У понедељак, 24. маја 2021. године, Матица српска је обележила Дан словенске писмености и Дан Светих Ћирила и Методија. Присутне је на почетку свечаности поздравио председник Матице српске проф. др Драган Станић. У оквиру свечаности предавање на тему „Свети Ћирило и Методије и проблем писма“ одржао је проф. др Александар Петровић. Проф. др Александар Петровић истакао је: „Сам настанак писма, шта је писмо, а шта није, начин на који се садржај језика самерава облицима, далеко је од јасности. Великој духовној творевини, као што је писменост, није лако одредити стварни почетак. Писани споменици временом образују прави зид иза кога је тешко продредти и видети старија раздобља у језгру њихове мисли“. Дан Светих Ћирила и Методија установљен је 2019. године као државни празник. Одржани програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У Матици српској, у понедељак, 24 маја 2021. године у 11 часова, проф. др Драган Станић, председник Матице српске и Миодраг Бабић, заменик председника Општине Ириг, потписали су Протокол о сарадњи са Општином Ириг. Протокол је закључен на обострану жељу и интерес, а ради унапређења квалитета књижевног, образовног и уметничког рада кроз деловање у оквиру заједничких пројеката у којима Матица српска и Општина Ириг остварују своју делатност. Од посебног значаја истакнуте су теме Ириг као трговиште у Срему и Ириг као средиште духовности и образовања. Потписивању Протокола присуствовали су др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске и мср Јелена Веселинов, управник послова Матице српске.

Објављен је двоброј Зборника Матице српске за књижевност на енглеском језику „Literary links of Matica srpska” (год. 4, бр. 6-7) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” („Poetry and Fiction”) објављени преведени прилози: Исидоре Секулић, Вељка Петровића, Стевана Тонтића, Драгана Јовановића Данилова и Јелене Ленголд. Рубрика „Есеји” („Essays”) доноси текстове Радована Вучковића о стваралаштву Исидоре Секулић, Михајла Пантића о прозном опусу Вељка Петровића, Зорана Пауновића о Милошу Црњанском и енглеској књижевности, те Светозара Кољевића о Бориславу Пекићу и енглеској култури. Рубрика „Сведочанства” („Testimonies”) посвећена је Матици српској и књижевности Старог Дубровника кроз текст Ивана Негришорца, Тихомиру Брајовићу и његовом тексту „Кратка историја преобиља” и разговору са Стеваном Тонтићем о поезији који је водила Радмила Гикић Петровић. Стална рубрика „Критика” („Critical Review”) прати актуелну књижевну продукцију коју би требало представити страним читаоцима, а у овом броју текстове потписују: Светозар Кољевић, Драган Бабић, Марко Паовица, Драгана Бошковић, Владан Бајчета, Марија Џунић Дрињаковић, Виолета Митровић и Јелена Марићевић Балаћ.

Уредништво: Иван Негришорац (главни уредник), Михајло Пантић, Зоран Пауновић и Саша Радојчић (чланови), Светлана Милашиновић (секретар Уредништва)

Преводиоци: Персида Бошковић, Јованка Калаба, Ангелина Чанковић Поповић, Новица Петровић и Љубица Јанков. Лектор и коректор: Rendall A. Major; Технички уредник: Вукица Туцаков; Дизајн корица: Атила Капитањи.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.

Објављен је мајски број „Летописа Матице српске” (год. 197, књ. 507, св. 5) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Будимира Дубака, Радивоја Шајтинца, Мирка Демића, Милана Тодорова, Бошка Ломовића, Милана Мицића, Бојана Јовановића и Луисе Валенсуела. Рубрика „Есеји” доноси исповедну причу Ранка Поповића о краткој приватној историји читања, док Емилија Поповић пише о Момчилу Настасијевићу, Софија Скубан о „Магбету” и „Злочину и казни”, а Ана Марковић о приповедању Луисе Валенсуела. Тема рубрике „Сведочанства” су текст Епископа бачког Иринеја о српској православној терминологији која се односи на умирање и смрт, избор из дневничких записа Живојина Павловића и текст Владана Матића „Упознавање с Тартаријом у времену паре”. Рубрика „Поводи” посвећена је Адаму Загајевском кроз преводе његове поезије, есеја и интервјуа који је са овим писцем водила Светлана Гуткина. Рубрика „Разговор” посвећена је причи Луисе Валенсуела о женском приступу језику прозног дискурса, док стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Сања Перић, Милан Р. Симић, Сара Матин, Јелена Марићевић Балаћ, Радоје Фемић и Николина Тутуш. У рубрици „Из света” Предраг Шапоња пише о актуелним дешавањима на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У оквиру Одељења за књижевност и језик објављена је књига „Камашастра или Поуке о љубави“. Са санскрта је превео Светислав Костић, дугогодишњи професор индијских језика на Карловом универзитету у Прагу.

Матица српска, заједно са колегама са Филолошког факултета Универзитета у Београду, преузела је на себе важан задатак да организује превођење са санскртског оригинала и објављивање неких од фундаменталних текстова индијске културе и историје, као што су „Мануов законик“, као и „Артхашастра“, као и „Камашастра“ која је овог пута пред нама. Сва три списа, сваки на свој специфичан начин, јасно пратећи духовну (дхарма), материјалну (артха) или чулну (кама) сферу људског живљења, првенствено настоје да представе и пруже поуку у областима које, по индијским древним мислиоцима, представљају три основна задатка која би сваки појединац требало да оствари током свог живота. Пошто су са две претходне књиге, у много чему, области духовног и материјалног живљења већ биле покривене, на ред је дошла сфера чулног живота и љубави појединца, у индијској перцепцији исконске покретачке и стваралачке моћи, о чему првенствено говори спис „Камашастра“.

„Камашастру“ је у првим вековима наше ере, по предању, саставио брахман Ватсјајана, највероватније на основу неких још старијих списа који до наших дана нису сачувани, мада паралелно постоје мишљења да се иза тог имена крије колективно ауторство. Основна намера аутора овог дела била је да створи неку врсту приручника за васпитање и одрастање младих људи који су у вишим слојевима и у урбаној средини античког индијског друштва постепено преузимали улогу стубова домаћинства, док је, како указује овај спис, правилно уређен емотивни и сексуални живот и однос мушкарац-жена био снажан гарант стабилности и духовног и материјалног процвата сваке такве заједнице. Према томе, како можемо видети кроз читаву Камашастру, чулна сфера живота се непрекидно посматра и тумачи као нерскидива целина духовног и материјалног преображаја појединца, породице и читавог друштва, док се знање представљено у овом делу износи у виду кратких поука (сутра) како треба правилно поступати у личном животу као огледалу свачијег друштвеног статуса.

Рецензенти ове књиге су проф. др Александар Петровић и др Јован Чавошки, а објављена је као пета књига у оквиру пројекта Матице српске „Српско-индијске везе у култури кроз историју“ (руководилац пројекта проф. др Александар Петровић). Штампање ове књиге омогућило је Министарство културе и информисања Републике Србије.

У оквиру Музичких вечери Матице српске, у Свечаној сали, 27. априла. 2021. године, приређен је концерт без присуства публике, „Бетовену у част“ поводом 250 година од рођења чувеног композитора.

Поздравне речи, пре почетка концерта, упутила је Марта Тишма, уредник Музичких вечери Матице српске.

Наступиле су Агота Виткаи Кучера, сопранисткиња и Јелена Симоновић Ковачевић, пијанисткиња.

На концерту су изведене одабранe Бетовеновe соло песмe које су компоноване на стихове чувених немачких песника Гетеа, Јајтелеса, Матисона и других. Уметнице су одржале и кратко предавање о стваралаштву и значају овог великана. Упознале су публику са Бетовеновим поетско-музичким светом кроз пажљиво одабран репертоар.

Директан пренос програма публика је могла да прати на YouTube каналу Матице српске.

У оквиру Рукописног одељења Матице српске објављена је преписка Милана Кашанина Писма, сусрети, трагови. Ова епистоларна трилогија подељена у пет књига (друга и трећа књига су састављене из два дела) започиње сећањима Кашанинове ћерке Марине Бојић („Мој отац Милан Кашанин”). У првој књизи штампана је преписка Милана Кашанина са члановима породице, затим са С. Марићем, Т. Остојићем, В. Стајићем…

Друга књига осветљава рад Милана Кашанина на књижевном пољу. У оквиру ове књиге штампана је његова преписка са M. Малетином, Ј. Дучићем, В. Петровићем, М. Црњанским, И. Секулић, Б. Ћосићем, М. Крлежом, Г. Крклецом, М. Ристићем, Б. Петровићем, А. Тишмом…

Трећа књига представља Кашанинов рад на историји уметности, формирању и оснивању три модерна музеја (Музеј савремене уметности, Музеј кнеза Павла, Галерија фресака), уређивању Уметничког прегледа… У оквиру ове књиге објављена је преписка са кнезом П. Карађорђевићем, П. Васићем, П. Милосављевићем, К. Страјнићем, П. Бељанским, С. Радојчићем, М. Коњовићем, А. Дереном, К. Кларком, А. Дероком, К. Д. Меренсом, Д. Сегонзаком, Б. Беренсоном…

У оквиру ових књига преписке по први пут објављени су сачувани „трагови” – сећања и записи Милана Кашанина на савременике. Приређивач преписке Милана Кашанина је Зорица Хаџић која је написала и поговоре за сваку од три књиге, као и напомене и белешке уз писма.