Нови број посвећен је у највећој мери прилозима који су у вези са низом манифестација којим је у току прошле године настављено обележавање Два века „Летописа Матице српске”. Пуних 200 година овај часопис доследно је радио не само на изградњи културног идентитета српског народа него и на дефинисању европског и светског културног простора, на којем српска култура треба да покаже своје разлоге постојања, своју виталност и своје истинске вредности. „Летопис Матице српске” јесте летопис српске књижевности и културе, али је истовремено и летопис европске и светске културе. На овај начин, Матица српска најавила је и свој велики јубилеј, два века постојања, који се низом разноврсних програма у земљи и иностранству обележава ове године.

У то име, насловна страна броја посвећена је великом јубилеју Матице српске, њеној 200. годишњици.

Часопис је доступан у електронској форми и може се преузети са линка.

Жири за доделу Змајеве награде Матице српске у саставу: Селимир Радуловић, председник, Иван Негришорац, Желидраг Никчевић, Саша Радојчић и Ђорђе Нешић, на завршној седници одржаној 10. фебруара 2026. године, одлучио је да се Змајева награда Матице српске за 2025. годину додели

Јани Алексић за књигу Показне вежбе у издању Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ Краљево и Ненаду Шапоњи за књигу Близанац времена у издању Прометеја.

Објављен је јануарско-фебруарски двоброј „Летописа Матице српске” (год. 202, књ. 517, св. 1-2) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Верољуба Вукашиновића, Зорана Ђерића, Милутина Ђуричковића, Тихомира Нешића и Драгице Стојановић, те преводи поезије Катажине Шведе и прозе Валерија Сдобњакова. Рубрика „Есеји” доноси текстове Нине Стокић о Антонију Хаџићу, Весне Гајић о Платону, Јелене Јовановић Костић о Добрици Ћосићу и Фројду и Вука Трнавца о Башлару, Хајдегеру и Дериди. Тема рубрике „Сведочанства” је поезија Верољуба Вукашиновића кроз текстове: Јована Делића, Бошка Сувајџића, Милене Кулић и Милице Миленковић. Славко Гордић пише о промискуитету прозног и поетског гвора, а Дејан Милорадов о књизи „Кућа и хлеб” Милана Мицића. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Марко Недић, Лазар Букумировић, Драгана Јовановић, Јана Алексић, Лазар Милентијевић, Софија Ракочевић, Симонида Лончар и Хелена Савић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У Свечаној сали Матице српске, у среду 4. фебруара 2026. године, одржан је програм казивања поезије и подсећања на културно-историјске чињенице под насловом „Песници своме Летопису и својој Матици“. Овим песничким програмом, на посебан и свечан начин обележено је два века трајања Матице српске, а програм је био један у низу садржаја приређених поводом великог јубилеја.

У програму су учествовали песници: Матија Бећковић, Милосав Тешић, Злата Коцић, Ђорђе Нешић, Драган Јовановић Данилов, Селимир Радуловић, Ђорђо Сладоје, Гордана Ђилас, Благоје Баковић, Мирослав Алексић, Ненад Шапоња и Иван Негришорац. Програм је водила Соња Дамјановић, која је повезивала песничке наступе са подсећањем на значај „Летописа“ и културно-историјску улогу Матице српске у српском духовном и културном простору. Управо тај спој песничког гласа и чињеница о традицији и мисији Матице српске дао је вечери јединствену свечаност. Бројност и заинтересованост публике потврдили су да овакви програми имају снажан одјек и да Матица српска остаје живо место сусрета стваралаштва и традиције. Вече је завршено у топлој атмосфери, уз дуге аплаузе и утисак да је поезија поново показала своју саборну и окупљајућу снагу. Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Председник Матице српске проф. др Драган Станић присуствовао је Свечаној академији поводом 150-годишњице оснивања Војно-географског института „Генерал Стеван Бошковић“ у Београду. Свечани програм одржан је у Београдском драмском позоришту, у уторак 3. фебруара 2026. године са почетком у 19 часова. Поздравне речи одржали су заменик директора пуковник др Радоје Банковић који је говорио о прошлости, садашњости и будућности института, као и академик Зоран Кнежевић, председник Српске академије наука и уметности, који је говорио о Стевану Бошковићу и његовом научном делу. Потом је одржан пригодан драмско-музички програм у којем је описана историја и садашња делатност Војно-географског института: та делатност је од великог значаја како за војни тако и за цивилни сектор српског друштва.

У понедељак, 26. јануара 2026. године, уочи Светог Саве, у Матици српској одржана је традиционална Светосавска беседа. Ове године беседник је био др Бојан Јовановић. У музичком делу програма учествовао је Хор Саборне цркве „Свети Георгије“ под управом проф. др Богдана Ђаковића. Након обраћања проф. др Драгана Станића, председника Матице српске, др Бојан Јовановић је у беседи „Светлост светосавља“ говорио о Светом Сави, једној од најважнијих и најсветлијих личности српске историје и духовности.

Др Бојан Јовановић нагласио је: „Схватити вредности светосавља значи бити достојан личности дела нашег највећег свеца. Иако се познавањем и знањем веровање чини сувишним, значај Светог Саве у српској култури је знатно већи од сваког парцијалног сагледавања и тумачења. И управо та реалност која се простире изван границе рационално појмивог и прагматичног света, дефинише вредност светосавља чије свевремено и надвремено исијавање представља и данас поуздан духовни оријентир. Трајуће духовно и културно наслеђе је светло које је и данас путоказ за излаз из актуелних невоља. Светосавље је свето завештање једног значајног, импозантног духовног искуства отвореног према сваком који својим животним подвигом и добрим делима настоји да се потврди.“

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У оквиру Одељења за књижевност и језик Матице српске из штампе је изашла књига „Физика“ Атанасија Стојковића чији је приређивач др Јелена Стошић. Књига је публикована 1801. године, представља једно од првих дела из области физике, а самим тим и из домена природних наука код Срба. Обухвата веома интересантна поглавља о основним појмовима физике, својствима тела, о атрономији и небеским телима, о математичкој и физичкој географији. Писана на славеносрпском језику и традиционалном ћирилицом, Физика (први том) је дуго било недоступна ширем читалачком кругу. Поред предговора, књига обухвата следећа поглавља: Живот и рад Атанасија Стојковића; Језик Атанасија Стојковића; О Физици Атанасија Стојковића; Транскрипција; Речник мање познатих и непознатих речи. Издање, дакле, поред основних података о животу и раду Атанасија Стојковића, даје и неопходне информације о самом делу и његовом језику, као и веома исцрпан преглед транскриптивних решења. Најрелевантнији део публикације представља сам транскрибован текст, који је дат напоредо с оригиналом, као и неизоставан речник мање познатих и непознатих речи.

Будући да представља једно од првих дела из области природних наука код Срба, приређивањем овог дела (транскрипцијом, уз стручне коментаре и речник) омогућује се ширем културном кругу упознавање са још једним драгоценим штивом из наше прошлости, које је дуго било занемаривано због језика на којем је писано (славеносрпски) и традиционалне ћирилице невуковског типа. Доступност оригиналног текста, с друге стране, омогућава и олакшава даља лингвистичка истраживања како језика тако и лексике у датом делу.

Рецензенти књиге су проф. др Исидора Бјелаковић и проф. др Александар Милановић. Штампање ове књиге омогућио је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Војводине и Фондација Миле Драгић.

У оквиру делатности Одељења за књижевност и језик објављена је књига Метаморфозе Милорада Павића. Павићу, књига дубоке радости тумачења, ауторке др Јелене Марићевић Балаћ. Рукопис је настао на основу докторске дисертације Барок у белетристичком опусу Милорада Павића, значајно надограђенe новим сферама истрајног херменеутичког ауторкиног ангажмана. Нови кругови читања и разумевања Павића обухватају ренесансни круг Павићеве поезије и прозе, затим релације са другим писцима (Црњански, Андрић, Горан Петровић), филозофима (Ниче), филмском уметношћу (Фелини, Рид, Параџанов, Вендерс и Хандке). Посебна пажња је посвећена и круговима Павићеве породице, Павићевих пријатеља, као и рецепције овог великог писца. Рецензент проф. др Слободан Владушић је истакао да овај рукопис Јелене Марићевић Балаћ доноси изненађујуће свеже и оригиналне увиде у Павићев опус и да овом књигом рецепција Милорада Павића улази у једну нову сферу. Књига Метаморфозе Милорада Павића доказује да је Павићев опус знатно хомогенији и уједначенији него што се до сада мислило, те да постоје и други, мање видљиви, али присутни аспекти тог опуса који га чине великим, вредним, значајним и јединственим у српској и светској књижевности. Овај рукопис, сматра Владушић, убедљиво потврђује да Павић није само репрезентативни писац једног књижевног правца, већ уистину класик српске и светске књижевности. Поред проф. др Слободана Владушића, рецензенти публикације су академик Јован Делић и роф. др Драган Станић.

Штампање ове књиге омогућио је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама Војводине и Фондација Миле Драгић.