Традиционална Светосавска беседа у Матици српској, одржана је 26. јануара. 2022. године. Своју беседу, под насловом Свети Сава, светлост у тами сеоба, изложио је академик Светислав Божић, композитор. Поздравне речи упутио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске.

Хор Саборне цркве Свети Георгије, под управом проф. др Богдана Ђаковића, отпевао је Светосавску химну. Професор др Јелена Ђајић, пијанисткиња, извела је Византијски мозаик, композицију за клавир у девет слика, Светислава Божића.

Цео прогрм организовала је и уредила Марта Тишма, стручни сарадник Одељења за сценске уметности и музику Матице српске, а програм је водила др Исидора Поповић, драмска уметница.

Програм се одвијао уз ограничено присуство публике у складу са епидемиолошким мерама.

Догађај се уживо емитовао с могућношћу одложеног гледања преко YouTube канала Матице српске.

Проф. др Драган Станић, председник Матице српске и Саша Максимовић, председник Општине Нови Бечеј, потписали су Протокол о сарадњи. Протокол је закључен у Матици српској, у понедељак, 17. јануара 2022. године на обострану жељу и интерес, а ради унапређења квалитета књижевног, образовног и уметничког рада кроз деловање у оквиру заједничких пројеката у којима Матица српска и Нови Бечеј остварују своју делатност. Овим Протоколом се од посебног значаја истиче сарадња на пројекту истраживања српске историје и културе у насељима Општине Нови Бечеј. Потписивању Протокола присуствовали су и Владимир Давидовић, вршилац дужности директора Народне библиотеке Нови Бечеј, др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, и мср Јелена Веселинов, управник послова Матице српске.

У саиздаваштву Огранка САНУ у Новом Саду и Одељења за књижевност и језик Матице српске објављен је зборник научних радова „Историјска лексикографија српског језика“. Зборник обједињује радове са истоименог научног скупа одржаног у Огранку САНУ у Новом Саду 6. и 7. децембра 2019. године. Суорганизатори скупа били су Огранак САНУ у Новом Саду и Матица српска.

Скуп је замишљен и реализован у оквиру рада на пројекту „Речник српског језика XII–XVIII века“, који се одвија у оквиру рада Одељења за књижевност и језик Матице српске, а чији је дугорочни циљ израда обухватног историјског речника српског народног језика. Жеља је била да се након вишегодишњег рада на овом пројекту, током којега се пројектни тим суочавао с немалим бројем недоумица и питања везаних за макроструктуру и микроструктуру будућег речника, саберу искуства, сагледају се у целини те се, у дијалогу са истраживачима блиских научних опредељења, приближе могућим решењима.

У Зборнику се издвајају три целине. Прва, насловљена „Историјска лексикографија и етимологија“, поред тога што представља макроструктуру општег историјског речника српског језика и предлог концепције једног специјализованог речника (личних имена), указује на преплетеност и неодвојивост историјске лексикографије и етимологије. О томе како се ове две блиске научне дисциплине и у теоријском и у методолошком погледу допуњују сведоче прилози о топонимији као извору непотврђених лексема и о историјскојезичкој грађи у етимолошким речницима. У другој целини, „Извори за историјски речник српског језика“, разматрају се две групе питања везаних за корпус историјског речника: с једне стране, принципи рашчитавања текстова, чија палеографска и правописна разноврсност и неретка неуједначеност отвара низ дилема, и, с друге, сложеност и слојевитост корпуса у жанровском погледу и лексичке специфичности појединих извора. Трећи тематски одељак, „Ка микроструктури историјског речника српског језика“, посвећен је различитим аспектима речничке микроструктуре, од представљања одговарајућих дигиталних издања и модела лексикографске обраде једног споменика, преко разматрања појединих решења у будућем историјском речнику српског језика, у контексту словенских историјских речника, везаних за идентификацију и формирање одредница, представљање граматичких информација, лексикографску обраду граматичких речи и дефинисање лексичког значења, да би се, на крају, на основу предложених решења, изнео и предлог микроструктуре историјског речника српског језика.

Средства за објављивање ове публикације обезбедили су Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност.