2.2.2015-6У уторак, 17. новембра 2026. године, у Сали за седнице Матице српске одржано је прво вече овогодишњих, четрнаестих по реду, Његошевих вечери поезије, традиционалне књижевне манифестације коју организује Издавачка кућа „Штампар Макарије“. Манифестација се традиционално одржава у Београду и Новом Саду, у Коларчевој задужбини, Народној библиотеци Србије и Матици српској. Ове године песничка окупљања започела су у управо у Матици српској.

На почетку вечери присутнима се обратио проф. др Драган Станић, председник Матице српске. У програму су учествовали песници: Матија Бећковић, Иван Негришорац, Мирослав Алексић, Драган Јовановић Данилов, Игор Мировић, Ђорђе Нешић, Благоје Баковић, Гордана Ђилас, Радомир Уљаревић и Милена Кулић. На крају песничке вечери проф. др Радмило Маројевић подсетио је присутне на значај и трајну вредност Његошеве речи. Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

 2.2.2015-6У оквиру пројекта „Матица српска у сусрет публици“, у среду, 18. новембра 2026. године, у 18 часова, у Омладинској културној станици ОПЕНС одржана је трибина под називом „Матица српска и млади“.

Догађај је имао за циљ да студентима, средњошколцима, младим уметницима и истраживачима приближи начине на које могу постати активан део ове институције.

Током разговора, учесници трибине су младима представили конкретне програме. Представљене су награде Матице српске за младе истраживаче, чувена едиција „Прва књига“ која деценијама представља одскочну даску младим ауторима, као и активности Омладинског одбора и дечијих радионица. Посетиоци су упознати са разноврсним садржајима намењеним младима, који обухватају концерте, драмске програме и специјализоване креативне радионице у Галерији Матице српске. Студентима и средњошколцима предочени су начини за ангажовање и активно укључивање у програме путем волонтирања, обављања студенске стручне праксе у овим установама, чланства у Омладинском одбору Матице српске или у Клубу младих Галерије Матице српске.

На трибини су говорили др Милена Кулић, председница Омладинског одбора Матице српске, мр Драган Тубић, руководилац радионица Матице српске и Милица Милошевић, ПР Галерије Матице српске. Програм је осмислила и разговор модерирала др Јелена Веселинов.

Овим сусретом још једном је отворен позив младима да својим знањем и креативношћу активно обликују савремени културни живот.

 2.2.2015-6Из штампе је изашао број 113 (1/2026) Зборника Матице српске за историју. Зборник Матице српске за историју објављује научне радове из области историје, помоћних историјских наука и сродних хуманистичких и друштвених дисциплина. Радови који се објављују у часопису разврстани су у следеће категорије: оригинални научни рад, прегледни научни рад, научна критика и полемика и научна библиографија. Поред тога, часопис објављује и прилоге у виду осврта, приказа и извештаја из научног живота и издаваштва.

Садржај свеске бр. 113 чине ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ (седам радова) и ПРИКАЗИ (шест радова). У свесци се налазе и следеће рубрике: АУТОРИ У ОВОМ БРОЈУ, ИМЕНСКИ РЕГИСТАР, ГЕОГРАФСКИ РЕГИСТАР, ПОЛИТИКА УРЕДНИШТВА, УПУТСТВО ЗА АУТОРЕ и ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ.

У категорији ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ радове потписују Предраг Коматина, Милан Ј. Кутлешић, Ненад Анжел, Константин Драгаш, Илија П. Кукобат, Немања В. Митровић, Милош Тимотијевић и Душанка Марковић. У категорији ПРИКАЗИ радове потписују Лука Јовановић, Ђорђе Гојић, Лазар Радан, Борис Радаковић, Сузана Узелац и Лела Марковић.

Уредништво Зборника ради у следећем саставу: др Петар В. Крестић (главни и одговорни уредник), проф. др Ђорђе Бубало (заменик главног и одговорног уредника), др Александра Новаков, др Гордана Петковић, академик Мира Радојевић, др Срђан Рудић, др Александар Фотић и др Небојша С. Шулетић.

Инострани чланови: проф. др Габор Агоштон, др Максим Јурјевич Анисимов, проф. др Росица Стефанова Градева, доц. др Пјотр Крезел, др Иван Лаковић и проф. др Ђузепе Мота.

Објављивање овог броја омогућили су Министарство науке, технолошког развоја и иновација и Министарство културе Републике Србије.

Нови број Зборника доступан је на сајту Матице српске и може му се приступити на следећем линку.

 2.2.2015-6Из штампе је изашла 16. свеска Свезака Матице српске – Серије друштвених наука (бр. 65/2025). У овом броју можете прочитати следеће прилоге: „Мирослава (Мира) Станојевић Кастори: ликовни педагог (Нови Сад, 1937 – Нови Сад, 2024)“, аутора Милана Матавуља; „Др Дејан С. Микавица: историчар, универзитетски професор (Нови Сад, 1964 – Нови Сад, 2022)“, аутора Ненада Урића; „Сећања др Петар Микић – Браца: лекар-педијатар (Сремски Карловци, 1925 – Нови Сад, 2011)“, аутора Бранка Ћурчина; „Блокада Филозофског факултета у Новом Саду од новембра 2024. до фебруара 2025. године: из угла једног од њених учесника“, аутора Јована Реповића; и „Два записника са пленума Филозофског факултета у Београду у блокади (2024–2025)“, аутора Владимира Болте.

Уредништво Серије друштвених наука радило је у следећем саставу: др Слободан Антонић (главни уредник), др Милош Ковић, др Ненад Нинковић и др Борис Стојковски.

Свеске Матице српске покренуте су 1985. године као периодична публикација у три серије: књижевности и језика, друштвених наука и уметности, а од 1989. године и природних наука. Објављују грађу и прилоге за културну и друштвену историју.

Штампање ове свеске финансирано је из Легата инж. Лазара и Савете Стојковић.

Часопис је доступан и у електронској форми, а 16. свеску можете преузети овде.

 2.2.2015-6У оквиру 21. Дана српске културе у Темишвару, које од 4. до 25. новембра организује Савез Срба у Румунији у сарадњи са Генералним конзулатом Републике Србије, у четвртак, 12. новембра, у Центру за пројекте одржан је програм „Уздарје пчелињем јату”, посвећен Матици српској и њеним задужбинарима. Присутнима се на почетку обратила генерална конзулка Републике Србије у Темишвару Ивана Јакшић Матовић. Потом је приказан документарни филм о задужбинарима, снимљен поводом двовековног јубилеја у сарадњи Матице српске и Културног центра Новог Сада. О монографији др Јелене Веселинов „Уздарје пчелињем јату: Задужбинари Матице српске“ говорили су др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, и ауторка. Реч је о особеној правно-историјској студији у којој се спајају поуздана историографска метода и дугогодишње правничко искуство ауторке, која ради на повраћају национализоване и конфисковане задужбинске имовине Матице српске. У њој су први пут свеобухватно и документовано представљени људи различитог порекла и иметка који су своју имовину поверили Матици, да служи српском народу, његовој култури, просвети и науци. Кроз историју задужбина књига прати и успон и пад српског грађанства на простору на којем је Матица деловала. Програм је заокружен отварањем изложбе о задужбинарима Матице српске, која прати књигу, а чија је ауторка такође др Јелена Веселинов.

 2.2.2015-6Објављен је новембарски број „Летописа Матице српске” (год. 202, књ. 518, св. 5) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Елизера Папе, Гордане Симеуновић, Александра Гајића, Саше Секуловића Скале и Александре Батинић, те превод једног сегмента „Прича из Хиљаду и једне ноћи”. Рубрика „Есеји” доноси текстове Бојана Чолака о Милутину Ускоковићу, Ђорђа Ђурђевића о српској култури 19. века, Стефана Синановића о роману„Сакупљач” Џона Фаулса, Теодоре Заношкар о Александр Вучу и Марку Ристићу и Бојане Јокић о једном сасвим другачијем тумачењу песме „Santa Maria della Salute” Лазе Костића. Тема рубрике „Сведочанства” су лирски записи Славка Гордића, као и један сегмен књижевног опуса Слободана Мандића о којем пише Милан Бјелогрлић. Рубрика „Поводи” посвећена је 150-годишњици рођења Милана Ракића кроз текст Јована Пејчића. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Гордана Покрајац, Јана Бабић, Никола Миљковић, Драгана Јовановић Васић, Ленка Настасић, Милош Михаиловић, Маријана Јелисавчић Карановић и Радоје Фемић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

 2.2.2015-6У издању Одељења за друштвене науке Матице српске објављена је књига проф. др Слободана Бјелице „Војводина у националној и државној заједници 1918–1988“, која представља целовит историографски преглед политичких, друштвених и економских процеса који су обележили историју Војводине током седам деценија њеног живота у југословенској држави. Објављена у години великог јубилеја „Два века Матице српске”, ова студија доприноси даљем проучавању прошлости Војводине и њеног места у националним и државним оквирима XX века.

Књига је подељена у три хронолошко-тематске целине: „Доба југословенске краљевине”, „Доба рата и револуције” и „Доба изградње социјализма”. У првом делу аутор разматра процес присаједињења Војводине Србији 1918. године, промене у територијално-управном уређењу, економски положај и националну структуру становништва, као и политичко деловање странака и Комунистичке партије. Други део посвећен је ратним приликама у Банату, Бачкој, Барањи и Срему, окупационим системима и страдању становништва, партизанском отпору, ослобођењу и успостављању послератне власти. У трећем делу анализирани су послератни друштвено-економски преображаји, обликовање аутономног положаја Војводине, уставне промене, односи покрајинских и републичких власти, као и политичка превирања током осамдесетих година, закључно са таласима „Антибирократске револуције”.

Посебан значај ове студије огледа се у томе што историју Војводине сагледава из различитих перспектива, повезујући политичке и уставне промене са економским кретањима, националном структуром становништва и ширим друштвеним процесима. Ослањајући се на критички историографски приступ, аутор пружа обиље података и подстицај за даља истраживања ове сложене и значајне теме. Како истиче академик Љубодраг Димић у својој рецензији, реч је о делу које представља видан историографски допринос и значајан ослонац за стицање поузданих сазнања о прошлости Војводине у југословенској националној и државној заједници.

Књига има 439 страна, а поред предговора и епилога садржи библиографију и именски и географски регистар. Главни уредник издања је проф. др Срђан Шљукић, а рецензенти су академик Љубодраг Димић, академик Мира Радојевић и проф. др Александар Касаш. Штампање књиге помогао је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Војводине.

 2.2.2015-6У Матици српској је 5. и 6. новембра 2026. године одржан међународни научни скуп „Два века Матице српске“ (1826–2026), организован поводом великог јубилеја – две стотине година од оснивања најстарије српске књижевне, културне и научне установе. Окупивши истакнуте научнике, универзитетске професоре и истраживаче из Србије и иностранства, скуп је био посвећен сагледавању историјске улоге Матице српске, њеног доприноса развоју српске науке, књижевности, језика, уметности и културе, као и разматрању места и задатака ове установе у савременом друштву.

Свечано отварање скупа одржано је 5. новембра у Свечаној сали Матице српске. Присутнима су се поздравним речима обратили Његово преосвештенство Епископ мохачки Дамаскин, проф. др Драган Станић, председник Матице српске, др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске, и Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске и директор Издавачког центра Матице српске.

 2.2.2015-6Током дводневног научног програма, организованог у четрнаест тематски разноврсних сесија, разматрана су бројна питања из историје Матице српске и њеног двовековног деловања. Посебна пажња посвећена је околностима њеног оснивања, улози у обликовању српског културног и националног идентитета, развоју научне и издавачке делатности, историји Летописа Матице српске, као и раду Матичиних одељења, библиотеке и галерије. Излагања су обухватила и питања српског књижевног језика, лексикографије, књижевности, историје, филозофије, права, друштвених и природних наука, историје уметности и културних веза српског народа са другим европским народима. Значајан део научних саопштења био је посвећен историји и делатности словенских матица, њиховим међусобним односима и улози у очувању националних култура. Посебно су разматране везе Матице српске са Матицом словеначком, Матицом моравском и Матицом словачком, чиме је двовековна историја Матице српске сагледана и у ширем европском културноисторијском контексту. Разноврсност представљених истраживања потврдила је ширину Матичиног научног и културног деловања, али и њен трајни значај као установе која већ два века окупља научнике, књижевнике, уметнике и културне посленике. Научни скуп пружио је прилику да се, уз преиспитивање досадашњих резултата, отворе и нова истраживачка питања о будућности Матице српске, њеној улози у очувању културног наслеђа и могућностима даљег развоја научне и међународне сарадње.

 2.2.2015-6Радови представљени на скупу биће објављени у посебном зборнику радова. Одржавање научног скупа финансијски су подржали Министарство културе Републике Србије и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Посебну захвалност Матица српска упућује добротворима и пријатељима који су својим даровима и услугама допринели успешној организацији скупа: цвећари „Флорентин”, која је обезбедила цветне аранжмане за свечане и радне просторије; произвођачима меда „Земља пчела” и „Марков мед”, који су даровали мед за учеснике, госте и послужење; штампарији „Стела”, која је помогла у припреми и изради материјала за учеснике; као и „Виноградима Урошевић” и Винарији „Војновић”, који су даровали вина за госте и учеснике скупа.

 2.2.2015-6Међународни научни скуп „Два века Матице српске” представља један од значајних догађаја у оквиру обележавања великог Матичиног јубилеја, потврђујући континуитет њене научне и културне мисије и њену отвореност за нове облике сарадње и истраживања. Цео скуп је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Са жаљењем обавештавамо јавност да се, услед непредвиђених организационих околности, одлаже одржавање свечаности „Његошев дан у Матици српској”, која је била заказана за петак, 13. новембар 2026. године, поводом двадесет година постојања Његошевог одбора Матице српске.

О новом термину одржавања свечаности јавност ће бити благовремено обавештена.

 2.2.2015-6Награда „Ђорђе Јовановић” за најбољу књигу есеја и књижевне критике објављену између два међународна сајма књига у Београду додељена је ове године двема књигама у издању Матице српске.

Лауреаткиње за 2025/2026. годину су др Милена Кулић, ауторка књиге „Поетика драме и ангажман”, и др Јелена Марићевић Балаћ, ауторка књиге „Метаморфозе Милорада Павића”. Свечано уручење награда одржано је у уторак, 10. новембра 2026. године, у Библиотеци „Ђорђе Јовановић” у Београду.

 2.2.2015-6Одлуку о награђеним књигама донео је стручни жири у саставу: Миливој Сребро (председник), Слађана Илић и Борис Булатовић (чланови). Прочитано је саопштење стручног жирија, а присутнима се обратио директор Библиотеке града Београда Ненад Миленовић. Награда „Ђорђе Јовановић” додељује се од 1967. године и током готово шест деценија њени добитници били су неки од најистакнутијих српских књижевника, критичара и проучавалаца књижевности, међу којима су Љубомир Симовић, Радомир Константиновић, Милорад Павић, Миодраг Поповић, Миодраг Павловић, Предраг Палавестра, Јован Христић, Светлана Велмар-Јанковић, Петар Пијановић, Михајло Пантић, Александар Јерков, Јован Делић, Марко Недић и Љиљана Пешикан Љуштановић и многи други.