У четвртак, 19. маја 2022. године, у Матици српској одржано је треће предавање пројекта „Српски народ: историја и култура” у оквиру циклуса предавања „Српски народ у Банату”. Предавање „Банатска војна граница (1764‒1872)” одржала је др Јелена Илић Мандић, научна сарадница, са Историјског института у Београду. Присутне госте и публику поздравио је др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске.

Др Јелена Илић Мандић истакла је да је Банатска војна граница постојала нешто више од једног века, између 1764. и 1872. године, те да је настала као један од најмлађих сегмената опсежног система Војне границе у Хабзбуршкој монархији према Османском царству, и то на рекама Дунав и Черна. Њену историју обележили су процеси којима је управљала држава, са једне стране граничарске обавезе у граници, учешће у ратовима ван границе и војно-политички сукоби 1848/49, а са друге подухвати попут колонизације, планске регулације насеља, катастарске и пореске реформа, као и постепене преоријентације са сточарства на земљорадњу. Развојачена је 1872. године када је интегрисана у угарски жупанијски систем.

Партнери и сарадници пројекта су: Град Зрењанин, Град Кикинда, Општина Нова Црња, Општина Житиште.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У среду, 18. маја 2022. године, у Свечаној сали Матице српске одржано је предавање проф. др Наде Савковић „Театарска мисија Јоакима Вујића: просвештеније и радост за мој народ“, чиме је обележена 250. годишњица рођења Јоакима Вујића. Присутне је поздравила проф. др Исидора Бјелаковић, секретар Одељења за књижевност и језик, истакавши да је у питању велики српски просветитељ, прави Доситејевац, велики путник и путописаc, граматограф, научник, просветни радник и пре свега драмски писац. Проф. др Нада Савковић у свом излагању открила je низ значајних информација о Јоакиму Вујићу, његовом животу и делу, и подсетила нас због чега је Јоаким Вујић значајан за српску културу, књижевност и позориште.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви Матице српске.

Жири (у саставу: проф. др Мира Радојевић, председник; проф. др Бранко Бешлин, проф. др Смиља Марјановић Душанић, др Драган Богетић, научни саветник, др Љубодраг Ристић, виши научни сарадник) размотрио је научноистраживачку продукцију из 2021. године. На две седнице Жирија и неколико електронских консултација дошло се до ужег, а затим и најужег избора. На последњој седници, одржаној 18. маја 2022. године, разматран је најужи избор дела. Након краће дискусије, чланови Жирија једногласно су донели одлуку да се Награда Матице српске за историју „Иларион Руварац”, за дело објављено у 2021. години из области историографије, додели књизи „Аутономија Косова и Метохије у Србији (1945‒1969)” (Српска академија наука и уметности, Балканолошки институт, Београд, 2021) др Игора Вукадиновића, научног сарадника.

Датум доделе награде биће накнадно објављен.

У понедељак, 16. маја 2022. године, у Свечаној сали Матице српске одржана је промоција јубиларног 100. броја „Зборника Матице српске за славистику“. Присутне је поздравио председник Матице српске проф. др Драган Станић. О јубиларном броју говорили су: проф. др Корнелија Ичин, главни и одговорни уредник, проф. др Дојчил Војводић, члан Уредништва, проф. др Љубмила Поповић, члан Уредништва и проф. др Зоран Ђерић, члан Уредништва. Памтећи прегалаштво, пожртвованост и истрајност претходних уређивачких колегијума, које су предводили академик Милорад Живанчевић, професор Миодраг Сибиновић и академик Предраг Пипер, Уредништво им је овом приликом одало признање и најдубљу захвалност за посвећени вишедеценијски рад на обликовању часописа. Током педесет година постојања часопис се развијао у више праваца, ширећи своја интересовања из домена науке о књижевности и науке о језику ка блиским дисциплинама попут уметности, филозофије, историје, социологије, психологије, статистике. Осврћући се на полувековни живот часописа, Уредништво је изразило наду да ће овај број дати мали допринос у истраживању словенског језичког, књижевног и културног наслеђа, а самим тим и очувању нашег духовног бића.

Цео догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви Матице српске.

Објављен је двоброј Зборника Матице српске за књижевност на енглеском језику „Literary links of Matica srpska” (8-9/2021) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” („Poetry and Fiction”) објављени преведени прилози: Лазе Костића, Растка Петровића, Мирослава Максимовића, Воје Чолановића, Селимира Радуловића и Николе Вујчића. Рубрика „Есеји” („Essays”) доноси преведене текстове Зорана Константиновића о приповеци „Вертер” Лазе Лазаревића, Јована Делића о „Плавој гробници” Милутина Бојића, Слободана Владушића о постколонијалној критици и српској књижевности, те Бориса Булатовића о основним обележјима и идеолошким претпоставкама српске књижевности од краја ХХ века. Рубрика „Сведочанства” („Testimonies”) посвећена је Јовану Дучићу кроз текст Ивана Негришорца, те књижевној награди „Бескрајни плави круг” и њеном добитнику Драгану Стојановићу кроз текстове Александра Јовановића, Драгана Стојановића, Горана Радоњића, Младена Шукала и Јелене Марићевић Балаћ, као и кроз разговор који је са добитником овог престижног признања водила Јелена Марићевић Балаћ. Стална рубрика „Критика” („Critical Review”) прати актуелну књижевну продукцију коју би требало представити страним читаоцима, а у овом броју текстове потписују: Предраг Петровић, Мирко Магарашевић, Срђан Орсић, Владан Бајчета и Сања Перић.

Уредништво: Иван Негришорац (главни уредник), Михајло Пантић, Зоран Пауновић и Саша Радојчић (чланови), Светлана Милашиновић (секретар Уредништва)

Преводиоци: Персида Бошковић, Јованка Калаба, Ангелина Чанковић Поповић, Зоран Пауновић, Борис Хлебец и Љубица Јанков. Лектор и коректор: Rendall A. Major; Технички уредник: Вукица Туцаков; Дизајн корица: Атила Капитањи

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.

Објављен је мајски број „Летописа Матице српске” (год. 198, књ. 509, св. 5) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Братислава Милановића, Милутина Мићовића, Мухарема Баздуља, Милана Мицића, Живка Николића, Бориса Јовановића Кастела, Александре Ђуричић, Романа Сенчина и Алис Манро. Рубрика „Есеји” доноси текстове Милосава Бабовића о утицају Достојевског на стваралаштво Франца Кафке, Албера Камија и Михаила Лалића, Владимира Д. Папића о Ибзену, Јелинеку и Лебовићу, док Милица Софинкић пише о љубавном песништву Старог Дубровника. Тема рубрике „Сведочанства” су Дан Словенске писмености кроз беседу Александра Петровића, писма Исидоре Секулић које је из рукописа Стојана Вујичића приредила Маријета Вујичић, те фонд руских књига у сенћанској Градској библиотеци којим се позабавила Драгиња Рамадански. Рубрика „Поводи” посвећена је Лази Костићу о којем пишу Томаш Евертовски и Татјана Кличковић, те Игору Мандићу кроз текстове Милисава Савића и Мирка Демића. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Марко Паовица, Владимир Мичић, Маријана Јелисавчић, Михаел Антоловић, Наталија Лудошки, Милица Ћуковић и Гордана Влаховић. У рубрици „Из света” Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У четвртак 12. маја 2022, с почетком у 19 часова, у Свечаној сали Матице српске одржано је представљање тематског зборника групе аутора „Нација и образовање“. О књизи су говорили др Aлександар Гајић, научни саветник Института за европске студије и један од рецензената радова, проф. др Љубиша Деспотовић, научни саветник Института за политичке студије и један од аутора прилога у зборнику, и проф. др Срђан Шљукић, потпредседник Матице српске, професор универзитета и један од аутора прилога у зборнику. Говорници су, поред представљања објављених радова у зборнику, аргументовано изнели проблеме везане за појаве у савременом друштву и образовању, а потом и одговарали на питања присутне публике.

Директан пренос догађаја публика је могла да прати и на YouTube каналу Матице српске, а снимак се може погледати у видеоархиви на Сајту Матице српске.

У оквиру Музичких вечери Матице српске, у Свечаној сали, 11. маја 2022. године, приређен је концерт под називом „Вече српске соло песме“. Наступали су Јасмина Трумбеташ Петровић, сопран, Саша Божидаревић, тенор, и Мина Ристић Јонић, клавир. На концерту изведене су композиције Станојла Рајичића, Станислава Биничког, Исидора Бајића, Милоја Милојевића, Мирољуба А. Расинског, Александра Симића, Петра Коњовића, Стевана Мокрањца, Mилана Пребанде, Петра Крстића и Димитрија Големовића.

Осим присутних, директан пренос програма, публика је могла да прати уживо на YouTube каналу Матице српске.

У среду, 11. маја 2022. године, у Матици српској представљена је серија публикација „Баарањске свеске” у издању Самоуправе Срба у Мађарској и Печујског барањско-српског удружења. Присутне госте и публику поздравио је др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, а о досадашњим издањима говорили су др Петар Мандић, новинар, Милан Дујмов, историчар, Драгомир Дујмов, књижевник, и Золтан Фежи, директор Архива жупаније Барање-Печуј. Поред садржаја публикација, публика је имала прилику да сe упозна са културно историјском баштином Срба у Барањи.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У четвртак, 5. маја 2022. године, у Матици српској одржано је друго предавање пројекта „Српски народ: историја и култура” у оквиру циклуса предавања „Српски народ у Банату”. Предавање „Банат у 18. веку – Насеља, становништво, власт” одржао је проф. др Ненад Нинковић, са Филозофског факултета у Новом Саду, Одсек за историју. Присутне госте и публику поздравио је др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске.

Проф. др Нинковић истакао је да је Банат у 18. веку доживео велике промене, те да је 1718. године постао део Хабзбуршке монархије и провинција под управом Дворске коморе. Држава је ту више деценија водила активну колонизациону политику и интервенисала у простору, исушивањем мочвара, регулисањем речних токова, преуређењем села, односно стварањем бољих услова за живот. Банат је имао посебну улогу у историји српског и румунског народа. Био је међу првим областима у којима је 1774‒1776. извршена реформа основних школа. Политички значај ове територије види се у српским захтевима изнетим на Темишварском сабору 1790. године да Банат постане српска политичко-територијална јединица у Хабзбуршкој монархији.

Следеће предавање из циклуса предавања „Српски народ у Банату” одржаће се 19. маја 2022. године: др Јелена Илић Мандић, научни сарадник, „Банатска војна граница (1764‒1872)”.

Партнери и сарадници пројекта су Град Зрењанин, Град Кикинда, Општина Нова Црња, Општина Житиште.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.