Са задовољством обавештавамо јавност да је одштампан Зборник Матице српске за сценске уметности и музику (бр. 73), који садржи оригиналне научне радове из театрологије, музикологије и етномyзикологије.

Уредништво Зборника је радило у следећем саставу: др Зоран Максимовић, главни и одговорни уредник, др Aлександар Васић, заменик главног и одговорног уредника, др Мирјана Веселиновић Хофман, др Ивана Перковић, др Ира Проданов Крајишник, др Катарина Томашевић, др Јернеј Вајс (Словенија), др Јадвига Сопчак (Пољска), др Вера Обрадовић Љубинковић, др Срђан Радаковић, др Мирослав Мики Радоњић, др Марина Миливојевић Мађарев, др Маријана Прпа Финк и др Данка Лајић Михајловић

Садржај свеске бр. 73 чине студије, чланци, расправе (6 радова), сећања, грађа, прилози (3 рада), прикази (3 рада), IN MEMORIAM (5 радова) уредничко обраћање на српском и енглеском језику, именски регистар, упутство за ауторе и списак рецензената.

У рубрици СТУДИЈЕ, ЧЛАНЦИ, РАСПРАВЕ објављени су радови Бојане С. Радовановић Шупут, Александра Н. Васића, Горана Т. Гаврића, Срђана Д. Атанасовског, као и коауторски радови Марије М. Милтојевић и Миомире М. Ђурђановић, те Марије Т. Маглов и Монике Ј. Новаковић.

У рубрици СЕЋАЊА, ГРАЂА, ПРИЛОЗИ објављен је коауторски рад Давида Д. Покрајца, Саше Спасојевића и Николе П. Зекића, затим радови Амре З. Латифић и Александре М. Милошевић. ПРИКАЗЕ су објавили Свенка Л. Савић, Марија А. Адамов и Немања Н. Совтић.

Текстове у IN MEMORIAM рубрици написали су Милана М. Стојадиновић Милић, Зоран М. Максимовић, Свенка Л. Савић, Габриела Теглаши Јојкић и Горан Ибрајтер.

Зборник је у формату ПДФ послат у репозиторијум Народне библиотеке Србије, Одељење за научне информације, као и у остале релевантне базе података, а можете му приступити и на линку

У четвртак, 16. априла 2026. године, у Матици српској је одржана промоција зборника „Омладина и попкултурни утицаји”, који су заједнички објавили Центар за културну обнову Археофутура, Архив Војводине и Научно удружење за развој српских студија. О зборнику, који је уредио Александар Гајић, говорили су рецензент проф. др Срђан Шљукић, потпредседник Матице српске, директор Археофутуре мср Никола Павловић и председник Омладинског одбора Матице српске др Милена Кулић.

Овај догађај уједно је означио почетак овогодишњег низа значајних активности Омладинског одбора Матице српске, и то у посебно важној јубиларној години за ову институцију. Популарна култура данас није само простор забаве, већ доминантан систем који обликује свест, вредносне моделе и идентитет младих, због чега захтева озбиљан и одговоран научни приступ. Зборник се одликује изразитом мултидисциплинарношћу, обухватајући теме од утицаја друштвених мрежа, преко политичке моћи и традиције, па све до рок музике и телевизијских феномена. Промоција је снимљена и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Објављен је априлски број „Летописа Матице српске” (год. 202, књ. 517, св. 4) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Јане Алексић, Ненада Шапоње, Милорада Павића, Ивана Павића и Драгомира Шошкића, те преводи прозе Саманте Швеблин и Анатолија Рјасова. Рубрика „Есеји” доноси текстове Јована Делића о „Ламенту над Београдом” Милоша Црњанског, Иване Нешовановић о драми „Код вечите славине” Момчила Настасијевића, Николе Миљковића о Лаву Н. Толстоју, те превод есеја Ибрахима Калина о уметности и цивилизацији. Тема рубрике „Сведочанства” је Светосавска беседа Бојана Јовановића одржана у Матици српској, беседа о Светозару Милетићу Горана Васина изговорена на Свечаној седници Матице српске, те Змајева награда коју су ове године поделили песници Јана Алексић и Ненад Шапоња. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Наташа Дракулић Козић, Ленка Настасић, Томислав Јовановић, Павле Зељић, Младен Јаковљевић, Милица Ћуковић и Маријана Јелисавчић Карановић. У рубрици „Из света” Владан Матић пише о културној политици у Протекторату Чешке и Моравске.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

Дана 8. 4. у Свечаној сали Матице српске, пред бројном публиком ансамбл „Камерна резонанца” одао је почаст значајном композитору Светозару Саши Ковачевићу, изводећи његове песме. Раније је овај ансамбл, који наступа у саставу Јулија Бал и Маја Грујић за клавиром, Богдан Јовановић за виолончелом и Весна Аћимовић као сопранисткиња, учествовао у снимању ЦД издања са делима уваженог композитора у оквиру пројекта Академије уметности у Новом Саду.

Многе од аранжмана изведених на концерту осмислила је Јулија Бал, чији је рад на овом пољу међународно примећен, о чему најбоље сведочи учешће „Камерне резонанце” на престижном такмичењу фондације ИБЛА 2023. године нa којем је проглашена за апсолутног победника у композиторској категорији, а учешће ансамбла са пројектом „Вокализе” награђено концертом у Карнеги холу у Њујорку.

Свако од музичара из ансамбла негује дуготрајну и разноврсну посвећеност музици, што се очитује кроз њихове професионалне биографије. Др ум. Весна Аћимовић освајала је бројна признања и награде, и вишегодишњи је добитник стипендије Фонда Меланија Бугариновић. Од 2001. године хонорарни је сарадник Опере Српског народног позоришта. Остварила је улоге у више од 400 представа широм Србије. Стекла је звање инструктора Associated Board of the Royal School of Music за Југоисточну Европу. Поред бројних запажених наступа у земљи и иностранству, снимала је за РТВ Београд и РТВ Нови Сад. Ангажована је као редовни професор на Академији уметности у Новом Саду, где је обављала и дужности шефа Катедре за соло певање. Др ум. Јулија Бал пијанисткиња је и композиторка са раскошном интернационалном репутацијом. Након запаженог наступа у Карнеги холу 2009. године, где је примила одличне критике њујоршких музичких критичара, њена каријера кренула је узлазном путањом. Лауреат је више значајних награда, међу којима и признања часописа „Музика класика” за најбољу публикацију 2013. године, а 2018. председник Бразила одликовао је Орденом „Рио Бранко” за допринос дипломатским односима Србије и Бразила. У продукцији РТВ-а приказан је документарни филм „Етида” посвећен њеном уметничком раду. Богдан Јовановић, мастер виолончела, као члан Омладинске филхармоније „Naissus”, наступао је у златној дворани „Musikverein”-a. Такође, наступа са симфонијским оркестрима „Орфелин” и „Макрис”, Београдским симфоничарима, Суботичком филхармонијом, Војвођанским симфонијским оркестром, а био је и члан Оркестра Опере Српског народног позоришта. Радио је и као стручни сарадник за камерну музику и гудачки квартет на Академији уметности у Новом Саду. Предаје виолончело у МШ „Ватрослав Лисински” у Београду. Маја Грујић, пијанисткиња, дипломирала је клавир на Факултету музичке уметности у Београду, и у току студија добила специјалну награду из Фонда Радмиле Ђорђевић за перспективног клавирског сарадника у раду са соло певачима. На истом факултету завршила је специјалистичке студије из камерне музике. Учествовала је као клавирска подршка студентима на бројним нашим и међународним такмичењима, одржала концерте у већим градовима у земљи а учествовала је и на познатим уметничким фестивалима (НОМУС, СОМУС, ОКТОХ, Тиски цвет…). Издала је два компакт-диска – са Браниславом Јатићем (бас) 2001. и са Весном Аћимовић (сопран) 2009. године.

Омаж композитору Светозару Саши Ковачевићу, у изведби ансамбла „Камерна резонанца”, у сваком смислу био је успешан и надахњујући концерт, који је публика дочекала са одушевљењем. Сопранисткиња Весна Аћимовић заблистала је и кроз своје глумачке способности, а пијанисткиња Јулија Бал информисала је присутне о композитору и делима. Цео наступ био је праћен пројекцијама на видео-биму. Ко је овај дивни концерт пропустио, може га одложено погледати на Youtube каналу Матице српске.

У Српском културном центру „Свети Сава” у Суботици, у петак 3. априла, одржано је песничко вече под називом „Песници своме Летопису и својој Матици”, у оквиру манифестације „Недеља православља”, а поводом обележавања великог јубилеја Матице српске. Овим програмом, на свечан и надахнут начин, указано је на трајну везу између српског песништва, „Летописа Матице српске“ и саме Матице српске као једне од најважнијих установа српске културе.

Своје стихове казивали су истакнути савремени српски песници: Матија Бећковић, Јана Алексић, Мирослав Алексић, Благоје Баковић, Гордана Ђилас, Ђорђе Нешић, Селимир Радуловић, Ђорђо Сладоје, Ненад Шапоња и Иван Негришорац. Програм је водила Милена Кулић. Песничко вече у Суботици још једном је потврдило да Матица српска и њен Летопис остају важна места сусрета традиције, савременог стваралаштва и духовног континуитета српске културе.

У издању Матице српске објављена је књига „Завети Матице српске: водич кроз најстарију српску културну установу“ Ивана Негришорца. Ово издање приређено је у оквиру великог јубилеја „Два века Матице српске“, а пред читаоцима се појављује као свеобухватан и надахнут водич кроз историју, устројство, мисију и трајање најстаријег српског књижевног, научног и културног друштва. Књига прати пут Матице српске од њеног оснивања у Пешти 1826. године, подсећајући и на чињеницу да је њеном настанку претходило покретање „Сербске летописи“, будућег „Летописа Матице српске“, као потребе српског грађанства за трајном институционалном подршком књижевности, науци и култури. У том смислу, Негришорац не доноси само преглед догађаја и личности, него и живу слику духовних и културних побуда из којих је Матица српска настала и трајала кроз два века. Посебна вредност ове књиге огледа се у томе што она не представља само историографски преглед, већ и водич кроз сложени систем Матичиних делатности: од унутрашњег устројства и управљања, преко улоге председника, секретара, добротвора и задужбинара, до „Летописа Матице српске“, научних одељења, Библиотеке Матице српске, Галерије Матице српске и издавачке делатности. На тај начин, књига показује Матицу српску као живу и саборну установу која је, у складу са својом оснивачком идејом и двовековним искуством, усмерена ка окупљању и обликовању креативних потенцијала српског народа. У завршним поглављима нарочито је истакнуто да „завети“ Матице српске произлазе и из њене оснивачке идеје и из нагомиланог искуства бројних прегалаца који су током два века градили њен углед и делатност. Управо зато ова књига представља драгоцено штиво не само за познаваоце Матичине историје него и за ширу читалачку публику која жели да на једном месту сагледа развој, вредности и културну мисију установе која је дубоко обележила српску културу.

У Београду, у хотелу „Палас”, 27. марта је одржана конференција под називом „Voices of the Balkans: Conservativism, Talent and Classical Learning“. Организатор конференције био је Mathias Corvinus Collegim из Будимпеште, уз подршку Матице српске, а кроз пројекат „Српски народ у актуелним међународним односима“ (руководилац др Миша Ђурковић), који се ради у Одељењу за друштвене науке. На конференцији су учествовали научници из Србије, Мађарске, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Македоније, Хрватске, Словеније, Турске и Албаније. Уводно излагање на конференцији имао је председник Матице српске проф. др Драган Станић. Он је говорио о оснивању и деловању Матице српске, са посебним нагласком на њеном раду на очувању традиционалних вредности. На првом дискусионом панелу, др Миша Ђурковић говорио је о конзервативним вредностима и политици у Србији. Учествујући на другом панелу, проф. др Срђан Шљукић представио је настојања Матице српске да се повежу таленти и друштвена елита, као и неке проблеме у систему образовања у Србији. О значају класичних дисциплина и улози историје у образовању на трећем панелу говорио је проф. др Михаел Антоловић. Закључна запажања овог скупа изнео је др Миша Ђурковић. Радни језик конференције био је енглески.

Његова екселенција амбасадор Индије у Републици Србији господин Абишек Шукла посетио је 3. априла 2026. године Матицу српску, где га је дочекао председник Матице српске проф. др Драган Станић. У разговору су учествовали и први секретар Амбасадора Индије господин Чандрамули Керн, проф. др Александар Петровић, руководилац пројекта „Српско-индијске везе у култури кроз историју“ и председник Омладинског одбора Матице српске др Милена Кулић. Током сусрета разговарано је о могућностима даље сарадње у области културе, науке и издаваштва, с посебним освртом на наставак објављивања превода са санскрта. Посебна пажња је посвећена и наставку пројекта „Српско-индијске везе у култури кроз историју“, у чију би реализацију убудуће могла бити укључена и Амбасада Индије у Београду. Председник Матице српске уваженог госта је упознао са историјатом Матице српске, а потом га повео у обилазак ове најстарије српске књижевне, културне и научне установе.

У четвртак, 2. априла 2026. године, одржано је предавање „Књижевни свијет Борисава Станковића“, поводом обележавања 150 година од рођења Борисава Станковића (1876–1927). О књижевном делу Борисава Станковића беседио је проф. др Горан Максимовић, док је поздравну реч упутио проф. др Драган Станић, председник Матице српске. Предавање је формирано у три целине, прва целина била је посвећена најважнијим датумима дела Боре Станковића, друга целина била је посвећена поетичким квалитетима његовог дела, док се у трећој целини проф. Максимовић бавио позоришном и филмском рецепцијом дела овог писца. Матица српска је овим предавањем наставила да негује културу сећања на великане српске књижевности и њихово трајно место у нашем језику, култури и духовном наслеђу. Цело предавање је снимљено и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У понедељак, 30. марта 2026. године, у Свечаној сали Матице српске одржан је комеморативни скуп посвећен академику Миру Вуксановићу. На скупу су говорили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др емеритус Славко Гордић, проф. др Мато Пижурица, др Марко Недић и Селимир Радуловић.

Академик Миро Вуксановић био је један од најделатнијих и најефикаснијих трудбеника Матице српске у целој њеној двовековној историји, о њему ће се размишљати и водити са њим тихи дијалог, и у овом, и будућим временима, истакао је председник Матице српске проф. др Драган Станић. У Матицу српску ушао је крајем седамдесетих година објавивши своју прву књигу у едицији „Прва књига“, а потом је настављена сарадња са „Летописом Матице српске“ и тако је постао члан сарадник 1983. године, па потом стални члан-сарадник, чиме је започела његова велика књижевничка мисија. Члан Одбора Одељења за књижевност и језик постао је 1988. године и од тада, па све до данас, постао је један од најактивнијих чланова овог Одељења. Управник Библиотеке Матице српске био је у периоду од 1988. до 2014. године. Од 2004. до 2008. године био је потпредседник Матице српске, а био је и потпредседник на дужности председника Матице српске 2007. године, до Скупштине 2008. године. Оснивач је и главни и одговорни уредник Издавачког центра Матице српске у оквиру којег је започет рад на едицији „Десет векова српске књижевности“, као и едиција „Матица“. Један је од иницијатора Његошевог одбора који је формиран с намером да се негује његошевска традиција у српској култури. Био је потпредседник Његошевог Одбора, као и главни уредник „Његошевог зборника“.

Активности у Матици српској су један део његовог рада, а велики је број подухвата, дужности које је академик Миро Вуксановић започео и у којима је истрајавао. Значајне су активности у Српској академији наука и уметности, Библиотеци САНУ, Огранку САНУ, а посебан је његов књижевнички рад. Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.