Мађарска окупациона војска, 13. априла 1941. године, у колонистичком насељу Сириг извршила је злочин у којем је убијено 111 житеља Сирига, што је први масовни злочин извршен над српским народом у Другом светском рату.

13. априла 2022. године организована је свечаност сећања на жртве злочина у Сиригу полагањем венаца и цвећа на споменик жртвама злочина. Том приликом присутнима су се обратили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и Дејан Ристић, директор Музеја жртава геноцида.

У организацији Матице српске, Музеја жртава геноцида, општине Темерин, Културног центра „Лукијан Мушицки” из Темерина, Месне заједнице Сириг и Удружења ратних добровољаца 1912‒1918, њихових потомака и поштовалаца „Видовдан” (Сириг), у ОШ „Данило Зеленовић” у Сиригу организован је научни скуп „Злочин у Сиригу 13. априла 1941. године – први масовни злочин над српским народом у Другом светском рату”.

Уочи научног скупа проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и Дејан Ристић, директор Музеја жртава геноцида, потписали су Протокол о сарадњи између ове две институције.

Учесници научног скупа били су: проф. др Драган Станић, председник Матице српске, др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, др Зоран Павловић, покрајински заштитник грађана – омбудсман, пуковник др Далибор Денда из Института за стратегијска истраживања, Дејан Ристић, директор Музеја жртава геноцида, и Бојан Арбутина из Музеја жртава геноцида.

У оквиру Музичких вечери Матице српске, у Свечаној сали, 14. априла 2022. године, приређен је концерт пијанисткиње Сабрине Зелић из Загреба, посвећен 150-годишњици рођења Александра Скрјабина. Пре почетка концерта поздравне речи упутила је Марта Тишма, уредник Музичких вечери Матице српске. На концерту су изведене композиције Александра Скрјабина.

Публика је могла да прати програм директно на YouTube каналу Матице српске.

Објављен је априлски број „Летописа Матице српске” (год. 198, књ. 509, св. 4) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Мирослава Алексића, Живорада Недељковића, Драгослава Хаџи Танчића, Јованке Стојчиновић Николић, Бошка Томашевића, Томислава Крсмановића, Росице Куневе и Ши Тијешенга. Рубрика „Есеји” доноси текстове Марка Недића о прози Слободана Стојановића, Славице Гароња о путописима Јелене Димитријевић и кнеза Божидара Карађорђевића, док Бранка Тодоровић пише о Вилијамсу, Алмодовару и Вудију Алену. Тема рубрике „Сведочанства” су Змајева награда Матице српске кроз текстове Јована Делића и Мирослава Алексића, „Летопис Матице српске” о којем пише Иван Негришорац, путопис Владана Ђорђевића кроз перо Милисава Савића и Сава Дамјанов којем се у свом тексту посветила Драгана Бошковић. Рубрика „Поводи” посвећена је Јакову Игњатовићу о којем пише Душан Иванић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Николина Шурјанац, Јелена Марићевић Балаћ, Јована Тодоровић, Владан Бајчета, Љиљана Дражић, Сара Немат и Николина Тутуш. У рубрици „Из света” Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У Матици српској је 12. априла 2022. године јавности представљена књига Последњи барокни Србин Стојан Д. Вујичић њим ‒ самим, аутора Радована Поповића. Стојан Д. Вујичић (1933‒2002) био је један од водећих и најугледнијих српских књижевника у Мађарској. Радио је на успостављању и изучавању културноисторијских и књижевних веза српске и мађарске културе. Носилац је ордена „Српски витез”. Аутор књиге Радован Поповић дочарао је изузетну личност Стојана Вујичића, истичући две главне гране његове делатности: грађење и неговање југословенско-мађарских књижевних и културних веза и чување српске уметничке и духовне баштине у Мађарској. На самом почетку промоције поздравну реч је упутио председник Матице српске проф. др Драган Станић, који је потом у свом надахнутом говору представио Стојана Д. Вујичића као човека изузетних вредности и стваралачких способности. О књизи је говорио и рецензент, проф. др Марко Чудић, називајући Вујичића „Штефаном Цвајгом српске књижевне биографије“, док је др Исидора Поповић прочитала рецензију недавно преминулог Петра Милошевића, чија је рецензија била и његов последњи написани стручни рад. Госпођа Маријета Вујичић је у свом говору захвалности уручила Радовану Поповићу посебну повељу Задужбине Јакова Игњатовића. Поред тога, она је Рукописном одељењу Матице српске предала на дар део архивалија из породичне заоставштине која се односи на преписку Исидоре Секулић и Стојана Д. Вујичића, преписку Младена Лесковца и Стојана Д. Вујићића као и визит карту Јована Дучића из периода када је био амбасадор у Будимпешти. Библиотеци Матице српске је даровала прво издање Записа Исидоре Секулић из 1941. године, док је Галерији Матице српске даровала графику Милана Коњовића из 1942. године. На самом крају, скупу се обратио и сам аутор Радован Поповић, изразивши захвалност Матици српској на дугогодишњој успешној сарадњи.