Одељење за књижевност и језик Матице српске и Српска читаоница у Иригу објавили су зборник радова „Импресионистичка и стваралачка критика“. Зборник је уредио Владан Бајчета. Након првог зборника „Михизових сусрета“ под насловом „Михизов век“, манифестација установљена на стогодишњицу пишчевог рођења (2022) кренула је у правцу истраживања оних токова српске књижевности који се у делу Борислава Михајловића Михиза сустичу и преламају. Најприродније је било у том настојању први фокус усмерити ка проблемима књижевне критике, која је свакако до данас остала најзначајнији сегмент Михизовог опуса. Реч је о импресионистичкој, односно стваралачкој критици.

Овај зборник отвара разматрање о неколико теоријских аспеката назначене проблематике: питање наративности књижевнокритичког писма (Сава Дамјанов), ероса и етоса – страсти и моралности критике – а нарочито у актуелном (књижевно)историјском контексту (Јасмина Ахметагић); и на крају теоријске прозе као феномена управо произашлог из дугог искуства теоријског мишљења о књижевности у двадесетом веку (Слободан Владушић). Наредни блок радова посвећен је управо књижевноисторијском прегледу критичког мишљења у назначеном домену и у дугом распону: први део прошлог столећа (Јована Јосиповић), његова друга половина (Снежана Савкић) и прве деценије новог века (Наташа Дракулић Козић). У трећем одељку налазе се текстови посвећени опусима аутора који су били међу најистакнутијим представницима креативног критичког писма у нашој књижевности: Јован Скерлић (Милан Алексић), Бранко Лазаревић, Станислав Винавер и Борислав Михајловић Михиз (Владан Бајчета), Исидора Секулић и Милан Кашанин (Јана Алексић), Зоран Мишић (Никола Маринковић), Петар Џаџић (Миломир Гавриловић), Сретен Марић (Милица Мустур), Никола Милошевић (Кристијан Олах), Предраг Палавестра (Игор Перишић). Ови текстови у међусобном унутрашњем саоглашавању исцртавају развојну линију импресионистичке и стваралачке димензије домаће критике, која се показује као њена постојана карактеристика кроз читавих сто година.

Зборник затварају две научне процене доприноса српских писаца, затим и песника књижевној критици изразитијег стваралачког настојања (Мина Ђурић и Марко Аврамовић).

Зборник је штампан средствима Министарства просвете и науке Републике Србије, Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, Покрајинског секретаријата за високо образовање и научноистраживачку делатност и Општине Ириг.

Дана 16. октобра 2023. године у просторијама Српског просвјетног и културног друштва Просвјета у Теслићу предавање је одржао стручни сарадник Одељења за књижевност и језик Матице српске мр Дејан Милорадов с темом Трагом шаргана. Ово предавање проистекло је у склопу сарадње Матице српске и Општине Теслић. Мр Дејан Милорадов је посету Теслићу уприличио у склопу теренског истраживања које је спровео у Босни за потребе пројекта Матице српске Батрахолошко-херпетолошки речник српскога језика. Публици у Теслићу представљени су досадашњи резултати великог истраживања о називу за поскока ‒ шарган и његовој варијанти шаран, којима су на простору српског језика именовани планински рељефи, пашњаци, извори, насељена места итд. Извештај с овог догађаја можете погледати у линку .

У среду, 25. октобра, на штанду Матице српске на Сајму књига у Београду одржана је прва промоција књига из Едиције „Прва књига Матице српске“. Представљене су књиге „Путописи (из обећане земље)“ Тамаре Пантовић, „Искушавања идентитета“ Стевана Јовићевића и „На жанровској размеђи ране модерности“ Владимира Папића. О објављеним књигама говорили су чланови Уредништва Мирослав Алексић и Весна Капор. Модерирала је мср Милена Кулић, стручни сарадник Одељења за књижевност и језик Матице српске.

Објављен је октобарски број „Летописа Матице српске” (год. 199, књ. 512, св. 4) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Љубице Арсић, Ранка Павловића, Бошка Томашевића, Саше Радојчића, Виктора Радуна Теона, Милице Шпадијер, те прилог о руским писцима (Андреј Коробов-Латинцев, Артјом Канајев, Марина Хакимова Гацемајер, Захар Прилепин, Игор Караулов, Алексеј Чадајев, Олга Андрејева, Сергеј Александрович Мачински, Герман Садулајев, Платон Беседин и Андреј Ткачов) који је приредио Желидраг Никчевић. Рубрика „Есеји” доноси текст Марије Дубачкић о критици свештенства у роману „Велико завештање” Франсое Вијона и „Гражданском еротикону”. Теме рубрике „Сведочанства” су истраживања Ивана Негришорца о Магарашевићу, Бећковићу и херцегу Шћепану, Гојко Ђого о којем пише Јован Делић, као и Јован Скерлић и Света Стојановић кроз текст Љубише Ђидића. Рубрика „Поводи” посвећена је Слободану Селенићу (1933-1995). Темат је приредила Милена Кулић, а осим ње, о стваралаштву Слободана Селенића пишу Душица Плетикосић и Милан Радоичић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Радојка Вукчевић, Тамара Љујић, Милица Јефтимијевић Лилић, Ненад Станојевић, Милица Ћуковић и Оливера Жижовић. У рубрици „Из света”, Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У оквиру Одељења за књижевност и језик 1957. године започела је са излажењем Едиција „Прва књига Матице српске“. Ове године објављене су три књиге: „Искушавања идентитета“ Стевана Јовићевића, „На жанровској размеђи ране модерности“ Владимира Папића и „Путописи (из обећане земље)“ Тамаре Пантовић. Уредништво је радило у саставу: Фрања Петриновић, главни и одговорни уредник, Јана Алексић, Мирослав Алексић, Виолета Митровић и Весна Капор. Дизајн је радио Срђан Филиповић, а лектуру и коректуру Милена Кулић. Штампање ове књиге омогућило је Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије.

Матицу српску је 22. октобра 2023.г., посетио министар културе Кубе, Алпидио Алонс Грау и Лејд Родригес Ернест амбасадор Кубе у Београду са делегацијом. Госте су примили генерални секретар Матице српске др Милан Мицић и управник послова Матице српске др Јелена Веселинов. Овом приликом су гости упознати са историјатом и радом Матице српске, те значајем задужбинарске традиције за ову установу. Представљене су им бројне културне и научне активности који се у Матици организују. Вођени су разговори о могућностима сарадње и отварању нових пројеката, који се тичу представљања култура ове две земље.

У суботу, 21. октобра 2023. године, у Установи културе Гварнеријус у Београду, одржан је програм посвећен породици Дунђерски „Ленкино сазвежђе – стазама Дунђерских“ у организацији Дома културе Србобран, а у сарадњи са Матицом српском и Центром за афирмацију културне баштине Дунђерских. Публици су значај породице Дунђерски, кроз промоцију два зборника радова са научног скупа у организацији Матице српске и Дома културе Србобран, представили др Јелена Веселинов, управник послова Матице српске и мр Павле Орбовић, кустос Градског музеја Врбас. О Манифестацији и књижевној награди “Ленкин прстен” говорио је Дејан Корцеба, в.д. директор Дома културе Србобран. На крају програма изведена је драма мр Зорана Суботичког „Од раја до безњенице“ о трагичној љубави Лазе Костића и Ленке Дунђерски. Улоге су тумачили Јована Радовановић (Ленка Дунђерски), Ервин Хаџимуртезић (Лаза Костић) и Миодраг Петровић (Лазар Дунђерски).

У суботу, 21. октобра 2023. године отворен је 66. Међународни београдски сајам књига, најрепрезентативнија књижевна манифестација у овом делу Европе. Под слоганом „Живеле књиге” до 29. октобра, колико манифестација траје, посетиоцима ће се представити око 400 издавача из Србије, региона и света. Ове године част да буде земља гост ове престижне манифестације припала је Француској. На свечаном отварању говорили су француски писац Матијас Енер и домаћи књижевник Владислав Бајац, који је истакао чињеницу да је издаваштво приказано кроз сајмове књига заправо изложба живих слика које повезују светове писања и читања.

На овогодишњем Сајму ће бити обележени значајни јубилеји: 130 година од рођења Милоша Црњанског, 150 година од рођења Радоја Домановића, 190 година од рођења Јована Јовановића Змаја, те ће њихови богати и разноврсни књижевни опуси бити и теме за разговоре теоретичара, преводилаца и библиотекара.

Као што то дугогодишња традиција налаже, Матица српска и ове године узела је учешће на овој престижној манифестацији, а штанд Матице српске налази се, као што је то већ и уобичајено, у Арени (Хала 1). Матица српска ће се посетиоцима представити неколицином нових издања, као и капиталним пројектима попут „Речника српског језика”, „Правописа” и „Нормативне граматике”, те „Српске енциклопедије”, „Лексикона писаца српске књижевности” и „Српског биографског речника”. Као што је то и уобичајено, већина Матичиних издања продаваће се, уз попуст, по сајамским ценама.

Ове године, Матица српска специјалним издањем „Летопис Матице српске: објављеније и прва частица” (фототипско издање, приредио и предговор написао Иван Негришорац), као и малом изложбом у сајамској витрини на Матичином штанду најављује прославу јубилеја 200 година „Летописа Матице српске”, јер наредне, 2024. године овај најстарији европски живи часопис слави јубиларни 200. рођендан.

Списак нових и капиталних издања можете погледати овде.

Постојећа театролошка литература нашег културног простора обогаћена је још једном књигом – „Сценски језик изражен кроз покрет у представама Српског народног позоришта после Другог светског рата” Маријане Прпа Финк.

Књига је публикована у оквиру издавачке делатности Одељења за сценске уметности и музику Матице српске, као резултат истраживачког пројекта којим руководи ауторка, под окриљем Одељења.

Маријана Прпа Финк истраживање сценског језика заснива на сачуваним фотографијама представа у архиви Српског народног позоришта и критичке грађе, на основу којих анализира глумачки покрет, његово садејство са сценографијом, костимом, реквизитом и осветљењем. На овај начин она по први пут реконструише невербални сценски језик давно изведених представа, приближавајући нам рад тринаест редитеља изузетно значајних за историју СНП. То су: Јуриј Љвович Ракитин, Јован Коњовић, Јосип Кулунџић, Боривоје Ханауска, Јован Путник, Димитрије Ђурковић, Миленко Шуваковић, Радослав Веснић, Софија Соја Јовановић, Дејан Мијач, Егон Савин, Владимир Петрић и Боро Драшковић. Својим методолошким приступом, Маријана Прпа Финк ослања се на значајне позоришне ствараоце и теоретичаре, превасходно Еуђенија Барбу, Всеволода Емиљевича Мејерхољда и Николу Савареза. Она глумачки израз, симболе које чине покрети тела и чулни доживљај извођача приближава читаоцу језиком који је разумљив и стручној и широј јавности. Књигу са поносом препоручујемо сваком поштоваоцу позоришне уметности.

У оквиру делатности Омладинског одбора Матице српске у уторак, 17. октобра 2023. године, у Фоајеу Матице српске отворена је изложба ПАРАЛЕЛЕ академског сликара Угљеше Цолића. Изложбу је отворила проф. др Ивана Игњатов Поповић, а у име Омладинског одбора обратила се доц. др Јелена Марићевић Балаћ. У музичком делу отварања изложбе учествовали су Софија Главичић и Игор Зарић. Изложбу можете погледати до краја октобра у Матици српској.

Угљеша Цолић (1989) до сада је имао преко 70 самосталних и 80 групних изложби. Учествовао је на преко четрдесет ликовних колонија у земљама и иностранству. Излагао је у Француској, Немачкој, Русији, Италији, Шпанији, Португалу, Турској, Мађарској, Румунији, Порторику, Грчкој, БиХ и широм Србије. Истражује и експериментише у различитим стиловима и техникама, традицоналним и новим медијима. Поред цртања, сликања, графике и вајања баци се и израдом сценографије и костимографије, осликавањем мурала, као и истраживањем синергије различитих уметности. Организатор различитих уметничких пројеката и перформанса, изложби, пројекција, округлих столова, семинара, као и ликовних радионица и ауторских вођења кроз изложбе. Радио је као гостујући предавач у Србији, Русији и Француској. Ради као професор струковних студија на Високој школи струковних студија за образовање васпитача у Новом Саду.

Изложба је отворена до краја октобра 2023. године.