У издању Одељења за друштвене науке Матице српске објављена је монографија „Друштво, политика и држава у делу Стојана Новаковића“, аутора др Александра А. Миљковића. Монографију је приредила др Јелена Миљковић Матић у оквиру научноистраживачког пројекта Матице српске „Историје српске социологије“.

Из „Предговора“ др Јелене Миљковић Матић, увиђамо с колико споредних нејасноћа, неразумевања и препрека се аутор сусрео при тежњи да објави овај свој рад, који је сада пред нама. Такође, у „Предговора“ сазнајемо како је аутор, Александар А. Миљковић, упознао дело Стојана Новаковића и што је, од не мале важности, свој докторат о својим истраживањима и сазнањима бранио пред комисијом којом је председавао наш велики историчар Радован Самарџић (из рецензије др Ане Вуковић).

Монографија Александра А. Миљковића подробно приказује и контекстуализује мисао и дело једног од најутицајнијих политичара, али и најплоднијих српских интелектуалаца друге половине 19. и почетка 20. века. Миљковић први део своје анализе посвећује Новаковићевом истраживању историје српског средњег века и анализи својинских институција проније и баштине, карактеристикама средњовековног села, града и војске, као и покушају теоријског дефинисања и емпиријског истраживања еснафа поменутог периода. Аутор затим ставља у контекст ширих историјских разматрања Новаковићеву анализу заступљености задруге у односу на нуклеарну породицу у селима тога доба. Миљковић одаје признање Новаковићу сматрајући га утемељивачем модерних друштвених наука у Србији истичући да историјске анализе Стојана Новаковића по свом карактеру нису само историјске, већ се могу подвести под социолошке, етнолошке, економске, филолошке, чак и психолошке.

Важност књиге Друштво, политика и држава у делу Стојана Новаковића је пре свега у поцртавању значаја Стојана Новаковића за развој српских друштвених наука, а посебно у истицању његовог места у развоју домаће социологије. Политички профил, изузетно детаљно приказан, нам сведочи да је Новаковић један од претеча и утемељивача српске либералне мисли, и данас битног чиниоца српске политичке сцене. Премда је Новаковић себе сматрао конзервативцем, из Миљковићевог приказа се може закључити да се овај конзервативизам најпре огледао у противљењу радикалском и социјалистичком разумевању демократије и државе.

Књига пред нама омогућава читаоцима опсежан увид у шири контекст у којем ствара Стојан Новаковић и боље разумевање политичке и друштвене климе у Србији на прелазу из 19. у 20. век, чиме осветљава генезу облика мисли присутних и у савременој Србији. Такође, књига на успешан начин приказује научни рад једног од најзначајнијих српских друштвених интелектуалаца, покривајући како оне теме које су значајне за историју науке, тако и она поља Новаковићевих истраживања која и данас имају научну релевантност (из рецензије др Стефана Мандића).

Структуру рукописа обима 293 стране, аутор је компоновао тако да садржи: предговор, списак скраћеница, увод, након којих следе пет поглавља: (1) Утицаји на интелектуални развитак, (2) Народ и друштво у српској средњовековној држави, (3) Критика историје и књижевно-историјска и друштвена критика, (4) Расправе о Првом српском устанку и (5) Други списи. На крају су закључна разматрања у којим аутор сумира своја сазнања о месту Стојана Новаковића у историји наше социологије и наших друштвних наука. Аутор је уложио велики напор да своје ставове и анализу солидно теоријски утемељи, тако да његов рад садржи 743 фусноте. Он се позива на бројну стручну литературу, што његовој анализи даје изузетан кавалитет. Користио је 45 дела Стојана Новаковића, 130 дела других аутора, као и богату архивску грађу и изворе (из рецензије проф. др Јовице Тркуље). Обим књиге је 227 страна.

Главни уредник је проф. др Срђан Шљукић. Рецензенти су: проф. др Јовица Тркуља, др Ана Вуковић и др Стефан Мандић. Штампање књиге омогућио је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.

Ово издање објављено је у оквиру великог јубилеја „Два века Матице српске”.

У свечаној дворани Текелијанума у Будимпешти, у суботу, 10. октобра 2026. године, одржана је свечана трибина под називом „Матица српска – два века трајања и савремени изазови”. Овај стручни скуп био је посвећен великом јубилеју – двестогодишњици оснивања најстарије српске књижевне, културне и научне институције.

Свечаност је отворило Његово Високопреосвештенство митрополит будимски господин Лукијан, који је подсетио на историјску и духовну важност Матице српске, утемељене 1826. године управо у Пешти. Митрополит је истакао да се права вредност једне институције не мери само дужином постојања, већ способношћу да очува наслеђено и пренесе га будућим нараштајима. Указујући на заједничку мисију Цркве и Матице српске у очувању духовног и културног идентитета, он је нагласио одговорност данашњих генерација да сачувају не само српску реч, већ и њену душу. Након тога, присутне су поздравиле Њена екселенција Александра Ђуровић, амбасадорка Републике Србије у Мађарској, и др Јованка Ластић, председница Самоуправе Срба у Мађарској. Посебан допринос свечаном почетку дале су рецитације пригодних стихова Десанке Максимовић, Јована Јовановића Змаја и Раше Попова, које су казивали Теодора Пејатовић, ученица Српске гимназије у Сегедину, и Павле Мацановић из Будимпеште.

У централном делу програма, истакнути представници Матице српске, њених установа и српске академске заједнице осветлили су кључне аспекте двовековног рада и савремене улоге ове институције:

Проф. др Драган Станић, председник Матице српске, говорио је о историјском развоју, значају установе у очувању српске културе, језика и националног идентитета, као и о њеним задацима у савременом друштву.

Академик проф. др Тибор Варади, редовни члан САНУ, анализирао је значај Матице српске из перспективе мађарског културног простора, наглашавајући њену улогу у историји српско-мађарских културних веза и прожимања.

Др Јелена Веселинов, управница послова Матице српске, посветила је излагање оснивачима и задужбинарима чија су далекосежна визија и доброчинство поставили саме темеље трајања ове куће.

Др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске, представила је историјски развој и улогу Галерије у заштити и презентацији српског уметничког наслеђа у светлу овог великог јубилеја.

Модератор скупа био је др Коста Вуковић, управник Српског црквеног музеја у Сентандреји, који је указао на изузетну важност овог јубилеја за српску заједницу у Мађарској. Он је подсетио на историјски амбијент у којем је Матица рођена, дубоке везе српског народа са овим просторима, као и на плодну сарадњу Епархије будимске са Матицом српском на очувању културне баштине.

Након свечане трибине, организовано је стручно вођење кроз изложбу „Сеобе се настављају вечно – очима Текелијанума кроз векове”, које је водила Милкица Поповић из Музеја Војводине. Поставка је омогућила присутнима да се детаљније упознају са богатом прошлошћу Текелијанума и његовим местом у духовној и културној историји српског народа.

Председник Матице српске проф. др Драган Станић уручио је Његовом Високопреосвештенству митрополиту будимском господину Лукијану медаљу која је изливена поводом двестогодишњице Летописа Матице српске.

Порука овог јубиларног сабрања у Будимпешти надилази само подсећање на славну прошлост и сведочи о континуитету једне институције која је опстала као стуб српске културе, науке и уметности кроз пуна два века. У граду у којем је основана и где су српски просветитељи оставили неизбрисив траг, још једном је потврђена важност очувања историјског памћења и културних веза које спајају генерације. Овај значајан јубилеј не представља само осврт на велика остварења наших предака, већ и позив садашњим нараштајима да са једнаком одговорношћу чувају то непроцењиво духовно и културно завештање за оне који тек долазе. Ова свечаност одржана је у оквиру манифестације „Српски дани” – месеца српске културе у Мађарској, коју организује Епархија будимска, под покровитељством Министарства културе Републике Србије, Владе АП Војводине и Кабинета председника Републике Српске.

Објављена је прва књига зборника радова с научног округлог стола „Историја и култура српског народа у усорско-теслићком крају”, који је одржан у Теслићу 5. априла 2025. године. Зборник доноси радове из историје, етнологије, социологије, лингвистике, туризмологије, науке о књижевности, филозофије. Аутори су из Теслића, Новог Сада и Бање Луке: Драган Тубић, Милан Мицић, Тадија Никчевић, Алекса П. Касаповић, Богдан Шекарић, Матија Перовић, Дејан Милорадов, Тешо Ристић, Саша Чекрлија, Кристина Кајиш, Бранка Трифуновић, Јелена Г. Рељић и Богомир Ђукић. Рецензенти радова били су проф. др Ђура Харди, проф. др Бошко М. Бранковић, др Татјана Бугарски, проф. др Мато Пижурица, проф. др Стево Пашалић, мр Гордана Ђилас, Исидора Душанић и Алекса П. Касаповић.

На једном месту из аспекта различитих наука приказан је живот српског народа на простору Усоре и Теслића. Ова књига плод је успешне дугогодишње сарадње између Матице српске, Српског културно-просвјетног друштва „Просвјета” Теслић и Града Теслића. Штампање зборника омогућио је Град Теслић. Главни уредник зборника јесте др Милан Мицић, док су чланови уредништва још и мр Дејан Милорадов и мр Драган Тубић.

Из штампе је изашао „Зборник Матице српске за славистику“, св. 109 за 2026. годину. У овој свесци Зборника радове су објавили др Дарја Војводић, др Валериј Гречко, др Јан Дин-дза, др Денис Иофе, др Јевгениј Јаблоков, др Натото Јаги, др Јулија Јегорова, др Масуми Камеда, др Светлана Кардинска, мср Марија Кувекаловић, др Људмила Кузмичова, др Јелена Кусовац, мср Клаудија Мајер Веселиновић, др Јелена Марићевић Балаћ, др Александар Марков, др Хироко Масумото, др Ксенија Мељчакова, др Иља Морозов, др Јелена Пенска, др Дмитриј Полонски, др Андреј Росомахин, др Олга Соколова, др Светлана Томић, др Марк Уљанов, др Олга Хаванова, мср Ана Цветковић, др Јаков Чечњов, др Василиса Шљивар, др Наталија Шрома, др Оксана Штајн.

Зборник је доступан и у електронској форми и може се прочитати на сајту Матице српске.

Из штампе је изашао Зборник Матице српске за филологију и лингвистику бр. LXIX/1 за 2026. годину. У рубрици „Чланци и расправе“ објавили су своје радове Орсат Лигорио, Наташа Драгин, Душанка Вујовић, Милица Динић Маринковић, Александра Марковић, Марија Пастор-Кичи, Дејан Марковић и Гордана Ивковић. У рубрици „Хроника“ објављени су текстови Мата Пижурице и Данке Вујаклије, а за рубрику „Критике и прикази“ писали су Јасмина Дражић, Веран Станојевић, Марина Шафер, Александра Кардош Стојановић, Милан Ајџановић и Милица Рабреновић.

Зборник је доступан и у електронској форми и може се преузети на сајту Матице српске.

У четвртак, 8. октобра 2026. године, Матицу српску је посетио истакнути књижевник и академик Влада Урошевић, овогодишњи добитник Међународне књижевне награде „Милован Видаковић“, која му је додељена у оквиру 20. Међународног фестивала прозе „Прозефест“, који се од 6. до 9. октобра одржава у Културном центру Новог Сада. Током посете Матици српској, са угледним књижевником разговарали су председник Матице српске проф. др Драган Станић и др Милена Кулић, научни сарадник.

Влада Урошевић, песник, романсијер, приповедач, есејиста, преводилац и књижевни критичар, један је од најзначајнијих савремених писаца. Члан је Македонске академије наука и уметности и Српске академије наука и уметности, а његово богато књижевно стваралаштво преведено је на бројне светске језике. Добитник је многих значајних књижевних признања, међу којима се издвајају „Златни венац“ Струшких вечери поезије (2023) и Сретењски орден I степена, којим га је Република Србија одликовала 2024. године за изузетне заслуге у књижевности и култури.

У Свечаној сали Градскe кућe Ужице, 6. октобра, одржан је свечани програм посвећен великом јубилеју Два века Матице српске. Том приликом, Протокол о сарадњи између Матице српске и Града Ужице потписали су Рајко Радосављевић, заменик градоначелнице Ужица, и др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске. Протокол представља основ за реализацију заједничких програма из области културе, образовања, науке и очувања културног наслеђа.

Бројној публици др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, и др Јелена Веселинов, управница послова Матице српске, представили су историјат и рад ове најстарије српске књижевне, културне и научне институције. Након тога присутнима су се обратили Рајко Радосављевић, као и Жељко Марковић, директор Историјског архива Ужице. Свечаности су присуствовали и Данијела Мрда, директорка Архива Босне и Херцеговине и Бојан Стојнић, директор Архива Републике Српске, који су Матици српској поклонили своја репрезентативна издања. У пријатној атмосфери, након свечаности, разговарано је о моделима сарадње између ових институција. Са делегацијом Општине Бајина Башта, која је присуствовала свечаном догађају, планире су активности за 2027. годину, будући да та сарадња континуирано траје од 2023. године, када је потписан Протокол о сарадњи са овом Општином.

У едицији „Прва књига Матице српске“ објављене су две нове књиге: „Белешке о нестајању“ Иване Јањић и „Све ће то лекар описати: медицински списи Лазе Лазаревића у контексту његовог књижевног стваралаштва“ Марије Цветићанин. Едиција „Прва књига“, покренута 1957. године у оквиру Одељења за књижевност и језик Матице српске, више од шест деценија пружа простор младим ауторима који први пут самостално наступају пред књижевну и научну јавност. У њој је до сада објављено више од три стотине наслова из области поезије, прозе, драме, књижевне критике, теорије и есејистике, а међу некадашњим ауторима „Прве књиге“ налазе се многа данас значајна имена српске књижевности и науке.

Књига „Белешке о нестајању“ Иване Јањић тематизују заборав и памћење, пролазност, породичне и међуљудске односе, старење, губитак, осећање усамљености, али и начине на који се лични идентитет обликује и преиспитује у додиру са свакодневицом.

Књига „Све ће то лекар описати: медицински списи Лазе Лазаревића у контексту његовог књижевног стваралаштва“ Марије Цветићанин представља књижевно-научну студију посвећену једном мање истраживаном сегменту стваралаштва Лазе Лазаревића. Полазећи од његових медицинских списа и стручних бележака, ауторка их доводи у везу са Лазаревићевим приповеткама и показује на који начин његово лекарско искуство кореспондира са његовим књижевним светом.

Нове књиге истовремено показују жанровску и тематску ширину „Прве књиге“, од савремене уметничке прозе Иване Јањић до књижевно-историјског истраживања Марије Цветићанин. Уредништво едиције „Прва књига“ чине Фрања Петриновић, главни и одговорни уредник, др Јана Алексић, Мирослав Алексић, др Виолета Митровић и Весна Капор. Ликовну опрему нових издања урадила је Јована Веселинов, технички уредник Вукица Туцаков, а стручни сарадник др Милена Кулић. Конкурс за едицију Прва књига Матице српске реализован је уз подршку Града Новог Сада и Легата Олгице Грубетић.

У издању Одељења за књижевност и језик Матице српске објављена је књига „Мануил Козачинскиј, Траедокомедија – Јован Рајић, Трагедија сирјеч печалнаја повјест о смерти посљедњаго царја серпскаго Уроша Пјатаго и о паденији серпскаго царства“, коју је приредила Драгана Грбић. Књига је објављена у едицији „Језичка баштина“ Одељења за књижевност и језик, као резултат рада у оквиру пројекта „Писци предстандардног периода српског књижевног језика и њихова дела“ (руководилац пројекта: проф. др Исидора Бјелаковић), а у оквиру великог јубилеја „Два века Матице српске“. Главни уредник едиције је проф. др Исидора Бјелаковић, а рецензенти издања су проф. др Исидора Бјелаковић и проф. др Зорица Несторовић.

Имајући у виду историју издања „Траедокомедије“ и „Трагедије“ и нераскидиву повезаност ова два дела, овде су драме приређене заједно. Текст „Траедокомедије“ Мануила Козачинског се доноси на основу критичког издања Властимира Ерчића из 1980. године, а текст „Трагедије“ Јована Рајића приређен је на основу првог издања из 1798. године. Будући да је будимско издање „Трагедије“ штампано црквеном ћирилицом и овде се драма објављује тим писмом, за разлику од „Траедокомедије“ која се штампа грађанском ћирилицом. Остали детаљи везани за приређивање ова два текста детаљно су образложени у поглављу „Приређивачке напомене уз транслитерацију Траедокомедије Мануила (Михаила) Козачинског и Трагедије Јована Рајића“. Штампање ове књиге финансирао је Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност.

У Матици српској у среду 23. септембра 2026. године одржана предавања посвећена српско-француским културним везама. О историји и раду Институту за славистику, као и о значају Југословенске секције ове институције, говориле су проф. др Хелен Мела, председник Института за славистику у Паризу, и др Ливија Екмечић са Универзитета Сорбона у Паризу. Присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске.

Проф. др Хелен Мела одржала је предавање „Институт за славистику: мост који у Француској спаја културе средње и источне Европе“, у којем је представила историјат и савремено место Института за славистику у француској и европској славистици. Говорећи о почецима Института, подсетила је на улогу француског историчара и професора Сорбоне Ернеста Денија, чија је идеја била да ова установа истовремено буде средиште научног проучавања словенског света и посредник између словенских култура и француског друштва. Представљајући рад Института током више од једног века, проф. др Мела говорила је о његовој богатој издавачкој делатности, библиотеци и архиву, као и о научним и културним програмима који се у њему организују. Било је речи и о издавачкој делатности Института, нарочито о часопису „Revue des études slaves“, који излази од 1921. године, као и о монографијама, зборницима, приручницима и другим публикацијама посвећеним словенским језицима, књижевностима, историји и културама. Проф. др Мела указала је и на бројне везе Института са просторима некадашње Југославије и на публикације посвећене српским и југословенским темама. Међу новијим пројектима поменула је и књигу „Hélène de Serbie“, чије је објављивање подржала Матица српска.

Др Ливија Екмечић одржала је предавање „Југословенска секција Института за славистику у Паризу“, у којем се, на основу архивске грађе Института, осврнула на настанак и рад једне од његових првих секција. Истакла је да је почетком 20. века, а нарочито током Првог светског рата и у првим послератним годинама, у Француској створена веома подстицајна атмосфера за развој словенских студија и за интензивније културно и научно повезивање Француске са словенским народима. Посебно је осветлила настанак Југословенске секције, чији се почеци везују за последње године Првог светског рата, док је њен рад институционализован 1919. године. Значајан део предавања био је посвећен часопису „Revue Yougoslave“, покренутом 1919. године са намером да француској и западноевропској јавности представи културу и народе новостворене Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. На челу часописа и Југословенске секције налазио се Александар Арнаутовић. Након престанка излажења „Revue Yougoslave“ крајем 1920. године његово место у ширем славистичком контексту заузео је „Revue des études slaves“, у којем су од самог почетка сарађивали и српски и југословенски научници, међу којима је посебно активан био Александар Белић.

Др Екмечић представила је и богат научни и културни живот који се развијао око Југословенске секције. Она је организовала предавања, књижевне и музичке вечери, фолклорне програме и различите прославе, пружала подршку југословенским студентима у Француској и посредовала у научној и културној размени. Просторије Института биле су и место окупљања југословенских студената и интелектуалаца, који су у њима учили, користили библиотеку, слушали предавања и обележавали празнике, међу којима Светог Саву, Видовдан и Дан народног уједињења.

Оба предавања показала су да српско-француске културне и научне везе имају дубоке историјске корене и да је Институт за славистику у Паризу током више од једног века био једно од важних места њиховог развијања и очувања. Истовремено, представљена архивска грађа и савремени рад Института сведоче о могућностима даљег проучавања и унапређивања сарадње српске и француске научне и културне средине. Предавања су снимљена и могу се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.