У недељу 15. и недељу 22. марта у два термина (од 13.00 и 17.00 часова) одржана су стручна вођења кроз просторије Матице српске. Ове активности реализоване су у оквиру пратећег програма изложбе „Уметничка збирка Матице српске“ која је постављена у Галерији Матице српске и свечано отворена 17. фебруара ове године. Матица српска, као најстарије књижевно, културно и научно друштво у Срба, ове године обележава 200 година од оснивања. Тим поводом, приређена је и поменута изложба посвећена јединственој уметничкој колекцији која се формирала од 1826. године до данас. Изложба истовремено указује на значај Матице српске у очувању, прикупљању и представљању националне културне баштине.

Посетиоци су током свог боравка у седишту Матице српске, задужбинском здању Марије Трандафил, заједно са др Јеленом Веселинов, управницом послова Матице српске, односно мр Драганом Тубићем, стручним сарадником на пословима у Лексикографском одељењу, сазнали најважније чињенице, као и бројне занимљиве детаље о историјату саме установе, са посебним освртом на историју задужбина, како оне функционишу и ко су били задужбинари Матице српске. Поред тога, посетиоци су били у прилици да виде Свечану салу Матице српске, фоаје, Свечани салон, Салу за седнице, као и радни кабинет председника.

Председник Матице српске проф. др Драган Станић је, у четвртак,19. марта са почетком у 14 часова, присуствовао свечаности уручења награде „Капетан Миша Анастасијвић”, која је Матици српској додељена поводом 200. годишњице оснивања установе. Свечаност је одржана у Галерији Матице српске, уз пригодан уметнички програм, те уз присуство свих добитника и многобројних гостију.

У среду 18. марта 2026. године, у вечерњим сатима, одржан је концерт виолисткиње Едит Македонске и пијанисткиње Невене Живковић, дуа који је својом виртуозношћу и искреном емоцијом освојио бројну публику.

Едит Македонска потиче из музичке породице. Виолину је почела да учи код своје мајке Дијане Рапонђијеве-Стојановић, а дипломирала на Факултету музичке уметности у Београду у класи проф. Ферн Рашковић. Завршила је магистратуру виолине и камерне музике у Пловдиву, где је била ангажована као асистент на тамошњем Факултету за музику и игру. Стекла је и диплому соло певања у музичкој школи „Мокрањац“ у Београду, а завршила је и балетску школу у Софији. Као концертмајстор била је ангажована у Националној Опери и Балету у Скопљу, у оперским кућама у Варни и Пловдиву (Бугарска), као и у Позоришту на Теразијама у Београду. Од 1980. године до данас ради у Народном позоришту у Београду, где је концертмајстор. Члан је Удружења музичких уметника Србије (УМУС) од 1989. године. Оснивач је Гудачког квартета „Едит” (2000). Оснивач је и „Дуа Едит” (2011) са харфисткињом Гораном Ћургус. Одржала је бројне концерте као солиста и концертмајстор широм бивше Југославије, у Аустрији, Немачкој, Енглеској, Француској, Белгији, Чешкој, Словачкој, Јужној Кореји, Шпанији, Грчкој, Бугарској, Мађарској, Португалији, Швајцарској, Јапану, Данској, САД и Италији („Пучинијев оперски фестивал” 2017. У Торе дел Лагу). Снимала је за радио и телевизију, бави се и компоновањем дечје музике.

Невена Живковић, пијанисткиња и корепетитор, завршила је нижу и средњу музичку школу у Београду у класи проф. Лидије Матић. Дипломирала је на Факултету музичке уметности у Београду, у класи професора Мирјане Шујице-Бабић на катедри за клавир. Освојила је више републичких и савезних награда на такмичењима бивше Југославије, а током студија била стипендиста Фонда за младе таленте „Властимир Павловић – Царевац”. Каријеру је започела у сезони 1995/96. као волонтер у оперском студију Народног позоришта у Београду, а од сезоне 1996/97 године је у сталном радном односу као музички сарадник – корепетитор у Београдској опери. Сарађивала са многим диригентима као што су Оскар Данон, Јован Шајновић, Јон Јанку (Румунија), Младен Јагушт, Имре Топлак, Ангел Шурев, Бојан Суђић, Ђорђе Павловић, Дејан Савић, Алесандро Санђорђи (Италија), Јоханес Харнајт (Немачка), Марко Боеми (Италија), Стефано Романи (Италија), Доријан Вилсон (САД), Кристијан Фицнер (Немачка), Ајуб Гулијев (Азербејџан), Адријан Морар (Бугарска), Валтер Атанаси (Италија), Марсело Мотадели (Италија). Године 2018. Невена је позвана да припреми ансамбл и да свира клавир и чембало у Моцартовој опери „Дон Ђовани“ у продукцији музичке организације GIPAC из Бостона, САД, са међународним глумцима из Кине, САД и Србије. Почетком 2019. год. свирала је мини концерт дела класичне клавирске литературе председнику Руске Федерације, Владимиру Путину, приликом његове посете Републици Србији.

На репертоару овог врсног дуа, у Свечаној сали Матице српске, нашли су се Карл Виденфелд, Жорж Бизе, Руђеро Леонкавало, Петар Стојановић, Алфонс Чибулка и Јоханес Брамс. Концерт је протекао у ведром и веселом расположењу, са много извођачког полета, који је публика осетила и богато наградила аплаузима.

Концерт је део пројекта „Музичке вечери Матице српске” који финансира Градска управа за културу Града Новог Сада.

У среду, 18. марта, на Сајму књига у Новом Саду представљена је монографија „Метаморфозе Милорада Павића: Павићу, књига дубоке радости тумачења” Јелене Марићевић Балаћ. О књизи је говорила ауторка доц. др Јелена Марићевић Балаћ, а разговор је водио Ивица Кузмановић. Књига је настала на основу докторске дисертације „Барок у белетристичком опусу Милорада Павића”, значајно проширене и обогаћене новим истраживачким увидима. У њој се отварају нови кругови читања и тумачења Павићевог дела, који обухватају ренесансни аспект његове поезије и прозе, као и сложене релације са другим писцима, филозофским идејама и филмском уметношћу. Ова књига представља значајан допринос савременим проучавањима српске књижевности и још једном потврђује сложеност, богатство и трајну вредност опуса Милорада Павића.

У уторак, 17. марта 2026. године у 12 часова у Свечаној сали Матице српске одржано је предавање мр Јована Пејчића, о Милану Ракићу (поводом 150 година од његовог рођења). Програм је уприличен као дан сећања на Мартовски погром (2004–2026), да се никада не заборави. Непосредно пре догађаја Косовскометохијски одбор Матице српске одржао је седницу и донео низ важних одлука у погледу плана рада Одбора.

Скуп је поздравио др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске. Проф. др Валентина Питулић, председница Косовскометохијског одбора се обратила присутнима и пренела поздраве Срба с Косова и Метохије чији је поглед уперен ка браћи својој из централне Србије. Говорила је и о раду Јована Пејчића на књизи о Милану Ракићу подсећајући да је мр Пејчић књигу почео да пише када је започело бомбардовање СР Југославије 24. марта 1999. године.

Мр Пејчић је констатовао да Ракићев ди­пло­мат­ски, др­жав­но-по­ли­тич­ки ан­га­жман од 1905. до 1933. године представља једну страну националног рада. Дру¬га ра-ван његове људске егзистенције на¬шла је ис¬хо¬ди¬ште у по¬е¬зи¬ји. Прве стихове написао је 1891, последње 1936. године. Иза себе оставио је укупно седамдесет једну песму, од којих је осам песама објављено постхумно. На уласку у српску књижевност дочекао га је Јован Скерлић судом да је „успео да својим снажним талентом одскочи од…гомиле расплаканих стихотвораца“. Из поезије и из живота испратила га је Исидора Секулић речима: „Имали смо га као кнеза маште и песме.“

Испричао је и једну занимљивост о Ракићу. Наиме, када је српска војска била на Газиместану, један млади официр говорио је стихове Милана Ракића: „Силни оклопници, без мане и страха…“ Официр из комитског одреда потрчао је према команданту и рапортирао: „Господине пуковниче, песник Милан Ракић, чије стихове говори овај млади официр налази се у одреду.“ Пуковник заповеда: „Милан Ракић три корака напред!“ Милан Ракић од силног узбуђења не може ни да коракне. Зато се чује нова команда: „Одред три корака назад, осим војника Милана Ракића.“ Затим још једна команда: „Три пут ура за песника Милана Ракића!“ Док се орио Газиместан, Ракићу су текле сузе.

На видео биму смењивале су се слике погрома на Косову и Метохији 2004. године, селектиране по градовима, које је приредио мр Живојин Ракочевић. Таква иста презентација пратила је и програм обележавања Погрома, у Грачаници.

У програму је учествовала ученица Милана Грбовић из Гимназије „Јован Јовановић Змај“. Сарадница Матице српске професорка Јасмина Пивнички довела је своје ученике да присуствују програму.
Програм је реализован уз финансијску подршку Града Новог Сада.

У суботу 14. марта 2026. године у Сали великог уједињења у Араду одржана је свечана академија поводом обележавања 250 година од рођења Еустахије Арсић. О животу и делу Еустахије Арсић (1776–1843), рођене у Иригу, која је значајан део свог живота провела у Араду, говорила је доц. др Јелена Марићевић Балаћ, члан Уредништва „Летописа Матице српске“, члан Одбора Одељења за књижевност и језик и Управног одбора Матице српске.

Програм је водио др Саша Јашин, директор издавачке делатности Савеза Срба у Румунији, а свечаности су присуствовали председник Савеза Срба у Румунији и посланик у Парламенту Огњан Крстић, потпредседник Савеза Срба у Румунији Дарко Воштинар, представници Српске православне цркве, представници Матице српске, као и представници српске заједнице из Арада. Програму су присуствовали и ученици основне школе из Батање, као и полазници радионице српског језика из Арада, чиме је посебно истакнут значајн неговања језика, културе и традиције међу најмлађима. У оквиру свечаности приказан је и документарни филм о животу Еустахије Арсић, чији је аутор Никола Лакић. Овом свечаношћу одата је достојна почаст Еустахији Арсић, чије дело и данас представља важан део културне баштине српског народа.

У уторак, 17. марта 2026. године на Сајму књига у Новом Саду представљена је едиција „Прва књига“ Матице српске. Своје књиге су представили Вид Кецман („Изгубљено у преводу“), Никола Вјетровић („Новорођење“), Дивна Стојанов („Никад до сад виђена представа“, Милан Радоичић („Селенић, структуре, контекст“) и Урош Ђурковић („О чему је реч?“). О овогодишњим насловима говорила је др Милена Кулић, стручни сарадник Одељења за књижевност и језик, а разговор је водила др Маја Стокин. Аутори су се публици обратили лепим говорима о настанку својих књига и значају који за њих има објављивање у оквиру ове едиције.

Едиција „Прва књига“ Матице српске покренута је 1957. године и намењена је младим писцима који тек ступају на књижевну сцену. До данас је у оквиру ове едиције објављено 300 наслова. Поред угледа који је стекла, ова едиција представља и најстарији континуирани издавачки подухват те врсте у српској књижевности двадесетог века. Подсећамо да је конкурс за едицију „Прва књига“ и ове године отворен до 1. маја, а све додатне информације доступне су на сајту Матице српске.

У уторак, 17. марта 2026. године, на Новосадском сајму отворен је 30. међународни салон књига, и 30. изложба уметности „Арт експо”. Такође, биће приређени Сајам образовања „Путокази” и Сајам гејминга „NS Games&Tech Week”, који ће трајати од 19. до 21. марта. Манифестација oкупља излагаче из области књижевности, медије, издаваче из Србије и Региона, издаваче са делима на језицима националних заједница.

Манифестацију је отворио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, која ове године обележава велики јубилеј, 200 година од оснивања. Проф. Станић истакао је да је веома важно да водимо рачуна о култури, њеној прошлости, садашњости и будућности, као и да никада не заборавимо основну нит од које је култура саткана, а то је повезивање традиционалног и модерног.

У част великог јубилеја Матице српске, на дан отварања Сајма, на штанду Министарства културе посетиоци могу да виде кратак филм о историјату ове институције.

Осим обележавања 200-годишњице оснивања Матице српске, обележава се још један значајан јубилеј 200 година од рођења Светозара Милетића.

Посетиоце Сајма књига у Новом Саду очекују и премијерна издања, бројне промоције, атрактивни програми, Поклон-игра за посетиоце, изложбе, фестивали и значајни попусти. Награда „Лаза Костић”, најзначајније признање Међународног салона књиге, додељена је Владану Бајчети за књигу „Прољећа Владана Деснице” (Академска књига, Нови Сад). Признање се додељује за најбољу књигу објављену између два Салона.

Као и сваке године, Матица српска својом богатом понудом учествује на овој престижној манифестацији. Штанд Матице српске можете посетити, у периоду од 17. до 23. марта, сваког дана од 10. до 20. часова (последњи дан до 16 часова). Књиге ће се продавати, уз попуст, по специјалној сајамској цени. Улаз је бесплатан.

Списак нових и капиталних издања које можете наћи на штанду Матице српске и купити по специјалним сајамским ценама можете преузети овде.

У четвртак, 12. марта, у Матици српској одржана је промоција зборника „О феномену квантофреније и њеним практичним импликацијама у друштвеним и хуманистичким наукама“.

На самом почетку присутнима се обратио проф. др Срђан Шљукић, један од уредника зборника, који је рекао да главна тема зборника заправо циља на квантофренију онда када је реч о мерењу научних резултата. Како је истакао, ово је нешто што врло лако препознају сви који се баве друштвеним наукама и хуманистиком, препознаје се у свакодневном раду и деловању, а зборник је настао као једна артикулација тог осећаја.

Присутнима се потом обратио проф. др Михаел Антоловић, такође уредник зборника, који је истакао да је стварност у којој живимо заправо демантовала прокламацију да живимо у друштву знања. Технологија, како је навео, не служи сврхама еманципације и смањивања друштвених неједнакости. Данас живимо у технократском друштву, у којем људска права губе значај и крше се на дневном нивоу, а и сам појам људских права служио је као једна од идеолошких покривалица за преобликовање савременог света по начелима неолибералне идеологије. У таквом развоју ствари дошло је до опсесије мерењем, па тако и мерењем у науци.

После излагања проф. Антоловића, реч је имала др Гордана Ђерић, која се осврнула на сопствени случај у време увођења концепта изврсности у науци. Тај концепт подразумева да се сви радови подвргавају процени метанауке, како би се кроз тај систем издвојило десет најбољих истраживача у Србији, такозваних „изврсних“ научника. Како је објаснила, концепт изврсности потиче из менаџмента у организацији фирми и компанија на Западу почетком осамдесетих година и показао се као врло неуспешан чак и у том домену. Заснива се на празној претпоставци да количина нечега говори о вредности тога.

На крају се присутнима обратила проф. др Ана Кузмановић Јовановић, која је, говорећи о штетности неолибералних политика, истакла да смо дошли до негације суштине науке и знања. Ове процесе у великој мери убрзава и појава вештачке интелигенције, при чему се развија идеолошки и поклонички однос према њој, док се путем разних апликација и платформи ствара зависност од технологије која на крају све процесе своди на квантификацију. Проф. Кузмановић Јовановић је нагласила да је потребно вратити се основама знања и поново промислити суштину науке, те да је то можда могуће у оквиру изградње паралелних мрежа и повезивања истраживача.

Зборник „О феномену квантофреније и њеним практичним импликацијама у друштвеним и хуманистичким наукама“ је настао на основу радова истраживача који су учествовали на истоименом округлом столу одржаном у Матици српској 30. новембра 2023. године. Зборник је могуће поручити кликом овде.

Догађај је снимљен и можете га погледати у нашој видео-архиви.