У понедељак, 28. априла 2025. године, у сали за седнице Матице српске свечано су уручене „Повеље Матице српске за неговање српске језичке културе“, престижна признања која се додељују појединцима и институцијама за изузетан допринос очувању, проучавању и унапређивању српског језика и језичке културе.

Повеља је додељена проф. др Вељку Брборићу за укупни допринос неговању српског језика и српске језичке културе. Академија наука и умјетности Републике Српске добила је признање за посвећеност проучавању и заштити српског језика и ћириличког писма и неговање српске језичке културе. У име Академије награду је примио проф. др Срето Танасић, редовни члан АНУРС-а.

Повеља је постхумно додељена Радославу Петковићу за неговање српског језика и његових изражајних могућности, а награду је примила проф. др Владислава Гордић Петковић.

Такође, постхумно је награђен и проф. др Зоран Ђерић за неговање српског језика и његових изражајних могућности, а признање је у његово име примио господин Зоран Суботички.

О награђенима су говорили чланови жирија: проф. др Драган Станић, проф. др Мато Пижурица и проф. др Срето Танасић, који су истакли значај доследног неговања српског језика као кључног елемента културног и националног идентитета. Награђени су се пригодним говорима обратили присутнима. Програм је водила мср Милена Кулић, стручни сарадник Одељења за књижевност и језик.

Овом свечаношћу Матица српска наставља своју мисију у афирмацији и очувању језичке културе као темељног дела српског духовног простора. Цела свечаност је снимљена и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

„Темишварски зборник” је периодична публикација која је покренута 1991. године са циљем да се истражи и представи историја и култура српског народа у Румунији, као и да се осветли значај и утицај српско-румунске везе кроз време.

Ове године из штампе је изашао шеснаести број „Темишварског зборника” у којем су у сталној рубрици „Чланци” објављени прилози: Снежане Мишић, Наташе Марјановић, Octavia Nedelcu и Божидара Панића. Рубрика „Прилози и грађа” доноси текстове Милана Дујмова, Дејана Попова и Зорана Маркова. У рубрици „Сведочанства” можете прочитати текстове Јоване Касаша, Стевана Бугарског и Живка Милина.

Уредништво је радило у саставу: господин Стеван Бугарски (главни уредник), академик Иван Алексејевич Чарота (Белорусија), проф. др Ђорђе Ђурић, др Бранка Кулић, др Весна Марјановић, др Душан Ј. Попов, проф. др Миља Радан.

Лектуру је радила Александра Николић, коректуру мср Љиљана Дражић, регистре Владимир Николић, преводе на румунски и енглески урадио је Дејан Попов, док је технички уредник била Вукица Туцаков.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

У оквиру пројекта „Матица српска: у сусрет публици“, у четвртак 24. априла у Културној станици Свилара отворена је изложба „Отисак за два века Летописа“ и одржан разговор са аутором поставке, др Данилом Вуксановићем. Овим догађајем наставља се успешна сарадња Матице српске и Мреже културних станица, започета 2024. године уз подршку Града Новог Сада.

Изложба је део програма обележавања великог јубилеја – 200 година од оснивања Летописа Матице српске, најдуговечнијег књижевног часописа у свету. У разговору који је са аутором водила др Јелена Веселинов, управницом послова Матице српске публика је имала прилику да сазна више о значају културног наслеђа, улози уметности у његовом очувању, као и о уметничкој интерпретацији и оживљавању наслеђа које баштини Матица српска.

Изложба представља графичке радове настале на основу визуелних елемената из историје Летописа, попут насловних страна, вињета, илустрација и иницијала. Аутор је позвао графичаре да кроз различите технике, инспирисани факсимилима старих бројева, створе нове уметничке отиске. Уметници који су својим делима дали допринос изложби и донирали 10 отисака својих графика Матици српској поводом јубилеја су: Горан Кнежевић, Снежана Петровић, Јелена Средановић, Милан Игњатовић, Александар Лека Младеновић, Вида Стефановић, Зоран Тодовић, Сајака Кавамура, Сања Жигић, Никола Илић, Вишња Николић, Владо Њаради, Угљеша Цолић и Данило Вуксановић.

Изложба ће бити отворена до 6. маја 2025. године, а улаз је слободан.

Из штампе је изашао „Зборник Матице српске за књижевност и језик“ бр. 72-3 за 2024. годину. Ова свеска има и посебан значај: последња је коју је уредио академик Јован Делић, главни и одговорни уредник Зборника од 2000. године. Тиме је заокружено више од две деценије посвећеног рада и научног руководства, током којег је Зборник очувао свој углед и наставио да буде поуздан ослонац у истраживању српске књижевности и језика. Од оснивања, уређивачку мисију Зборника обележила је реченица његовог првог уредника Младена Лесковца: „Задатак Зборника Матице српске за књижевност и језик јасан је; на страницама овог часописа проучаваће се српска књижевност и српски језик…“ Матица српска је захвална академику Делићу на огромном доприносу очувању и развоју овог зборника и српске филолошке науке у целини.

У овој свесци своје радове објавили су: др Маја Медан Орсић, др Јелена Марићевић Балаћ, др Милица Ћуковић, др Ивана Безрукова, др Александра Цолић Јовановић, др Ане Фери, мср Милица Миланков, др Душан Иванић, мср Марија Симоновић, др Ненад Николић, др Горан Максимовић, др Зорица Хаџић Радовић, др Биљана Дојчиновић, др Радмило Маројевић, мср Милица Мојсиловић, мср Невена Лукинић Јањуш, др Слободан Владушић, мср Милош Михаиловић, Никола Миљковић, мср Наташа Ивковић, др Ненад Крцић, мср Борјан Митровић, др Александра Лазић Гавриловић, др Томислав Јовановић, др Наташа Драгин, др Александра Пауновић, др Жанета Ђукић Перишић, мср Маријана Јелисавчић Карановић, мср Маша Петровић, др Кристијан Олах, др Ана Козић, др Часлав Николић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

Са задовољством обавештавамо јавност да је одштампан Зборник Матице српске за сценске уметности и музику (бр. 71/2024), који садржи оригиналне научне радове из театрологије, музикологије и етномyзикологије.

Уредништво Зборника Матице српске за сценске уметности и музику радило је у следећем саставу: др Живко Поповић, главни и одговорни уредник, др Aлександар Васић, заменик главног и одговорног уредника, др Мирјана Веселиновић Хофман, др Зоран Ђерић, др Каталин Каич, др Зоран Максимовић (секретар Одељења Матице српске за сценске уметности и музику ), др Ивана Перковић, др Ира Продановић Крајишник, др Катарина Томашевић, др Јернеј Вајс (Словенија), др Јадвига Сопчак (Пољска).

Садржај свеске бр. 71 чине студије, чланци, расправе (5 радова), темат на енглеском језику: Insights from the Demusis project (уводник и 3 рада) сећања, грађа, прилози (4 рада), In Memoriam (1 рад) прикази (5 радова), уредничко обраћање на српском и енглеском језику, Именски регистар, Упутство за ауторе и Списак рецензената.

У рубрици СТУДИЈЕ, ЧЛАНЦИ, РАСПРАВЕ објављени су радови Маријане В. Прпа Финк, Драгане П. Стојановић-Новичић, Иване С. Весић, коауторски рад Милоша М. Маринковића и др Вање М. Грбовић, као и рад Горана Т. Гаврића. у ТЕМАТУ: INSIGHTS FROM THE DEMUSIS PROJECT објављен је уводник Иване Б. Перковић као и њен коауторски рад са Биљаном Љ. Мандић, затим радови Лине Навикаите-Мартинели (Lina Navickaitė-Martinelli) и Пола Кранена (Paul Craenen). У рубрици СЕЋАЊА, ГРАЂА, ПРИЛОЗИ објављени су радови Иване Илић Киш, Каталин Каич, Теодоре Н. Трајковић и Магдалини Калопана (Magdalini Kalopana). У рубрици Im Memoriam, објављен је текст Маријане Н. Кокановић Марковић, у знак сећања на проф. др Даницу Петровић. У рубрици ПРИКАЗИ објављени су текстови Свенке Л. Савић, Светлане Е. Томић, Милана Б. Радоичића, Вукашина Г. Марића и Марије Адамов.

Зборник је у формату ПДФ послат у репозиторијум Народне библиотеке Србије, Одељење за научне информације, као и у остале релевантне базе података, а може се погледати и на следећем линку.

Објављен је априлски број „Летописа Матице српске” (год. 201, књ. 515, св. 4) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Томислава Маринковића, Верољуба Вукашиновића, Милана Р. Симића, Александра Гајића и Андреје Врањеша, те преводи прозе Лине Меруане и Георгија Зотова. Рубрика „Есеји” доноси текстове Милене Кулић о драмском опусу Слободана Селенића и Миодрага Булатовића, Иване Нешовановић о Ивану В. Лалићу, Вање Ракић о „Времену смрти” Добрице Ћосића и Лазара Букве о Иви Андрићу. Тема рубрике „Сведочанства” је светосавска беседа Драгише Бојовића, беседа Виктора Савића о Ђури Даничићу изговорена на Свечаној седници Матице српске, као и Змајева награда Матице српске кроз беседе добитника Томислава Маринковића и Верољуба Вукашиновића, те критички осврт на награђене поетске збирке који потписује Саша Радојчић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Нина Стокић, Ленка Настасић, Бојан Рајевић, Александра Матић, Урош Ђурковић, Павле Зељић и Јелена Марићевић Балаћ.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У организацији Матице српске, Српског просвјетно-културног друштва Просвјета Теслић и Општине Теслић у овом граду је од 3. до 6. априла одржана манифестација „Дани Матице српске у Теслићу”, која је уприличена поводом дана Општине Теслић. По доласку у Теслић делегацију Матичиних делатника примио је начелник Општине Теслић др Милан Миличевић. Првог дана у просторијама Просвјете мр Драган Тубић је одржао предавање „Усора у средњем веку”. Наредног дана уприличена је посета најстаријој школи у теслићком крају ‒ ЈУ ОШ „Јеврем Станковић” у Чечави. Након тога у амфитеатру ЈУ СШ „Јован Дучић” у Теслићу ученицима и наставницима мр Драган Тубић говорио је о историји и пословима Матице српске, док је мр Дејан Милорадов причао о раду Одељења за књижевност и језик.

У вечерњим сатима генерални секретар Матице српске др Милан Мицић у просторијама Просвјете представио је књигу „Незапамћена битка: српски добровољци у Русији 1914‒1918” и истакао допринос добровољаца из усорско-теслићког краја. У суботу 5. априла у просторијама Просвјете одржан је први научни скуп „Историја и култура српског народа у усорско-теслићком крају”. Испред Матице на скупу су своје радове представили др Милан Мицић, мр Дејан Милорадов, мр Драган Тубић, Богдан Шекарић и Матија Перовић, док су у име домаћина говорили Богомир Ђукић, Алекса Касаповић, Тадија Никчевић, Бранка Трифуновић и Јелена Рељић. Учесници научног скупа имали су прилике да виде и рад „Просвјетине школе ћириличне калиграфије”, коју води Даница Веселиновић из Београда. На свечаној академији поводом дана Општине Теслић генерални секретар Матице српске уручио је захвалнице Просвјети и начелнику Општине за сарадњу с најстаријом књижевном, културном и научном институцијом српског народа. Последњег дана за представнике Матице српске уприличен је радни излет на Вучју планину.

Организациони одбор Такмичења из Српског као нематерњег језика објавио је 27. фебруара 2025. године да се такмичење из овог предмета на свим нивоима (школском, окружном и републичком) одлаже док се не стекну повољнији услови за његову реализацију.

Како ни до 7. априла 2025. године нису отклоњене околности које отежавају равноправно учешће ученика (настава је у неким школама и даље нередовна, обустављена или се изводи у скраћеном облику), као и због ограничених временских и организационих ресурса (немогућности благовременог одређивања школа домаћина, састављања комисија за дежурство и прегледање радова, и припрема осталих елемената у сложеној реализацији), Организациони одбор је донео одлуку да се Такмичење из Српског као нематерњег језика у школској 2024/25. неће одржати.

У оквиру издавачке делатности Одељења за друштвене науке Матице српске објављени су Сабрани списи Јованa Б. Јовановићa, прва систематизована збирка текстова заборављеног српског историчара и конзервативног политичког мислиоца који је живео од 1875. до 1930. године. Рођен у официрској породици са породичним везама са династијом Обреновић, Јовановић се школовао у Београду, Минхену, а докторирао је у Берлину 1901. код историчара Ханса Делбрика (1848–1929). По повратку у Србију од 1902. до 1904. године био је професор Војне академије, а због отворене критике нових власти и завереника у Мајском преврату је пензионисан. Остатак живота провео је као слободни аутор који је писао историографске и политичке текстове. Био је велики познавалац не само немачке већ и француске и британске историографије. Најпознатија дела су му: Увод у новију историју ратне вештине (1905); Ранкеово схватање историје (1906); Постанак енглеске поморске силе (1911); Наполеон I (прва биографија неког српског аутора о чувеном француском владару, објављена 1925. године). У политичком смислу, Јовановић је оставио вредне текстове у Недељном прегледу, листу који су уређивали Милета Новаковић (син Стојана Новаковића) и Живојин Перић, као и у другим часописима. У овим текстовима, Јовановић се показао као врстан познавалац међународних односа, оштар критичар радикалског разумевања парламентарне демократије у Србији од 1903. до 1914. године, а такође је, као аустрофил и германофил, исказивао и резервисаност према радикалској концепцији ослањања на Русију. Преминуо је 21. децембра 1930. Био је ожењен Лепосавом (дев. Ненадовић) и имао је две кћери: Марију и Јелену. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.

Књигу су уредили проф. др Михаел Антоловић (редовни професор Педагошког факултета Универзитета у Новом Саду) и мср Петар С. Ћурчић (истраживач сарадник Института за европске студије у Београду). Поред текстова Јована Б. Јовановића који су подељени у четири целине (Историјски радови; Из историографије, теорије и методологије; Политички списи и Разно), приређивачи су написали и предговор и поговор. Поред тога, Сабрани списи садрже и библиографију Јована Б. Јовановића и регистар. Рецензенти за ово дело били су др Миша Ђурковић (научни саветник Института за европске студије), проф. др Душко М. Ковачевић (редовни професор у пензији Филозофскоф факултета Универзитета у Новом Саду), проф. др Милош Ковић (редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду) и проф. др Саша Марковић (редовни професор Педагошког факултета Универзитета у Новом Саду). Штампање ове књиге помогли су Министарство културе Републике Србије и Покрајински секретаријат за културу АП Војводине.