђује се у ту сакралну енергију коју пружа Грачаница“. Изложбу је отворио мр Данило Вуксановић и рекао је: „Маја Тодић насловом изложбе Идентитети заправо поставља питање идентитета савремене слике. Осим идеолошких, културолошких и националних аспеката, Маја Тодић потврђује да је могуће на основама српског културног наслеђа изградити сопствени и особени ликовни израз. Питање идентитета тако постаје развој погледа на прошлост у призми савременог тренутка. Пиктуралне трансформације посне фактуре косовскометохијских храмова пренете су на платна Маје Тодић. На њима се све преокренуло, и урезана молитвa, архијерејска одежда и ћирилично слово, као симболи нашег трајања, упркос свему”. Уметница Маја Тодић је истакла: „Нема лепшег осећаја него остварити се и градити своје дело тамо где припадаш и где су ти корени. Једино тако и твоје стваралаштво може да добије пуноћу јер црпи идеје са чистог извора”. Изложба је премијерно приказана у Грачаници поводом јубилеја манастира и Нови Сад je право место после Грачанице да се изложба прикаже публици, сматра уметница.

Изложба се може погледати у Фоајеу Српског народног позоришта до 27. октобра 2023. године.

У среду, 27. септембра 2023. године, у Свечаној сали Матице српске одржано је предавање доц. др Иване Иванић „Јеромонах Макарије и Влашка: српско-румунске везе у позном средњем веку“. Предавање је одржано у оквиру делатности Омладинског одбора Матице српске. Присутне су поздравили доц. др Јелена Марићевић Балаћ, председник Омладинског одбора и мср Милена Кулић, члан Омладинског одбора и стручни сарадник Одељења за књижевност и језик.

Доц. др Ивана Иванић скренула је пажњу на неопходност подробнијег изучавања значаја и распрострањености културних веза Срба и Румуна у средњем веку и изнела део својих истраживања. У контексту српско-румунских веза у позном средњем веку, поред ктиторства, архитектуре и црквене уметности, штампарство заслужује посебну пажњу. Захваљујући и српским и румунским штампарима, као и њиховим заштитницима и меценама у румунским војводствима, оно је постало значајан чинилац у историји културних и духовних веза два народа. Око биографских података јеромонаха Макарија, чија делатност је кључна најпре за јужнословенско ћирилско, потом за влашко штампарство, постоје различита становишта и у српској и у румунској науци. Основно питање тиче се његовог идентитета, односно, да ли је реч о истом Макарију, за шта постоје аргументовани докази у науци, или о две различите личности са истим монашким именом.

Предавање је снимљено и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У недељу и понедељак, 24, и 25. септембра 2023. године, др Јелена Веселинов, управник послова Матице српске, и мр Драган Тубић, стручни сарадник на пословима у Лексикографском одељењу, били су у посети Савезу Срба у Румунији, кровној организацији нашег народа у овој суседној држави. Том приликом домаћин Матичиној делегацији у Темишвару био је др Саша Јашин, директор издавачке делатности Савеза Срба у Румунији, а у Араду Дарко Воштинар, потпредседник Савеза Срба за Арадску жупанију. Двоје представника Матице српске учествовало је 25. септембра на научном скупу посвећеном Сави Поповићу Текелији и знаменитим Србима из Поморишја. Скуп је одржан у новом седиштву Савеза Срба у Румуније где се сада налазе Месна организација Савеза Срба у Араду, Српски културни центар, Музеј „Сава Текелија“ и Библиотека „Еустахија Арсић“. Научни скуп је организован у оквиру 23. по реду манифестације „Дани културе Срба у Араду“. Поред још четворо угледних научних радника из Румуније, своје радове представили су и др Снежана Мишић, музејски саветник Галерије Матице српске и проф. др Владан Гавриловић са Одсека за историју новосадског Филозофског факултета. Модератори скупа били су Дејан Попов и Зоран Марков. Приказани радови биће објављени у новом броју публикације „Арад кроз време“.

Објављен је септембарски број „Летописа Матице српске” (год. 199, књ. 512, св. 3) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Власте Младеновића, Милице Јефтимијевић Лилић, Славице Гароња, Драгице Стојановић, Небојше Лапчевића, Томаша Венцлове и Аленке Јенстерле Долежал. Рубрика „Есеји” доноси текстове Константина Ађанина „Димензилов приступ миту”, Марије Терзић о фантомским подобама у драми „Хамлет” Вилијама Шекспира и роману „Дервиш и смрт” Меше Селимовића, те размишљања Богољуба Шијаковића о српској философији. Теме рубрике „Сведочанства” су истраживања Марка Недића о савременој српској прози, текст Данка Перића о Сави Мркаљу, те размишљања о академском шарлатанству из пера Зорана Милутиновића. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Горана Раичевић, Душан Иванић, Јован Пејчић, Немања Каровић, Емилија Поповић и Павле Зељић. У рубрици „Из света” Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка