Из штампе је изашао Зборник Матице српске за класичне студије бр. 24 за 2022. годину. У рубрици „Студије и чланци“ своје радове објавили су Victor Castellani, Срђан Дамњановић, Горан Рујевић, Мирко Обрадовић, Снежана Ферјанчић, а у рубрици „Рецепција и наслеђе“ објавили су Kurt A. Raaflaub, Јован Попов, Мирјана Глигоријевић Максимовић. За „Преиспитивања“ писао је Милорад Стојић, а приказе књига објавили су Немања Вујчић и Александар Симић. Часопис уређује међународна редакција састављена од најистакнутијих научника код нас и у свету. Главни и одговорни уредник је проф. др Ксенија Марицки Гађански.

Зборник је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

У оквиру рада Одељења за књижевност и језик Матице српске објављена је књига „Бука руске авангарде“ Корнелије Ичин. Ова књига нуди посве нов поглед на руску авангарду с почетка 20. века јер је посматра у контексту филозофских концепција и нових научних открића. У овој књизи се на нов начин разматра уметност футуриста (дијалог Хлебњикова с концепцијом државе Платонова, заум Кручониха и његов утицај на супрематизам Маљевича, конструктивистичка поезија Ивана Аксјонова и слике Александре Екстер), обериута (стваралаштво Хармса у контексту религиозних размишљања и Веденског у контексту космогонијских процеса), те сликара, који су сарађивали с футуристима (Маљевич, Филонов, Чекригин, Гончарова, Ларионов).

„Бука руске авангарде“ састоји се од радова које је проф. др Корнелија Ичин писала током десет година и објављивала у страној научној периодици на руском језику. Ови радови су имали велики одјек у научној средини, будући да је проф. др Корнелија Ичин велики и у свету познати зналац руске авангарде и руске књижевности 20. века у целини. „Бука руске авангарде“ на српском језику, несумњиво, јесте потребна књига не само за специјалисте за руску књижевност, него и за све које интересује руска авангардна поезија и ликовна уметност.

Рецензенти књиге су проф. др Игор Смирнов, проф. др Џон Боулт, проф. др Синити Мурата. Штампање ове књиге омогућило је Министарство културе Републике Србије и Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност.

Из штампе је изашао Зборник Матице српске за филологију и лингвистику бр. LXV–2 за 2022. годину. У рубрици „Чланци и расправе“ објављени су радови Орсата Лигориа, Миомира Абовића, Анђеле Васиљевић, Јелене Ајџановић, Наташе Милићевић, Тање Милићев, Марине Јуришић, Татјане Пауновић, Јелене Јосијевић, Александра Живановића. У рубрици „Хроника“ објављени су текстови Срете Танасића и Марте Бјелетић. У рубрици „Критике и прикази“ објављени су текстови Иване Безрукове, Александра Милановића, Александре Цолић Јовановић и Маје Марковић.

Зборник је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

Фототипско издање, под насловом „Летопис Матице српске: Објављеније и Прва частица“, настало је у склопу послова на свечаном и радном обележавању 200-годишњице оснивања „Летописа Матице српске“, најстаријег књижевног часописа који континуирано излази од 1824. године. Приредио је и поговор написао Иван Негришорац. Први број овог часописа, под насловом „Сербска летопис“, појавио се октобра 1824. године, а носио је ознаку „за год. 1825. перва частица“, док је на немачком напомена била да је реч о српском месечнику за поменуту годину: „Serbische Monathschrift auf das Jahr 1825.“ Уредник ове публикације био је професор новосадске гимназије

Георгије Магарашевић, издавач је „књигопродавац новосадски“ Константин Каулиција, а штампана је у Будиму, у штампарији Краљевског универзитета пештанског, са јасно назначеном годином објављивања – 1824.

Објављивањем ових двеју публикација приређивач је изворним издањем, фототипски показао да је своје идеје о покретању часописа Георгије Магарашевић изводио са јасним замислима, плански, поступно и веома стрпљиво, те да је тај чин не само последица његове процене о томе шта недостаје српској култури тога доба него и његове процене о томе какве су околности у којима се може конструктивно деловати тако да се постигне несумњиво важан културни догађај.

„Сербска летопис“, од 1873. године назван „Летопис Матице српске“, постао је, како тврди приређивач Иван Негришорац, један од важних носилаца идеје о развојним контунуитетима српске књижевности и културе, па и веома изразити симбол воље српскога народа за трајањем, за ненарушивим процесом изградње сопственог културног идентитета, као и за динамичним, дијалошким односом према културама великих народа дугога трајања и несумњивих сфера утицаја. Таквог дијалошког односа кључни носиоци српског књижевног и културног обрасца нису се плашили и избегавали га, као што никада нису системски неговали некакве облике ксенофобије нити тежили културној самоизолацији. Због тога, и због многих других разлога, 20. децембра 2021. Комисији за сарадњу Републике Србије са УНЕСКО-ом изнесен је предлог да се „Летопис Матице српске“ уврсти у корпус културних добара под заштитом УНЕСКО-а.

Штампање ове публикације омогућили су предузеће ADECO и штампарија САЈНОС из Новог Сада.

Едиција „Прва књига” Матице српске покренута је 1957. и намењена је младим писцима који тек ступају на књижевну сцену. До сада је у њој објављено 287 наслова поезије, прозе, критике, књижевне теорије и есејистике. Поред тога што је стекла завидан углед, Матичина „Прва књига” је у српском издаваштву двадесетог века уједно и најстарија едиција те врсте.

Многи аутори ове едиције данас чине битан део наше савремене књижевности, као на пример: Добрица Ерић, Мирјана Стефановић, Јудита Шалго, Милутин Петровић, Гвозден Ерор, Миро Вуксановић, Владимир Копицл, Радмила Гикић, Драган Великић, Новица Милић, Љубица Арсић, Михајло Пантић, Јован Делић, Јован Попов, Војислав Карановић, Зоран Ђерић, Дубравка Ђурић, Веселин Марковић, Владимир Тасић, Боривоје Адашевић и други.

Право да конкуришу имају аутор или ауторка који не смеју бити старији од 30 година у години у којој конкуришу и који немају претходно објављену књигу. Рукопис који се шаље на конкурс мора бити оригинално ауторско дело на српском језику, ћириличним писмом, до сада необјављено ни у целости, нити у деловима.

Рукопис у пет примерака и кратка биографија аутора шаљу се (или достављају лично) на адресу: Матица српска, за eдицију „Прва књига” (за Милену Кулић), Матице српске 1, 21000 Нови Сад.

Рукописи који конкуришу за Eдицију „Прва књига” примају се до 1. маја 2023. године.

Аутор уз рукопис треба да достави Ауторску изјаву коју може преузети на сајту Матице српске. Рукописи који су достављени без Ауторске изјаве неће бити узимани у разматрање.

Одлука Уредништва објављује се на сајту Матице српске до краја августа. Све додатне информације можете добити од стручног сарадника Одељења за књижевност и језик путем мејл адресе milena.kulic@maticasrpska.org.rs.

Позивамо све заинтересоване да пошаљу своје рукописе и да учествују у овогодишњем конкурсу.

У Матици српској, 26. јануара. 2023. године, одржана је Светосавска беседа. Као што то дугогодишња традиција налаже свечаност је отпочела извођењем Химне Светом Сави. Ове године имали смо част да је чујемо у извођењу хора Успенске цркве „Антифон” под диригенстском управом Милице Грубишић. Свечани део програма отворио је др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, а потом је презвитер др Оливер Суботић изложио овогодишњу беседу на тему „Утицај светосавске етике на лик и дело Николе Тесле”.

Беседник је истакао Теслину врлину милосрђа, која га је красила током целог живота и по којој је био и остао јединствен у историји светске науке; правдољубивост и истинољубивост, којих се држао у одбрани својих патената; жеђ за стицањем знања, коју је показивао једнако у младости и у старости; родољубље, које је неговао према српском народу, а посебну пажњу посветио је сажетом поређењу ликова Светог Саве и Николе Тесле, како у погледу разлика, тако и у погледу њихове сличности.

На крају свечаности публика је уживала у песмама „Ми смо деца неба” и „Малено сам ђаче” у извођењу Дечјег хора Црквене општине новосадске уз пратњу Јована Летића на хармоници, а под диригентском управом Милице Грубишић.

Матица српска је у оквиру рада Рукописног одељења, у Едицији Документ објавила књигу „Тихомир Остојић Мој дневник”коју је приредила мср Александра Јовановић, архивски саветник.

Уместо да буде доступан малом броју архивских проучавалаца, захваљујући приређивачком раду, рукопис Мој дневник Тихомира Остојића, заведен под сигнатуром М 5.901, који се чува се у Рукописном одељењу Матице српске, рашчитан је и у монографском облику понуђени савременом читаоцу. Рукопис се састоји из неколико целина – прву чини предговор у којем се износе основне информације о садржају рукописа. Приређивач се оглашава и на крају напоменом у којој прецизира изворе.Текст је обогаћен и ликовним прилозима – фотографијама личности које се помињу у дневнику, изгледом гимназије. Највећи део текста су дневничке белешке у периоду 1881-1884, уз додатак: попис одгледаних драмских дела, песме, причу самог аутора. Ђачки дневник Тихомира Остојића пружа драгоцене информације о животу гимназијалаца: писан је у дневничкој спонтаности, као реакција на напосредне догађаје: пожар, на пример који је избио у суседсту, извештаје о променљивом времену и сл. Њих пише гимназијалац са јаком свешћу о свом културном задатку и с ентузијамом младог човека који верује у своју будућност. Радни елан и оптимизам у великој мери профилишу тип интелектуалца с краја 19. века. (даље…) →

Матица српска је у оквиру рада Рукописног одељења, у Едицији Документ објавила књигу „Писма Боривоју Маринковићу” коју је приредио проф. др Миливој Ненин, дописни члан САНУ.

О Боривоју Маринковићу (1930–2012) довољно је рећи да свако истраживање везано за историју српске књижевности води преко неке од његових књига. Оне су темељ озбиљног бављења књижевностима старијих периода. Обимношћу и разноврсношћу свог преданог, шест деценија дугог присуства у науци, Боривоје Маринковић показао је да један човек, потпуно окренут свом раду, може да уради посао читавих института. Његов садржински богат и тематски разноврстан опус представља допринос историји књижевности, библиографији, фолклористици, историји књиге и штампарства и компаратистици. Утолико су писма која је примао драгоценија, готово сва се односе на неку од његових области интересовања. (даље…) →

Крајем децембра 2022. из штампе је изашла књига проф. др Љубомирке Кркљуш Павле Арс. Поповић (1812‒1849). Стеријин критичар, правник, новинар. Професорка Кркљуш уочила је да Павле Арс. Поповић у нашој науци није заборављен али да је неправедно занемарен, да је недовољно познат, и да заслужује много више пажње и признања но што данас ужива. Из тог разлога књига која је пред нама има за циљ да свестрано проучи и покаже чиме се све бавио, где и каквог трага је за собом оставио. Павле Арс. Поповић умро је релативно млад али је због свестраног културног деловања био запажен и уважен од савременика онога времена. Правник по формалном образовању али широких интересовања, још у младим данима био је сарадник Србског народног листа, односно Србских новина Теодора Павловића. Када је прешао у Београд, радио је на високим чиновничким положајима. Неко време уређивао је Новине Србске, а основао је Новине Читалишта београдског чији је био и уредник годину дана. Био је члан две најугледније културне научне установе: Матице српске у Пешти и Друштва србске словесности у Београду. Доцнији књижевни историчари нису пренебрегли допринос Павла Арс. Поповића српској култури током тридесетих и четрдесетих година XIX века. Међутим, његов разноврстан опус није до сада систематски проучен. Интелектуални портрет Павла Арс. Поповића приказан је у јаданаест поглавља и више мањих одељака. Професорка Кркљуш извршила је обимна истраживања у намери да ништа значајније из биографије Павла Арс. Поповића, посебно оне интелектуалне и стваралачке, не промакне. Импресивни су пописи архива и архивских фондова, спискови објављених извора и штампаних радова, из ранијег и новијег времена, у којима је она налазила податке о Поповићу и његовим активностима. Од мноштва података она је извајала лик једне занимљиве и значајне, а у нашој науци неправедно у заборав потиснуте личности. Рукопис су рецензирали академик Василије Ђ. Крестић и проф. др Бранко Бешлин. Књига поседује обиман списак извора и литературе, те именски и географски регистар. Штампање књиге помогао је Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност. Тираж књиге је 500 примерака.