Издавачка делатност Матице српске обогаћена је капиталним делом у чијем стварању су учествовала три историчара уметности: Донка Станчић, др Зоран Ракић и др Ивана Женарју Рајовић. Свако од њих обрадио је различите сегменте грађе сакупљене на терену Сиринићке и Средачке жупе, током више истраживачких експедиција спроведених на тлу Косова и Метохије.

Цркве Сиринићке и Средачке жупе никада, до ове књиге, нису биле обједињене на једном месту, а нарочито је остало непознато и угрожено наслеђе XIX века. Уз ауторе, важном задатку да се ова грађа мапира и забележи драгоцен допринос је дала техничарка Гроздана Микитишин, која је заслужна за детаљно техничко снимање и каснију обраду свих цркава. Истовремено, обезбеђена је фото-документација са више стотина снимака. Теренски посао спроведен је у две кампање – августа месеца 2017. и 2021. године. У оквиру пројекта Центра за очување наслеђа Косова и Метохије „Mnemosyne”, аутори ове књиге обилазили су терен, описивали и пописивали штету и предлагали мере за обнову уништеног. Схваћено је да мале цркве нема ко да чува и да њихова судбина у будућности може бити неизвесна. Ова стручна монографија може се показати пресудном за мапирање, очување и трајно памћење српског наслеђа у деловима Косова и Метохије. Књига је структурирана у три сегмента, у којима је сваки аутор применио своју експертизу на један од периода или аспеката црквених споменика на тлу Сиринићке и Средачке жупе. Донка Станчић је обрадила црквене грађевине Сиринићке и Средачке жупе као архитектонска остварења. Проф. др Зоран Ракић аутор је сегмента о зидном сликарству XVI и XVII века у црквама Сиринићке и Средачке жупе. Др Ивана Женарју Рајовић у трећем сегменту књиге анализира сакралну уметност на подручју Сиринићке и Средачке жупе у ери османске власти (XVI–XX век). Резимеи и спискови преведени су на енглески језик, а књига, поред стандардних географског и именског регистра, располаже стручним и веома важним иконографским регистром – пописом тема приказаних у сликарству жупе.

Поводом 199. годишњице од оснивања Матице српске, 16. фебруара 2025. године, одржана је Свечана седница Матице српске. Седници је председавао председник Матице српске проф. др Драган Станић, који је поднео извештај о раду Матице српске у претходној години. Генерални секретар Матице српске др Милан Мицић позвао је присутне да минутом ћутања одају пошту члановима, сарадницима и добротворима Матице српске преминулим у периоду између две Свечане седнице.

У првом делу свечаности, поводом 200-годишњице рођења Ђуре Даничића, утемељитеља науке о српском језику, проф. др Виктор Савић одржао је беседу под насловом „Српске старине Ђуре Даничића“, у којој је истакао његов немерљив допринос српској филологији и култури.

У наставку седнице, управник послова Матице српске др Јелена Веселинов прочитала је Уредбу о додељивању Змајеве награде, након чега је председник Жирија, господин Селимир Радуловић, саопштио записник са седнице Жирија. О награђеним књигама „Жалац“ Верољуба Вукашиновића и „Шта о нама мисле анђели“ Томислава Маринковића говорио је проф. др Саша Радојчић, члан Жирија, истичући њихову поетску вредност и место у савременој српској књижевности. Стихове из награђених дела казивао је драмски уметник Милош Станковић. У име лауреата, пригодном беседом присутнима се обратио Верољуб Вукашиновић, док је писмо Томислава Маринковића прочитао господин Петар Арбутина.

Свечаној седници присуствовали су Митрополит бачки господин др Иринеј, министар информисања и телекомуникација г. Дејан Ристић, представници Епархије бачке, управници Библиотеке Матице српске и Галерије Матице српске, бројне угледне личности из културног и научног живота, као и чланови, добротвори и пријатељи Матице српске.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У оквиру издавачке делатности Одељења за књижевност и језик Матице српске објављено је електронско издање колективне монографије „Од Мораве до Мораве IV: Из историје чешко-српских односа“. Приређивачи издања су проф. др Верица Копривица, проф. др Александра Корда Петровић, проф. др Вацлав Штјепанек и проф. др Ладислав Хладки, а издање је објављено у суиздаваштву Матице српске и Матице моравске.

О издању је водила рачуна научна редакција у саставу: проф. др Верица Копривица, проф. др Александра Корда Петровић, проф. др Драган Станић, проф. др Ладислав Хладки, др Бронислав Хохолач, проф. др Либор Јан, проф. др Јиржи Малирж, доц. др Вацлав Штјепанек, а рецензенти су проф. др Љубодраг Димић, проф. др Иво Поспишил, проф. др Далибор Соколовић.

Ова колективна монографија представља наставак сарадње између Матице српске и Матице моравске, чији односи су, након извесног прекида, почели интензивно да се развијају 1999. године када је Матица моравска обележавала 150. годишњицу свог оснивања и том приликом Брно посетио тадашњи председник Матице српске проф. др Божидар Ковачек. Круну сарадње Матице српске и Матице моравске представља објављивање монографија о историји српско-чешких односа, названих карактеристично „Од Мораве до Мораве“ – од српске реке Мораве до истоимене реке у Моравској. Прва књига изашла је 2005. године у организацији и издању Матице моравске, другу је 2011. припремила Матица српска. Трећу монографију објавила је Матица моравска, а четврти том, најобимнији до сада издаје Матица српска, и, као и обично, садржи поглавља о историјској сарадњи, овога пута посебно у 20. веку, наравно, бележи сарадњу у области књижевности и музике, а не изоставља ни чешко-српске лингвистичке теме.

У четвртом тому ове колективне монографије своје радове су објавили Јана Шкерлова, Томаш Хробак, Вацлав Штјепанек, Павел Крејсингер, Срђан Мићић, Павел Марек, Милан Совиљ, Јонаш Поспихал, Слободан Селинић, Ивана Кочевски, Христина Медић, Александра Корда Петровић, Катарина Митрићевић Штепанек, Снежана Поповић, Хелена Бошкова и Наташа Срдић. На крају публикације налази се корисна литература о овој теми. Технички уредник издања је Вукица Туцаков, а стручни сарадник Милена Кулић.

Четврти том колективне монографије „Од Мораве до Мораве“ може се прочитати овде, а у плану је и штампано издање публикације које ће бити ускоро доступно.