У четвртак, 16. априла 2026. године, у Матици српској је одржана промоција зборника „Омладина и попкултурни утицаји”, који су заједнички објавили Центар за културну обнову Археофутура, Архив Војводине и Научно удружење за развој српских студија. О зборнику, који је уредио Александар Гајић, говорили су рецензент проф. др Срђан Шљукић, потпредседник Матице српске, директор Археофутуре мср Никола Павловић и председник Омладинског одбора Матице српске др Милена Кулић.

Овај догађај уједно је означио почетак овогодишњег низа значајних активности Омладинског одбора Матице српске, и то у посебно важној јубиларној години за ову институцију. Популарна култура данас није само простор забаве, већ доминантан систем који обликује свест, вредносне моделе и идентитет младих, због чега захтева озбиљан и одговоран научни приступ. Зборник се одликује изразитом мултидисциплинарношћу, обухватајући теме од утицаја друштвених мрежа, преко политичке моћи и традиције, па све до рок музике и телевизијских феномена. Промоција је снимљена и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Објављен је априлски број „Летописа Матице српске” (год. 202, књ. 517, св. 4) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Јане Алексић, Ненада Шапоње, Милорада Павића, Ивана Павића и Драгомира Шошкића, те преводи прозе Саманте Швеблин и Анатолија Рјасова. Рубрика „Есеји” доноси текстове Јована Делића о „Ламенту над Београдом” Милоша Црњанског, Иване Нешовановић о драми „Код вечите славине” Момчила Настасијевића, Николе Миљковића о Лаву Н. Толстоју, те превод есеја Ибрахима Калина о уметности и цивилизацији. Тема рубрике „Сведочанства” је Светосавска беседа Бојана Јовановића одржана у Матици српској, беседа о Светозару Милетићу Горана Васина изговорена на Свечаној седници Матице српске, те Змајева награда коју су ове године поделили песници Јана Алексић и Ненад Шапоња. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Наташа Дракулић Козић, Ленка Настасић, Томислав Јовановић, Павле Зељић, Младен Јаковљевић, Милица Ћуковић и Маријана Јелисавчић Карановић. У рубрици „Из света” Владан Матић пише о културној политици у Протекторату Чешке и Моравске.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

Дана 8. 4. у Свечаној сали Матице српске, пред бројном публиком ансамбл „Камерна резонанца” одао је почаст значајном композитору Светозару Саши Ковачевићу, изводећи његове песме. Раније је овај ансамбл, који наступа у саставу Јулија Бал и Маја Грујић за клавиром, Богдан Јовановић за виолончелом и Весна Аћимовић као сопранисткиња, учествовао у снимању ЦД издања са делима уваженог композитора у оквиру пројекта Академије уметности у Новом Саду.

Многе од аранжмана изведених на концерту осмислила је Јулија Бал, чији је рад на овом пољу међународно примећен, о чему најбоље сведочи учешће „Камерне резонанце” на престижном такмичењу фондације ИБЛА 2023. године нa којем је проглашена за апсолутног победника у композиторској категорији, а учешће ансамбла са пројектом „Вокализе” награђено концертом у Карнеги холу у Њујорку.

Свако од музичара из ансамбла негује дуготрајну и разноврсну посвећеност музици, што се очитује кроз њихове професионалне биографије. Др ум. Весна Аћимовић освајала је бројна признања и награде, и вишегодишњи је добитник стипендије Фонда Меланија Бугариновић. Од 2001. године хонорарни је сарадник Опере Српског народног позоришта. Остварила је улоге у више од 400 представа широм Србије. Стекла је звање инструктора Associated Board of the Royal School of Music за Југоисточну Европу. Поред бројних запажених наступа у земљи и иностранству, снимала је за РТВ Београд и РТВ Нови Сад. Ангажована је као редовни професор на Академији уметности у Новом Саду, где је обављала и дужности шефа Катедре за соло певање. Др ум. Јулија Бал пијанисткиња је и композиторка са раскошном интернационалном репутацијом. Након запаженог наступа у Карнеги холу 2009. године, где је примила одличне критике њујоршких музичких критичара, њена каријера кренула је узлазном путањом. Лауреат је више значајних награда, међу којима и признања часописа „Музика класика” за најбољу публикацију 2013. године, а 2018. председник Бразила одликовао је Орденом „Рио Бранко” за допринос дипломатским односима Србије и Бразила. У продукцији РТВ-а приказан је документарни филм „Етида” посвећен њеном уметничком раду. Богдан Јовановић, мастер виолончела, као члан Омладинске филхармоније „Naissus”, наступао је у златној дворани „Musikverein”-a. Такође, наступа са симфонијским оркестрима „Орфелин” и „Макрис”, Београдским симфоничарима, Суботичком филхармонијом, Војвођанским симфонијским оркестром, а био је и члан Оркестра Опере Српског народног позоришта. Радио је и као стручни сарадник за камерну музику и гудачки квартет на Академији уметности у Новом Саду. Предаје виолончело у МШ „Ватрослав Лисински” у Београду. Маја Грујић, пијанисткиња, дипломирала је клавир на Факултету музичке уметности у Београду, и у току студија добила специјалну награду из Фонда Радмиле Ђорђевић за перспективног клавирског сарадника у раду са соло певачима. На истом факултету завршила је специјалистичке студије из камерне музике. Учествовала је као клавирска подршка студентима на бројним нашим и међународним такмичењима, одржала концерте у већим градовима у земљи а учествовала је и на познатим уметничким фестивалима (НОМУС, СОМУС, ОКТОХ, Тиски цвет…). Издала је два компакт-диска – са Браниславом Јатићем (бас) 2001. и са Весном Аћимовић (сопран) 2009. године.

Омаж композитору Светозару Саши Ковачевићу, у изведби ансамбла „Камерна резонанца”, у сваком смислу био је успешан и надахњујући концерт, који је публика дочекала са одушевљењем. Сопранисткиња Весна Аћимовић заблистала је и кроз своје глумачке способности, а пијанисткиња Јулија Бал информисала је присутне о композитору и делима. Цео наступ био је праћен пројекцијама на видео-биму. Ко је овај дивни концерт пропустио, може га одложено погледати на Youtube каналу Матице српске.

У Српском културном центру „Свети Сава” у Суботици, у петак 3. априла, одржано је песничко вече под називом „Песници своме Летопису и својој Матици”, у оквиру манифестације „Недеља православља”, а поводом обележавања великог јубилеја Матице српске. Овим програмом, на свечан и надахнут начин, указано је на трајну везу између српског песништва, „Летописа Матице српске“ и саме Матице српске као једне од најважнијих установа српске културе.

Своје стихове казивали су истакнути савремени српски песници: Матија Бећковић, Јана Алексић, Мирослав Алексић, Благоје Баковић, Гордана Ђилас, Ђорђе Нешић, Селимир Радуловић, Ђорђо Сладоје, Ненад Шапоња и Иван Негришорац. Програм је водила Милена Кулић. Песничко вече у Суботици још једном је потврдило да Матица српска и њен Летопис остају важна места сусрета традиције, савременог стваралаштва и духовног континуитета српске културе.

У издању Матице српске објављена је књига „Завети Матице српске: водич кроз најстарију српску културну установу“ Ивана Негришорца. Ово издање приређено је у оквиру великог јубилеја „Два века Матице српске“, а пред читаоцима се појављује као свеобухватан и надахнут водич кроз историју, устројство, мисију и трајање најстаријег српског књижевног, научног и културног друштва. Књига прати пут Матице српске од њеног оснивања у Пешти 1826. године, подсећајући и на чињеницу да је њеном настанку претходило покретање „Сербске летописи“, будућег „Летописа Матице српске“, као потребе српског грађанства за трајном институционалном подршком књижевности, науци и култури. У том смислу, Негришорац не доноси само преглед догађаја и личности, него и живу слику духовних и културних побуда из којих је Матица српска настала и трајала кроз два века. Посебна вредност ове књиге огледа се у томе што она не представља само историографски преглед, већ и водич кроз сложени систем Матичиних делатности: од унутрашњег устројства и управљања, преко улоге председника, секретара, добротвора и задужбинара, до „Летописа Матице српске“, научних одељења, Библиотеке Матице српске, Галерије Матице српске и издавачке делатности. На тај начин, књига показује Матицу српску као живу и саборну установу која је, у складу са својом оснивачком идејом и двовековним искуством, усмерена ка окупљању и обликовању креативних потенцијала српског народа. У завршним поглављима нарочито је истакнуто да „завети“ Матице српске произлазе и из њене оснивачке идеје и из нагомиланог искуства бројних прегалаца који су током два века градили њен углед и делатност. Управо зато ова књига представља драгоцено штиво не само за познаваоце Матичине историје него и за ширу читалачку публику која жели да на једном месту сагледа развој, вредности и културну мисију установе која је дубоко обележила српску културу.

У Београду, у хотелу „Палас”, 27. марта је одржана конференција под називом „Voices of the Balkans: Conservativism, Talent and Classical Learning“. Организатор конференције био је Mathias Corvinus Collegim из Будимпеште, уз подршку Матице српске, а кроз пројекат „Српски народ у актуелним међународним односима“ (руководилац др Миша Ђурковић), који се ради у Одељењу за друштвене науке. На конференцији су учествовали научници из Србије, Мађарске, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Македоније, Хрватске, Словеније, Турске и Албаније. Уводно излагање на конференцији имао је председник Матице српске проф. др Драган Станић. Он је говорио о оснивању и деловању Матице српске, са посебним нагласком на њеном раду на очувању традиционалних вредности. На првом дискусионом панелу, др Миша Ђурковић говорио је о конзервативним вредностима и политици у Србији. Учествујући на другом панелу, проф. др Срђан Шљукић представио је настојања Матице српске да се повежу таленти и друштвена елита, као и неке проблеме у систему образовања у Србији. О значају класичних дисциплина и улози историје у образовању на трећем панелу говорио је проф. др Михаел Антоловић. Закључна запажања овог скупа изнео је др Миша Ђурковић. Радни језик конференције био је енглески.