У понедељак, 24. новембра 2025. године, у Матици српској додељена је Награда Матице српске за историју „Иларион Руварац” за 2024. годину. Жири у саставу: академик Мира Радојевић, председник; проф. др Слободан Бјелица, проф. др Ђуро Харди, др Исидора Точанац Радовић и др Љубодраг Ристић, чланови; једногласно је донео одлуку да се Награда Матице српске за историју „Иларион Руварац” за дело објављено у 2024. години из области историографије, додели двојици аутора за монографије: „Коњ добри и оружје Властела Државе српских деспота (1402 – 1459)“ (Службени Гласник) др Милоша Ивановића и „Југославија и Бугарска 1929 – 1941.“ (Институт за савремену историју) др Милоша Жикића.

Председник Матице српске, проф. др Драган Станић, поздравио је присутне и уручио награде. О књизи „Југославија и Бугарска 1929 – 1941.“ говорила је академик Мира Радојевић, док је о књизи „Коњ добри и оружје – властела државе српских деспота (1402 – 1459)“ говорила др Исидора Точанац Радовић. Награда Матице српске за историју „Иларион Руварац” установљена је 2015. године и додељује се за најбољу књигу из историје српског народа или из опште историје објављену у протеклој години на српском језику. Реализацију награде подржала је Градска управа за културу Града Новог Сада.

Додела је снимљена и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Из штампе је изашао нови број (194) Зборника Матице српске за друштвене науке. Зборник Матице српске за друштвене науке објављује научне чланке и расправе из области социологије и демографије. Радови су разврстани у следеће категорије: монографска студија, оригинални научни рад, прегледни научни рад, научна критика и полемика, научна библиографија и хроника. Поред тога, часопис објављује прилоге у виду осврта, приказа и извештаја из научног живота и издаваштва.

Садржај свеске бр. 194 чине чланци и расправе (4 рада), осврти (1 рад) и прикази (2 рада), Аутори у овом броју, Именски регистар, Политика уредништва и Упутство за ауторе. У рубрици ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ објављени су радови Наташе С. Миловић, Марка Мијатовића и Петар Матића, Марка Павловића и Гордане Булатовић, у рубрици ОСВРТИ рад потписује Стево М. Лапчевић, док су у рубрици ПРИКАЗИ објављени чланци Славише Костића и Душка Кузовића.

Уредништво Зборника чине: др Душан Достанић, главни уредник, проф. др Милош Ковић, одговорни уредник, проф. др Даниела Арсеновић, проф. др Бошко И. Бојовић, проф. др Милан Брдар, проф. др Костас Дузинас, др Миша Ђурковић, проф. др Ђорђе Игњатовић, проф. др Часлав Копривица, проф. др Митко Котовчевски, проф. др Јована Милутиновић, проф. др Ђорђе Митровић, проф. др Милован Митровић, проф. др Дејан Михајловић, др Драго Његован, др Александра Павићевић, проф. др Јасмина Пекић, проф. др Ранка Перић Ромић, проф. др Душан Пророковић, проф. др Хуанг Пинг, проф. др Бранислав Ристивојевић, проф. др Миломир Степић, проф. др Срђан Шљукић.

Нови број Зборника доступан је на сајту Матице српске и можете му приступити на овом линку.

У среду, 19. новембра у Матици српској, одржан је округли сто са два панела на тему „Свет после промена у Сирији“. Уз учешће бивших амбасадора, академика Дарка Танасковића и господина Душана Спасојевића, као и истраживача са пројекта, публика је имала прилику да присуствује на два квалитетна панела о Блиском истоку и Балкану. На почетку су се присутнима обратили генерални секретар Матице српске, др Милан Мицић, као и др Миша Ђурковић, научни саветник Института за европске студије и директор Центра за геополитику на Школи за међународне односе будимпештанског Матија Корвин Колегијума.

У првој сесији излагали су:
др Александар Гајић – Геополитичке промене после пада Башара Ел Асада
др Небојша Вуковић – Геополитика Сирије
мср Србољуб Пеовић – Израел и Иран
др Алекса Филиповић – Русија и Блиски Исток после пада Асада

У другој сесији излагања су имали:
проф. др Дарко Танасковић – БиХ после промена на Блиском Истоку
мр Душан Спасојевић – Грчка спољна политика након промена у Сирији
др Рајко Петровић – Румунија, Молдавија и Црно Море
др Миша Ђурковић – Србија, Турска и НАТО после промена у Сирији.

Округли сто се реализовао у оквиру пројекта Матице српске Српски народ у актуленим међународним односима. Програм је подржан од Градске управе за културу Града Новог Сада и Покрајинског секретаријата ѕа културу, јавно информисање и односе са верским ѕаједницама. Догађај је снимљен и може се погледати кликом на следећи линк.

Објављен је новембарски број „Летописа Матице српске” (год. 201, књ. 516, св. 5) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Мирољуба Тодоровића, Ранка Павловића, Раше Перића, Витомира Теофиловића, Александра Б. Лаковића, те преводи поезије Наталије Азарове и прозе Јане Миценкове. Рубрика „Есеји” доноси текстове Бојане Антонић о Држићу и Шекспиру, Константина Филиповића о Руђеру Бошковићу, Андрее Оуке о Дантеу и Ђорђа Симића о сликарству Миће Поповића. Тема рубрике „Сведочанства” су стваралаштво Радована Ждралеа и Саве Стојкова о којима пише Иван Негришорац, те роман Будимира Дубака „Љетопис проклетога цара Дукљана” кроз текст Младена Шукала. Рубрика „Поводи” доноси темат о Светом Сави који је приредио Бошко Сувајџић: Тамара Бабић пише о Светом Сави и Стефану Првовенчаном у првим житијима Светог Симеона, Томислав Јовановић приложио је неколико песама о Светом Сави. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Павле Зељић, Милан Громовић, Милица Јефтимијевић Лилић, Марко Тошовић, Александар Ћуковић, Елма Халиловић и Велимир Младеновић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У спомен Михајла Пупина, стипендисте и добротвора Матице српске, установљена је награда за завршне радове студената, до 35 година старости, који представљају допринос техничким и природноматематичким дисциплинама којима се он бавио, под именом ПУПИНОВА НАГРАДА МАТИЦЕ СРПСКЕ.

Награда се додељује од 1996. године у интервалу од три године из Фонда Михајла Пупина и средстава Матице српске, а за дипломске, мастер, и докторске радове студената редовних студија у претходном трогодишњем периоду.

Право учествовања имају студенти свих универзитета Републике Србије, на основу предлога катедре, департмана, научно-наставног већа или чланова комисије за оцену и одбрану завршног рада.

Пријаве (биографија кандидата, предлог) с радовима примају се до 20. фебруара 2026. године.

Материјал треба доставити у електронском формату (на цд-у или сл.) на адресу:
Матица српска, Матице српске 1, 21000 Нови Сад, са назнаком ЗА ПУПИНОВУ НАГРАДУ МАТИЦЕ СРПСКЕ. Особа за контакт: мср Никола Павловић. Тел. 021/ 6615798; e-mail: npavlovic@maticasrpska.org.rs

„Змајева награда Матице српске“ установљена је у Матици српској 15. марта 1953. године у спомен на песника Јована Јовановића Змаја, поводом стодвадесетгодишњице његовог рођења. Змајева награда се додељује сваке године за поезију на српском језику, 16. фебруара на дан оснивања Матице српске. Жири је почео са прикупљањем рукописа. Позивамо све издаваче да до 15. децембра пошаљу књиге поезије објављене у 2025. години (6 примерака, на адресу Матицa српскa, Матице српске 1, Нови Сад, са напоменом: „За Змајеву награду Матице српске“) и тако предложе своје наслове.

У уторак 18. новембра у свечаној сали Матице српске уручене су Награде Љубомир Стојановић за школску 2023/2024. годину.

1. Прву награду освојио је
Бранислав Веселиновић
за рад Глаголски прилози у Вуковим Српским народним приповијеткама (1853)
(Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду),

2. Уручене су две друге награде:
Милошу Пантићу
за рад Морфолошки балканизми у говору Велике Хоче
(Филозофски факултет, Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици) и

Марку Андреку
за рад Језичко-стилске одлике савремене српске монодраме
(Филолошки факултет, Универзитет у Београду)

3. Две треће награде додељене су
Софији Мајуновић
за рад Лексеме које означавају болести у Вуковом Српском рјечнику и Речнику малом (Филолошки факултет, Универзитет у Београду) и

Наталији Стојменовић
за рад Ставови студената филолошке оријентације према урбаном врањском варијетету – социофонетска перспектива (Филозофски факултет, Универзитет у Нишу).

Након проглашавања добитника награда и њиховог свечаног уручења, лауреати су се обратили публици показујући не само потпуну одговорност и посвећеност научноистраживачким задацима него и чињеницу да су израсли у зреле чланове академске заједнице. На наш велики понос.