У четвртак, 23. новембра 2023. године, у Свечаној сали Матице српске одржан је научни скуп „Поетика Десанке Максимовић“, поводом 125-годишњице рођења песникиње, у организацији Матице српске и Задужбине „Десанка Максимовић“. Поздравне речи одржали су проф. др Драган Станић, председник Матице српске, господин Миодраг Ивановић, државни секретар Министарства културе Републике Србије, др Светлана Шеатовић, научни саветник и управница Задужбине „Десанка Максимовић“ и проф. др Јован Делић, дописни члан САНУ и потпредседник Матице српске.

Радни део скупа био је организован у пет сесија, а своја истраживања представило је двадесет научника. На научном скупу су учествовали проф. емеритус Славко Гордић, др Марко Недић, проф. др Драган Бошковић, проф. др Бошко Сувајџић, проф. др Јелена Јовановић, проф. др Јован Делић, проф. др Снежана Милосављевић Милић, проф. др Љиљана Бањанин, доц. др Јелена Марићевић Балаћ, мср Сања Перић, др Персида Лазаревић ди Ђакомо, доц. др Лазар Милентијевић, проф. др Сања Париповић Крчмар, др Марија Јефтимијевић Михајловић, проф. др Јелена Панић Мараш, проф. др Зорана Опачић, др Светлана Шеатовић, проф. др Лидија Томић, мср Лариса Костић и мср Милена Кулић. Истраживања су дала велики допринос разматрању поетике прозног, песничког и позоришног аспекта дела Десанке Максимовић. Сви радови биће објављени у зборнику радова током 2024. године. Скуп је реализован уз подршку Министарства културе Републике Србије.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У среду, 22. новембра 2023. године у 12 часова, у Свечаној сали Матице српске др Бранислав О. Поповић, историчар, стручни сарадник на пословима у Лексикографском одељењу Матице српске и члан Редакционог одбора Српског биографског речника, одржао је предавање „Сеобе Срба у Далмацију и из Далмације у XVII и XVIII веку“. Овај програм организован је у оквиру манифестације „Јесен Крајине у Матици српској“ коју је инцирао Крајишки одбор. На почетку се присутника поздравном речју обратио др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске. Др Поповић говорио је о мигарацијама Срба на простору северне и средње Далмације током XVII и XVIII века, тј. у периоду од почетка Кандијског рата 1645. до првих година девете деценије XVIII века. У уводном делу изалагања он је објаснио географски оквир у којем су се одвијале миграције и укратко изложио историјске догађаје и процесе који су претходили периоду о којем је реч. Упозанао је публику са питањем миграција Срба у Далмацију од последње четвртине XIV века до 1570. године када се дефинитивно успоставља турско-млетачка граница на далматинском копну. Централни део његовог предавања обухватио је период Кандијског (1645-1669) и Морејског рата (1684-1699) када долази до масовних миграционих кретања са турских на млетачка подручја, из суседних области у Далмацију и унутар саме Далмације, те објаснио значај и последице тог процеса за будуће демографске трендове. Своје предавање закључио је излажући о процесу одесељавања мањег али значајног дела српског становништа ка Галицији, Банату, Шајкашкој, али и турској Босни током 1770-тих и 1780-тих до којег је дошло услед неродних година и злоупотреба млетачких земљопоседника у Далмацији. Реализацију догађаја помогло је Завичајно удружење „Сава Мркаљ“.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У уторак, 21. новембра 2023. године, председник Матице српске проф. др Драган Станић је учествовао na манифестацији Дан српског језика у Темишвару коју је уприличио Савез Срба у Румунији. Том приликом, у оквиру богатог културно-уметничког програма, први пут је уручена награда „Сава Текелија“ Савеза Срба из Румуније. Председник Станић је, као председник жирија, поднео саопштење о добитнику, уваженом члану Матице српске инж. Стевану Бугарском за његов дугогодишњи рад на истраживању српског културног наслеђа на територији данашње Румуније.

Председник Матице српске проф. др Драган Станић присуствовао je свечаности поводом Дана Српске академије наука и уметности у понедељак, 20. новембра 2023. године. На почетку скупа је о годишњим активностима САНУ беседио председник установе академик Зоран Кнежевић. Потом су уручене награде за доприносе науци, а добитници су у области природних и техничких наука академик Владимир Костић, а у области друштвених и хуманистичких наука академик Гојко Суботић. На крају скупа својом беседом обратио се и председник Републике Александар Вучић указујући на специфичности тренутка у којем се као друштво и држава налазимо.

У оквиру Музичких вечери Матице српске, у Свечаној сали, 20. новемба 2023. године, приређен је концерт оперског певача, тенора, Љубомира Поповића уз клавирску сарадњу Мирка Толимира. Гост вечери била је мецосопранисткиња Драгана Поповић. На концерту, под називом СТО ГОДИНА СРПСКЕ СОЛО ПЕСМЕ, изведене су композиције Исидора Бајића, Јосифа Маринковића, Петра Коњовића, Милоја Милојевића, Дејана Деспића, Станислава Биничког, Стевана Христића, Мирка Петровића, Константина Бабића, Александра Шаце Вујића, Милана Пребанде и Димитрија Големовића.

Љубомир Поповић има изузетне вокалне способности и веома раскошан глас у целом регистру, како у високом тако и у ниском, који не карактерише већину тенора. Специфичност оваквих ретких гласова је могућност интерпретирања широког репертоара, што Поповић свакако користи, те његов репертоар обухвата дела од барока до модерне музике 21. века, укључујући, осим оперских и вокално-инструменталних класичних дела и мјузикле, који као жанр, ретко одговарају оперским певачима. Љубомир има преко 30 различитих улога у свом извођачком опусу као и преко 250 одиграних представа и више од 300 концертних наступа широм земље и иностранства. Велик значај, Поповић придаје и соло песми, како страној тако и домаћој. Снимио је неколико дискова са соло песмама немачких, шведских, руских и српских соло песама.

Интерпретације српских соло песама, наших високо цељених уметника, разгалиле су публику, те су уметници били награђени бурним аплаузом после сваке изведене композиције.

Осим присутних, у пуној сали, директан пренос програма публика је могла да прати и на уживо каналу Матице српске.

У четвртак, 16. новембра 2023. године, у Матици српској одржана су два нова предавања на тему вештачке интелигенције.

Прво предавање „Бенефити примене модела вештачке интелигенције у области екологије и инжењерства заштите животне средине” одржала је др Ивана Кртолица, научни сарадник, са Института за вештачку интелигенцију Србије. Др Кртолица је представила практичну примену модела вештачке интелигенције у области екологије и инжењерства заштите животне средине – као користан алат у мониторингу екосистема на основу ког је могуће промптно реаговање одговарајућих институција у циљу спречавања еколошких катастрофа; за одржавање развоја и очувања животне средине на основу способности вештачке интелигенције да обради сателитске снимке и податке прикупљене са одређених сензора и др.

Друго предавање „ЕТХ302 – хибрис вештачке интелигенције” одржао је проф. др Александар Петровић са Филолошког факултета, Универзитета у Београду испред Задужбине „Петар Мандић”. Проф. др Александар Петровић је предавање посветио начелном проблему технологије оцртаном у „Речнику технологије” као инверзне свести и сагледавању антропологије вештачке интелигенције као једног од облика надгледане транзиције аналогне у дигиталну културу.

Панел на тему вештачке интелигенције планиран је за петак 22. децембар 2023. године у 18 часова у Матици српској.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У организацији Одељења за књижевност и језик и Одељења за природне науке, у петак, 17. новембра 2023. године, одржан је научни скуп „Homo universalis Атанасије Стојковић“, поводом 250-годишњице рођења Атанасија Стојковића. Поздравне речи одржали су проф. др Драган Станић, председник Матице српске, господин Дамир Васиљевић Тоскић, директор Градске библиотеке „Атанасије Стојковић“ у Руми и проф. др Исидора Бјелаковић, секретар Одељења за књижевност и језик и иницијатор скупа. Радни део скупа организован је у више сесија, природне науке и језик и књижевност.

Своја истраживања изложили су: проф. др Персида Лазаревић ди Ђакомо, проф. др Нада Савковић, проф. др Радослав Ераковић, проф. др Војислав Јелић, проф. др Драгана Грбић, др Милена Зорић Латовљев, мср Михајло Морача, др Александра Павловић, доц. др Срђан Орсић, проф. др Ана Кречмер, проф. др Александар Милановић, доц. др Јелена Стошић, проф. др Ирена Цветковић Теофиловић, др Ана Мацановић, проф. др Исидора Бјелаковић, проф. др Александар Николић, Милан Степановић, Илија Марић, Слободан Бубњевић, проф. др Душан Ј. Попов, др Бојан Томић, проф. др Иван Виденовић, проф. др Мирослав Весковић, проф. др Слободан Радошевић, проф. др Светлана Лукић Петровић, проф. др Миодраг Крмар, проф. др Никола Јованчевић, проф. др Невенка Антовић, Јарослав Францисти, проф. др Слободан Нинковић, проф. др Бранислав Обрадовић, проф. др Имре Гут.

Свечаност отварања скупа је снимљена и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске. Реализацију овог скупа омогућио је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

У уторак, 14. новембра 2023. године одржано је представљање Матице српске у Црквеном дому Српске православне Парохије дарђанске у Дарди, поводом 200 година континуираног излажења „Летописа Матице српске“. Овај програм организован је у организацији СКД Просвјета (пододбор Бели Манастир), Већа српске националне мањине Осјечко-бањанске жупаније, Вијећа српске националне мањине Општине Дарда и Матице српске из Новог Сада. Предавачи из Матице српске били су др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, др Јелена Веселинов, управник послова Матице српске и мср Милена Кулић, стручни сарадник Одељења за књижевност и језик. Др Милан Мицић говорио је о циљу Матице српске од оснивања до данас, подсетивши на историјски развој Матице српске и тежњу да се наш народ са свих простора повеже. Др Јелена Веселинов говорила је о богатој задужбинарској традицији Матице српске, а мср Милена Кулић о „Летопису Матице српске“ и неким активностима Омладинског одбора и Одељења за књижевност и језик.

У среду, 15. новембра, у Српском културном центру у Белом Манастиру одржан је округли сто поводом 100 година од оптације српског и осталог јужнословенског становништва из Мађарске у Краљевину СХС, с посебним освртом на Барању. Предавачи из Матице српске били су др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, др Јелена Веселинов, управник послова Матице српске и мср Милена Кулић, стручни сарадник Одељења за књижевност и језик Матице српске.

У четвртак, 16. новембра 2023. године у 12 часова, у Свечаној сали Матице српске проф. др Душан Иванић, професор емеритус са Филилошког факултета у Београду, одржао је предавање „Сава Мркаљ – филолог, патник, пјесник“. Овај програм организован је у оквиру манифестације „Јесен Крајине у Матици српској“ коју је инцирао Крајишки одбор чији је професор Иванић председник. На почетку су се многобројној публици поздравним речима обратили др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске и госпођа Зорица Влајинић, председница Завичајног удружења „Сава Мркаљ“ које је било и суорганизатор овог догађаја. Професор Душан Иванић говорио је о неколико аспеката живота и дела Саве Мркаља, нашег истакнутог научника и књижевника чија су достигнућа тек у последњим деценијама високо вреднована, иако то одавно заслужују. Било је речи о Мркаљевој драгоценој активности на пољу филологије и реформе српскога језика и писма, о његовом трагичном животном путу испуњеном многим личним искушењима, те о Мркаљевом поетском опусу који је можда скроман по обиму, али упечатљив по снази свог израза. У уметничком делу програма учествовао је Никола Раусављевић који је веома надахнуто прочитао неколико песама Саве Мркаља.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У Матици српској у понедељак, 13. новембра са почетком у 19 сати, одржан је програм посвећен Матици словачкој и словачком часопису дугог трајања „Slovenské pohľady” („Словачки погледи”). Госте и публику поздравио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске. О историјату Матице словачке беседио је др Маријан Гешпер, председник Матице словачке, док су часопис „Словачки погледи” представили: проф. др Михал Харпањ, др Радослав Жграда, главни уредник, и др Лукаш Перни, заменик главног уредника. На крају програма др Зденка Валент Белић, уредница словачког часописа „Нови живот” говорила је о сарадњи са „Словачким погледима” и „Летописом Матице српске” и прочитала избор из своје поезије.

Непосредно пре свечаног програма у просторијама Матице српске одржан је састанак чланова Редакција часописа „Летопис Матице српске” и „Словачки погледи” на којем се разговарало о будућој сарадњи.

Програм је организован у склопу тродневне посете делегације Матице словачке Новом Саду, Београду и Бачком Петровцу. У уторак, 14. новембра, делегација Матице словачке предвођена проф, др Драганом Станићем, председником Матице српске, одржаће програм у Београду, у Удружењу књижевника Србије, са почетком у 12. часова, а трећег дана предвиђено је гостовање Делегације у Бачком Петровцу, у просторијама Матице словачке у Србији.

Овим програмима „Летопис Матице српске”, најстарији живи књижевни часопис у Европи који у континуитету излази од 1824. године започиње прославу великог јубилеја „Два века Летописа Матице српске”.