У среду 27. маја 2026. године у Матици српској одржано је предавање проф. др Давида Енгелса под називом „Стање европске цивилизације, хесперијализам и геополитика“. Предавање је организовано у сарадњи Матице српске и Центра за друштвено-политичка истраживања Републике Српске. На почетку присутнима су се обратили председник Матице српске проф. др Драган Станић, затим директор Центра за друштвено-политичка истраживања Републике Српске господин Душан Павловић и др Миша Ђурковић, научни саветник Института за европске студије.
У више него инспиративном предавању проф. др Давид Енгелс говорио је о садашњој друштвено-политичкој ситуацији у Европи, где је посебно елаборирао стање Европе као цивилизације и могуће алтерантиве развоја. Садашњи европски поредак описује као хибридни систем чија је једина константа духовна празнина, материјална стагнација, политичка репресија и морални инфантилизам. Идеалан европски грађанин није патриота, верник или научник, већ послушни потрошач који правилно рециклира и одговорно гласа — наравно, за левицу. Ипак, испод углачане површине расте гнев, тихо огорчење народа који осећају да су лишени свог идентитета, опорезовани ради сопственог нестанка и поучавани да на томе буду захвални.
Како је даље рекао, геополитички, тај гнев је опасан, јер га могу преузети снаге непријатељски настројене према европском јединству. Опадање легитимитета увек отвара врата политици огорчења. Оно чему данас сведочимо подсећа на кризу позне Римске републике, која неумољиво клизи ка грађанском рату и спремна је да насиљем измири многе старе рачуне. Ипак, помрачење Европе може бити и увод у важан корак ка њеној коначној судбини: свака цивилизација пролази кроз тренутке исцрпљености, када антитетичке снаге које одбацују трансценденцију достижу свој врхунац и прете да униште цивилизацију изнутра. Али у таквим временима крај није неизбежан, јер антитеза може бити превазиђена новом, коначном синтезом, у којој се модерност спаја са поновним откривањем изворне сврхе и тако отвара последњу, завршну фазу, сличну Римском царству, династији Хан, Гуптама или Рамзесидима.
Ипак, он алтернативу садашњем стању виду у хесперијализму, концепту који потиче од Хесперида, митских земаља залазећег сунца: не географског региона, већ симбола вечите европске тежње ка свему ономе што је „изнад“ и „с оне стране“. Хеспериализам, дакле, означава свесно поновно буђење Европе као цивилизације, а не као кантијанског система администрације или пуке економске заједнице држава. Он представља истовремено политички реализам и духовни препород — синтезу поретка и трансценденције.
Европски прелаз ка својој коначној синтези мора, стога, започети редефинисањем онога што Европа јесте. Европа није скуп тржишта, нити агрегат правних кодекса, па чак ни федерација нација; Европа је културни организам са својим особеним идентитетом и судбином, покретан нашим јединственим фаустовским стремљењем и укорењен у четири сједињена извора: грчкој љубави према истини, римском осећају за поредак, хришћанском откровењу личности и варварском осећају слободе. Хеспериализам настоји да обнови њихову хармонију: философију која поново служи трагању за истином, политику која поново служи правди, право које поштује стварности природе, веру која поново служи трансценденцији и слободу која се поново усуђује да потврди сопствено достојанство, закључује проф. Давид Енгелс.
Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви.
Реализацију догађаја подржала је Градска управа за културу Града Новог Сада.