У понедељак, 11. априла, у Свечаној сали Матице српске одржан је програм „Сећање на Петра Милошевића“, у организацији Матице српске и Друштва новосадских књижевника. О пријатељу и сараднику Матице српске Петру Милошевићу говорили су проф. др Драган Станић, председник Матице српске, господин Ненад Шапоња, председник Друштва новосадских књижевника, госпођа Маријета Вујичић и господин Ђезе Бордаш. Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви Матице српске.

У оквиру Музичких вечери Матице српске, у Свечаној сали, 7. априла 2022. године, приређен је концерт дуа „Едит“, којег чине Едит Македонска, виолинисткиња и Горана Ћургус, харфисткиња. Поздравне речи, пре почетка концерта, упутила је Марта Тишма, уредник Музичких вечери Матице српске. На концерту су изведене композиције Франца Лехара, Астора Пијацоле, Агустина Ларе, Јосифа Маринковића, Војкана Борисављевића, Џона Вилијамса, Џорџа Гершвина, Харолда Арлена, Јакоба Жадеа и Виторија Монтија.

Осим присутних, директан пренос програма, публика је могла да прати и на YouTube каналу Матице српске.

У петак, 8. априла 2022. године у Матици српској додељена је „Награда професора Лазара Стојковића” за 2021. годину. Жири у саставу: проф. др Марија Краљевић Балалић (председник Жирија), академик Рудолф Кастори, проф. др Ивана Максимовић, проф. др Бранко Ћупина, др Нада Милошевић и др Ана Марјановић Јеромела донео је одлуку да награду равноправно додели мср Бојанову Војнову, асистенту на Департману за ратарство и повртарство Пољопривредног факултета у Новом Саду, и мср Надежди Стојанов, истраживачу сараднику Института за ратарство и повртарство у Новом Саду.

Одлуку Жирија саопштила је проф. др Марија Краљевић Балалић, а председник Матице српске проф. др Драган Станић уручио је награде добитницима. О делу и значају рада професора Лазара Стојковића, дугогодишњег потпредседника и добротвора Матице српске и првог декана Пољопривредног факултета, говорио је академик Рудолф Кастори. Након доделе награда, др Милица Рат, научни сарадник Департмана за биологију и екологију, Природно-математичког факултета у Новом Саду одржала је предавање „Њивске и друге гајене врсте у 230. година старом хербаријуму Андрије Волног”.

„Награда професора Лазара Стојковића” додељује се младим научним радницима за запажени научни рад из области агроекологије и агроекосистема. Награда се додељује сваке треће године од 1990. године.

Додела је снимљена и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

Матица српска и Институт за европске студије, у среду 6. априла 2022. године у Матици српској, организовали су предавање „Рађање новог светског поретка: шта нам о нашој будућности може рећи теорија историјских циклуса?” проф. др Макса Отеа, бившег професора на Универзитету у Бостону, Универзитету примењених наука у Вормсу и Универзитету Карл-Франзенс у Грацу, оснивача Шпенглеровог друштва.

Проф. др Драган Станић, председник Матице српске поздравио је присутну публику, а госта предавача најавио је др Миша Ђурковић, директор Института за европске студије.

Професор Оте осврнуо се на актуелна светска питања друштвених промена, као и на који начин цикличне теорије историје могу бити од помоћи у предвиђању промена и адаптацији на њих. Тренутно стање у свету сагледао је и из угла генерацијских теорија Штрауса и Хауа, на основу чега је изнео три могућа сценарија будућности. На крају предавања, проф. Оте је предложио осам упутстава за опхођење према лепом новом свету.

Након предавања, отворена је дискусија у коју се укључила бројна публика.

Догађај је снимљен и може се погледати овде.

У свечаној сали Матице српске 31. марта 2022. године, представљено је друго издање књиге академика Дарка Танасковића „Пусто турско”. О књизи су говорили: Његово преосвештенство епископ бачки Господин др Иринеј, проф. др Драган Станић, мастер Немања Старовић, и аутор књиге академик Дарко Танасковић.

Књига „Пусто турско” се бави променама у турској унутрашњој и спољној политици и односом према Балкану и Србији. У њој су обрађене теме присуства Турске на Балкану, њени односи са Србијом, турско виђење балканских ратова, улога ове земље у бомбардовању Србије од стране НАТО-пакта, неоосманизам и ердоганизам. У првом делу налази се неколико научних радова који су настајали поводом обележавања годишњице балканских ратова и Првог светског рата. Затим следе дужи публицистички текстови који су настајали као реакција на одређене догађаје повезане са турском спољном или унутрашњом политиком.

Његово преосвештенство епископ бачки господин др Иринеј је, поред осталог, рекао: „Сâм наслов „Пусто турско” изазива, код нас Срба посебно, једну спонтану реакцију у души, али која, без обзира на све садржаје, ипак није негативна. Она подразумева и нашу трагичну и страдалну судбину у вековима под турском влашћу, али је употребљавамо и у разним шаљивим приликама. То је део и нашег историјског искуства и данашњег такође, а како ствари стоје, биће и сутрашњег. Зато је ова књига, ова збирка текстова органски међусобно повезаних – без обзира на разне појединачне теме, које су на први поглед веома различите, разнородне – у сваком случају драгоцена управо са аспекта овог нашег историјског тренутка и не видим да се ико други у нашој било научној јавности, било некој другој, тако темељито и одговорно бави овом темом, као што то чини, већ дуги низ година и деценија, професор Танасковић”.

Професор др Драган Станић, председник Матице српске, зналачки је анализирао одређене делове књиге. Он је нагласио да ниједан српски интелектуалац не би смео ни да помисли да је стекао елементарно образовање у овој сфери, а да није претходно прочитао књигу професора Танасковића. Немања Старовић, државни секретар у Министарству спољних послова Србије, нагласио је да књига професора Танасковића читаоцима помаже да схвате понашање данашње Турске и њену политику, како на Балкану тако и у светским размерама.
Академик Дарко Танасковић је у свом обраћању истакао да је књига настала као скуп двадесетак текстова које је објавио у последњих десетак година осврћући се на значајне историјске догађаје, али и на актуелна дешавања.

Издавач је свим присутнима на представљању књиге поклонио примерак књиге а академик Танасковић је књиге потписивао и разговарао са читаоцима. Међу публиком били су и матуранти Гимназије „Јована Јовановић Змај” као и бројна новосадска публика.

Догађај је снимљен и може се погледати овде.

У среду, 23. марта 2022. године, у Свечаној сали Матице српске представљен је зборник радова „Петер Хандке или правда за човека и човечност“. Многобројну публику поздравио је проф. др Драган Станић и одржао уводну реч о првом прилогу у серији „Споменица почасном члану Матице српске“.

О зборнику радова о делу Петера Хандкеа говорили су проф. др Јован Делић, дописни члан САНУ, др Владан Бајчета и господин Селимир Радуловић. Овим програмом завршено је тродневно обележавање осамдесетогодишњице рођења нобеловца и почасног члана Матице српске Петера Хандкеа. Зборник је објединио радове о Хандкеовом приповедном, поетском и стилском умећу, тако и историјским, политичким и друштвеним приликама које препознајемо „иза приповести“. Радови показују многе облике сложености и рафинираности Хандкеовог сензибилитета и писма, те стилског, тематског и жанровског устројства његових дела.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви Матице српске.

Из штампе је изашао „Зборник Матице српске за књижевност и језик“ бр. 69-3 за 2021. годину. У рубрици „Студије и чланци“ објављени су радови др Јелене Пилиповић, др Милоша Јовановића, др Зоје Карановић, др Милице Спремић Кончар, др Милене Владић Јованов, др Ђорђа Деспића, др Снежане Милосављевић Милић, др Александре Лазић-Гавриловић, др Недељке Бјелановић, др Јелене Марићевић Балаћ, др Саше Радојчића, мср Јована Гавриловића и др Радоја Шошкића. Рубрика „Прилози и грађа“ доноси рад мср Ане Радовић Фират. За рубрику „Критике и прикази“ писали су др Славица Гароња Радованац, Александра Матић, др Милка Николић, мср Јелена Милић, др Милица Ћуковић, др Снежана Милинковић, мср Милена Кулић, др Љиљана Бањанин, др Александра Стевановић, др Јана Алексић и др Лидија Делић.
Рубрика „In memoriam“ посвећена је сећању на Ивана Клајна и Наду Милошевић Ђорђевић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.