У петак, 14. новембра 2025. године у Сали за седнице Матице српске одржан је четврти научни скуп „Породица Дунђерски – грађанска култура српске Војводине”.

У интердисциплинарном научном скупу учествовали су у првој сесији:
мр Павле Б. Орбовић: Лазар Дунђерски (1904-1956) – прилог за биографију,
проф. др Ференц Немет: Карташка афера Дунђерски-Сацелари (1903-1904),
доц. др Јована Касаш: Посмртнице и некролози „Лазиних“ Дунђерских и
Рашко Рамадански: Дунђерски и Сента.

У другој сесији излагања су имали:
Весна Димитријевић: Оснивање и значај ,,Задужбине Лазара и Софије Дунђерски за више и стручно изображење српскога православнога женскога подмлатка“ у Будимпешти
др Бранка Кулић: Фантаст – дворац Богдана Дунђерског код Бечеја
доц. др Мариа Силађи и проф. др Аница Драганић: Фабрика серума „Камендин“
мср Ивона Кнежевић: Дуго чекана правда – рехабилитација Ђоке Дунђерског
др Јелена Веселинов: Прилог истраживању доприноса породице Дунђерски националној култури кроз деловање у Матици српској
др Милан Мицић: Породица Дунђерски – један век (половина 19 – половине 20. века)

Историја породице Дунђерски је историја српске војвођанске грађанске породице, њеног успона и пада, која обухвата другу половину 19. и прву половину 20. века. Истраживање историјског и културног идентитета породице Дунђерски је истовремено и истраживање свих друштвено политичких промена тога времена, културних феномена, историјских, привредних и друштвених токова који су настали управо утицајем ове имућне грађанске породице.

Четврти научни скуп посдвећен породици Дунђерски, имао је за циљ да на једном месту обједини релевантна сазнања о овој утицајној породици грађанске културе српске Војводине из различитих научних дисциплина попут историје права, права, историје, историје књижевности и историје уметности.

У среду, 12. новембра 2025. године у 12 часова, у Свечаној сали Матице српске представљена је публикација „Српски календар“ за 2025. годину, који издаје Самоуправа Срба у Мађарској. Овај догађај одржан је као резултат вишегодишње успешне сарадње између Матице српске, Самоуправе Срба у Мађарској и Српског института у Будимпешти. Поздравну реч присутнима упутио је др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске.

О „Српском календару“ за 2025. годину говорили су његови уредници: Борислав Рус, Миленко Радић и Пера Ластић. Борислав Рус представио је књижевни део публикације, пошто је он и уредио овај сегмент у којем се налази неколико одабраних текстова, како савремених, тако и некадашњих истакнутих књижевних стваралаца на српском језику. Миленко Радић говорио је о делу „Српског календара“ који се односи на истакнуте и награђене припаднике српске заједнице у Мађарској, као и на обележавање различитих јубилеја у току 2024. године. На крају, Пера Ластић је публику упознао са историјским развојем издавања календара на српском језику у Мађарској и са целокупним садржајем овогодишњег „Српског календара“, а нарочито је напоменуто да је ово било и његово прво представљање јавности.

Реализацију догађаја финансијски је подржала Градска управа за културу Града Новог Сада. Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви на сајту Матице српске.

У среду 12. новембра реализована је прва активност у оквиру недавно потписане сарадње између Општине Брод у Републици Српској и Матице српске.

Након уводног обраћања начелника Општине Милана Зечевића, проф. др. Исидора Бјелаковић одржала је онлајн предавање и радионицу под називом „Путовање кроз ћирилицу“. Предавање је уједино представљало и активност у оквиру пројекта културне размене између општине Брод и кинеског града Суђо у провинцији Ђангсу. Поред слушалаца из Кине, предавању и радионици присуствовали су и ученици осмог разреда Основне школе „Свети Сава“ из Брода. У оквиру програма одржана је и презентација о традиционалном брању траве Иве на Озрену, у сарадњи са Регионалним музејом из Добоја.

Жири (у саставу: академик Мира Радојевић, председник; проф. др Слободан Бјелица, проф. др Ђуро Харди, др Исидора Точанац Радовић, др Љубодраг Ристић) размотрио је научноистраживачку продукцију из 2024. године. На седницама Жирија и неколико електронских консултација дошло се до ужег, а затим и најужег избора. На последњој седници, одржаној у петак 7.11.2025. године, разматран је најужи избор предложених дела. Након краће дискусије, чланови Жирија једногласно су донели одлуку да се Награда Матице српске за историју „Иларион Руварац”, за дело објављено у 2024. години из области историографије, додели двојици аутора за монографије: „Коњ добри и оружје Властела Државе српских деспота (1402 – 1459)“ (Службени Гласник) др Милоша Ивановића и „Југославија и Бугарска 1929 – 1941.“ (Институт за савремену историју) др Милоша Жикића.

У Новом Саду,
7. новембра 2025. године

Због болети извођача, отказују се Музичке вечери Матице српске заказане за среду 12.11.2025. године. Извињавамо се публици у име извођача и у име Матице српске.

У четвртак, 6. новембра 2025. године, са почетком у 18 часова, у Градској библиотеци „Атанасије Стојковић“ у Руми одржан је округли сто „Слике из историје Матице српске“. Догађај је организован у оквиру пројекта „Матица српска у Руми: пут кроз културно наслеђе“. На почетку је директор Градске библиотеке Дамир Васиљевић Тоскић поздравио присутне, истичући значај сарадње са Матицом српском и континуитета заједничких активности које доприносе очувању и промоцији културног наслеђа. Др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, говорио је о значење Матице српске кроз историју и савременост. Потом је мр Драган Тубић, стручни сарадник на пословима у Лексикографском одељењу Матице српске говорио о оснивању и раду ове наше најстарије књижевне, културне и научне институције. Др Јелена Веселинов, управник послова Матице српске, излагала је о Матичиним задужбинарима кроз приче о људима и залогу за будућност, а др Светлана Милашиновић, стручни сараднник на пословима у Одељењу за књижевност и језик, представила је књижевни живот око Матице српске у 19. веку. Сви оредавачи настојали су да осветле значај ове наше институције, која готово два века успешно ради на очувању националног идентитета, језика и културе.

Округли сто је део ширег програма сарадње успостављене Протоколом о сарадњи потписаним 2023. године између Матице српске и локалних установа културе у Руми, под покровитељством Општине Рума.