У Матици српској је 5. и 6. новембра 2026. године одржан међународни научни скуп „Два века Матице српске“ (1826–2026), организован поводом великог јубилеја – две стотине година од оснивања најстарије српске књижевне, културне и научне установе. Окупивши истакнуте научнике, универзитетске професоре и истраживаче из Србије и иностранства, скуп је био посвећен сагледавању историјске улоге Матице српске, њеног доприноса развоју српске науке, књижевности, језика, уметности и културе, као и разматрању места и задатака ове установе у савременом друштву.

Свечано отварање скупа одржано је 5. новембра у Свечаној сали Матице српске. Присутнима су се поздравним речима обратили Његово преосвештенство Епископ мохачки Дамаскин, проф. др Драган Станић, председник Матице српске, др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске, и Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске и директор Издавачког центра Матице српске.

Током дводневног научног програма, организованог у четрнаест тематски разноврсних сесија, разматрана су бројна питања из историје Матице српске и њеног двовековног деловања. Посебна пажња посвећена је околностима њеног оснивања, улози у обликовању српског културног и националног идентитета, развоју научне и издавачке делатности, историји Летописа Матице српске, као и раду Матичиних одељења, библиотеке и галерије. Излагања су обухватила и питања српског књижевног језика, лексикографије, књижевности, историје, филозофије, права, друштвених и природних наука, историје уметности и културних веза српског народа са другим европским народима. Значајан део научних саопштења био је посвећен историји и делатности словенских матица, њиховим међусобним односима и улози у очувању националних култура. Посебно су разматране везе Матице српске са Матицом словеначком, Матицом моравском и Матицом словачком, чиме је двовековна историја Матице српске сагледана и у ширем европском културноисторијском контексту. Разноврсност представљених истраживања потврдила је ширину Матичиног научног и културног деловања, али и њен трајни значај као установе која већ два века окупља научнике, књижевнике, уметнике и културне посленике. Научни скуп пружио је прилику да се, уз преиспитивање досадашњих резултата, отворе и нова истраживачка питања о будућности Матице српске, њеној улози у очувању културног наслеђа и могућностима даљег развоја научне и међународне сарадње.

Радови представљени на скупу биће објављени у посебном зборнику радова. Одржавање научног скупа финансијски су подржали Министарство културе Републике Србије и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Посебну захвалност Матица српска упућује добротворима и пријатељима који су својим даровима и услугама допринели успешној организацији скупа: цвећари „Флорентин”, која је обезбедила цветне аранжмане за свечане и радне просторије; произвођачима меда „Земља пчела” и „Марков мед”, који су даровали мед за учеснике, госте и послужење; штампарији „Стела”, која је помогла у припреми и изради материјала за учеснике; као и „Виноградима Урошевић” и Винарији „Војновић”, који су даровали вина за госте и учеснике скупа.

Међународни научни скуп „Два века Матице српске” представља један од значајних догађаја у оквиру обележавања великог Матичиног јубилеја, потврђујући континуитет њене научне и културне мисије и њену отвореност за нове облике сарадње и истраживања. Цео скуп је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Са жаљењем обавештавамо јавност да се, услед непредвиђених организационих околности, одлаже одржавање свечаности „Његошев дан у Матици српској”, која је била заказана за петак, 13. новембар 2026. године, поводом двадесет година постојања Његошевог одбора Матице српске.

О новом термину одржавања свечаности јавност ће бити благовремено обавештена.

Награда „Ђорђе Јовановић” за најбољу књигу есеја и књижевне критике објављену између два међународна сајма књига у Београду додељена је ове године двема књигама у издању Матице српске.

Лауреаткиње за 2025/2026. годину су др Милена Кулић, ауторка књиге „Поетика драме и ангажман”, и др Јелена Марићевић Балаћ, ауторка књиге „Метаморфозе Милорада Павића”. Свечано уручење награда одржано је у уторак, 10. новембра 2026. године, у Библиотеци „Ђорђе Јовановић” у Београду.

Одлуку о награђеним књигама донео је стручни жири у саставу: Миливој Сребро (председник), Слађана Илић и Борис Булатовић (чланови). Прочитано је саопштење стручног жирија, а присутнима се обратио директор Библиотеке града Београда Ненад Миленовић. Награда „Ђорђе Јовановић” додељује се од 1967. године и током готово шест деценија њени добитници били су неки од најистакнутијих српских књижевника, критичара и проучавалаца књижевности, међу којима су Љубомир Симовић, Радомир Константиновић, Милорад Павић, Миодраг Поповић, Миодраг Павловић, Предраг Палавестра, Јован Христић, Светлана Велмар-Јанковић, Петар Пијановић, Михајло Пантић, Александар Јерков, Јован Делић, Марко Недић и Љиљана Пешикан Љуштановић и многи други.

Објављен је двоброј Зборника Матице српске за књижевност на енглеском језику „Literary Links of Matica srpska” (16-17/2025) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” („Poetry and Fiction”) објављени преведени прилози: Стевана Сремца, Момчила Настасијевића, Гордане Ђилас, Владана Деснице, Ненада Шапоње и Иване Димић. Рубрика „Есеји” („Essays”) доноси преведен текст о идеолошкој, синтетичкој и националној култури Петра Пијановића, док о Павићевој поетици пише Јелена Марићевић Балаћ. Рубрика „Сведочанства” („Testimonies”) посвећена је Замјевој награди Матице српске и њеном лауерату Миодрагу Раичевићу. О песнику пишу Јован Делић и Марко Паовица Стална рубрика „Критика” („Book Review”) прати актуелну књижевну продукцију коју би требало представити страним читаоцима, а у овом броју текстове потписују: Иван Негришорац, Драгана Вукићевић, Александар Пејчић, Часлав Николић и Јелена Филиповић.

Уредништво: Иван Негришорац (главни уредник), Михајло Пантић, Зоран Пауновић и Саша Радојчић (чланови), Светлана Милашиновић (секретар Уредништва).

Преводиоци: Персида Бошковић, Љубица Јанков, Вид Кецман, Оливера Кривошић и Вук Тошић. Лектор и коректор: Rendall A. Major; Технички уредник: Вукица Туцаков; Дизајн корица: Атила Капитањи.

Излазак овог двоброја омогућили су: Градска управа за културу, Покрајински секретеријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, као и Покрајински секретеријат за високо образовање и научна истраживања.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.

У оквиру манифестације „Наши дани“, у Никшићу је 28. октобра отворена изложба „Два вијека Матице српске“. Изложба је постављена у просторијама Друштва чланова Матице српске у Црној Гори и има за циљ да публику упозна са историјом Матице српске и истакне кључне тачке њеног деловања. На отварању изложбе госте је поздравио проф. др Душан Крцуновић, председник Друштва чланова Матице српске у Црној Гори. Присутнима се потом обратила др Јелена Веселинов, управница послова Матице српске, која је посебно говорила о делу изложбе који се односи на задужбинаре. Она је истакла значај задужбина, које нису биле само финансијска потпора за њен рад, већ и установе чијим деловањем су се остваривали основни циљеви због којих је Матица српска и настала. Др Данило Вуксановић, помоћник управника Галерије Матице српске, говорио је о уметничкој збирци Матице српске и раду Галерије Матице српске на проучавању, очувању и представљању националне ликовне уметности.

Манифестација „Наши дани“ је отворена 26. октобра и трајаће до 12. новембра 2026. године. Богат програм обухвата вечери посвећене књижевности, историји, уметности и духовном наслеђу српског народа. За 10. новембар предвиђено је предавање „Трећи вијек Матице српске“, на којем ће говорити проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске.

У среду, 28. октобра 2026. године, на 69. Међународном сајму књига у Београду, у сали „Иво Андрић”, одржан је програм „Чувари традиције – Матица српска (два века од оснивања)”, посвећен обележавању великог јубилеја – 200 година од оснивања Матице српске.

У разговору су учествовали проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и др Милена Кулић, председник Омладинског одбора Матице српске, док је програм модерирала Наташа Анђелковић.

Током разговора пажња је посвећена двовековном трајању Матице српске, њеној историјској улози у очувању националног и културног идентитета, издавачкој делатности, научним Одељењима, Одборима, као и значају који ова установа има у савременом српском друштву. Посебно је истакнута важност неговања континуитета Матичиног рада и преношења њених темељних вредности на нове генерације.

У години обележавања двестогодишњице Матице српске објављена је монографија Архитекта Момчило Тапавица историчарке уметности Донке Станчић, посвећена животу и стваралаштву једног од српских архитеката чији је рад до сада био недовољно истражен. Иако је о Момчилу Тапавици (1872–1949) писано углавном у контексту његових спортских успеха, његов архитектонски опус остао је у великој мери непознат. Ауторка је обимним истраживањем архивске грађе и теренским радом реконструисала његов професионални пут и представила бројне до сада непознате документе и илустрације.

Монографија доноси целовит приказ Тапавичиног живота, образовања и архитектонског рада, смештајући његову биографију у шири историјски и географски контекст. Одрастање у шајкашкој средини и школовање у Пешти претходили су животу и раду у Новом Саду, Цетињу и Херцег Новом, као и каснијим боравцима у Риму, Паризу и француском Мароку. Оваквим приступом Тапавица је представљен не само као архитекта већ и као личност чији је живот био обележен различитим друштвеним околностима и историјским превирањима.

Посебна вредност књиге огледа се у прегледу Тапавичиних реализованих дела, која се налазе у више европских земаља. Међу њима су црква у Сантову и Епископски двор у Сентандреји у Мађарској, црква у Фенлаку у Румунији, као и бројни објекти у Црној Гори и Србији. У Новом Саду је пројектовао Палату на Тргу младенаца, Сиротиште Марије Трандафил и стамбене зграде, док се међу његовим остварењима издвајају и Каштел у Кулпину и Палата баронице Јовић у Бечеју. Монографија обухвата и анализу неизведених пројеката, допуњујући тако слику о ширини његовог стваралаштва.

Богата илустративна грађа — фотографије, архитектонски планови, цртежи и архивска документа — употпуњује текст и омогућава непосреднији увид у Тапавичин рад. Прикупљена документација и библиографија сведоче о обиму истраживања које је било неопходно да би се овај архитектонски опус целовито сагледао и представио стручној и широј јавности.

Посебан значај монографије за Матицу српску има и чињеница да је једно од Тапавичиних дела некадашње Сиротиште Марије Трандафил, у чијој се згради, након пресељења из Пеште и привременог боравка на другим адресама, Матица српска трајно сместила 1926. године. Тако се истраживање о архитекти и његовом делу непосредно повезује са историјом најстарије културне и просветне установе српског народа.

Монографију Архитекта Момчило Тапавица Матица српска представља на 69. Међународном београдском сајму књига, где заинтересовани читаоци могу да набаве свој примерак на штанду Матице српске. Књига ће бити доступна и путем сајта ове установе.

У понедељак, 26. октобра 2026. године, на штанду Матице српске на 69. Међународном сајму књига у Београду представљена су нова издања едиције „Прва књига“: „Белешке о нестајању“ Иване Јањић и „Све ће то лекар описати: медицински списи Лазе Лазаревића у контексту његовог књижевног стваралаштва“ Марије Цветићанин. О књигама и едицији говорила је др Милена Кулић, научни сарадник Матице српске. Едиција „Прва књига” основана је 1957. године са циљем да пружи подршку младим ауторима на почетку њиховог књижевног и научног стваралаштва. Као најстарија едиција ове врсте у српском издаваштву, током готово седам деценија постојања стекла је изузетан углед и постала препознатљив простор афирмације нових књижевних гласова. До данас је у оквиру едиције објављено више од 300 наслова из области поезије, прозе, књижевне критике, теорије и есејистике.

У суботу, 24. октобра 2026. године, у Родној кући Борислава Михајловића Михиза у Иригу одржани су пети по реду „Михизови сусрети“, у оквиру којих је организован научни скуп „Критика и идеологија: интерпретативни оквири тумачења и вредновања“, у организацији Српске читаонице у Иригу и Матице српске, настављајући вишегодишњу успешну сарадњу у области проучавања српске књижевне баштине. На почетку скупа присутнима су се обратили Милица Уверић, директорка Српске читаонице у Иригу, и др Борис Булатовић, уредник научног скупа. У раду скупа учествовали су др Ена Мирковић, др Небојша Петровић, др Драгана Бедов, др Борис Булатовић, др Бојан Чолак, др Виолета Митровић, др Ана Мумовић, др Милена Кулић, др Борјан Митровић, др Јелена Милић и Драгољуб Мандић.

У петак, 23. октобра 2026. године отворен је 69. Међународни београдски сајам књига, најрепрезентативнија књижевна манифестација у овом делу Европе. Под слоганом „Речи граде свет” до 31. октобра, колико манифестација траје, посетиоцима ће се представити издавачи из Србије, региона и света. Ове године част да буде земља гост ове престижне манифестације припала је Тунису. На свечаном отварању говорио је књижевник Драган Јовановић Данилов који је нагласио да „Већ дуго година Сајам књига представља место за нашу самоспознају, наше самоосветљавање и за наше самосагледавање.” Програмски фокус Сајма књига ове године окренут је подсећању на 200 година од рођења Љубомира Ненадовића, 150 година од рођења Милана Ракића и Борисава Станковића, као и 100 година од рођења Павла Угринова. Ту су и јубилеји значајних српских културних установа – 200 година од оснивања Матице српске, 100 година Архива Војводине и 50 година постојања Задужбине Иве Андрића.

Као што то дугогодишња традиција налаже, Матица српска и ове године узела је учешће на овој престижној манифестацији, а штанд Матице српске налази се, као што је то већ и уобичајено, у Арени (Хала 1).
Ове године, Матица српска обележава велики јубилеј Два века од оснивања, те се из богате продукције Матице српске ове године издвајају књиге посвећене овом значајном јубилеју: Завети Матице српске Ивана Негришорца и Уздарје пчелињем јату др Јелене Веселинов, која је посвећена задужбинама и задужинарима, једној јако важној теми заслужној за успешан двовековни живот Матице српске.

Промоција нових издања Матице српске биће одржана у суботу, 31. октобра од 12. до 15. часова у сали „Васко Попа”.

Списак нових и капиталних издања можете погледати овде.