У оквиру Одељења за књижевност и језик Матице српске из штампе је изашла књига „Физика“ Атанасија Стојковића чији је приређивач др Јелена Стошић. Књига је публикована 1801. године, представља једно од првих дела из области физике, а самим тим и из домена природних наука код Срба. Обухвата веома интересантна поглавља о основним појмовима физике, својствима тела, о атрономији и небеским телима, о математичкој и физичкој географији. Писана на славеносрпском језику и традиционалном ћирилицом, Физика (први том) је дуго било недоступна ширем читалачком кругу. Поред предговора, књига обухвата следећа поглавља: Живот и рад Атанасија Стојковића; Језик Атанасија Стојковића; О Физици Атанасија Стојковића; Транскрипција; Речник мање познатих и непознатих речи. Издање, дакле, поред основних података о животу и раду Атанасија Стојковића, даје и неопходне информације о самом делу и његовом језику, као и веома исцрпан преглед транскриптивних решења. Најрелевантнији део публикације представља сам транскрибован текст, који је дат напоредо с оригиналом, као и неизоставан речник мање познатих и непознатих речи.

Будући да представља једно од првих дела из области природних наука код Срба, приређивањем овог дела (транскрипцијом, уз стручне коментаре и речник) омогућује се ширем културном кругу упознавање са још једним драгоценим штивом из наше прошлости, које је дуго било занемаривано због језика на којем је писано (славеносрпски) и традиционалне ћирилице невуковског типа. Доступност оригиналног текста, с друге стране, омогућава и олакшава даља лингвистичка истраживања како језика тако и лексике у датом делу.

Рецензенти књиге су проф. др Исидора Бјелаковић и проф. др Александар Милановић. Штампање ове књиге омогућио је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Војводине и Фондација Миле Драгић.

У оквиру делатности Одељења за књижевност и језик објављена је књига Метаморфозе Милорада Павића. Павићу, књига дубоке радости тумачења, ауторке др Јелене Марићевић Балаћ. Рукопис је настао на основу докторске дисертације Барок у белетристичком опусу Милорада Павића, значајно надограђенe новим сферама истрајног херменеутичког ауторкиног ангажмана. Нови кругови читања и разумевања Павића обухватају ренесансни круг Павићеве поезије и прозе, затим релације са другим писцима (Црњански, Андрић, Горан Петровић), филозофима (Ниче), филмском уметношћу (Фелини, Рид, Параџанов, Вендерс и Хандке). Посебна пажња је посвећена и круговима Павићеве породице, Павићевих пријатеља, као и рецепције овог великог писца. Рецензент проф. др Слободан Владушић је истакао да овај рукопис Јелене Марићевић Балаћ доноси изненађујуће свеже и оригиналне увиде у Павићев опус и да овом књигом рецепција Милорада Павића улази у једну нову сферу. Књига Метаморфозе Милорада Павића доказује да је Павићев опус знатно хомогенији и уједначенији него што се до сада мислило, те да постоје и други, мање видљиви, али присутни аспекти тог опуса који га чине великим, вредним, значајним и јединственим у српској и светској књижевности. Овај рукопис, сматра Владушић, убедљиво потврђује да Павић није само репрезентативни писац једног књижевног правца, већ уистину класик српске и светске књижевности. Поред проф. др Слободана Владушића, рецензенти публикације су академик Јован Делић и роф. др Драган Станић.

Штампање ове књиге омогућио је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама Војводине и Фондација Миле Драгић.

У оквиру Одељења за књижевност и језик Матице српске из штампе је изашао Зборник Поетичка поља Растка Петровића. Овај зборник радова је резултат научног скупа одржаног 2023. године у Матици српској, у част једног од најзначајнијих писаца и теоретичара српске авангарде. Збнорник садржи двадесет научних саопштења и уводно, опширно излагање проф. др Јована Делића, писано циљано за овај скуп. Зборник је подељен у три дела, а аутори студија су: проф. др Никола Грдинић, академик Јован Делић (два рада), др Роберт Ходел (немачки слависта који тренутно преводи Р. Петровића), др Марија Радић, др Бојана Стојановић Пантовић, др Горан Радоњић, др Кристина Стевановић, др Марко Недић, мср Сања Перић, др Драган Бошковић, др Јелена Марићевић Балаћ, мср Јована Милованчевић, др Милан Громовић, др Светлана Милашиновић, мср Растко Лончар, др Јелена Панић Мараш, др Милица Ћуковић, мср Емилија Поповић и др Милена Кулић.

Уредник Зборника је академик Јован Делић, а рецензенти су проф. др Горана Раичевић, дописни члан САНУ, проф. др Драган Станић и др Јана Алексић. Штампање ове књиге омогућио је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Војводине и Фондација Миле Драгић

У оквиру Одељења за књижевност и језик Матице српске из штампе је изашао Зборник Поетика Десанке Максимовић. Овај зборник радова је резултат научног скупа одржаног 2023. године у Матици српској. Књига представља значајан научни допринос савременој књижевној науци и тумачењу једне од најзначајнијих српских песникиња. Обухвата различите аспекте поетике Десанке Максимовић, осветљавајући њен књижевни опус из разноврсних теоријских и методолошких перспектива. Уредник зборника је академик Јован Делић, а издање је остварено у суиздаваштву са Задужбином Десанке Максимовић.

Структура зборника прати логичан ток анализе стваралаштва Десанке Максимовић, од уводне речи Јована Делића, која пружа преглед њеног поетског пута, до студија које разматрају теме, мотиве, стилске поступке и интертекстуалне везе у њеном опусу. Аутори студија су: проф. др Славко Гордић, академик Јован Делић, др Светлана Шеатовић, др Марко Недић, др Драган Бошковић, др Марија Јефтимијевић Михајловић, др Снежана Милосављевић Милић, др Ђорђе Деспић, др Јелена Јовановић, др Лидија Томић, др Сања Париповић Крчмар, др Јелена Марићевић Балаћ, др Лазар Милентијевић, др Персида Лазаревић ди Ђакомо, мср Сања Перић, др Лариса Костић, др Јелена Панић Мараш, др Зорана Опачић и др Милена Кулић. Са својом разноврсношћу приступа и темељним анализама, зборник Поетика Десанке Максимовић представља драгоцен извор за све који се баве српском књижевношћу, а посебно за истраживаче и љубитеље поезије Десанке Максимовић. Овај зборник не само што обогаћује постојећу критику њеног стваралаштва, већ и отвара нове правце у истраживању једне од најзначајнијих српских књижевница 20. века.

Уредници су академик Јован Делић и др Светлана Шеатовић. Штампање ове публикације финансирали су Министарство културе Републике Србије и Задужбина „Десанка Максимовић”.

У Сремским Карловцима, у Свечаној сали Магистрата, у среду и четвртак, 21. и 22. јануара 2026. године одржана је четврта по реду научна манифестација „Дани Матице српске у Сремским Карловцима”. Манифестација је започела свечаним отварањем и том приликом присутне су поздравили др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, и господин Дражен Ђурђић, председник Општине Сремски Карловци.

Уследила је научна трибина „Слике из историје Матице српске”, о појединим занимљивим сегментима њеног историјата и деловања. Мр Драган Тубић, стручни сарадник на пословима у Лексикографском одељењу Матице српске, говорио је о њеном оснивању и раду. Др Јелена Веселинов, управник послова Матице српске, излагала је о Матичиним задужбинама и задужбинарима кроз приче о истакнутим добротворима. Др Светлана Милашиновић, стручни сарадник на пословима у Одељењу за књижевност и језик, представила је књижевни живот око Матице српске у 19. веку, а др Александра Новаков, стручни сарадник Лексикографског одељења, говорила је о женама у Матици.

Следећег дана је одржана трибина „Српско грађанство у Хабзбуршкој монархији”. О стварању, развоју и животу грађанске класе на овим просторима говорио је мр Павле Орбовић, кустос Градког музеја у Врбасу. Др Јелена Веселинов је говорила о задужбинарству као карактеристици грађанства с краја XIX и почетка XX века. Др Милан Мицић представио је живот српског грађанства на етничким и културним ободима. О српском грађанском песништву говорила је мср Сања Перић, докторанд српске књижевност и библиотекар у Библиотеци Матице српске, а поклон збирку породице Варађанин Музеју Војводине представио је Богдан Шекарић, етнолог, музејски саветник Музеја Војводине.

Овогодишњу манифестацију „Дани Матице српске у Сремским Карловцима” заједнички су организовали Матица српска, Општина Сремски Карловци, Основна школа „23. октобар” и Креативни клуб „Едуко”, а финансијски су је подржали Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама и Општина Сремски Карловци.

У оквиру Одељења за књижевност и језик Матице српске објављен је превод љубавно-авантуристичког романа у стиховима „Дросила и Харикле” Никите Евгенијана, византијског аутора из друге половине XII века. Издање је приредио др Душан Поповић, доцент на Одељењу за класичне науке Филозофског факултета у Београду. Рукопис се састоји из четири целине: обимног увода („Дросила и Харикле у ширем контексту византијског романа“, 154 стр.), прозног превода („Никита Евгенијан – Дросила и Харикле“, 61 стр.), филолошког коментара („Напомене уз превод романа“, 32 стр.) и библиографије („Извори и литература“, 18 стр.). Уводна студија и коментар својим обимом троструко премашују текст превода, што сведочи да је српско издање Дросиле и Харикла резултат озбиљног приређивачког труда. Рецензенти истичу да је преводилац у књизи показао вештину у избору речи и изналажењу преводних еквивалената у српском језику када су у питању поједини изрази, будући да је реч о ученом, архаичном језику византијског периода, што подразумева умешност др Душана Поповића у балансирању између архаизације израза и модерног језика.

Рецензенти књиге су Др Јована Шијаковић, научни сарадник у Византолошком институту САНУ, др Ана Елаковић Ненадовић, доцент Филолошког факултета у Београду и др Дарко Тодоровић, Одељење за класичне науке Филозофског факултета у Београду. Штампање ове књиге омогућио је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Војводине и Фондација Миле Драгић.

Монографија Маријане Јелисавчић Карановић „Како се калио хорор” настала је као део пројекта „Паралелни светови и имагинарне територије у српској и страним књижевностима.“ Овај пројекат се реализује у оквиру Одељења за књижевност и језик Матице српске, бави се истраживањем дела српске и страних књижевности, као и њихових односа са књижевним остварењима из ранијих епоха. Ауторка приказује настанак, развој и сазревање домаће хорор прозе, од књижевности српског предромантизма, преко позиционирања и развоја хорор традиције током деветнаестог века, до савремене домаће продукције, укључујући појединачна дела, антологије, али и критичку литературу.

У делима Јована Чокрљана, Милована Видаковића и Јевстатија Михајловића ауторка идентификује и анализира елементе хорора и показује њихов формативни утицај на развој жанра хорора у српској књижевности, дајући уједно допринос новом критичком сагледавању њиховог стваралаштва, чиме потврђује значај фантастичног дискурса као неправедно заменареног дела наше културне и књижевне историје. Анализира бројна дела домаћих аутора, од Јована Грчића Миленка, Симе Матавуља, Момчила Настасијевића, Михајла Пантића и Милована Глишића, па све до савремене домаће хорор прозе, књижевности страве за децу и покрета сигнализма, који више од пола века има бројне додирне тачке са књижевним хорором. Идентификовањем и тумачењем мотивских, тематских и стилских особености, фолклорних елемената, ликова, улоге и карактеристика вампира, вукодлака, вештице и других чудесних, натприродних и неприродних бића, те готских мотива, укључујући предмете, ликове, локалитете, смрт и загробни живот, ауторка указује на значајне паралеле са страном књижевном продукцијом, од раног енглеског готског романа и дела Хораса Волпола, Ен Редклиф, Метјуа Грегорија Луиса, преко Николаја Гогоља и Жака Казота, до Стивена Кинга и других великана савремених хорор књижевности. Oвај наслов биће вредан и значајан не само љубитељима и изучаваоцима из академске сфере, него и свима онима које занима књижевни хорор.

Рецензенти књиге су проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић, проф. др Младен Јаковљевић и пороф. др Радослав Ераковић. Штампање ове књиге омогућио је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Војводине и Фондација Миле Драгић.