Вести
Обележен Дан Светих Ћирила и Методија и словенске писмености
У уторак 26. маја 2026. године у Матици српској обележен је Дан Светих Ћирила и Методија и словенске писмености. Присутне је на почетку свечаности поздравио председник Матице српске проф. др Драган Станић. Беседу под насловом „Трагови мисије Св. Ћирила и Методија међу Србима и осталим словенским народима у Америци“ одржао је протојереј-ставрофор Милош Весин. Излагање протојереја-ставрофора Милоша Весина указало је на дубоке и дуготрајне културне и духовне споне које сведоче о континуитету и очувању наслеђа Ћирила и Методија и идентитета српског и других словенских народа у расејању. Предавање је снимљено и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.
Представљена монографија „Српска култура двадесетог века“ проф. др Петра Пијановића
У понедељак 25. маја 2026. године у Сали за седнице Матице српске одржано је представљање монографије „Српска култура двадесетог века“ проф. др Петра Пијановића, капиталног дела објављеног у оквиру Одељења за књижевност и језик Матице српске. Програм је започео проф. др Драган Станић, председник Матице српске, који је упутио поздравну реч присутнима и истакао значај ове монографије за српску културу и науку. У разговору о књизи учествовали су др Марко Недић, проф. др Слободан Владушић и др Борис Булатовић, као и сам аутор, који су из различитих углова осветлили вредност ове монографије.
Ова монографија представља круну истраживачког рада на пројекту реализованом у Матици српској, а који се надовезује на претходне пројекте Института за књижевност и уметност из Београда и Матице српске. Овом књигом заокружена је целина која обухвата другу половину 20. века, чиме је успешно приведен крају вишегодишњи покушај да се попуни празнина у проучавању српске културе. О изузетном научном доприносу сведоче и признања која су јој додељена. Монографија је понела награду „Димитрије Богдановић“ за најбољу књигу у области хуманистичких наука, као и награду „Шпира Матијевић“.
Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.
Косовскометохијски одбор Матице српске у Призрену
У Призрену, у Богословији „Свети Кирило и Методије”, 24. маја 2026. године у 12 часова, одржан је културно-уметнички програм поводом славе Богословије. Програму су присуствовали чланови Косовскометохијског одбора Матице српске: проф. др Валентина Питулић, председник, мр Живојин Ракочевић, потпредседник, др Алекксандра Новаков, секретар, и чланови др Соња Јерковић и Дејан Ристић. Након поздравне речи митрополита рашко-призренског господина Теодосија, беседила је др Соња Јерковић. Говорила је о односу Народне банке Србије према Старој Србији и Призренској богословији од 19. века до данас. Затим су ученици Богословије извели богат културно-уметнички програм. Премијерно је представљена песма „На свом огњишту”, аутора Страхиње Шабића, некадашњег богослова; песму су извели некадашњи ученици ове школе а поводом јубилеја 155 година рада Богословије, 15 година обнове рада и 10 година првих матураната ове школе. КМО Мс је учествовао у стварању ове песме.
Тог дана, након литургије у Саборном храму Светог Ђорђа, одржана је и дечија смотра фолклора „У сусрет Видовдану“, у манастиру Светих архангела код Призрена. Присуствовало је 950 деце са Косова и Метохије.
У Клубу уметности у Призрену отворена је изложба о Петру Костићу, управитељу Призренске богословије и националном делатнику. Митрополит Теодосије је са професорима Богословије и гостима обишао изложбу, кроз коју је водила ауторка изложбе др Александра Новаков.
Присуство чланова Матице српске на Косову и Метохији много значи и Богословији и народу који тамо живи.
Прелиминарни резултати са Републичког такмичења из Српског као нематерњег језика, одржаног 24. маја 2026. године у ОШ „Херој Јанко Чмелик“ у Старој Пазови
Прелиминарни резултати са Републичког такмичења из Српског као нематерњег језика, одржаног 24. маја 2026. године у ОШ „Херој Јанко Чмелик“ у Старој Пазови
Тестови и кључеви са Републичког такмичења из Српског као нематерњег језика, одржаног 24. маја 2026. у ОШ „Херој Јанко Чмелик“ у Старој Пазови
Објављена монографија „Уздарје пчелињем јату: Задужбинари Матице српске”
У оквиру програма обележавања јубилеја „Два века Матице српске“ изашла је из штампе монографија „Уздарје пчелињем јату: Задужбинари Матице српске” др Јелене Веселинов. Настала из пијетета према добротворима чији су животи посебни, а дела достојна дивљења, публикација садржи биографије 61-ог задужбинара и причу о судбини 68 задужбина. У седишту пажње су задужбинари чије биографије откривају необичне, а понекад и драматичне животне приче. Реч је о људима различитог порекла и иметка, којима је Матица српска била народна кућа и којој се, са пуним поверењем, могло поверити имање да буде употребљено на корист српског народа, његове културе, књижевности и науке. Неки су своје задужбине оснивали из чистог родољубља, други из захвалности, јер су и сами некада били стипендисти Матичиних задужбина. Свако основно писмо и тестамент носе отисак личности и времена настанка које ауторка сликовито приближава читаоцу. Задужбинари су улагали у образовање кроз стипендирање ученика и студената, подстицали књижевност и уметност, давали у хуманитарне сврхе. Кроз причу о статусу и животу задужбина, књига прати успон и пад српског грађанства на простору на којем је деловала Матица српска. Текст употпуњује богат визуелни материјал са приказима ликова задужбинара, задужбинске имовине и релевантних документа. Захваљујући обухватном истраживању и коришћењу бројних и разнородних извора, ауторка је уверљиво и стилски питко испричала причу о задужбинарству у Матици српској, иза које се јасно и видљиво очитавају вредности и идеали српског грађанског друштва.
Објављен мајски број „Летописа Матице српске”
Објављен је мајски број „Летописа Матице српске” (год. 202, књ. 517, св. 5) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Владимира Пиштала, Драгана Јовановића Данилова, Ранка Павловића, Перице Маркова, Војислава Милутина, те преводи прозе три словачке ауторке (Ванда Розенбергова, Светлана Жухова и Јана Бењова) и поезије Бена Китинга. Рубрика „Есеји” доноси текстове Драгана Асановића о Албахарију и Кишу, Милице Алексић о Иви Ћипику, Марија Лигуорија о рецепцији Доминика Рее у Шведској и Невена Миљатовића о два романа о средњем веку. Тема рубрике „Сведочанства” је књижевни опус Владимира Пиштала о којем пишу Мина Ђурић, Снежана Кесић и Бранко Ристић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Јана Алексић, Марија Ђурић, Павле Зељић, Софија Милорадовић, Марко Паовица, Младен Јаковљевић и Хелена Савић. У рубрици „Из света” Дејан Ајдачић пише о вредновању књига и савременим књижарима.
Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка
Матица српска у Подгорици
У Подгорици, у Српској кући, 16. маја 2026. године у 19 часова, одржан је културни програм посвећен обележавању 200-годишњице оснивања Матице српске. У програму, који је водио књижевник Будимир Дубак, а који је организован старањем Конференције српских националних организација у земљама региона, учествовали су председник Матице српске проф. др Драган Станић, управник Библиотеке Матице српске Селимир Радуловић, песници Игор Мировић и Ненад Шапоња. Председник Станић је одржао уводну беседу о природи Матице српске, њеној прошлости, садашњости и будућности, а потом је Селимир Радуловић говорио о књизи Завети Матице српске: водич кроз најстарију српску културну установу. У наставку програма своју поезију су читали Игор Мировић, Ненад Шапоња, Селимир Радуловић и Иван Негришорац. После завршетка овог програма присутна публика се задржала у дужем разговору са представницима Матице српске.
Одржан концерт виолинисте Михала Будинског и пијанисткиње Хилде Шван у Матици српској
Дана 13. маја у Свечаној сали Матице српске наступили су врсни уметници које је бројна публика дочекала са одушевљењем – виолиниста Михал Будински и пијанисткиња Хилда Шван.
Пијанисткиња Хилда Шван, доцент на Катедри за клавир Академије уметности у Новом Саду, истакла се богатом концертном активношћу у земљи и иностранству, као и сарадњом са еминентним уметницима међу којима се издваја виолиниста Стефан Миленковић. Добитница је бројних награда и признања на домаћим и међународним такмичењима, а наступала је у најзначајнијим концертним салама у Србији и иностранству.
Виолиниста Михал Будински, редовни професор Академије уметности у Новом Саду, припада реду најзначајнијих виолиниста средње генерације. Током вишедеценијске уметничке каријере остварио је више од 200 концерата као солиста, камерни музичар и концерт-мајстор, сарађујући са бројним домаћим и иностраним уметницима и ансамблима. Добитник је значајних награда у земљи и иностранству, а активно је присутан и у педагошком раду.
Публика је имала прилику да ужива у стилски разноврсном и захтевном програму који је обухватио дела Лудвига ван Бетовена, Франца Шуберта, Беле Бартока и Мориса Равела. Концертно вече отворено је Бетовеновом Сонатом за виолину и клавир бр. 4 у а-молу, оп. 23, док је централно место у програму заузела Шубертова Соната у А-дуру „Le Grande Duo“. Посебну живост и колорит донеле су Бартокове „Румунске игре“, а концерт је завршен виртуозном Равеловом „Циганом“ (Tziganne), једним од најатрактивнијих дела виолинске литературе.
Надахнуто музицирање и уиграна сарадња двоје уметника публика је наградила дуготрајним и срдачним аплаузом, те су се извођачи вратили на сцену и извели бис. Цео концерт протекао је у изузетној атмосфери и оставио снажан утисак на присутне.Уколико сте пропустили да га одгледате уживо, можете наћи снимак на линку.
Захваљујући СОКОЈ-у, концерти су ослобођени ауторске накнаде.