У Свечаној сали Матице српске, у уторак, 2. јуна 2026. године, представљена је фотомонографија Рајка Каришића „Два века Матице српске: Свечана академија“, посвећена обележавању великог јубилеја – два века постојања Матице српске.
О фотомонографији су говорили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, Благоје Баковић, др Милена Кулић и аутор.
Фотомонографија „Два века Матице српске: Свечана академија“ представља драгоцен визуелни запис свечаних програма приређених поводом јубилеја најстарије српске књижевне, културне и научне институције. Кроз фотографије простора, учесника, свечаних догађаја, изложби и пратећих програма, књига сведочи о трајању Матице српске, њеној богатој историји и значају који има у савременој српској култури. Посебна вредност ове фотомонографије огледа се у томе што један свечани тренутак претвара у трајан документ, визуелно сведочанство о јубилеју, институционалном памћењу и културној мисији Матице српске. Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.
У оквиру Одељења за књижевност и језик Матице српске објављен је тематски зборник радова „Homo universalis Атанасије Стојковић (1773–1832)”, настао као резултат истоименог научног скупа одржаног 17. новембра 2023. године у Матици српској, поводом 250-годишњице рођења Атанасија Стојковића. Зборник је објављен у оквиру великог јубилеја „Два века Матице српске”. Уредници зборника су проф. емеритус Душан Иванић, проф. др Радослав Ераковић, проф. др Драгослав Петровић и проф. др Исидора Бјелаковић, док су рецензенти проф. др Зорица Хаџић Радовић, проф. др Александар Милановић и проф. др Растислав Стојсављевић.
У зборнику су радове објавили: Ана Кречмер, Персида Лазаревић ди Ђакомо, Нада Савковић, Радослав Ераковић, Срђан Орсић, Александра Павловић, Милена Зорић Латовљев, Михајло Морача, Јелена Стошић, Надежда Јовић, Ана Мацановић, Исидора Бјелаковић, Александар Николић, Илија Марић, Бојан Томић, Душан Попов, Невенка Антовић и Слободан Нинковић. Штампање зборника омогућио је Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност.
„Темишварски зборник” је периодична публикација која је покренута 1991. године са циљем да се истражи и представи историја и култура српског народа у Румунији, као и да се осветли значај и утицај српско-румунске везе кроз време.
Ове године из штампе је изашао седамнаести број „Темишварског зборника” за 2025. годину у којем су у сталној рубрици „Чланци” објављени прилози: Божидара Ковачека, Стевана Бугарског, ђакона Будимира Кокотовића и Душана Ј. Попова. Рубрика „Прилози и грађа” доноси текст Милана Дујмова. У рубрици „Сведочанства” могу се прочитати текстови Стевана Бугарског и Маре Шовљаков. Док се у „Оценама и приказима“ налазе чланци Жаклине Дувњак Радић и Душана Ј. Попова. Присутна је и рубрика „Наши покојници“ где је текстове саставио Стеван Бугарски.
Уредништво је радило у саставу: др Саша Јашин (главни и одговорни уредник), др Жарко Војновић, проф. др Ђорђе Ђурић, др Наташа Марјановић, др Снежана Мишић, проф. др Душан Ј. Попов и Боривој Чалић. Стручни сарадник мср Никола Павловић.
Лектуру је радила Александра Николић, коректуру мср Љиљана Дражић, регистре Никола Павловић, преводе на румунски и енглески урадио је Дејан Попов, док је технички уредник Вукица Туцаков.
Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.
У понедељак, 1. јуна 2026. године, у Сали за седнице Матице српске одржано је представљање књиге „Куда иде Montenegro“ аутора др Момчила Вуксановића, у издању Удружења књижевника Црне Горе из Подгорице. Промоција је изазвала велико интересовање публике, која је имала прилику да се упозна са књигом која представља вредан документ за све оне који су запитани над положајем српског народа у Црној Гори и кључним идентитетским питањима нашег времена.
О књизи су говорили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, Будимир Дубак, Селимир Радуловић и аутор. Реч је о значајном делу сачињеном од осврта, колумни и коментара које је Вуксановић објављивао у штампаном магазину „Српске новине“ из Подгорице. Како је наглашено, посебна вредност ове књиге огледа се у томе што текстови нису настали накнадно, са временске дистанце, већ су писани у тренутку када су се догађаји одвијали. Управо зато књига има карактер непосредног сведочанства и документарног извора о једном важном периоду историје Црне Горе. У уводној речи аутор истиче да је на страницама ове књиге хронолошки представљено време „у знаку очувања и опстанка српског народа у Црној Гори“. Читаоци се кроз ове текстове упознају са јасно исказаним ставовима о суштинским питањима културног, националног и духовног идентитета.
Представљање књиге је снимљено и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.
У оквиру 5. Карневала романа у Никшићу у суботу 30. маја представљена је књига „Како се калио хорор“ Маријане Јелисавчић Карановић, настала као резултат истраживачког рада на пројекту Матице српске „Паралелни светови и имагинарне територије у српској и страним књижевностима“. У разговору са Дарком Николићем, ауторка је публици приближила хорор као дуго занемариван и недовољно проучен жанр српске књижевне баштине. Кроз једанаест есеја, књига прати настанак, развој и сазревање домаће хорор прозе, од српског предромантизма и писаца с почетка 19. века, попут Видаковића, Михајловића, Чокрљана, Маринковића до савремених аутора, међу којима су Горан Скробоња, Иван Нешић, Дејан Огњановић и Дарко Мацан.
Посебну пажњу публике изазвале су теме уклете куће, као и мотив лутке. Ауторка се осврнула и на српску хорор причу некад и сад, указујући на њену трансформацију од романтичарских и реалистичких зачетака до савремених књижевних остварења.
Књига се може наручити преко сајта Матице српске.
