2.2.2015-6У Матици српској, у Малој сали за седнице, у петак 13. маја 2016. одржано је предавање професора Богољуба Шијаковића КУЛТУРА ПАМЋЕЊА И БРИГА ЗА ЖРТВУ. Предавање је одржано поводом обележавања 75 година од оснивања усташког логора у Независној Држави Хрватској – Јасеновца. Поздравну реч присутнима као и краћи увод о теолошком и филозофском раду господина Шијаковића одржао је проф. др Драган Станић, председник МС.

Професор Шијаковић нагласио је да се српски народ невољно и славно убројио међу неколика народа са процентуално великим цивилним и војним жртвама у историји 19. и 20. века. Због тога је обавеза и потреба да се установи меморијална установа српским жртвама „Споменик жртве“. Ова потреба је пре свега идентитетске и егзистенцијалне природе која је морална и онтолошка. Професор Шијаковић у свом излагању искористио је прилику да објасни какав смисао има жртва у нашој хришћанској вери. Истина из перспективе ЖРТВЕ као субјекта битно се разликује од истине из перспективе насиља које тражи жртву као објект. Насиље стигматизацијом конструише жртву као објект и тако рационализује своје поступке, оно демонизује жртву и тако прикрива светост жртве. Памћење води ка свести појединца али и колективној и друштвеној свести. Она је складиштена у производима културе а функционално је присутна у друштвеним односима. Жртве које су наши преци поднели део су идентитета нашег народа, а основни и најмањи дуг који ми морамо да одужимо према њима јесте да изградимо културу памћења жртава.

Више на: https://www.youtube.com/watch?v=EhaCOR45dVw&feature=youtu.be

 

 2.2.2015-6У среду, 11. маја 2016. године у Свечаној сали Матице српске одржана је промоција књиге проф. др Богдана Ђаковића „Богослужбени и уметнички елементи у српској црквеној хорској музици у периоду између два светска рата (1918 ˗1941)“. Присутне је поздравио проф. мр Ненад Остојић, потпредседник Матице српске. Проф. др Даница Петровић, др Катарина Томашевић и отац Милош Весин говорили су о књизи, која је побудила велико интересовање и која представља прво поглавље и позив на даља истраживања и разумевања црквене хорске музике. Присутнима се обратио и аутор књиге проф. др Богдан Ђаковић који је након излагања о томе како је текао настанак ове књиге пред публику извео Хор Саборне цркве „Свети Георгије“ који је извео неколико нумера и испратио задовољну публику. Међу бројним гостима и пријатељима Матице српске био је и академик Димитрије Стефановић.

Промоција је снимљена и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

 2.2.2015-6У Свечаној сали Матице српске, 4. маја 2016. с почетком у 19 часова одржано је предавање у поводу обележавања 75 година од оснивања усташког логора у Независној Држави Хрватској – Јасеновца.

О геноцидној политици НДХ говорио је академик Василије Ђ. Крестић. Обраћајући се присутнима академик Крестић je кроз изводе из релевантних докумената показао да је геноцидна идеја Хрватске као начин решавања српског питања присутна од друге половине 19. века и да је било само питање времена када и како ће бити реализована. Такође је истакао да је хрватска политичка мисао заснована на хрватском државном и повесном праву била и, до данашњих дана, остала дубоко прожета идејом геноцидног решења српског питања. Идеје о геноцидном уништавању Срба и стварању велике етничке и римокатоличке Хрватске надживљавале су све државне оквире и оне су се провлачиле од Старчевића, Кватерника, Павлиновића, Јосипа Франка, Супила, Радића и Павелића па све до Туђмана. Академик Крестић закључио је да немамо право да се уљуљкујемо у осећање да се геноцид не може поновити, пошто многа дешавања у данашњој Хрватској показују да вековно усађивана нетрпељивост и мржња према Србима није нестала, да она не јењава и да се учестало испољава. (даље…)

 2.2.2015-6Зборник Матице српске за славистику је 25. априла 2016. године примљен у ERIH PLUS базу података (European Reference Index for the Humanities and Social Sciences). Реч је о листи са најугледнијим европским часописима из области друштвено-хуманистичких наука, која поштује строге критеријуме и спроводи веома озбиљну селекцију. Уласком у систем вредновања и категоризације најпрестижнијих научних часописа, Зборнику Матице српске за славистику је и званично потврђен значај у међународним, европским оквирима. Бити на листи најугледнијих часописа с једне стране представља ствар престижа, а с друге стране то значи да ће студије и прилози објављени у часопису бити доступни за све истраживаче у Европи и свету. ERIH PLUS листа настала је 2014. године трансформацијом ERIH листе, када је њено седиште премештено у Норвешку. Такође, ову листу као релевантну предлаже и Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије у нацрту новог Правилника о категоризацији и рангирању научних часописа, из којег је до сада друштвено-хуманистичка научна заједница била потпуно искључена. (даље…)

 2.2.2015-6У Матици српској, 26. априла са почетком у 12 часова, у заједничкој организацији Матице српске и Банатског културног центра, одржана је Свечана академија поводом стогодишњице оснивања Прве српске добровољачке дивизије и њених борби у Добруџи.

Присутну публику, госте и представнике медија са неколико пробраних речи поздравили су: доц. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске, Славиша Грујић, покрајински секретар за културу и јавно информисање, и Видоје Голубовић, председник Удружења ратних добровољаца 1912–1918 и њихових потомака и поштовалаца из Београда. О историјату Прве српске добровољачке дивизије беседио је др Милан Мицић, а у музичком делу програма учествовали су Изворна група „Звуци с камена” и Новосадски камерни хор. Програм је водила Гордана Ђурђевић Димић, првакиња драме Српског народног позоришта, а пригодан избор из текстова о Првој српској добровољачкој дивизији и њеном учешћу на фронту казивао је Миодраг Петровић, глумац Српског народног позоришта. (даље…)

 2.2.2015-6У Матици српској, 22. априла са почетком у 19 часова, у заједничкој организацији Матице српске, Градске библиотеке, Фудбалског клуба „Војводина” и Дневника, предствљена је двотомна монографија „Првих сто: 1914–2014” о историјату Фудбалског клуба „Војводина” из Новог Сада, коју је, као аутор, потписао новинар Боривој Миросављевић.

Присутну бројну публику, госте и представнике медија са неколико пробраних речи поздравио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске, а у представљању монографије учествовали су: академик Василије Крестић, редовни члан САНУ, Душан Влаовић, директор „Дневник Војводина Преса” у име издавача, др Драго Његован, виши саветник Музеја Војводине, др Радивој Радосав, играч прве шампионске екипе ФК „Војводина”, и Боривој Миросављевић, аутор и новинар. Представљање ове замашне монографије било је праћено интересантним музичким програмом у којем су учешће узели Милица Стојадиновић, сопран, првакиња опере СНП-а, и Бошко Стојадиновић, ученик Музичке школе „Исидор Бајић” као клавирска пратња. Водитељ програма био је Драган Којић, директор Градске библиотеке у Новом Саду.

Свечаност је снимљена и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

Жири (у саставу: академик Љубомир Максимовић председник жирија, проф. др Љубомирка Кркљуш, проф. др Војин Дабић, др Драган Богетић, научни саветник, и проф. др Ђорђе Ђурић) размотрио је списак од око 300 историографских наслова дела објављених у 2015. години. Овај број, је на две седнице жирија и више кругова електронских консултација, постепено сведен на ужи, а затим на најужи избор. На последњој седници одржаној 22. априла 2016. године разматран је најужи избор наслова. После исцрпне расправе, чланови Жирија су једногласно донели одлуку да се Награда Матице српске за историју „Иларион Руварац” за дело објављено у 2015. години додели књизи Срби 1903-1914, Историја идеја коју је приредио Милош Ковић.

 

 2.2.2015-6У Српском културном центру „Свети Сава“, у задужбини Душана Радића, у Суботици а у оквиру манифестације Недеља православља представљена је Матица српска. Скуп је поздравио председник Српског културног центра господин Милан Мародић. О историјату Матице српске говорио је проф. др Драган Станић, председник МС, а о томе шта Матица српска данас јесте говорио је доц. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар МС. О Српском биографском речнику, као најзначајнијем пројекту МС говорила је научна сарадница др Александра Новаков, научни секретар овог пројекта. Програм је пратила пригодна презентација фотографија знаменитих Суботичана али и других личности који се налазе на страницама шестог тома Српског биографског речника. Програму су присуствовали и сарадници Матице српске из Суботице.

 2.2.2015-6У Матици српској је 16. априла 2016. године одржана 128. редовна Скупштина Матице српске.

Након отварања Скупштине и избора радних тела председник Верификационе комисије мр Тијана Палковљевић Бугарски саопштила је да Скупштини присуствује 294 члана Матице српске са правом гласа. Потом су изабрани нови стални чланови сарадници, реизабрани чланови – сарадници и изабрани нови чланови – сарадници. Потврђен је пријем нових редовних чланова Матице српске.

Скупштина je донела одлуку о прихватању измена Статута Матице српске, којима је уведено саветодавно тело управног одбора Савет.

Прихваћен је Извештај о четворогодишњем раду Матице српске (2012–2015) и Извештај о раду Надзорног одбора и финансијском пословању Матице српске (2012–2015).

Прихваћени су Извештај о четворогодишњем раду Библиотеке Матице српске (2012–2015), Извештај о четворогодишњем раду Галерије Матице српске (2012–2015) и Извештај о четворогодишњем раду Издавачког центра Матице српске (2012–2015).

 2.2.2015-6Изборна комисија 128. редовне Скупштине Матице српске, након пребројавања гласова, председник Изборне комисије доц. др Бојан Тубић саопштио је резултате гласања.

За чланове Председништва у наредном четворогодишњем периоду изабрани су:
– за председника:
проф. др Драган Станић
– за потпредседнике:
проф. др Бранко Бешлин, др Миодраг Матицки, проф. мр Ненад Остојић
– за генералног секретара:
доц. др Ђорђе Ђурић

За чланове Управног одбора Матице српске у наредном четворогодишњем периоду изабрани су (36 чланова):
1. Проф. др Бранко Бешлин
2. Доц. др Исидора Бјелаковић
3. Проф. др Ђорђе Бубало
4. Стеван Бугарски
5. Проф. др Мирјана Веселиновић-Хофман
6. Проф. др Слободан Владушић
7. Проф. др Славко Гордић
8. Академик Јасмина Грковић-Мејџор
9. Проф. др Јован Делић
10. Проф. др Бранислав Ђурђев
11. Доц. др Ђорђе Ђурић
12. Проф. др Душан Иванић
13. Проф. др Александар Јовановић
14. Доц. др Милош Ковић
15. Академик Светозар Кољевић
16. Академик Василије Крестић
17. Проф. др Љубомирка Кркљуш
18. Др Бранка Кулић
19. Академик Љубомир Максимовић
20. Проф. др Слободан Марковић
21. Др Миодраг Матицки
22. Проф. др Александар Милановић
23. Др Марко Недић
24. Проф. мр Ненад Остојић
25. Проф. др Слободан Павловић
26. Мр Тијана Палковљевић Бугарски
27. Проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић
28. Проф. др Мато Пижурица
29. Проф. др Петар Пијановић
30. Академик Предраг Пипер
31. Проф. др Јован Попов
32. Академик Милорад Радовановић
33. Проф. др Мира Радојевић
34. Проф. др Горана Раичевић
35. Проф. др Драган Станић
36. Доц. др Зорица Хаџић

За чланове Надзорног одбора Матице српске у наредном четворогодишњем периоду изабрани су (7 чланова):
1. Проф. др Бранко Баљ
2. Мр Слободан Кнежевић
3. Проф. др Вуксан Лакићевић
4. Јожеф Лимбургер
5. Мирко Лубурић
6. Милан Петровић
7. Јован Чулајевић

АПЕЛ СКУПШТИНЕ МАТИЦЕ СРПСКЕ

Скупштина Матице српске упућује апел Министарству културе и информисања Републике Србије са захтевом да се укину неоправдане финансијске рестрикције које погађају редовну делатност установе.

Изражавамо забринутост због одсуства системског финансирања капиталних пројеката попут Српске енциклопедије. Истовремено скрећемо пажњу да би било неопходно да се убрза повратак имовине Матице српске и њених задужбина. Само одмереном, добро промишљеном културном и научном политиком може се обезбедити да Матица српска и даље успешно обавља своју драгоцену мисију усмерену ка очувању културног идентитета српског народа и његовог укупног напретка.

У Новом Саду, 16. априла 2016. године

Председник Матице српске сазвао је 128. редовну изборну Скупштину Матице српске за 16. април 2016. године у 11 сати. Пријем и регистрација чланова почеће у 10 сати.

На дневном реду Скупштине биће разматрање извештаја о четворогодишњем раду нашег најстаријег књижевног, научног и културног друштва, као и установа и предузећа које је Матица српска основала.

На основу предлога који је утврдио Управни одбор, а у складу са Статутом Матице српске, Скупштина ће бирати нове чланове органа – Председништво, Управни одбор и Надзорни одбор. Управни одбор је утврдио предлог кандидата за органе Матице српске на основу предлога седам научних одељења Матице српске и на основу својих статутарних овлашћења.

Скупштина ће у складу са својим овлашћењима потврдити пријем нових редовних чланова и чланова сарадника.

Право гласа на Скупштини Матице српске имају стални чланови сарадници, чланови сарадници и редовни чланови који су благовремено измиривали чланарину.

На Скупштини ће бити предложена и допуна Статута Матице српске.

Дневни ред 128. Скупштине Матице српске можете видети овде.

Рад Матице српске са четворогодишљим извештајем може се погледати овде.