2.2.2015-6Из штампе је изашла 16. свеска Свезака Матице српске – Серије друштвених наука (бр. 65/2025). У овом броју можете прочитати следеће прилоге: „Мирослава (Мира) Станојевић Кастори: ликовни педагог (Нови Сад, 1937 – Нови Сад, 2024)“, аутора Милана Матавуља; „Др Дејан С. Микавица: историчар, универзитетски професор (Нови Сад, 1964 – Нови Сад, 2022)“, аутора Ненада Урића; „Сећања др Петар Микић – Браца: лекар-педијатар (Сремски Карловци, 1925 – Нови Сад, 2011)“, аутора Бранка Ћурчина; „Блокада Филозофског факултета у Новом Саду од новембра 2024. до фебруара 2025. године: из угла једног од њених учесника“, аутора Јована Реповића; и „Два записника са пленума Филозофског факултета у Београду у блокади (2024–2025)“, аутора Владимира Болте.

Уредништво Серије друштвених наука радило је у следећем саставу: др Слободан Антонић (главни уредник), др Милош Ковић, др Ненад Нинковић и др Борис Стојковски.

Свеске Матице српске покренуте су 1985. године као периодична публикација у три серије: књижевности и језика, друштвених наука и уметности, а од 1989. године и природних наука. Објављују грађу и прилоге за културну и друштвену историју.

Штампање ове свеске финансирано је из Легата инж. Лазара и Савете Стојковић.

Часопис је доступан и у електронској форми, а 16. свеску можете преузети овде.

 2.2.2015-6У оквиру 21. Дана српске културе у Темишвару, које од 4. до 25. новембра организује Савез Срба у Румунији у сарадњи са Генералним конзулатом Републике Србије, у четвртак, 12. новембра, у Центру за пројекте одржан је програм „Уздарје пчелињем јату”, посвећен Матици српској и њеним задужбинарима. Присутнима се на почетку обратила генерална конзулка Републике Србије у Темишвару Ивана Јакшић Матовић. Потом је приказан документарни филм о задужбинарима, снимљен поводом двовековног јубилеја у сарадњи Матице српске и Културног центра Новог Сада. О монографији др Јелене Веселинов „Уздарје пчелињем јату: Задужбинари Матице српске“ говорили су др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, и ауторка. Реч је о особеној правно-историјској студији у којој се спајају поуздана историографска метода и дугогодишње правничко искуство ауторке, која ради на повраћају национализоване и конфисковане задужбинске имовине Матице српске. У њој су први пут свеобухватно и документовано представљени људи различитог порекла и иметка који су своју имовину поверили Матици, да служи српском народу, његовој култури, просвети и науци. Кроз историју задужбина књига прати и успон и пад српског грађанства на простору на којем је Матица деловала. Програм је заокружен отварањем изложбе о задужбинарима Матице српске, која прати књигу, а чија је ауторка такође др Јелена Веселинов.

 2.2.2015-6Објављен је новембарски број „Летописа Матице српске” (год. 202, књ. 518, св. 5) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Елизера Папе, Гордане Симеуновић, Александра Гајића, Саше Секуловића Скале и Александре Батинић, те превод једног сегмента „Прича из Хиљаду и једне ноћи”. Рубрика „Есеји” доноси текстове Бојана Чолака о Милутину Ускоковићу, Ђорђа Ђурђевића о српској култури 19. века, Стефана Синановића о роману„Сакупљач” Џона Фаулса, Теодоре Заношкар о Александр Вучу и Марку Ристићу и Бојане Јокић о једном сасвим другачијем тумачењу песме „Santa Maria della Salute” Лазе Костића. Тема рубрике „Сведочанства” су лирски записи Славка Гордића, као и један сегмен књижевног опуса Слободана Мандића о којем пише Милан Бјелогрлић. Рубрика „Поводи” посвећена је 150-годишњици рођења Милана Ракића кроз текст Јована Пејчића. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Гордана Покрајац, Јана Бабић, Никола Миљковић, Драгана Јовановић Васић, Ленка Настасић, Милош Михаиловић, Маријана Јелисавчић Карановић и Радоје Фемић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

 2.2.2015-6У издању Одељења за друштвене науке Матице српске објављена је књига проф. др Слободана Бјелице „Војводина у националној и државној заједници 1918–1988“, која представља целовит историографски преглед политичких, друштвених и економских процеса који су обележили историју Војводине током седам деценија њеног живота у југословенској држави. Објављена у години великог јубилеја „Два века Матице српске”, ова студија доприноси даљем проучавању прошлости Војводине и њеног места у националним и државним оквирима XX века.

Књига је подељена у три хронолошко-тематске целине: „Доба југословенске краљевине”, „Доба рата и револуције” и „Доба изградње социјализма”. У првом делу аутор разматра процес присаједињења Војводине Србији 1918. године, промене у територијално-управном уређењу, економски положај и националну структуру становништва, као и политичко деловање странака и Комунистичке партије. Други део посвећен је ратним приликама у Банату, Бачкој, Барањи и Срему, окупационим системима и страдању становништва, партизанском отпору, ослобођењу и успостављању послератне власти. У трећем делу анализирани су послератни друштвено-економски преображаји, обликовање аутономног положаја Војводине, уставне промене, односи покрајинских и републичких власти, као и политичка превирања током осамдесетих година, закључно са таласима „Антибирократске револуције”.

Посебан значај ове студије огледа се у томе што историју Војводине сагледава из различитих перспектива, повезујући политичке и уставне промене са економским кретањима, националном структуром становништва и ширим друштвеним процесима. Ослањајући се на критички историографски приступ, аутор пружа обиље података и подстицај за даља истраживања ове сложене и значајне теме. Како истиче академик Љубодраг Димић у својој рецензији, реч је о делу које представља видан историографски допринос и значајан ослонац за стицање поузданих сазнања о прошлости Војводине у југословенској националној и државној заједници.

Књига има 439 страна, а поред предговора и епилога садржи библиографију и именски и географски регистар. Главни уредник издања је проф. др Срђан Шљукић, а рецензенти су академик Љубодраг Димић, академик Мира Радојевић и проф. др Александар Касаш. Штампање књиге помогао је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Војводине.

 2.2.2015-6У Матици српској је 5. и 6. новембра 2026. године одржан међународни научни скуп „Два века Матице српске“ (1826–2026), организован поводом великог јубилеја – две стотине година од оснивања најстарије српске књижевне, културне и научне установе. Окупивши истакнуте научнике, универзитетске професоре и истраживаче из Србије и иностранства, скуп је био посвећен сагледавању историјске улоге Матице српске, њеног доприноса развоју српске науке, књижевности, језика, уметности и културе, као и разматрању места и задатака ове установе у савременом друштву.

Свечано отварање скупа одржано је 5. новембра у Свечаној сали Матице српске. Присутнима су се поздравним речима обратили Његово преосвештенство Епископ мохачки Дамаскин, проф. др Драган Станић, председник Матице српске, др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске, и Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске и директор Издавачког центра Матице српске.

 2.2.2015-6Током дводневног научног програма, организованог у четрнаест тематски разноврсних сесија, разматрана су бројна питања из историје Матице српске и њеног двовековног деловања. Посебна пажња посвећена је околностима њеног оснивања, улози у обликовању српског културног и националног идентитета, развоју научне и издавачке делатности, историји Летописа Матице српске, као и раду Матичиних одељења, библиотеке и галерије. Излагања су обухватила и питања српског књижевног језика, лексикографије, књижевности, историје, филозофије, права, друштвених и природних наука, историје уметности и културних веза српског народа са другим европским народима. Значајан део научних саопштења био је посвећен историји и делатности словенских матица, њиховим међусобним односима и улози у очувању националних култура. Посебно су разматране везе Матице српске са Матицом словеначком, Матицом моравском и Матицом словачком, чиме је двовековна историја Матице српске сагледана и у ширем европском културноисторијском контексту. Разноврсност представљених истраживања потврдила је ширину Матичиног научног и културног деловања, али и њен трајни значај као установе која већ два века окупља научнике, књижевнике, уметнике и културне посленике. Научни скуп пружио је прилику да се, уз преиспитивање досадашњих резултата, отворе и нова истраживачка питања о будућности Матице српске, њеној улози у очувању културног наслеђа и могућностима даљег развоја научне и међународне сарадње.

 2.2.2015-6Радови представљени на скупу биће објављени у посебном зборнику радова. Одржавање научног скупа финансијски су подржали Министарство културе Републике Србије и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Посебну захвалност Матица српска упућује добротворима и пријатељима који су својим даровима и услугама допринели успешној организацији скупа: цвећари „Флорентин”, која је обезбедила цветне аранжмане за свечане и радне просторије; произвођачима меда „Земља пчела” и „Марков мед”, који су даровали мед за учеснике, госте и послужење; штампарији „Стела”, која је помогла у припреми и изради материјала за учеснике; као и „Виноградима Урошевић” и Винарији „Војновић”, који су даровали вина за госте и учеснике скупа.

 2.2.2015-6Међународни научни скуп „Два века Матице српске” представља један од значајних догађаја у оквиру обележавања великог Матичиног јубилеја, потврђујући континуитет њене научне и културне мисије и њену отвореност за нове облике сарадње и истраживања. Цео скуп је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Са жаљењем обавештавамо јавност да се, услед непредвиђених организационих околности, одлаже одржавање свечаности „Његошев дан у Матици српској”, која је била заказана за петак, 13. новембар 2026. године, поводом двадесет година постојања Његошевог одбора Матице српске.

О новом термину одржавања свечаности јавност ће бити благовремено обавештена.

 2.2.2015-6Награда „Ђорђе Јовановић” за најбољу књигу есеја и књижевне критике објављену између два међународна сајма књига у Београду додељена је ове године двема књигама у издању Матице српске.

Лауреаткиње за 2025/2026. годину су др Милена Кулић, ауторка књиге „Поетика драме и ангажман”, и др Јелена Марићевић Балаћ, ауторка књиге „Метаморфозе Милорада Павића”. Свечано уручење награда одржано је у уторак, 10. новембра 2026. године, у Библиотеци „Ђорђе Јовановић” у Београду.

 2.2.2015-6Одлуку о награђеним књигама донео је стручни жири у саставу: Миливој Сребро (председник), Слађана Илић и Борис Булатовић (чланови). Прочитано је саопштење стручног жирија, а присутнима се обратио директор Библиотеке града Београда Ненад Миленовић. Награда „Ђорђе Јовановић” додељује се од 1967. године и током готово шест деценија њени добитници били су неки од најистакнутијих српских књижевника, критичара и проучавалаца књижевности, међу којима су Љубомир Симовић, Радомир Константиновић, Милорад Павић, Миодраг Поповић, Миодраг Павловић, Предраг Палавестра, Јован Христић, Светлана Велмар-Јанковић, Петар Пијановић, Михајло Пантић, Александар Јерков, Јован Делић, Марко Недић и Љиљана Пешикан Љуштановић и многи други.

 2.2.2015-6У уторак, 3. новембра, у оквиру сарадње Матице српске и Општине Житиште, а на основу раније потписаног протокола, одржано је неколико културних програма у самом Житишту, као и у околним местима. У ОШ „Свети Сава“ организоване су књижевна и ликовна радионица са децом која похађају од петог до осмог разреда ове школе, како из Житишта, тако и из подручних школа у Равном Тополовцу, Торку и Банатском Двору. Матица српска је осмислила и већ три године изводи пројекат који подразумева одржавање креативних радионица за децу основношколског и средњошколског узраста како би се она упознала са историјатом и деловањем наше најстарије књижевне, културне и научне институције. У извођењу поменутих радионица учествовали су стручни сарадници из Матице српске: мр Драган Тубић, др Светлана Милашиновић, мр Ивана Ћелић, Даница Ђукић и мср Јана Богдановић. У исто време др Милан Мицић, генерални секретар и др Јелена Веселинов, управник послова Матице српске, одржали су предавања о Матици деци у ОШ „Никола Тесла“ у Банатском Карађорђеву, тј. у ОШ „Милош Црњански“ у Српском Итебеју. У вечерњем термину у Библиотеци „Бранко Радичевић“ у Житишту представљена је књига др Јелене Веселинов „Уздарје пчелињем јату. Задужбинари Матице српске“. Овај програм водила је директорка Библиотеке Марија Нинковић, а о књизи су говорили др Милан Мицић и ауторка.

 2.2.2015-6Објављен је двоброј Зборника Матице српске за књижевност на енглеском језику „Literary Links of Matica srpska” (16-17/2025) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” („Poetry and Fiction”) објављени преведени прилози: Стевана Сремца, Момчила Настасијевића, Гордане Ђилас, Владана Деснице, Ненада Шапоње и Иване Димић. Рубрика „Есеји” („Essays”) доноси преведен текст о идеолошкој, синтетичкој и националној култури Петра Пијановића, док о Павићевој поетици пише Јелена Марићевић Балаћ. Рубрика „Сведочанства” („Testimonies”) посвећена је Замјевој награди Матице српске и њеном лауерату Миодрагу Раичевићу. О песнику пишу Јован Делић и Марко Паовица Стална рубрика „Критика” („Book Review”) прати актуелну књижевну продукцију коју би требало представити страним читаоцима, а у овом броју текстове потписују: Иван Негришорац, Драгана Вукићевић, Александар Пејчић, Часлав Николић и Јелена Филиповић.

Уредништво: Иван Негришорац (главни уредник), Михајло Пантић, Зоран Пауновић и Саша Радојчић (чланови), Светлана Милашиновић (секретар Уредништва).

Преводиоци: Персида Бошковић, Љубица Јанков, Вид Кецман, Оливера Кривошић и Вук Тошић. Лектор и коректор: Rendall A. Major; Технички уредник: Вукица Туцаков; Дизајн корица: Атила Капитањи.

Излазак овог двоброја омогућили су: Градска управа за културу, Покрајински секретеријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, као и Покрајински секретеријат за високо образовање и научна истраживања.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.

 2.2.2015-6У оквиру манифестације „Наши дани“, у Никшићу је 28. октобра отворена изложба „Два вијека Матице српске“. Изложба је постављена у просторијама Друштва чланова Матице српске у Црној Гори и има за циљ да публику упозна са историјом Матице српске и истакне кључне тачке њеног деловања. На отварању изложбе госте је поздравио проф. др Душан Крцуновић, председник Друштва чланова Матице српске у Црној Гори. Присутнима се потом обратила др Јелена Веселинов, управница послова Матице српске, која је посебно говорила о делу изложбе који се односи на задужбинаре. Она је истакла значај задужбина, које нису биле само финансијска потпора за њен рад, већ и установе чијим деловањем су се остваривали основни циљеви због којих је Матица српска и настала. Др Данило Вуксановић, помоћник управника Галерије Матице српске, говорио је о уметничкој збирци Матице српске и раду Галерије Матице српске на проучавању, очувању и представљању националне ликовне уметности.

 2.2.2015-6Манифестација „Наши дани“ је отворена 26. октобра и трајаће до 12. новембра 2026. године. Богат програм обухвата вечери посвећене књижевности, историји, уметности и духовном наслеђу српског народа. За 10. новембар предвиђено је предавање „Трећи вијек Матице српске“, на којем ће говорити проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске.