У понедељак, 13. новембра 2023. године, у Свечаној сали Матице српске одржана је свечаност „Његошев дан у Матици српској“ и научни скуп „Издања Горског вијенца“, у организацији Његошевог одбора Матице српске. Поздравне речи одржали су Високо Високопреосвећени митрополит црногорско-приморски Јоаникије (Мићовић), председник Његошевог одбора, академик Матија Бећковић, потпредседник Његошевог одбора и проф. др Драган Станић, председник Матице српске. Уводно обраћање „Око Горског вијенца“ одржао је академик Миро Вуксановић, потпредседник Његошевог одбора.

На научном скупу су своја истраживања саопштили проф. др Радмило Маројевић, проф. др Горан Максимовић, проф. др Радослав Ераковић, проф. др Душко Певуља, др Душко Бабић и Слађана Субашић. Скупу су председавали академик Миро Вуксановић и академик Јасмина Грковић-Мејџор.

Реализацију програма омогућио је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

„Змајева награда Матице српске“ установљена је у Матици српској 15. марта 1953. године у спомен на песника Јована Јовановића Змаја, поводом стодвадесетгодишњице његовог рођења. Змајева награда се додељује сваке године за поезију на српском језику, 16. фебруара на дан оснивања Матице српске. Жири је почео са прикупљањем рукописа. Позивамо све издаваче да до 10. децембра пошаљу књиге поезије објављене у 2023. години (6 примерака, на адресу Матице српске, Матице српске 1, са напоменом „За Змајеву награду Матице српске“ или за Милену Кулић) и тако предложе своје наслове.

У петак, 24. новембра 2023. године, у згради Општине Сремских Карловаца одржано је још једно предавање у оквиру манифестације „Дани Матице српске у Сремским Карловцима”. Мср Милена Кулић, стручни сарадник Одељења за књижевност и језик, докторанд на Филозофском факултету у Новом Саду и члан Омладинског одбора Матице српске, одржала је предавање о Слободану Селенићу и његовом наслеђу, поводом деведесет година од његовог рођења.

Манифестацију заједнички организују Матица српска, Општина Сремски Карловци, Карловачка гимназија и Креативни клуб „Едуко” из Сремских Карловаца, на темељу Протокола о сарадњи који су у јуну 2022. године потписали Матица српска и Општина Сремски Карловци.

У сарадњи Матице српске, Банатског културног центра из Новог Милошева, Удружења Суматра, Културног центра Војводине „Милош Црњански“ и Српског народног позоришта, а уз помоћ АП Војводине – Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, по пети пут је одржана традиционална манифестација „Дани Милоша Црњанског“ 28. и 29. новембра 2023. године.

Програм ове манифестације почео је свечаним отварањем изложбе цртежа Баћка Милачића у Фоајеу Матице српске. Изложба „Цртеж сведен на суштину“ биће отворена до 12. децембра 2023. године.

У уторак, 28. новембра, одржано је уводно предавање „Тумачи дела Милоша Црњанског – Борислав Михајловић Михиз“ Ивана Негришорца. Предавање је било посвећено Михизовим тумачењима дела и живота Милоша Црњанског. Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Истог дана, одржано је предавање Будимира Дубака „Милош Црњански и Његош“. Интересантно предавање о везама Милоша Црњанског и Његоша је снимљено и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Наредни програм у оквиру ове манифестације окупио је познате писце и песнике. У програму „Писци у Матици српској“ учествовали су Радомир Уљаревић, Будимир Дубак, Владимир Пиштало, Зоран Ђерић и Предраг Бјелошевић. Програм је водила Милена Кулић, стручни сарадник Одељења за књижевност и језик. Истог дана писци су гостовали у новосадским гимназијама и Карловачкој гимназији и разговарали са ученицима о свом делу. Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Другог дана манифестације, 29. новембра 2023. године, одржан је округли сто „Роман о Лондону Милоша Црњанског“. Радни део округлог стола отворио је председник Програмског одбора Манифестације „Дани Милоша Црњанског“ др Зоран Ђерић, а своје радове изложили су Александар Петровић, Настасја Писарев, Лидија Мустеданагић и Софија Филипов Радуловић.

У среду, 29. новембра, одржан је програм „Поетско уздарје Милошу Црњанском“. Своју поезију читали су млади песници Милица Шпадијер, Лазар Букумировић, Јелена Марићевић Балаћ, Ленка Настасић, Вања Ковачевић, Тамара Пантовић и Милена Кулић. У музичком програму учествовали су Снежана Танасковић, сопран (класа мр Љиљана Лишковић) и клавирски сарадник Јелена Бошњак (класа др ум. Ирис Кобал, класа корепетиција Валентина Ненашева). Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Наставак манифестације „Дани Милоша Црњанског“ очекује нас 30. новембра, када ће бити изведена сценска поставка „Романа о Лондону“ на Камерној сцени Српског народног позоришта. Након тога, 4. децембра, с почетком у 18 часова биће отворена изложба слика Софије Јечине „Заборављена сећања“ у Српском народном позоришту, а 20. децембра у Свечаној сали Матице српске биће уручена награда „Бескрајни плави круг“ Владимиру Пишталу за најбољи роман 2023. године.

У оквиру програма Ленкино сазвежђе, у препуној сали Текелијанума, у присуству свештенства Српске православне црквене општине будимске, представника Амбасаде Републике Србије у Мађарској, великог броја ученика Српске гимназије “Никола Тесла” у Будимпешти, представника културног, просветног и привредног живота српске заједнице у Мађарској, као и представника више медијских кућа, представљени су зборници радова „Породица Дунђерски ̶ грађанска култура српске Војводине“. Директор Дома културе Србобран Дејан Корцеба обратио се присутнима и са неколико речи представио Србобран и значај породице Дунђерски, а др Јелена Веселинов, управник послова Матице српске, и мр Павле Орбовић, кустос у Градском музеју Врбас, представили су два зборника радова о овој знаменитој породици који су резултат рада на научним скуповима одржаним 2021. и 2022. године у оквиру сарадње Матице српске и Општине Србобран. У наставку програма представљена је манифестација и књижевна награда „Ленкин прстен“, те одиграна представа Зорана Суботичког „Од раја до безњенице”.

Програм је организован у сарадњи Српског културног и медијског центра „Српски венац” из Будимпеште на челу са директорицом Зорицом Јурковић, Дома културе Србобран, Матице српске и Центра за афирмацију културне баштине Дунђерских.

Објављен је новембарски број „Летописа Матице српске” (год. 199, књ. 512, св. 5) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Јуна Фосеа, Радомира Уљаревића, Милоша Кордића, Жељке Аврић, Иве Мунћана, Николе Шанте, Наде Душанић и превод прозе Ђеза Бордаша. Рубрика „Есеји” доноси текстове: Немање Каровића о збирци „Ум за морем” Љубомира Симовића и Наташе Катић о роману „Велимир и Босиљка” Милована Видаковића. Теме рубрике „Сведочанства” су: 14. коло Антологијске едиције „Десет векова српске књижевности” Издавачког центра Матице српске о којем пишу Миро Вуксановић, Славко Гордић, Марко Недић и Миливој Ненин; проза нобеловца Јуна Фосеа о којој пише Вера Хорват; поезија Радомира Уљаревића кроз текст Гојка Божовића и прилог Дамјана Ћулафића о отварању Галерије „Никола и Угљеша Поповић” у Беранама. Рубрика „Разговор” посвећена је Мирославу Максимовићу са којим је разговарао Немања Каровић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Лазар Букумировић, Драгиња Рамадански, Марко М. Радуловић, Маријана Јелисавчић, Бојан Рајевић и Јелена Марићевић Балаћ. У рубрици „Из света”, Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У четвртак, 23. новембра 2023. године, у Свечаној сали Матице српске одржан је научни скуп „Поетика Десанке Максимовић“, поводом 125-годишњице рођења песникиње, у организацији Матице српске и Задужбине „Десанка Максимовић“. Поздравне речи одржали су проф. др Драган Станић, председник Матице српске, господин Миодраг Ивановић, државни секретар Министарства културе Републике Србије, др Светлана Шеатовић, научни саветник и управница Задужбине „Десанка Максимовић“ и проф. др Јован Делић, дописни члан САНУ и потпредседник Матице српске.

Радни део скупа био је организован у пет сесија, а своја истраживања представило је двадесет научника. На научном скупу су учествовали проф. емеритус Славко Гордић, др Марко Недић, проф. др Драган Бошковић, проф. др Бошко Сувајџић, проф. др Јелена Јовановић, проф. др Јован Делић, проф. др Снежана Милосављевић Милић, проф. др Љиљана Бањанин, доц. др Јелена Марићевић Балаћ, мср Сања Перић, др Персида Лазаревић ди Ђакомо, доц. др Лазар Милентијевић, проф. др Сања Париповић Крчмар, др Марија Јефтимијевић Михајловић, проф. др Јелена Панић Мараш, проф. др Зорана Опачић, др Светлана Шеатовић, проф. др Лидија Томић, мср Лариса Костић и мср Милена Кулић. Истраживања су дала велики допринос разматрању поетике прозног, песничког и позоришног аспекта дела Десанке Максимовић. Сви радови биће објављени у зборнику радова током 2024. године. Скуп је реализован уз подршку Министарства културе Републике Србије.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У среду, 22. новембра 2023. године у 12 часова, у Свечаној сали Матице српске др Бранислав О. Поповић, историчар, стручни сарадник на пословима у Лексикографском одељењу Матице српске и члан Редакционог одбора Српског биографског речника, одржао је предавање „Сеобе Срба у Далмацију и из Далмације у XVII и XVIII веку“. Овај програм организован је у оквиру манифестације „Јесен Крајине у Матици српској“ коју је инцирао Крајишки одбор. На почетку се присутника поздравном речју обратио др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске. Др Поповић говорио је о мигарацијама Срба на простору северне и средње Далмације током XVII и XVIII века, тј. у периоду од почетка Кандијског рата 1645. до првих година девете деценије XVIII века. У уводном делу изалагања он је објаснио географски оквир у којем су се одвијале миграције и укратко изложио историјске догађаје и процесе који су претходили периоду о којем је реч. Упозанао је публику са питањем миграција Срба у Далмацију од последње четвртине XIV века до 1570. године када се дефинитивно успоставља турско-млетачка граница на далматинском копну. Централни део његовог предавања обухватио је период Кандијског (1645-1669) и Морејског рата (1684-1699) када долази до масовних миграционих кретања са турских на млетачка подручја, из суседних области у Далмацију и унутар саме Далмације, те објаснио значај и последице тог процеса за будуће демографске трендове. Своје предавање закључио је излажући о процесу одесељавања мањег али значајног дела српског становништа ка Галицији, Банату, Шајкашкој, али и турској Босни током 1770-тих и 1780-тих до којег је дошло услед неродних година и злоупотреба млетачких земљопоседника у Далмацији. Реализацију догађаја помогло је Завичајно удружење „Сава Мркаљ“.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У уторак, 21. новембра 2023. године, председник Матице српске проф. др Драган Станић је учествовао na манифестацији Дан српског језика у Темишвару коју је уприличио Савез Срба у Румунији. Том приликом, у оквиру богатог културно-уметничког програма, први пут је уручена награда „Сава Текелија“ Савеза Срба из Румуније. Председник Станић је, као председник жирија, поднео саопштење о добитнику, уваженом члану Матице српске инж. Стевану Бугарском за његов дугогодишњи рад на истраживању српског културног наслеђа на територији данашње Румуније.