У саиздаваштву Огранка САНУ у Новом Саду и Одељења за књижевност и језик Матице српске објављен је зборник научних радова „Историјска лексикографија српског језика“. Зборник обједињује радове са истоименог научног скупа одржаног у Огранку САНУ у Новом Саду 6. и 7. децембра 2019. године. Суорганизатори скупа били су Огранак САНУ у Новом Саду и Матица српска.

Скуп је замишљен и реализован у оквиру рада на пројекту „Речник српског језика XII–XVIII века“, који се одвија у оквиру рада Одељења за књижевност и језик Матице српске, а чији је дугорочни циљ израда обухватног историјског речника српског народног језика. Жеља је била да се након вишегодишњег рада на овом пројекту, током којега се пројектни тим суочавао с немалим бројем недоумица и питања везаних за макроструктуру и микроструктуру будућег речника, саберу искуства, сагледају се у целини те се, у дијалогу са истраживачима блиских научних опредељења, приближе могућим решењима.

У Зборнику се издвајају три целине. Прва, насловљена „Историјска лексикографија и етимологија“, поред тога што представља макроструктуру општег историјског речника српског језика и предлог концепције једног специјализованог речника (личних имена), указује на преплетеност и неодвојивост историјске лексикографије и етимологије. О томе како се ове две блиске научне дисциплине и у теоријском и у методолошком погледу допуњују сведоче прилози о топонимији као извору непотврђених лексема и о историјскојезичкој грађи у етимолошким речницима. У другој целини, „Извори за историјски речник српског језика“, разматрају се две групе питања везаних за корпус историјског речника: с једне стране, принципи рашчитавања текстова, чија палеографска и правописна разноврсност и неретка неуједначеност отвара низ дилема, и, с друге, сложеност и слојевитост корпуса у жанровском погледу и лексичке специфичности појединих извора. Трећи тематски одељак, „Ка микроструктури историјског речника српског језика“, посвећен је различитим аспектима речничке микроструктуре, од представљања одговарајућих дигиталних издања и модела лексикографске обраде једног споменика, преко разматрања појединих решења у будућем историјском речнику српског језика, у контексту словенских историјских речника, везаних за идентификацију и формирање одредница, представљање граматичких информација, лексикографску обраду граматичких речи и дефинисање лексичког значења, да би се, на крају, на основу предложених решења, изнео и предлог микроструктуре историјског речника српског језика.

Средства за објављивање ове публикације обезбедили су Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност.

Поводом великог јубилеја – 150 година од оснивања Призренске богословије и 10 година од обнове рада у Призрену, у саиздаваштву Епархије рашко-призренске, Призренске богословије и Косовскометохијског одбора Матице српске објављен је Зборник радова „ПРИЗРЕНСКА БОГОСЛОВИЈА: ЖИВОТ, МИСИЈА, ДОПРИНОС (150 година од оснивања 1871–2021 и 10 година од обнове рада у Призрену 2011–2021)”.

Уређивачки одбор издања чине: епископ рашко-призренски Теодосије, проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Валентина Питулић др Александра Новаков мр Живојин Ракочевић, протојереј Дејан Крстић, јеромонах Исидор (Јагодић) и Дејан Ристић. Уредници издања: др Александра Новаков, проф. др Валентина Питулић и Дејан Ристић. Лектoр издања је Татјана Пивнички Дринић, коректор Бранислав Карановић. Резимеа радова преведена су на енглески (Љиљана Тубић) и руски језик (Верица Шево).

Надамо се да ће радови сабрани у Зборнику са једним новим, интердисциплинарним научним приступом, дати ново светло о раду ове значајне школе, имајући у виду историјске прилике у којима је остваривала своју делатност. Нека стручни увид у њен стопедесетогодишњи рад буде смерница новим генерацијама у њеном будућем раду, посебно у условима у којима данас остварује своју духовну, просветну и националну мисију. Публиковање ове књиге омогућило је Министарство културе и информисања Републике Србије.

Зборник радова садржи 46 научних радова: (даље…) →

Дана 29. децембра 2021. године Матицу српску је посетио др Немања Вукчевић, који је том приликом уручио председнику Матице српке проф. др Драгану Станићу почасну грамату у име директорке Викторије Николајевне Рјапухине испред Института за српски језик и комуникације Државног Универзитета В. Г. Шухов у Белгороду, Русија. Разговор је прошао у пријатном тону. Једна од тема је била наставак сарадње између двеју институција на промоцији српског језика, културе и традиције.

У оквиру Косовскометохијског одбора Матице српске објављена је књига Милене Гостовић, „Косовски вилајет 1879–1900. Годишњи извештаји (Салнаме)”. Уредник издања је проф. др Валентина Питулић. Рецензенти књиге су: проф. др Милош Јагодић, доц. др Мирослав Павловић, доц. др Урош Шешум и др Александра Новаков. Лектуру и коректуру урадила је Александра Николић а именски и географски регистар сачинио је Владимир М. Николић. Резиме књиге преведен је на енглески (Љиљана Тубић), руски (Верица Шево) и немачки језик (Борка Галавић). Публиковање ове књиге омогућило је Министарство културе и информисања Републике Србије.

Књига Милене Гостовић обрађује период османске владавине над провинцијом Косовски вилајет, како је био њен службени назив, са акцентом на једну специфичну врсту османских извора ̶ салнаме, односно годишње извештаје за читаву провинцију. У досадашњој историографској пракси, ова врста извора је била позната, с тим да је једна салнама научно обрађена и публикована на турском језику, док су подаци о становништву, највише навођени у албанској историографији, често тенденциозни и селективни. Систематско проучавање салнама намеће се као императив бољег разумевања османске управе и научног приступа овој врсти историјских извора. Потребно је нагласити да салнаме, као крајње бирократизована форма извештаја, захтевају нијансирани и крајње критички приступ, али су један од најважнијих извора за целокупан живот у Косовском вилајету пред крај османске управе. Систематско проучавање простора Косова и Метохије, публиковањем наведене монографије добило је још један значајан сегмент, увид у османску архивску грађу која је посебно важна за одређење питања граница и подељености простора, организације просветног, верског, економског живота, али оно што је најважније и најосетљивије јесу подаци о верској и националној структури становништва.

Монографија Милене Гостовић представља изузетан историографски допринос студија историје Косова и Метохије у једном од најосетљивијих историјских тренутака. Научни и стручни приступ, изузетно познавање османских извора, презентовање научној јавности до сада непознатих или мало познатих архивских материјала даје велику вредност овој књизи.
Милена Гостовић, рођена је у Бечеју, где је завршила основну школу и гимназију. Основне и мастер студије завршила је на Филозофском факултету у Новом Саду, на Одсеку за историју. Говори енглески, турски и немачки језик. Живи у Бечеју.

У оквиру Одељења за књижевност и језик Матице српске, објављена је књига Наде Савковић „Отисак Италије”. Књига је објављена у саиздаваштву Матице српске и Штампарије „Фељтон”. Ауторка предочава утицаје италијанске књижевности и италијанске баштине на српску књижевност XVIII и XIX векa. Указано је на људе и идеје, истакнут је допринос неких, готово заборављених, зачетника наше књижевности и уметности. Наслов књиге „Отисак Италије” подсећа на утицаје које су ова земља и њена књижевност имале и имају на српске ствараоце, као и да се они не смеју заборавити те, у том смислу, ова књига има активан однос према савремености. Ауторка је у сагледавању проблематике утицаја духовног врења једног времена исказала способност у откривању истине која се крије иза познатих историјских чињеница. Књига садржи девет књижевноисторијских студија, као и Преговор, Поговор и Именски регистар. Рецензенти књиге су проф. др Љиљана Бањанин и проф. др Александар Наумов.

У оквиру Одељења за књижевност Матице српске објављен је зборник радова „Петер Хандке или правда за човека и човечност”. Ова публикација представља први прилог у серији „Споменица почасном члану Матице српске”. Зборник су уредили Иван Негришорац, главни и одговорни уредник, проф. др Јован Делић, Јан Красни и Селимир Радуловић.

Одлуком 129. редовне Скупштине Матице српске одржане у суботу 27. јуна 2020. године у великој сали „Јован Ђорђевић0148 Српског народног позоришта, у Новом Саду, седамнаесторо изузетних стваралаца у различитим областима проглашени су почасним члановима Матице српске. То су: Петер Хандке, Ноам Чомски, Роналд Харвуд, Патрик Бесон, Еуђенио Симион, Мирослав Бјелик, Жан Пол Блед, Гидеон Грајф, Наталија Алексејевна Нарочницка, Јелена Јурјевна Гускова, Микис Теодоракис, Никита Михалков, Емир Кустурица, Дајана Џонстон, Жан Кристоф Буисон, Арно Гујон и Новак Ђоковић. Библиотека „Споменица почасном члану Матице српске” настала је из жеље да се оваквим одлукама Скупштине Матице српске дода детаљно елаборисано образложење на основу којег ће бити сасвим јасно зашто не само Матица него и српска културна и научна заједница у целини, може и треба да донесе овакву одлуку о високом поштовању поменутих стваралаца. Зборник радова Матице српске „Петер Ханкде или Правда за човека или човечност” сада се налази пред читаоцима, а њиме наша установа жели да иде у сусрет години у којој ће се свечано обележити 80-годишњица пишчевог рођења.

Радови објављени у овом зборнику систематизовани су у рубрике: Уводне речи (1), Огледи (12), Сведочанства (11), Поезија, проза (10), Грађа за библиографију Петера Ханкдеа, Фото-записи, Напомене о овој споменици и регистар имена. Штампање овог зборника радова омогућио је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.