Матица српска је у оквиру рада Рукописног одељења, објавила књигу Аутобиографија – о Михизу Вере Коњовић.

Поред уводног дела и поговора књига садржи седамдесетак насловљених целина кроз које нас ауторка води својом мемоарском прозом. Идеја о књизи настала је, како сама ауторка у уводном делу пише, током рада на сређивању Михизове заоставштине коју је поклонила Рукописном одељењу Матице српске.

Књига има 239 страна, илустрована је избором фотографија из заоставштине Борислава Михајловића Михиза и личне архиве Вере Коњовић.

„Књига Вере Коњовић доноси нам теме о људима и времену друге половине прошлог века, сећања обојена личним шармом којим се посматрају појаве, личности и догађаји. Неким будућим истраживачима културне историје Југославије (Београда и Новог Сада) нарочито би могла да буду интересантна и инспиративна ауторкина сећања и опсервације које се односе на значајне културне институције онога времена: Матицу српску, Авалу филм, Атеље 212, Битеф… У свакој од поменутих установа госпођа Коњовић је пословала на различитим задацима, будно посматрајући људе и виспрено тумачећи догађаје којима је присуствовала. На овом животном путовању, у већини ситуација, њен пријатељ Михиз се појављује, као саговорник и саветник. Вера Коњовић пише питко, лако, елегантном реченицом која поседује, не само непоходну количину благог подсмеха, него и драгоцену дозу аутоироније“. (из рецензије Јована Поповића)

Рецензенти књиге су Јован Поповић и проф. др Драган Станић а главни и одговорни уредник проф. др Зорица Хаџић Радовић.

Ово издање изашло је у оквиру великог јубилеја „Два века Матице српске“.

Штампање ове публикације омогућио је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.

У кући Ђуре Јакшића у Српској Црњи, у петак 17. јула, одржано је представљање књиге др Јелене Веселинов „Уздарје пчелињем јату: задужбинари Матице српске“. О значају књиге, животописима Матичиних задужбинара и судбини задужбина које су јој поверили на управљање говорили су др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, и ауторка. Програм је реализован на основу Протокола о сарадњи Матице српске и Општине Нова Црња којим је 2020. године успостављена сарадња ради унапређења квалитета књижевног, уметничког и образовног рада кроз деловање у оквиру заједничких пројеката у областима у којима Матица српска и уставнове културе, библиотека и културне манифестације Општине Нова Црња остварују своју делатност.

Матицу српску су на Ивандан, 7. јула 2026. године, посетиле представнице Кола српских сестара Епархије бачке. Сестре су у духу традиције поставиле Ивањски венчић на здање Матице српске док су у холу, крај бисте Марије Трандафил, положиле цвеће. Гошће су дочекале др Јелена Веселинов, управница послова Матице српске и мср Александра Јовановић, архивски саветник Рукописног одељења. Током посете, у разговору са драгим гошћама придружила се и колегиница др Александра Новаков. Пожелевши им добродошлицу, гошћама је том приликом исказана радост што се деценијска традиција полагања венца на здање Матице српске одржава и данас. У срдачном разговору поменуте су активности Кола као и будући пројекти и веома успешна и дугогодишња сарадња са Матицом српском.

Са великом тугом и жаљењем, Матица српска се опрашта од свог редовног члана сарадника, проф. др Александра Кадијевића (Београд, 24. 3. 1963 – 1. 7. 2026), који је од 2006. до 2020. године обављао дужност секретара Одељења за ликовне уметности Матице српске и главног уредника Зборника Матице српске за ликовне уметности.

Др Кадијевић, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду, свој научни рад посветио је истраживању историје архитектуре деветнаестог и двадесетог века. У Матици српској оставио је изузетан траг, доприносећи њеном раду као сарадник Српског биографског речника, руководилац научних пројеката, аутор и рецензент научних радова и монографских публикација.

Професор Кадијевић недостајаће својим бројним студентима, колегама и свим Матичарима који су га познавали.

Слава му и хвала!

У организацији Косовскометохијског и Омладинског одбора Матице српске, у петак, 26. јуна 2026. године, у Свечаној сали Матице српске одржано је представљање књига Наташе Терзић, „Подруга“ и „Наслеђе предака, приче и легенде са Косова и Метохије“. Након поздравне речи секретара Косовскометохијског одбора др Александре Новаков о књизи су говорили Јелена Шуљманац Милошевић, дипломирани библиотекар и Марија Колашинац, дипломирани професор скандинавских језика и књижевности. На крају обратила се и ауторка Наташа Терзић. Књиге су писане речником како се говори у Беговом Лукавцу, у срцу Метохије. То је посебна вредност ових књига као и приче у којима је ауторка осликала обичаје, карактер, физиономију и моралне норме метохијског човека. Стихове Љубомира Симовића, „Еј Црноришче“, изговорила је Љубица Ћелић. Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У недељу, 28. јуна 2026. године, одржано је Видовданско сабрање, у организацији Косовскометохијског и Омладинског одбора Матице српске. Програм је отворио Хор „Свети Стефан Дечански”, под руководством Тамаре Адамов, извођењем тропара Светом кнезу Лазару, након чега су уследили беседа научног саветника др Милана Гулића „Наши Видовдани“, и поздравна реч проф. др Срђана Шљукића, потпредседника Матице српске.

У музичко-поетском делу програма наступили су Урош Павлов, који је говорио стихове Деспота Стефана Лазаревића, Љубомира Симовића и Милана Ракића, Снежана Танасковић, оперска уметница, која је извела песме „Густа ми магла паднала“ и „Удаде се Јагодо“ и Симона Новаков, ученица Музичке школе „Исидор Бајић“, која је извела песму „Расти, расти, мој зелени боре“. Хор је извео и „Тропар Светом Јовану“ и „Зидање Раванице“. Присутнима се обратила и др Александра Новаков, секретар Косовскометохијског одбора.

У оквиру сабрања отворена је и изложба „У славу Видовдана”, Архива Косова и Метохије, аутора Марка Марковића. Присутни су имали прилику да погледају сегменте филма „Прослава 550. годишњице Косовске битке“ власништва Архива југословенске кинотеке.

Вече је протекло у свечаном и достојанственом тону, као подсећање на трајни значај Видовдана у српској култури, историји и духовности. Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У Сали за седнице Матице српске, у понедељак, 22. јуна 2026. године, одржано је свечано уручење „Повеље Матице српске за неговање српске језичке културе“. Ово значајно признање додељено је проф. др Драгани Мршевић Радовић, за допринос изучавању српског језика и неговању српске језичке културе, Институту за српску културу Приштина – Лепосавић, за чување и проучавање српске баштине и неговање српске језичке културе, постхумно академику Миру Вуксановићу, за неговање српског језика и његових изражајних могућности, као и постхумно књижевнику Горану Бабићу, за чување и неговање вуковског језика и његових изражајних могућности.

У име Института за српску културу Приштина – Лепосавић „Повељу“ је примила др Марија Јефтимијевић Михајловић, директорка Института. „Повељу“ додељену академику Миру Вуксановићу примио је његов син, др Данило Вуксановић, док је „Повељу“ додељену књижевнику Горану Бабићу примио песник Перо Зубац.

О награђенима су говорили чланови Жирија: проф. др Драган Станић, проф. др Мато Пижурица, проф. др Срето Танасић и проф. др Рада Стијовић. У својим обраћањима истакли су значај добитника за очување, проучавање и неговање српског језика, као и њихов трајни допринос српској језичкој култури.

Свечаност је потврдила посвећеност Матице српске очувању српског језика, његове културне, научне и књижевне вредности, као и неговању свести о значају језика као темељног обележја националног идентитета. Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У оквиру манифестације „Видовдански дани 2026“, у Културно-административном центру „Патријарх српски Павле“ у Брчком од 23. до 25. јуна одржана су представљања књига и зборника посвећених значајним темама из историје и културе српског народа. Прве вечери представљена је књига др Милана Мицића „Незапамћена битка – српски добровољци у Русији 1914–1918“. Говорећи о књизи, аутор је истакао да обрађује једну од најзначајнијих, али готово заборављених епизода из српске ратне историје – борбу Прве српске добровољачке дивизије у Добруџи 1916. године. Наредне вечери представљена је монографија др Јелене Веселинов „Уздарје пчелињем јату: Задужбинари Матице српске“. Публика је имала прилику да се упозна са значајем задужбинарства за остварење просветних и књижевних циљева Матице српске, животописима појединих задужбинара и радом њихових задужбина. Циклус представљања издавачке делатности „Матица српска у Брчком“ завршен је 25. јуна програмом посвећеним породици Дунђерски. Зборнике који су резултат три научна скупа „Породица Дунђерски – грађанска култура српске Војводине“ представили су др Милан Мицић, др Јелена Веселинов и мр Павле Орбовић. Догађаје који су окупили бројне љубитеље историје, књижевности и српске културне баштине организовали су Соколско друштво Брчко и Матица српска.

У Сали за седнице Матице српске, у уторак, 23. јуна 2026. године, одржано је предавање проф. др Александра Петровића под називом „Књижевност Б. Вонгара и антропологија Абориџина”. Програм је поздравном речју отворио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, указавши на значај сагледавања књижевног дела Сретена Божића познатог као Б. Вонгара, српско-аустралијског писца јединствене животне и стваралачке судбине.

У свом излагању проф. др Александар Петровић говорио је о месту Б. Вонгара у савременој књижевности, посебно истичући његово сведочење о животу аустралијских староседелаца, као и о начинима на које се у његовој прози преплићу књижевност, антропологија, искуство изгнанства и питања историјске неправде. Посебна пажња била је посвећена Вонгаровом односу према абориџинским заједницама, чије је приче, судбине и страдања унео у своје књижевно дело. Сретен Божић, рођен 1932. године у селу Горња Трешњевица код Аранђеловца, крајем педесетих година напустио је Југославију, а свој књижевни пут пронашао је у Аустралији. Под именом Б. Вонгар постао је међународно препознатљив као писац који је снажно сведочио о последицама колонијализма, рударења и нуклеарних тестирања у аустралијској пустињи. Предавање у Матици српској било је прилика да се изнова осветли дело аутора који је, живећи и стварајући изван великих књижевних центара, успео да повеже балканско искуство са судбином аустралијских Абориџина, остављајући трајно сведочанство о људима са маргине историје. Предавање је снимљено и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У четвртак, 25. јуна 2026. године, у Матици српској одржано је предавање проф. др Горана Аначкова под називом „Питања животне средине и инвазивне врсте биљака – случај амброзије“. Предавање је реализовано у оквиру научноистраживачког пројекта „Питања животне средине, природни ресурси и могућности за производњу здравствено безбедне хране у АП Војводини“, који се спроводи у Матици српској.

На почетку скупа присутнима се обратио проф. др Ђорђе Јовановић, руководилац пројекта, који је представио значај истраживања у области заштите животне средине и очувања природних ресурса. Након уводног обраћања, предавање је одржао проф. др Горан Аначков.

У свом излагању проф. др Аначков говорио је о амброзији као једној од најзначајнијих инвазивних биљних врста, указујући на њену изузетну способност ширења, адаптације и освајања нових простора. Посебна пажња посвећена је факторима који су допринели њеном интензивном ширењу у Европи, нарочито у Централној Европи, као што су промене климе, нарушавање природних станишта и повећана доступност нових простора за насељавање.

Предавач је представио развојни пут амброзије – од њеног примарног ареала у пустињским областима Сонорског региона до данашње широко распрострањености у европским екосистемима. Истакнуто је да је њена успешна адаптација последица сложених биолошких механизама који јој омогућавају опстанак и ширење, чиме постаје значајан фактор угрожавања биодиверзитета, али и здравља људи и економских система.

Посебан део предавања био је посвећен утицају амброзије на здравље становништва, имајући у виду њена алергена својства и велике количине полена које производи током периода цветања. Указано је и на економске последице њеног ширења, које се огледају у повећаним трошковима мониторинга и сузбијања, као и у губицима насталим услед повећаног броја изостанака са посла, из школа и вртића.

Говорећи о могућностима контроле и сузбијања амброзије, проф. др Аначков представио је значај локалних модела управљања овим проблемом, посебно система мониторинга и сузбијања, који су развијени на подручју Новог Сада. Ови систем представљају једне од најзначајнијих континуираних модела праћења и контроле амброзије у Србији, а његова примена показала је значајне резултате у пракси.

У закључку предавања истакнуто је да је проблем ширења амброзије глобалног карактера, али да се најефикаснија решења могу постићи кроз деловање у локалним заједницама, уз развој система мониторинга, благовремено реаговање и активнији однос према животној средини.

Догађај је снимљен и доступан је за гледање у видео архиви Матице српске.

Реализацију предавања подржала је Градска управа за културу Града Новог Сада.