У петак, 11. септембра 2026. године, у Сали за седнице Матице српске одржано је предавање проф. др Срђе Трифковића. На почетку су се присутнима обратили председник Матице српске проф. др Драган Станић и др Миша Ђурковић, руководилац пројекта Српски народ у актуелним међународним односима, у оквиру којег је предавање реализовано. Потом је реч добио проф. др Срђа Трифковић.

Аутор је истакао да утврђивање историјских чињеница не представља ревизионизам, већ неопходан предуслов за суочавање друштва са сопственом прошлошћу и његово морално оздрављење. Говорећи о узроцима и генези трагичних догађаја, указао је на дешавања у Црној Гори током 1941. и 1942. године, нагласивши да се страдање из 1945. године не може разумети без сагледавања претходног грађанског рата, идеолошког терора и ликвидација политичких и класних противника.

Трифковић је, упоређујући размере послератних ликвидација у Црној Гори и Словенији са искуствима других европских земаља, указао на то да број жртава, посматран у односу на број становника, сведочи о тежини и размерама почињених злочина. Посебно је нагласио да Црна Гора не може истински да напредује, нити да у потпуности припада савременом европском цивилизацијском простору, без суочавања са злочинима из прошлости, њихове јавне осуде и достојног односа према жртвама.

Он је навео да је књигу написао са намером да допринесе трагању за истином и процесу суочавања са прошлошћу, угледајући се на друштва која су, након великих историјских трагедија, имала снаге да отворе питања одговорности, историјског памћења и помирења. „Без катарзе коначног помирења нити мртви могу да нађу мир, нити живима има истинског бољитка“, закључио је Трифковић.

Програм је реализован уз финансијску подршку Града Новог Сада.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви.

У четвртак, 10. септембра 2026. године, у Сали за седнице Матице српске одржана је промоција књиге проф. др Милована Митровића „Српско друштво на прелазу векова и размеђу светова“. Присутнима су се обратили председник Матице српске проф. др Драган Станић и потпредседник Матице српске проф. др Срђан Шљукић. На почетку је прочитана рецензија академика Часлава Оцића, који није био у могућности да присуствује догађају. После уводних обраћања, реч је добио проф. др Зоран Аврамовић, затим се присутнима обратио проф. др Божо Милошевић, на крају је говорио и аутор књиге, проф. др Милован Митровић.

Учесници су истакли да сам наслов књиге упућује на ширину изучаване теме, али да постоји јасно теоријско-методолошко становиште са којег се приступа разматраним проблемима, који обухватају распон од економије, друштва и културе до политике и свакодневице. У студији се обрађују проблеми инхерентни српском друштву, који су се кумулирали током последњих стотину година. Реч је о последицама социјално-политичких експеримената, последицама југословенског пројекта између два рата, а потом и о последицама синтезе југословенства с експериментом социјализма и титоизма.

Сумирајући претходна разматрања, аутор закључује да је савремено српско друштво и данас, на прелазу векова и миленијума, геополитички разапето између колективног Запада у опадању и политичког Истока који се економски опоравља и војно-технолошки уздиже.

Провлачећи се кроз опасно супротстављене и укрштене рогове наметнутих историјско-стратешких дилема и глобалног сукобљавања великих сила, Србија и српски народ принуђени су да, што је могуће боље и више, у свим областима друштвеног деловања и свакодневног живота изналазе свој сопствени „трећи пут“. На том путу ваљало би да се бирају решења којима се најефикасније бране угрожени државни интегритет и суверенитет, чува сопствени национални и културни идентитет (самосвојност) и штите свакодневни начин личног и колективног живота.

Књига има 495 страна. Уз Предговор, садржи пет глава и део насловљен „Уместо закључака“, затим „Коришћену литературу“, „Индекс имена“ и „Белешку о писцу“.

Главни уредник је проф. др Срђан Шљукић. Рецензенти су академик Часлав Оцић, проф. др Милан Брдар и проф. др Ђорђе Игњатовић. Штампање књиге омогућили су Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама и Фондација Миле Драгић.

Програм је реализован уз финансијску подршку Града Новог Сада.

Књигу можете поручити овде.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви.

У издању Института за српски језик САНУ, Одсека за српски језик и лингвистику Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду и Одељења за књижевност и језик Матице српске објављена је „Споменица Милки Ивић и Павлу Ивићу о стогодишњици рођења“, посвећена научном делу и наслеђу истакнутих српских и светских лингвиста, академика Милке Ивић (1923–2011) и академика Павла Ивића (1924–1999). Зборник је због свог обима објављен у две књиге и садржи 85 научних радова 86 аутора. Уредници зборника су академик Јасмина Грковић Мејџор, проф. др Софија Милорадовић и проф. др Исидора Бјелаковић.

Следећи широка научна интересовања Милке и Павла Ивића, аутори прилога бавили су се бројним питањима из области синхронијске и дијахронијске лингвистике. У зборнику су заступљени радови из дијалектологије, историје језика, етимологије, ономастике, фонетике, фонологије, синтаксе и семантике, лексикологије, лингвокултурологије, творбе речи, опште лингвистике и нормативистике. Прилози објављени у овом зборнику показују колико је научно наслеђе Милке и Павла Ивића и данас присутно и подстицајно у савременој лингвистици. Објављивањем „Споменице Милки Ивић и Павлу Ивићу о стогодишњици рођења“ три институције са којима су живот и научни рад двоје академика били на различите начине тесно повезани одале су почаст њиховом изузетном доприносу српској и светској линвистици.

У уторак 25. августа у Музеју Срема одржан је први у низу програма поводом обележавања јубилеја Два века Матице српске у Сремској Митровици. Публику је у име домаћина поздравио Андрија Поповић, директор Музеја Срема, који је истакао значај одржавања програма у част јубилеја Матице српске у Сремској Митровици, и подсетио на јубилеј Музеја Срема који ове године обележава осамдесет година постојања. Централни део програма била је промоција моногафије Уздарје пчелињем јату: Задужбинари Матице српске др Јелене Веселинов. О књизи су говорили др Милан Мицић, рецензент монографије, и ауторка. Прогам је обогатио дуо „Пахуље“ који чине две ученице у класи виолина, гудачког одсека у основној Музичкој школи „Петар Кранчевић“ у Сремској Митровици.

У издању Одељења за књижевност и језик Матице српске објављена је научна монографија др Милене Кулић „Поетика драме и ангажман: теоријско-критичка мисао Слободана Селенића о драмској уметности“. Књига је објављена у оквиру великог јубилеја „Два века Матице српске“, а њено штампање омогућио је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Рецензенти књиге су проф. емерита др Љиљана Пешикан-Љуштановић, проф. др Горана Раичевић, дописни члан САНУ, проф. др Ксенија Радуловић и проф. др Бошко Сувајџић.

Реч је о првој монографији у којој је теоријско-критичка мисао Слободана Селенића о драми и позоришту целовито и системски истражена. Иако је Селенићево књижевно дело до сада најчешће проучавано у оквиру његовог прозног и драмског опуса, његови теоријски текстови о драмској уметности, антологичарски рад и позоришна критика нису били обухваћени јединственом монографском анализом.

Како се истиче у уводној речи, Слободан Селенић припада кругу аутора чији се значај не исцрпљује у једној области стваралаштва. Као писац, професор, теоретичар драме, антологичар и позоришни критичар, оставио је дубок траг у проучавању и разумевању савремене драмске уметности. Његови увиди у структуру драмске форме, природу ангажмана, однос текста и сцене и развој модерне драме и данас представљају драгоцено полазиште за нова тумачења књижевности и позоришта. Монографија показује на који начин Селенић тумачи појаве модерне драме, како разуме однос драмског текста и позоришне представе и у којој мери његови теоријски и критички радови представљају важан део развоја српске театрологије. Посебна пажња посвећена је унутрашњим везама између његовог теоријског, критичарског, антологичарског и драматуршког рада, као и његовом разумевању ангажоване драме. Значај ове монографије огледа се у томе што попуњава уочљиву празнину у досадашњим истраживањима Селенићевог дела, истовремено осветљавајући његов допринос српској теорији драме, позоришној критици и театрологији.

Објављен је јулско-августовски двоброј „Летописа Матице српске” (год. 202, књ. 518, св. 1-2) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Бојане Стојановић Пантовић, Дарка Тушевљаковића, Братислава Милановића, Сање Савић Милосављевић и Енеса Халиловића, те преводи поезије Славета Ђорђа Димоског и Христоса Хартомацидиса. Рубрика „Есеји” доноси текстове Слободана Владушића о филму „Матрикс”, Марије Јефтимијевић Михајловић о Братиславу Р. Милановићу, Александре Чебашек Нешковић о Дарку Тушевљаковићу, Вирђиније Поповић и Иване Иванић о Емилу Сиорану и Наталије Благојевић о „Енуми Елиш”. Тема рубрике „Сведочанства” је однос „Сеоба” Милоша Црњанског и косовско опредељење кроз текст Драгана Хамовића, те беседа Дејана Ристића о Косову и Метохији одржана у Великој Хочи на Михољдан 2025. Рубрика „Поводи” посвећена је 250-годишњици од рођења Еустахије Арсић о којој пише Јелена Марићевић Балаћ. Рубрика „Разговор” доноси последњи интервју Чеслава Милоша. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Зоја Карановић, Луна Градиншћак, Милена Кулић, Лазар Букумировић, Софија Ракочевић, Срђан Орсић, Ленка Настасић и Тања Калајџић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

Уредништво од овог броја ради у следећем саставу: Јелена Марићевић Балаћ (главни и одговорни уредник), те чланови: Слободан Владушић, Милена Кулић, Никола Миљковић и Ненад Шапоња.

У спомен на Милоша Црњанског и његово дело, а у жељи да награђивањем књижевних дела објављених на српском књижевном простору подстакне развој наше књижевности, Матица српска је основала сталну годишњу књижевну награду под именом „Бескрајни плави круг“. Награда се додељује на дан пишчеве смрти, 30. новембра сваке године, за роман који је објављен између 1. новембра претходне године и 1. новембра године у којој се награда даје. Позивамо све издаваче да пошаљу романе објављене после 1. новембра 2025. године и тако предложе своје наслове (шест примерака, на адресу Матице српске, Матице српске 1, са напоменом „За награду Бескрајни плави круг”). Рок за достављање књига је 1. октобар 2026. године, а романе објављене после 1. октобра треба доставити најкасније до 1. новембра 2026. године.

У петак, 7. августа 2026. године, Матицу српску је посетио опуномоћени амбасадор Републике Србије у Краљевини Саудијској Арабији господин Драган Бисенић, новинар, уредник и публициста. Господина Бисенића је примио председник Матице српске проф. др Драган Станић. На састанку је разговарано о сарадњи у области енциклопедистике, о томе на који начин Матица српска може да се боље позиционира у међународним и дипломатским релацијама, као и о посебним темама везаним за оријенталну димензију српске културе.