У суботу 17. јуна 2017. Матицу српску посетили су чланови друштва „Пријатељи библиотеке Ариостеа-Ферара“ (Италија). Посета је релаизована у склопу вишедневног обиласка Србије и Мађарске као и културнх и просветнх институција у тим земљама. Госте из Италије примио је др Бранислав О. Поповић, стручни сарадник на пословима у Лексикографском одељењу МС и том приликом им одржао предавање о историји и садашњости Матице српске као и о историјским околностима у којима је Матица настала и деловала током готово два века трајања. Уважени гости потом су обишли просторије Матице српске где им је домаћин одговарао на бројна питања.

У Матици српској, у уторак, 13. јуна 2017. године, у оквиру циклуса „Први светски рат и Уједињење”, у заједничкој организацији Матице српске и Балканкулта, отворена је изложба „Српкиња – хероина великог рата”. Присутне је поздравио проф. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске, а о изложби је говорио Димитрије Вујадиновић, аутор. Након отварања изложбе, на исту тему, одржан је и округли сто на којем су учествовали: Драгана Букумировић, публициста; проф. др Владислава Гордић Петковић, Филозофски факултет, Нови Сад; проф. др Милена Драгичевић Шешић, Факултет драмских уметности, Београд; Првослав Плавшић, психолог; Даница Радовић, новинар; проф. др Светлана Томин, Филозофски факултет, Нови Сад; Владимир Чех, Институт за историју оглашавања, Београд.

Сва сложеност периода Великог рата углавном се тумачи мушким војним и политичким принципима, те су ова изложба и округли сто, пре свега, осмишљени да би се овај турбулентни историјски период публици приближио из једног сасвим другачијег угла. Намера је била да се истакне херојска улога српске жене, сељанке и грађанке, на чијим плећима су остали породица, кућа и имање, попаљено иопљачкано огњиште и брига за вољене који су били на фронту.

У уторак, 6. јуна 2017. године, Матицу српску посетио је др Фабио Индеа, италијански стручњак за геополитику и проблеме енергетске сигурности. Угледног госта поздравио је проф. др Бранко Бешлин, потпредседник Матице српске и упознао га са радом Матице српске.

Др Фабио Индеа одржао је предавање „Иницијатива један појас, један пут: утицај кинеске стратегије на ЕУ“. Предавање је организовано у сарадњи са Институтом за европске студије, разговор након предавања водио је др Миша Ђурковић, директор Института.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви веб-сајта Матице српске.

24. маја Матица српска је обележила Дан словенске писмености и дан Светих Ћирила и Методија, а свечаности која је тим поводом уприличена присуствовали су министар културе и информисања Владан Вукосављевић и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин.

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић рекао је да је то министарство заједно са Mинистарством за рад, борачка и социјална питања покренуло иницијативу да Дан словенске писмености буде државни празник. (даље…) →

23. маја 2017. године, приређен је у Матици српској концерт трија Сингидунум, којег чине Стана Крстајић, флаутисткиња, Ксенија Милошевић, виолинисткиња и Дејан Суботић, пијаниста. Изведена су дела Иване Стефановић, чија композиција је премијермно изведена, Милане Стојадиновић Милић, Владимира Трмчића, Драгане Јовановић, Ивана Бркљачића, Ане Крстајић и Луке Чубрила.

Концерт је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

У суботу, 20. маја, Матицу српску посетила је група професора и учесника суспрета „Физичко васпитање и спорт кроз векове“ који се у организацији „Факултета спорта и физичког васпитања“ Универзитета у Новом Саду, одржао 19. и 20. маја 2017. године. Том приликом, гостима је током обиласка салонског простора представљен рад Матице српске као и њена богата историја.

Матица српска и Градска библиотека „Карло Бијелицки” из Сомбора 19. маја, у сали за седнице, представили су књигу др Стојана Бербера „Дневник о Добрици Ћосићу”.

О књизи и аутору говорили су꞉ Академик Љубомир Зуковић, проф. др Драгољуб Гајић, проф. др Милош Ђорђевић, публициста Дејан Томић и аутор.

У књизи необичног наслова „Дневник о Добрици Ћосићу”, њен аутор Стојан Бербер даје обиман преглед и тумачење целокупног књижевног стваралаштва великог српског писца, наводећи притом и многе занимљиве детаље из Ћосићевог политичког ангажмана, рекао је проф. др Драган Станић, председник Матице српске, на почетку промоције.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви веб сајта Матице српске.

У Матици српској, у уторак, 16. маја 2017. године, одржано је шесто предавање из циклуса „Први светски рат и Уједињење”. Присутне је поздравио проф. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске. Предавање „Силе Антанте и голгота Србије 1915.” одржао је доц. др Милош Ковић, са Филозофског факултета у Београду.

Током излагања предавач је истакао незавидан положај Србије 1915. године, условљен с једне стране тешким поразима српске војске од надмоћнијег непријатеља и њеним повлачењем преко Албаније, а с друге, и великом притиском Савезника да се Србија одрекне дела своје територије.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви веб-сајта Матице српске.

Наредно предавање из овог циклуса одржаће се у просторијама Матице српске, 1. јуна 2017. године у 12 сати. Предавање „Уједињење Србије и Црне Горе 1918. године” одржаће доц. др Александар Животић, са Филозофског факултета у Београду.

17. маја 2017. године, приређен је, у оквиру циклуса Музичке вечери Матице српске, програм, под насловим РЕЧ И МУЗИКА, који је био посвећен музици и речи у животу Срба 19. века. Уводно слово одржали су проф. др Даница Петровић, музиколог и проф. др Душан Иванић, историчар књижевности. Получасовно предавање Музика у животу Срба у 19. веку – Трагом мемоарске литературе, приредила је музиколог, др Наташа Марјановић. У другом, музичком делу програма, учествовали су студенти Академије уметности у Новом Саду и вокални студио ОРФЕЛИН са диригентом Тамаром Адамов Петијевић. Изведена су дела Корнелија Станковића, Фредерика Шопена и Исидора Бајића.

11. маја 2017. године, приређен је у Матици српској концерт Радославе Воргић Журжован, сопранисткиње и Јулије Бал, пиjанисткиње. Изведена су, пред пуном салом, дела Г. Ф. Хендла, В. А. Моцарта, Ј. Брамса, Ј. Бал, Џ. Тавенера, Б. Бритна, Е. Вила-Лобоса и M. Клементија.

Концерт је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.