У спомен на Милоша Црњанског и његово дело, а у жељи да награђивањем књижевних дела објављених на српском књижевном простору да подстрека развоју наше књижевности, Матица српска је основала сталну годишњу књижевну награду под именом „Бескрајни плави круг“. Награда се додељује на дан пишчеве смрти, 30. новембра сваке године, за роман који је објављен између 1. новембра претходне године и 1. новембра године у којој се награда даје. Жири награде почео је са прикупљањем рукописа. Позивамо све издаваче да пошаљу романе објављене после 1. новембра 2022. године (6 примерака, на адресу Матице српске, Матице српске 1, са напоменом „За награду Бескрајни плави круг”, за Милену Кулић) и тако предложе своје наслове.

 2.2.2015-6У четвртак, 20. априла 2023. године, у Матици српској одржано је десето предавање пројекта „Српски народ: историја и култура” у оквиру циклуса предавања „Српски народ у Банату”.
Предавање „Банат и развој српског позоришног живота у 19. веку” одржала је др Исидора Поповић, стручни сарадник Рукописног одељења Матице српске.
Др Поповић представила је историјски ток развоја позоришта у Банату, при чему је истакла да је школско позориште у Банату почело је да се развија крајем 18. века, захваљујући представама које су са својим ђацима 1793. године у Темишвару и Вршцу изводили учитељи Јован Крестић и Михаило Крекић. Поред самог развоја позоришта у Банату, банатски Срби имали су значајну улогу у формирању и раном развоју организованог српског позоришног живота.
Партнери и сарадници пројекта су: Град Зрењанин, Град Кикинда, Општина Нова Црња.
Следеће предавање из овог циклуса биће одржано 18. маја 2023. године у 18 часова, у Свечаној сали Матице српске. Предавање на тему „О традицији задужбинарства у Банату кроз визуру Матице српске” одржаће мср Јелена Веселинов, управник послова Матице српске.
Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

 2.2.2015-6Матица српска и Институт за европске студије, у среду 19. априла 2023. године у Матици српској, организовали су предавање „Морфологија историје Освалда Шпенглера”. Предавач је био проф. др Герд Моргенталер, са Универзитета Зиген у Немачкој. Професор Моргенталер је докторирао правне науке на Универзитету Хајделберг. Предаје уставно и пореско право. Веома је активан у Друштву Освалда Шпенглера.

Проф. др Драган Станић, председник Матице српске, поздравио је присутну публику, а госта предавача најавио је др Миша Ђурковић, директор Института за европске студије.

Проф. др Моргенталер укратко је предочио биографију Освалда Шпенглера, а затим се осврнуо на његову мисао и дело где је на основу Шпенглеровог најзначајнијег дела Пропаст Запада представио његову „морфолошку филозофију историје“ и како се она данас може применити на тренутно стање историје света.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

 2.2.2015-6У среду 12. априла 2023. године у Матици српској, представљена су „Изабрана дела“ академика Василија Ђ. Крестића.
Поздравне речи упутили су проф. др Драган Станић, председник Матице српске, др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине и господин Зоран Гутовић, директор издавачке куће „Православна реч”.

„Изабрана дела“ академика Василија Ђ. Крестића су капитални издавачки пројекат издавачке куће „Православна реч” и Архива Војводине, који се састоји од од 15 књига, на око 7000 страница.

О значају објављивања изабраних дела академика Крестића говориле су проф. др Мира Радојевић са Филозофског факултета у Београду и др Софија Божић, научни саветник Института за новију историју Србије. Оне су истакле значај и величину дела академика Крестића, говорећи о његовим детаљним истраживањима приликом писања бројних чланака, студија и монографија из националне историје, а понајвише о Србима на простору Хрватске. Његов научни опус, као и ставови и закључци налазе међу најцењенијима у нашој историјској науци. Такође, проф. Радојевић и др Божић, осврнуле су се и на њихова драгоцена лична искуства приликом сарадње с академиком Крестићем.

На крају програма, бројној публици, обратио се и академик Крестић који је поделио неколико успомена из свог богатог професионалног и личног животног пута.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

 2.2.2015-6У оквиру Музичких вечери Матице српске, у Свечаној сали, 19. априла 2023. године, приређен је концерт нашег истакнутог пијанисте Ивана Динића. На концерту су изведене композиције Јоханеса Брамса, Клода Дебисија и Модеста Мусоргског.

Иван Динић, уметник изузетног техничког умећа, заједно са упадљивом виртуозношћу, своје интерпретације градио је у налету ослобађања своје бујне музикалности, не занемарујући притом рад на детаљу, који увек подређује значају целине дела.

Осим присутних, директан пренос програма, публика је могла да прати и на YouTube каналу Матице српске.

 2.2.2015-6Објављен је априлски број „Летописа Матице српске” (год. 199, књ. 511, св. 4) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Миодрага Раичевића, Миће Цвијетића, Милутина Ж. Павлова, Дарка Даничића, Татјане Јанковић, као и мали темат „Савремена поезија Северне Македонје”. Рубрика „Есеји” доноси преведене текстове Василија Васиљевича Розанова о Достојевском и Елвире Дијане о елементима руске културе у арапској књижевности ХХ века. Теме рубрике „Сведочанства” су свечаности Матице српске: Светосавска беседа кроз текст Оливера Суботића, Свечана седница Матице српске на којој је Игор Борозан говорио о кнезу Михаилу Обреновићу, те Змајева награда Матице српске кроз текстове Јована Делића, Миодрага Раичевића и Марка Паовице. Рубрика „Поводи” посвећена је Драгославу Михаиловићу о којем пише Иван Негришорац. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Јелена Марићевић Балаћ, Бисерка Кошарац, Јована Војводић, Марија Јефтимијевић Михајловић, Љиљана Поповић Ћирић и Милутин Ђуричковић. У рубрици „Из света” Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

Приредио Радомир Ј. Поповић
Народе српски, љубезна браћо моја (Беседе кнеза Милоша на народним скупштинама и адресе народних скупштина)
2022, 234 стр.
ISBN 978-86-7946-411-8
Цена: 1200,00 дин.


Образац за поручивање:

    Милош Јевтић
    Председници Матице српске: Разговори Миливој Николајевић, Живан Милисавац, Бошко Петровић, Божидар Ковачек, Чедомир Попов
    2022, 295 стр.
    ISBN 978-86-7946-423-1
    Цена:  1300,00 дин.


    Образац за поручивање:

       2.2.2015-6Матица српска је у оквиру рада Рукописног одељења, у Едицији Документ објавила књигу „Председници Матице српске: Разговори (Миливој Николајевић, Живан Милисавац, Бошко Петровић, Божидар Ковачек, Чедомир Попов” чији је аутор Милош Јевтић.

      У импресивно богатом опусу нашег културног прегаоца Милоша Јевтића најновија књига доноси његове разговоре са председницима Матице српске, с којима је за протеклих пола века Милош Јевтић разговарао за Други програм Радио Београда и за своју чувену емисију Гост Другог програма, у којој је угостио неколико стотина српских и иностраних научника и уметника који су у областима којима се баве постигли изузетно велике успехе. Већину тих разговора уз неке нове Милош Јевтић је објавио у познатој колекцији „Одговори”. Најновија књига „Председници Матице српске” има ту додатну особеност што доноси не само разговоре Милоша Јевтића са пет врло заслужних српских уметника и научника, него што је свако од њих у једном периоду свог живота имао част да буде на челу најстарије српске културне установе Матице српске: Миливоје Николајевић (1979-1983), Живан Милисавац (1983-1991), Бошко Петровић (1991-1999), Божидар Ковачек (1999-2007), Чедомир Попов (2008-2012).

      Избор Јевтићевих саговорника је, дакле, био по природи ствари унапред одређен. Рад Матице српске је одувек био изразито саборне природе обухватајући делатност многобројних и све бројнијих њених сарадника, приложника и часника, који се већ два века роје око њене кошнице, приносећи, по мери својих могућности, прилоге на општу ползу, али је у сваком периоду личност и лични допринос председника давао раду Матице српске посебан печат. Зато ова књига пружа одличан увид у ту страну историјата Матице српске. Захваљујући промишљеним и разуђеним питањима Милоша Јевтића у овој књизи се пре свега осветљава личност сваког саговорника, његова интелектуална биографија и допринос српској култури да би се затим фокус проширио на делатност Матице српске и улогу председника у њој, а затим и на шира друштвена питања, не само она актуелна, него и прошла па и с погледима према будућности.

      Књига разговора Милоша Јевтића са пет председника Матице српске не само што баца драгоцено допунско светло на поједине периоде из историјата Матице српске, него може бити користан извор за проучавање живота и дела личности који су у једном периоду били на челу те изузетно важне српске културне установе. Истовремено, из те књиге се могу потпуније сагледати неки културни догађаји од много ширег значаја него што је рад Матице српске у неком периоду.

      Књига има 295 страна, поред већ поменутих разговора са пет председника Матице српске, књига садржи уводни текст „Милош Јевтић и председници Матице српске: лицем у лице, казивање самим собом” аутора Ивана Негришорца као и рецензију рукописа коју је написао академик Предраг Пипер.

      Штампање ове књиге финансирали су Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с версик заједницама и Град Нови Сад, Градска управа за културу.

       2.2.2015-6У Свечаној сали Матице српске 7. априла 2023. године представљена је књига „Племство у српској визуелној култури XVIII века“ др Aлександре Человски. Књига је припремљена и објављена у оквиру Одељења за ликовне уметности Матице српске.

      О књизи су говорили: проф. др Бранко Бешлин, проф. др Јелена Тодоровић, проф. др Владимир Симић, секретар Одељења, и ауторка. Поздравне речи упутили су проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске.

      Током XVIII века српска култура изнедрила је најмање тридесет за сада познатих портрета који се могу довести у везу са племством. Њима се прикључују и грађевине сакралне и профане намене подизане средствима племићких породица и за њихове потребе, као и група предмета из домена примењене уметности који су се првобитно налазили управо у овим здањима.

      Питања везана за племство XVIII века нису до сада, у проучавањима историје српске културе, сагледавана нити проблематизована са позиција савремених методолошких приступа историје уметности.

      Проблем којим се Александра Человски бави у књизи веома је важан али недовољно истражен сегмент историје новије српске уметности и културе. Књига доприноси бољем разумевању вербално-визуелних облика комуникације у сталешки уређеном српском друштву унутар средње Европе, али и отвора бројна нова питања у вези са историјом српске уметности и културе XVIII и XIX века. Због јасног језика којим је написана прихватљива је не само у стручној него и у широј читалачкој јавности. Појава једног дела са оваквом тематиком попуњава постојећу празнину у вези са овим феноменом.

      Осим многобројне публике у сали, директан пренос програма, публика је могла да прати и на YouTube каналу Матице српске.