Матица српска је у оквиру рада Рукописног одељења, у Едицији Документ објавила књигу „Тихомир Остојић Мој дневник”коју је приредила мср Александра Јовановић, архивски саветник.

Уместо да буде доступан малом броју архивских проучавалаца, захваљујући приређивачком раду, рукопис Мој дневник Тихомира Остојића, заведен под сигнатуром М 5.901, који се чува се у Рукописном одељењу Матице српске, рашчитан је и у монографском облику понуђени савременом читаоцу. Рукопис се састоји из неколико целина – прву чини предговор у којем се износе основне информације о садржају рукописа. Приређивач се оглашава и на крају напоменом у којој прецизира изворе.Текст је обогаћен и ликовним прилозима – фотографијама личности које се помињу у дневнику, изгледом гимназије. Највећи део текста су дневничке белешке у периоду 1881-1884, уз додатак: попис одгледаних драмских дела, песме, причу самог аутора. Ђачки дневник Тихомира Остојића пружа драгоцене информације о животу гимназијалаца: писан је у дневничкој спонтаности, као реакција на напосредне догађаје: пожар, на пример који је избио у суседсту, извештаје о променљивом времену и сл. Њих пише гимназијалац са јаком свешћу о свом културном задатку и с ентузијамом младог човека који верује у своју будућност. Радни елан и оптимизам у великој мери профилишу тип интелектуалца с краја 19. века. (даље…) →

Матица српска је у оквиру рада Рукописног одељења, у Едицији Документ објавила књигу „Писма Боривоју Маринковићу” коју је приредио проф. др Миливој Ненин, дописни члан САНУ.

О Боривоју Маринковићу (1930–2012) довољно је рећи да свако истраживање везано за историју српске књижевности води преко неке од његових књига. Оне су темељ озбиљног бављења књижевностима старијих периода. Обимношћу и разноврсношћу свог преданог, шест деценија дугог присуства у науци, Боривоје Маринковић показао је да један човек, потпуно окренут свом раду, може да уради посао читавих института. Његов садржински богат и тематски разноврстан опус представља допринос историји књижевности, библиографији, фолклористици, историји књиге и штампарства и компаратистици. Утолико су писма која је примао драгоценија, готово сва се односе на неку од његових области интересовања. (даље…) →

Крајем децембра 2022. из штампе је изашла књига проф. др Љубомирке Кркљуш Павле Арс. Поповић (1812‒1849). Стеријин критичар, правник, новинар. Професорка Кркљуш уочила је да Павле Арс. Поповић у нашој науци није заборављен али да је неправедно занемарен, да је недовољно познат, и да заслужује много више пажње и признања но што данас ужива. Из тог разлога књига која је пред нама има за циљ да свестрано проучи и покаже чиме се све бавио, где и каквог трага је за собом оставио. Павле Арс. Поповић умро је релативно млад али је због свестраног културног деловања био запажен и уважен од савременика онога времена. Правник по формалном образовању али широких интересовања, још у младим данима био је сарадник Србског народног листа, односно Србских новина Теодора Павловића. Када је прешао у Београд, радио је на високим чиновничким положајима. Неко време уређивао је Новине Србске, а основао је Новине Читалишта београдског чији је био и уредник годину дана. Био је члан две најугледније културне научне установе: Матице српске у Пешти и Друштва србске словесности у Београду. Доцнији књижевни историчари нису пренебрегли допринос Павла Арс. Поповића српској култури током тридесетих и четрдесетих година XIX века. Међутим, његов разноврстан опус није до сада систематски проучен. Интелектуални портрет Павла Арс. Поповића приказан је у јаданаест поглавља и више мањих одељака. Професорка Кркљуш извршила је обимна истраживања у намери да ништа значајније из биографије Павла Арс. Поповића, посебно оне интелектуалне и стваралачке, не промакне. Импресивни су пописи архива и архивских фондова, спискови објављених извора и штампаних радова, из ранијег и новијег времена, у којима је она налазила податке о Поповићу и његовим активностима. Од мноштва података она је извајала лик једне занимљиве и значајне, а у нашој науци неправедно у заборав потиснуте личности. Рукопис су рецензирали академик Василије Ђ. Крестић и проф. др Бранко Бешлин. Књига поседује обиман списак извора и литературе, те именски и географски регистар. Штампање књиге помогао је Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност. Тираж књиге је 500 примерака.

У оквиру Одељења за сценске уметности и музику Матице српске објављена је збирка „Српски звуци”, Рапсодије за клавир, бр. 1–8, Јована Пачуа.

Резултат је рада на научноистраживачком пројекту Одељења – Музика са маргина (допринос општој и музичкој култури и просвети), којим руководи проф. др Даница Петровић, научни саветник у пензији, а сарадница, др Маријана Кокановић Марковић, ванредна професорка на Академији уметности Универзитета у Новом Саду, приредила је збирку рапосодија за клавир Српски звуци, Јована Пачуа, нашег композитора из 19. века.

Одабрала је осам рапсодија, чији се рукописи чувају у Архиву Музиколошког института САНУ, а које ће овом приликом бити први пут објављене.

Поред нотног материјала, збирка садржи и студију посвећену животу и стваралаштву овог истакнутог посленика српске културе и уметности из 19. века.

Издање је употпуњено и компакт диском са снимцима наведених Пачуових рапсодија, а у извођењу наших реномираних пијаниста: Зорице Димитријевић-Стошић, Душана Трбојевића, Дубравке Јовичић и Мирјане Шуице Бабић.

Са овим издањем мало позната дела Јована Пачуа постаће доступна пијанистима, али и студентима музике и ученицима музичких школа. Компакт диск предстваља и реафирмацију поменутих снимака.

У оквиру Одељења за сценске уметности и музику Матице српске, објављена је Нотна збирка Одјеци сагласја новосадске композиторке Наташе Ђурагић.

Ова Нотна збирка, резултат је рада на пројекту Матице српске „Музика са маргина – допринос општој и музичкој култури и просвети“ (руководилац: проф. др Даница Петровић). Нотна збирка Одјеци сагласја настала је сабирањем и приређивањем за објављивање хорских црквених дела новосадске композиторке Наташе Ђурагић. Ауторка је компоновала низ песама заступљених у литургијској пракси Српске цркве, заснованих на традиционалном српском црквеном напеву. Реч је о једноставним хармонизацијама изворних мелодија, намењеним за вишегласно извођење у оквиру богослужења, али и о захтевнијим хорским аранжманима и комплексним ауторским композицијама инспирисаним нашом духовном, црквеномузичком баштином.
Значајан број композиторкиних дела нашао се, током протеклих година, на богослужбеном репертоару, али и на програму концерата хорских ансамбала у земљи и иностранству. Овде обједињеном рукописном збирком стиче се целовити увид у изузетно богат сегмент опуса Наташе Ђурагић и многобројне аспекте значаја тог опуса у ширем контексту српске црквене музике.

Збирку је приредила др Наташа Марјановић, научни сарадник Музиколошког института САНУ. У тексту Предговора, након прегледно саопштене биографије ауторке, детаљно су приказани садржај и концепција збирке, њена основна вредност и многоструки потенцијали. Нотни садржај рукописа – два главна сегмента (1. Литургија за два гласа; 2. Хорске композиције) узорно је технички припремљен. Партитуре су приређене уједначено, с пажњом усмереном првенствено ка функционалности и практичној примени збирке. Брижљиво су унети и неопходни метаподаци о појединачним музичким нумерама.

У Матици српској, у петак 23. децембра 2022. године, представљен је зборник радова „Породица Дунђерски – грађанска култура српске Војводине” (књига I), објављен у оквиру Одељења Матице српске за друштвене науке, а у саиздаваштву Матице српске и Дома културе Србобран. У Зборнику је сабрано петнаест радова са истоименог научног скупа одржаног у Србобрану 17. новембра 2021. године. Главни и одговорни уредник публикације је др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, а чланови Уредништва су: проф. др Зорица Хаџић и др Снежана Мишић, музејска саветница.

Програм је отпочет надахнутом изведбом песника Горана Благојевића који је рецитовао стихове своје песме „Србобранска бајка”, након чега су наступиле др Агота Виткаи Кучера, оперска певачица и мр Јелена Симоновић Ковачевић, пијанисткиња, које су извеле нумере Марка Трајчевића: „Нећу ником рећи” – из руске лирике и Петра Коњевића: „Шансон”.

Госте и публику поздравили су мср Јелена Веселинов, управница Матице српске и господин Радивој Дебељачки, председник општине Србобран. О Зборнику су говорили: мср Јелена Веселинов, управница послова Матице српске; др Снежана Мишић, музејска саветница Галерије Матице српске; др Зорица Хаџић, професорка Филозофског факултета у Новом Саду; као и др Милан Мицић, главни и одговорни уредник Зборника и генерални секретар Матице српске.

Гости Матице српске и ове свечаности били су ученици и наставници гимназије и економске школе „Светозар Милетић” из Србобрана. Пре почетка програма гости су упознати са историјатом и делатношћу Матице српске и том приликом подељени су им пригодни поклони. Свечаном тону програма допринела је и ученица обучена као Ленка Дунђерски, у грађанску ношњу из тог периода.

На крају програма наступиле су др Агота Виткаи Кучера, оперска певачица и мр Јелена Симоновић Ковачевић, пијанисткиња, које су извеле две нумере Душана Радића: „Јадна драга” и „Девојка на студенцу”.

Публиковање овог Зборника омогућила је Општина Србобран на основу протокола о сарадњи потписаног са Матицом српском. Ова плодна сарадња настављена је и ове године. Наиме, у новембру је у Србобрану одржан други научни скуп истог назива, а радови са тог скупа биће публиковани наредне године.

Програм је подржала Градска управа за културу Града Новог Сада.

Свечаност је снимљена и може се погледати у видео архиви на сајту Матице српске.

У Свечаној сали Матице српске, у понедељак, 26. децембра, одржана је свечаност Дан добротвора Матице српске, на којој су уручене Повеље захвалности добротворима, доброчинитељима и дародавцима, као и оштинама које су подржале броје програмске активности Матице српске током ове године. Уз пригодан програм добротворима, дародавцима и доброчинитељима, као и представницима општина су се захвалили и Повеље захвалности уручили генерални секретар Матице српске др Милан Мицић и мср Ивона Кнежевић, помоћник управника послова Матице српске.

Матица српска је, у сарадњи с Општином Темерин, Културним центром „Лукијан Мушицки“ из Темерина, Месном заједницом Сириг и Удружењем ратних добровољаца 1912-1918. њихових потомака и поштовалаца „Видовдан“ Сириг, 14. и 21. децембра 2022. године организовала манифестацију „Недеља Матице српске у Сиригу“. Ова манифестација проистекла је из споразума о сарадњи потписаног у новембру 2020. године између Матице српске и општине Темерин. У просторијама Месне заједнице Сириг 14. децембра одржано је књижевно вече у част Ивана Негришорца, односно проф. др Драгана Станића, председника Матице српске. Овом приликом говорили су Виолета Митровић, историчар књижевности и Иван Негрошорац. У среду 21. децембра, генерални секретар Матице српске др Милан Мицић и стручни сарадник у Лексикографском одељењу мр Драган Тубић су одржали трибину о историјату, раду, мисији и свеукупном значају Матице која у нашој култури, науци и традицији представља идентитетску институцију и траје готово 200 година. И овај догађај одржан је у просторијама Месне заједнице Сириг уз присуство већег броја посетилаца. Госте је, у име домаћина, поздравио господине Љубо Вујовић из Удружења ратних добровољаца 1912-1918. „Видовдан“ Сириг. Видео снимке с поменутих догађаја можете погледати уз помоћ линкова:
https://www.facebook.com/kctemerin/videos/1573052566465346
https://www.facebook.com/kctemerin/videos/717827469505716

У оквиру Одељења за књижевност и језик, објављена је књига „Антички мотиви у новијој српској књижевности: песма, драма, превод“ Гордана Маричића. Рукопис књиге „Антички мотиви у новијој српској књижевности“ Гордана Маричића избор је његових радова из области рецепције класичне антике у српској књижевности, публикованих у претходне две деценије. На више од стотину страница, колико рукопис књиге садржи, Маричић је сабрао шеснаест својих текстова различитог формата (студије, реферати, чланци) које је тематско-проблемски разврстао у три целине: „Песници“, „Драмски писци“ и „Преводиоци“. То су, иначе области, којима се Маричић у своме научном и стручном раду највише и најуспешније бавио – љубавна лирика, драмска књижевност и превођење дела из ове две литерарне области.

У првој, најопсежнијој целини свога рукописа „Антички мотиви у новијој српској књижевности Маричић разматра различите контактне везе између српске лирике од Војислава Илића, Милана Ракића и Симе Пандуровића до Велимира Лукића и Јована Христића са античким, махом римским лиричарима (Катул, Проперције, Марцијал). Ово чини углавном на плану мотива који су, било као упечатљиви утисци из античке лектире, било као стални топоси античког порекла, ушли у поетску дикцију и имагинацију српског песника, најчешће не само као пука адопција, већ као умесна адаптација. У другој целини рукописа „Антички мотиви у новијој српској књижевности“ у фокусу је област античке и српске књижевности која је предмет ауторове најинтензивније пажње у досадашњој научној каријери. Са сигурношћу искусног зналца Маричић детектује бројне повезнице српских драмских писаца Јована Христића и Велимира Лукића са наслеђем античке драме, директним или индиректним путем (преко модерних драмских писаца надахнутим античком драмом). Маричић притом понекад (у случају Лукићевих драма) даје своје компаративне налазе уз одговарајућу историјску контекстуализацију. Трећа целина рукописа књиге „Антички мотиви у новијој српској књижевности“ посвећена је важној, а у истраживањима недовољно присутној области рецепције античке књижевности, а то су преводи са класичних језика. Маричић, са богатим искуством преводиоца са класичних и других језика, на одабраним примерима који су међу најизазовнијим за превођење (Хомер, Катул, Хорације) показује све проблеме који преводиоци морају да реше и како су српски преводиоци, како старије тако и млађе генерације, почев од Стерије и легендарног Милоша Ђурића па до самога Маричића, те проблеме решавали са већом или мањом успешношћу. У целини гледано рукопис књиге „Антички мотиви у новијој српској књижевности“ Гордана Маричића доноси доста вредног материјала и доста добрих увида датих на потребној научној и стручној висини.

Рецензенти књиге су проф. др Ненад Ристовић, проф. др Јелена Пилиповић и проф. др Ифигенија Радуловић. Штампање ове књиге финансирало је Министарство културе Републике Србије.

У уторак, 20. децембра 2022. године, одржана је свечаност доделе награде „Бескрајни плави круг“ за 2021/2022. годину. Овогодишњи добитник награде је Горан Петровић за роман „Иконостас“ (Лагуна, Београд 2022). Награду је уручио генерални секретар Матице српске др Милан Мицић, а о награђеној књизи је говорила чланица Жирија доц. др Јелена Марићевић Балаћ. Програм је водила др Исидора Поповић.

Жири је радио у саставу: проф. др Младен Шукало (председник Жирија), проф. др Небојша Лазић, доц. др Јелена Марићевић Балаћ, доц. др Мина Ђурић и доц. др Горан Радоњић.

Горан Петровић објавио је 2022. године два романа, „Иконостас“ и „Папир“, који ће уз потоње чинити “Роман делту, збирно узевши и засебно по књигама”, како се наводи на почетку романа „Иконостас свег познатог света“. Жири се определио да награду додели управо „Иконостасу“, будући да, поред несумњивих књижевних квалитета, успоставља профињен дијалог са опусом Милоша Црњанског. Пошто су, наиме, тема сеоба и њена специфична симболика кључни топоси Црњансковљевог опуса, код Горана Петровића селе се иконе, па се тако стиче утисак да се успоставља чврста семантичка веза између српског народа и икона. У причи „Икона која кија” Милорада Павића каже се да место оног који се сели никада не остаје празно, што у датом контексту Петровићевог романа значи да је српски народ и даље, макар симболички присутан, кроз културне, материјалне и нематеријалне тековине, на оним местима које је у различитим историјским околностима морао да напусти. Можда је то један од разлога због којих се писац определио да радњу романа смести у 15. век, за време владавине деспота Стефана Лазаревића, и да обликује упечатљив лик прозорљивог Довоље, који има дар да види више и шире у односу на обичне људе. Горан Петровић је, поетички и стилски гледано, убедљив и препознатљив. Поглавља су пажљиво структурисана и свако отпочиње готово гномском поентом, која функционише као „соко“ испред Бокачове новеле и изазива интерпретативну пажњу. Суверено приповедање, богата имагинација и креирање аутентичног романескног света потврђују да „Иконостас“ завређује читалачку пажњу у најширем смислу.

Свечаност је снимљена и може се погледати у видео-архиви Матице српске. Програм је омогућио Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.