У петак, 23. октобра 2026. године отворен је 69. Међународни београдски сајам књига, најрепрезентативнија књижевна манифестација у овом делу Европе. Под слоганом „Речи граде свет” до 31. октобра, колико манифестација траје, посетиоцима ће се представити издавачи из Србије, региона и света. Ове године част да буде земља гост ове престижне манифестације припала је Тунису. На свечаном отварању говорио је књижевник Драган Јовановић Данилов који је нагласио да „Већ дуго година Сајам књига представља место за нашу самоспознају, наше самоосветљавање и за наше самосагледавање.” Програмски фокус Сајма књига ове године окренут је подсећању на 200 година од рођења Љубомира Ненадовића, 150 година од рођења Милана Ракића и Борисава Станковића, као и 100 година од рођења Павла Угринова. Ту су и јубилеји значајних српских културних установа – 200 година од оснивања Матице српске, 100 година Архива Војводине и 50 година постојања Задужбине Иве Андрића.

Као што то дугогодишња традиција налаже, Матица српска и ове године узела је учешће на овој престижној манифестацији, а штанд Матице српске налази се, као што је то већ и уобичајено, у Арени (Хала 1).
Ове године, Матица српска обележава велики јубилеј Два века од оснивања, те се из богате продукције Матице српске ове године издвајају књиге посвећене овом значајном јубилеју: Завети Матице српске Ивана Негришорца и Уздарје пчелињем јату др Јелене Веселинов, која је посвећена задужбинама и задужинарима, једној јако важној теми заслужној за успешан двовековни живот Матице српске.

Промоција нових издања Матице српске биће одржана у суботу, 31. октобра од 12. до 15. часова у сали „Васко Попа”.

Списак нових и капиталних издања можете погледати овде.

У Матици српској, 8. и 9. октобра 2026. године, одржана је Осма међународна научна конференција „Микологија, микотоксикологија и микозе”. На самом почетку присутнима се обратио потпредседник Матице српске, проф. др Срђан Шљукић. У име Организационог одбора Конференције говорила је проф. др Маја Караман. Затим су се присутнима обратили проф. др Зита Шереш, декан Технолошког факултета Нови Сад Универзитета у Новом Саду, проф. др Срђан Рончевић, декан Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду, и проф. др сци. мед. Душко Козић, декан Медицинског факултета Универзитета у Новом Саду. На крају је говорио академик Рудолф Кастори, секретар Одељења за природне науке Матице српске, који је отворио радни део Конференције.

Свечани део догађаја својим музичким наступима улепшали су Лазар Граховац, ученик Основне музичке школе „Јосиф Маринковић“ из Зрењанина; Марко Живковић, ученик Средње музичке школе „Исидор Бајић“ из Новог Сада; Ангелина Летић, ученица Гимназије „Светозар Марковић“ из Новог Сада; и Тара Танацков, ученица Гимназије „Светозар Марковић“ из Новог Сада. Догађај је окупио истраживаче и стручњаке из различитих научних области, пруживши прилику за размену најновијих научних сазнања, представљање резултата истраживања и успостављање нових облика међународне сарадње. Конференција је одржана у хибридном формату, уз могућност учешћа у просторијама Матице српске и праћења програма путем интернета.

Током два дана, у оквиру пленарних предавања, предавања по позиву и тематских секција, разматрана су актуелна питања из области микологије, микотоксикологије и медицинске микологије. Међу истакнутим предавачима били су проф. др Андреја Рајковић из Белгије, проф. др Пјер ле Погам-Аљуар из Француске, проф. др Ли-Џун Ма из Сједињених Америчких Држава, проф. др Ђузепе Вентурела и проф. др Алесандра Замбонели из Италије, као и проф. др Петер Распор из Словеније, уз бројне друге стручњаке из Србије и иностранства.

Посебна пажња посвећена је микотоксинима у храни и храни за животиње, њиховом откривању и контроли, токсиколошким ризицима и безбедности хране. У области медицинске микологије разматрани су савремени приступи дијагностици и лечењу гљивичних инфекција, патогени потенцијал појединих врста гљива и проблем антимикотичке резистенције. Значајан део програма био је посвећен разноврсности гљива, њиховој екологији и таксономији, биотехнолошком потенцијалу, као и могућностима примене лековитих гљива у савременој науци и медицини.

Другог дана скупа одржана је и посебна радионица посвећена реду Boletales, под називом „Разноврсност, таксономија и молекуларна идентификација”, у оквиру које су представљена истраживања гљива из различитих делова света.

Поред научног програма, учесници су имали прилику да се упознају са културним и историјским наслеђем Новог Сада кроз обилазак Петроварадинске тврђаве, свечану вечеру и културно вођење кроз Матицу српску. Учесници су, такође, имали прилику да се упознају са природним богатствима и туристичким потенцијалима Фрушке горе кроз организовану шетњу и обилазак локалне винарије.

Организациони одбор скупа предводила је проф. др Сунчица Коцић Танацков, а суорганизатори су били: Технолошки факултет Универзитета у Новом Саду; Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду; Пољопривредни факултет Универзитета у Новом Саду; Медицински факултет Универзитета у Новом Саду; Научни институт за ветеринарство Србије; Научни институт за ветеринарство „Нови Сад” и Институт за низијско шумарство и животну средину Универзитета у Новом Саду.

Одржавањем Осмог међународног научног скупа настављена је традиција међународне научне сарадње у областима микологије, микотоксикологије и микоза. Скуп је још једном потврдио значај интердисциплинарног приступа проучавању гљива и њиховог утицаја на здравље људи и животиња, безбедност хране и животну средину.

Програм скупа, као и више информација о самој догађају, доступни су на званичном сајту конференције.

У Свечаној сали Матице српске у Новом Саду, у четвртак, 15. октобра 2026. године, одржан је научни округли сто „Српско друштво: путеви и странпутице”, у организацији Матице српске и Института за српску културу Приштина – Лепосавић. Скуп је одржан у години обележавања два века од оснивања Матице српске и био је посвећен разматрању различитих аспеката развоја српског друштва, његових савремених изазова и могућих праваца даљег унапређења. Окупио је истраживаче из Србије, Републике Српске и Црне Горе.

На почетку скупа присутнима су се обратили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, др Марија Јефтимијевић Михајловић, директорка Института за српску културу Приштина – Лепосавић, и проф. др Срђан Шљукић, потпредседник Матице српске.

Током радног дела скупа разматране су бројне теме из области социологије, историје, демографије, образовања, културе, безбедности и књижевности, с посебним освртом на друштвене процесе који обликују положај и перспективе српског друштва.

Скуп је завршен конструктивном дискусијом, током које је наглашен значај интердисциплинарног приступа проучавању друштвених процеса, као и потреба за континуираним дијалогом међу различитим научним дисциплинама. Учесници су истакли да овакви сусрети доприносе бољем разумевању сложених појава и изазова с којима се српско друштво суочава, подстичући даља научна истраживања.

Одржавање округлог стола потврдило је значај сарадње Матице српске и Института за српску културу Приштина – Лепосавић и створило основу за њено даље унапређивање кроз заједничке научне и издавачке активности.

Скуп је одржан уз подршку Министарства науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије. Снимак скупа доступан је у видео-архиви.

Клавирски рецитал пијанисткиње Милице Јелаче Јовановић (САД), уз гостовање пијанисткиње Милице Шкариќ (Северна Македонија), одржан је у среду, 21. октобра, у Свечаној сали Матице српске, уз могућност праћења концерта на YouTube-у.

Милица Јелача Јовановић, која је музички таленат показала већ у детињству, клавирско образовање наставила је у Београду, на Московском конзерваторијуму „Чајковски” и на Универзитету у Мичигену, где је стекла звање доктора музичких уметности. Изградила је богату међународну каријеру као солисткиња и камерна музичарка, а данас ради као редовна професорка клавира и шефица клавирске катедре на Универзитету Западни Вашингтон у САД. Њена гошћа Милица Шкариќстудирала је у Паризу и Хамбургу, а докторирала на Факултету музичке уметности у Скопљу. Наступа као солисткиња и камерна музичарка, а од 2012. године предаје клавир и методику наставе клавира на Музичкој академији Универзитета „Гоце Делчев” у Штипу. Стицајем околности, обе пијанисткиње биле су повезане са Универзитетом у Мичигену, иако се тада нису познавале. Касније су оформиле успешан клавирски дуо.

Ово Музичко вече је било конципирано првенствено као солистички рецитал Милице Јелаче Јовановић, док су композиције за клавирски дуо остављене за крај. Публика је тако имала прилику да упозна и једну особеност њеног уметничког приступа — концепт концерта-предавања (енгл. lecture recital). Пијанисткиња отворено комуницира са публиком и приближава јој савремену музику, пружајући драгоцен увид у сопствени извођачки метод, као и у специфичности композиторског језика одабраних аутора.

Иако на програму нису изостала позната имена попут Франца Листа и Кларе Вик-Шуман, посебна пажња посвећена је композиторкама које стварају у Србији, Северној Македонији или на релацији Србија–САД. У том делу програма новосадској публици представљена је „Дунавска етида” за благо препарирани клавир истакнуте српске композиторке Александре Вребалов. Постављањем металног ланчића и пинг-понг лоптица директно на жице клавира, традиционални звук инструмента трансформисан је у богату амбијенталну текстуру. Слободно вибрирање лоптица преко жица стварало је динамичан звучни ефекат, праћен визуелно атрактивним призором који је дочаравао пулсирање и немир речног тока. Још један звучни пејзаж донела је композиција Светлане Максимовић „Светло за облаком”, у којој су суптилним променама динамике дочарани прелази између материјалног и метафизичког света.

Милица Шкариќ придружила се гошћи вечери у другом делу програма. Њихово заједничко музицирање одликовали су извођачка компатибилност и усклађеност, а публика је имала прилику да чује избор композиција Драгане Јовановић, као и четвороручну верзију циклуса „Америчке скице” савременог композитора Логана Скелтона.

Пијанисткиње су програм извеле енергично, с лакоћом и очигледном радошћу заједничког музицирања, коју је публика спремно узвратила. За бис су извеле четвороручни „Танго за среду” Драгане Јовановић, током којег су уметнице често и брзо мењале места за клавиром. Тако је овај посебан концерт завршен у ведром и разиграном расположењу.

Уколико нисте били у прилици да присуствујете концерту, снимак можете погледати на следећем линку

У уторак, 20. октобра 2026. године, Матицу српску посетили су ученици седмог разреда Основне школе „Жарко Зрењанин” из Новог Сада, у пратњи наставнице српског језика и књижевности Валентине Деснице.

Том приликом одржана је радионица „Матица српска и култура читања”, коју су реализовале др Милена Кулић, научни сарадник, и мср Љиљана Дражић, стручни сарадник.

Током радионице ученици су се упознали са историјатом Матице српске, околностима њеног оснивања, најзначајнијим личностима које су обележиле њен рад, као и њеном улогом у очувању и развоју српског језика, књижевности и културе. Посебна пажња посвећена је значају читања, књиге и неговања читалачких навика код младих, као и месту које Матица српска већ два века заузима у српском културном и научном животу. Посета је реализована у оквиру сарадње са Омладинским одбором Матице српске, са циљем да се ученицима приближи богато културно наслеђе наше најстарије књижевне, културне и научне институције и подстакне њихово интересовање за књигу и читање.

У суботу, 17. октобра, у Српском културном центру у Осијеку представљена је књига др Јелене Веселинов „Уздарје пчелињем јату – Задужбинари Матице српске”. Овај програм реализован је у оквиру сарадње Матице српске и СКД „Просвјета” пододбор Осијек. На почетку, предаваче је представио господин Зденко Чикара, председник осјечког пододбора „Просвјете”. О великом јубилеју Матице српске и значају књиге посвећене њеним задужбинарима говорио је др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске. У наставку програма, др Јелена Веселинов присутне је упознала са животописима задужбинара који су у књизи заступљени, посебно се осврнувши на задужбинаре са простора Славоније.

Објављен је октобарски број „Летописа Матице српске” (год. 202, књ. 518, св. 4) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Небојше Јеврића, Мирослава Алексића, Славомира Гвозденовића и Милице Шпадијер, те превод драме „Радио Милева” Николаја Кољаде. Рубрика „Есеји” доноси текстове Бојане Стојановић Пантовић о Ристи Ратковићу, Жељке Панџић о Драгану Тапавчевићу и Исидоре Ане Стамболић о средњовековним апокрифима. Тема рубрике „Сведочанства” су Михиз и Црњански кроз списатељску призму Зорице Хаџић Радовић, књига Дарка Ђога о руско-украјинском црквеном питању о којој пише Митра Рељић, као и увек интересантан однос између Пупина и Тесле којим се бави Данило Бећковић. Рубрика „Поводи” посвећена је 150-годишњици рођења Борисава Станковића о којем пишу Горан Максимовић и Миона Татаревић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Слободан Владушић, Добривоје Станојевић, Велимир Младеновић, Милица Ћуковић, Маријана Митрић, Лазар Буква и Срђан Орсић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

Отказује се округли сто „Историја српске социологије: век други“ предвиђен за петак 16.10.2026. године. О новом тремину одржавања догађаја бићете благовремено обавештени.

У уторак, 13. октобра 2026. године, у Матици српској одржана је свечаност уручења „Бранкове награде Матице српске“ за школску 2024/2025. годину, која се додељује за најбоље студентске радове из области српске књижевности. На свечаности су говорили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Војислав Јелић, председник Жирија, проф. др Драгана Вукићевић и проф. др Наташа Половина, чланице Жирија. Награде лауреатима свечано је уручио председник Матице српске проф. др Драган Станић.

Жири је једногласно донео одлуку да се прва награда додели Ангелини Животић, студенткињи Филолошког факултета Универзитета у Београду, за рад „Слика пчела у жанровима усмене књижевности”. Друге награде уручене су Радмили Станишић, са Филозофског факултета Универзитета у Београду, за рад „Елементи римске религије у Цицероновим бесједама из педесетих година прије Христа” и Данијели Ристић, са Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, за рад „Балканистички дискурс у романима Министарство боли Дубравке Угрешић и Ухвати зеца Лане Басташић”.

Треће награде припале су: Јелени Огњеновић, са Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, за рад „Слом породице као тематско језгро у драмама апсурда (Ежен Јонеско, Жан Жене и Александар Поповић)”; Константину Филиповићу, са Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, за рад „Фигура богиње Дијане у Вергилијевој ‘Енеиди’”; и Андрији Војиновићу, са Филолошког факултета Универзитета у Београду, за рад „Мотив ината у Записима из подземља Ф. М. Достојевског”.

Бранковом наградом Матица српска наставља да подстиче научноистраживачки рад младих, пружајући подршку новим генерацијама истраживача српске и светске књижевности, језика и културе.

Цео програм је снимљен и може се видети у видео-архиви сајта Матице српске.

У издању Одељења за друштвене науке Матице српске објављена је монографија „Друштво, политика и држава у делу Стојана Новаковића“, аутора др Александра А. Миљковића. Монографију је приредила др Јелена Миљковић Матић у оквиру научноистраживачког пројекта Матице српске „Историје српске социологије“.

Из „Предговора“ др Јелене Миљковић Матић, увиђамо с колико споредних нејасноћа, неразумевања и препрека се аутор сусрео при тежњи да објави овај свој рад, који је сада пред нама. Такође, у „Предговора“ сазнајемо како је аутор, Александар А. Миљковић, упознао дело Стојана Новаковића и што је, од не мале важности, свој докторат о својим истраживањима и сазнањима бранио пред комисијом којом је председавао наш велики историчар Радован Самарџић (из рецензије др Ане Вуковић).

Монографија Александра А. Миљковића подробно приказује и контекстуализује мисао и дело једног од најутицајнијих политичара, али и најплоднијих српских интелектуалаца друге половине 19. и почетка 20. века. Миљковић први део своје анализе посвећује Новаковићевом истраживању историје српског средњег века и анализи својинских институција проније и баштине, карактеристикама средњовековног села, града и војске, као и покушају теоријског дефинисања и емпиријског истраживања еснафа поменутог периода. Аутор затим ставља у контекст ширих историјских разматрања Новаковићеву анализу заступљености задруге у односу на нуклеарну породицу у селима тога доба. Миљковић одаје признање Новаковићу сматрајући га утемељивачем модерних друштвених наука у Србији истичући да историјске анализе Стојана Новаковића по свом карактеру нису само историјске, већ се могу подвести под социолошке, етнолошке, економске, филолошке, чак и психолошке.

Важност књиге Друштво, политика и држава у делу Стојана Новаковића је пре свега у поцртавању значаја Стојана Новаковића за развој српских друштвених наука, а посебно у истицању његовог места у развоју домаће социологије. Политички профил, изузетно детаљно приказан, нам сведочи да је Новаковић један од претеча и утемељивача српске либералне мисли, и данас битног чиниоца српске политичке сцене. Премда је Новаковић себе сматрао конзервативцем, из Миљковићевог приказа се може закључити да се овај конзервативизам најпре огледао у противљењу радикалском и социјалистичком разумевању демократије и државе.

Књига пред нама омогућава читаоцима опсежан увид у шири контекст у којем ствара Стојан Новаковић и боље разумевање политичке и друштвене климе у Србији на прелазу из 19. у 20. век, чиме осветљава генезу облика мисли присутних и у савременој Србији. Такође, књига на успешан начин приказује научни рад једног од најзначајнијих српских друштвених интелектуалаца, покривајући како оне теме које су значајне за историју науке, тако и она поља Новаковићевих истраживања која и данас имају научну релевантност (из рецензије др Стефана Мандића).

Структуру рукописа обима 293 стране, аутор је компоновао тако да садржи: предговор, списак скраћеница, увод, након којих следе пет поглавља: (1) Утицаји на интелектуални развитак, (2) Народ и друштво у српској средњовековној држави, (3) Критика историје и књижевно-историјска и друштвена критика, (4) Расправе о Првом српском устанку и (5) Други списи. На крају су закључна разматрања у којим аутор сумира своја сазнања о месту Стојана Новаковића у историји наше социологије и наших друштвних наука. Аутор је уложио велики напор да своје ставове и анализу солидно теоријски утемељи, тако да његов рад садржи 743 фусноте. Он се позива на бројну стручну литературу, што његовој анализи даје изузетан кавалитет. Користио је 45 дела Стојана Новаковића, 130 дела других аутора, као и богату архивску грађу и изворе (из рецензије проф. др Јовице Тркуље). Обим књиге је 227 страна.

Главни уредник је проф. др Срђан Шљукић. Рецензенти су: проф. др Јовица Тркуља, др Ана Вуковић и др Стефан Мандић. Штампање књиге омогућио је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.

Ово издање објављено је у оквиру великог јубилеја „Два века Матице српске”.