Матицу српску су на Ивандан, 7. јула 2026. године, посетиле представнице Кола српских сестара Епархије бачке. Сестре су у духу традиције поставиле Ивањски венчић на здање Матице српске док су у холу, крај бисте Марије Трандафил, положиле цвеће. Гошће су дочекале др Јелена Веселинов, управница послова Матице српске и мср Александра Јовановић, архивски саветник Рукописног одељења. Током посете, у разговору са драгим гошћама придружила се и колегиница др Александра Новаков. Пожелевши им добродошлицу, гошћама је том приликом исказана радост што се деценијска традиција полагања венца на здање Матице српске одржава и данас. У срдачном разговору поменуте су активности Кола као и будући пројекти и веома успешна и дугогодишња сарадња са Матицом српском.

Са великом тугом и жаљењем, Матица српска се опрашта од свог редовног члана сарадника, проф. др Александра Кадијевића (Београд, 24. 3. 1963 – 1. 7. 2026), који је од 2006. до 2020. године обављао дужност секретара Одељења за ликовне уметности Матице српске и главног уредника Зборника Матице српске за ликовне уметности.

Др Кадијевић, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду, свој научни рад посветио је истраживању историје архитектуре деветнаестог и двадесетог века. У Матици српској оставио је изузетан траг, доприносећи њеном раду као сарадник Српског биографског речника, руководилац научних пројеката, аутор и рецензент научних радова и монографских публикација.

Професор Кадијевић недостајаће својим бројним студентима, колегама и свим Матичарима који су га познавали.

Слава му и хвала!

У организацији Косовскометохијског и Омладинског одбора Матице српске, у петак, 26. јуна 2026. године, у Свечаној сали Матице српске одржано је представљање књига Наташе Терзић, „Подруга“ и „Наслеђе предака, приче и легенде са Косова и Метохије“. Након поздравне речи секретара Косовскометохијског одбора др Александре Новаков о књизи су говорили Јелена Шуљманац Милошевић, дипломирани библиотекар и Марија Колашинац, дипломирани професор скандинавских језика и књижевности. На крају обратила се и ауторка Наташа Терзић. Књиге су писане речником како се говори у Беговом Лукавцу, у срцу Метохије. То је посебна вредност ових књига као и приче у којима је ауторка осликала обичаје, карактер, физиономију и моралне норме метохијског човека. Стихове Љубомира Симовића, „Еј Црноришче“, изговорила је Љубица Ћелић. Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У недељу, 28. јуна 2026. године, одржано је Видовданско сабрање, у организацији Косовскометохијског и Омладинског одбора Матице српске. Програм је отворио Хор „Свети Стефан Дечански”, под руководством Тамаре Адамов, извођењем тропара Светом кнезу Лазару, након чега су уследили беседа научног саветника др Милана Гулића „Наши Видовдани“, и поздравна реч проф. др Срђана Шљукића, потпредседника Матице српске.

У музичко-поетском делу програма наступили су Урош Павлов, који је говорио стихове Деспота Стефана Лазаревића, Љубомира Симовића и Милана Ракића, Снежана Танасковић, оперска уметница, која је извела песме „Густа ми магла паднала“ и „Удаде се Јагодо“ и Симона Новаков, ученица Музичке школе „Исидор Бајић“, која је извела песму „Расти, расти, мој зелени боре“. Хор је извео и „Тропар Светом Јовану“ и „Зидање Раванице“. Присутнима се обратила и др Александра Новаков, секретар Косовскометохијског одбора.

У оквиру сабрања отворена је и изложба „У славу Видовдана”, Архива Косова и Метохије, аутора Марка Марковића. Присутни су имали прилику да погледају сегменте филма „Прослава 550. годишњице Косовске битке“ власништва Архива југословенске кинотеке.

Вече је протекло у свечаном и достојанственом тону, као подсећање на трајни значај Видовдана у српској култури, историји и духовности. Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У Сали за седнице Матице српске, у понедељак, 22. јуна 2026. године, одржано је свечано уручење „Повеље Матице српске за неговање српске језичке културе“. Ово значајно признање додељено је проф. др Драгани Мршевић Радовић, за допринос изучавању српског језика и неговању српске језичке културе, Институту за српску културу Приштина – Лепосавић, за чување и проучавање српске баштине и неговање српске језичке културе, постхумно академику Миру Вуксановићу, за неговање српског језика и његових изражајних могућности, као и постхумно књижевнику Горану Бабићу, за чување и неговање вуковског језика и његових изражајних могућности.

У име Института за српску културу Приштина – Лепосавић „Повељу“ је примила др Марија Јефтимијевић Михајловић, директорка Института. „Повељу“ додељену академику Миру Вуксановићу примио је његов син, др Данило Вуксановић, док је „Повељу“ додељену књижевнику Горану Бабићу примио песник Перо Зубац.

О награђенима су говорили чланови Жирија: проф. др Драган Станић, проф. др Мато Пижурица, проф. др Срето Танасић и проф. др Рада Стијовић. У својим обраћањима истакли су значај добитника за очување, проучавање и неговање српског језика, као и њихов трајни допринос српској језичкој култури.

Свечаност је потврдила посвећеност Матице српске очувању српског језика, његове културне, научне и књижевне вредности, као и неговању свести о значају језика као темељног обележја националног идентитета. Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У оквиру манифестације „Видовдански дани 2026“, у Културно-административном центру „Патријарх српски Павле“ у Брчком од 23. до 25. јуна одржана су представљања књига и зборника посвећених значајним темама из историје и културе српског народа. Прве вечери представљена је књига др Милана Мицића „Незапамћена битка – српски добровољци у Русији 1914–1918“. Говорећи о књизи, аутор је истакао да обрађује једну од најзначајнијих, али готово заборављених епизода из српске ратне историје – борбу Прве српске добровољачке дивизије у Добруџи 1916. године. Наредне вечери представљена је монографија др Јелене Веселинов „Уздарје пчелињем јату: Задужбинари Матице српске“. Публика је имала прилику да се упозна са значајем задужбинарства за остварење просветних и књижевних циљева Матице српске, животописима појединих задужбинара и радом њихових задужбина. Циклус представљања издавачке делатности „Матица српска у Брчком“ завршен је 25. јуна програмом посвећеним породици Дунђерски. Зборнике који су резултат три научна скупа „Породица Дунђерски – грађанска култура српске Војводине“ представили су др Милан Мицић, др Јелена Веселинов и мр Павле Орбовић. Догађаје који су окупили бројне љубитеље историје, књижевности и српске културне баштине организовали су Соколско друштво Брчко и Матица српска.

У Сали за седнице Матице српске, у уторак, 23. јуна 2026. године, одржано је предавање проф. др Александра Петровића под називом „Књижевност Б. Вонгара и антропологија Абориџина”. Програм је поздравном речју отворио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, указавши на значај сагледавања књижевног дела Сретена Божића познатог као Б. Вонгара, српско-аустралијског писца јединствене животне и стваралачке судбине.

У свом излагању проф. др Александар Петровић говорио је о месту Б. Вонгара у савременој књижевности, посебно истичући његово сведочење о животу аустралијских староседелаца, као и о начинима на које се у његовој прози преплићу књижевност, антропологија, искуство изгнанства и питања историјске неправде. Посебна пажња била је посвећена Вонгаровом односу према абориџинским заједницама, чије је приче, судбине и страдања унео у своје књижевно дело. Сретен Божић, рођен 1932. године у селу Горња Трешњевица код Аранђеловца, крајем педесетих година напустио је Југославију, а свој књижевни пут пронашао је у Аустралији. Под именом Б. Вонгар постао је међународно препознатљив као писац који је снажно сведочио о последицама колонијализма, рударења и нуклеарних тестирања у аустралијској пустињи. Предавање у Матици српској било је прилика да се изнова осветли дело аутора који је, живећи и стварајући изван великих књижевних центара, успео да повеже балканско искуство са судбином аустралијских Абориџина, остављајући трајно сведочанство о људима са маргине историје. Предавање је снимљено и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У четвртак, 25. јуна 2026. године, у Матици српској одржано је предавање проф. др Горана Аначкова под називом „Питања животне средине и инвазивне врсте биљака – случај амброзије“. Предавање је реализовано у оквиру научноистраживачког пројекта „Питања животне средине, природни ресурси и могућности за производњу здравствено безбедне хране у АП Војводини“, који се спроводи у Матици српској.

На почетку скупа присутнима се обратио проф. др Ђорђе Јовановић, руководилац пројекта, који је представио значај истраживања у области заштите животне средине и очувања природних ресурса. Након уводног обраћања, предавање је одржао проф. др Горан Аначков.

У свом излагању проф. др Аначков говорио је о амброзији као једној од најзначајнијих инвазивних биљних врста, указујући на њену изузетну способност ширења, адаптације и освајања нових простора. Посебна пажња посвећена је факторима који су допринели њеном интензивном ширењу у Европи, нарочито у Централној Европи, као што су промене климе, нарушавање природних станишта и повећана доступност нових простора за насељавање.

Предавач је представио развојни пут амброзије – од њеног примарног ареала у пустињским областима Сонорског региона до данашње широко распрострањености у европским екосистемима. Истакнуто је да је њена успешна адаптација последица сложених биолошких механизама који јој омогућавају опстанак и ширење, чиме постаје значајан фактор угрожавања биодиверзитета, али и здравља људи и економских система.

Посебан део предавања био је посвећен утицају амброзије на здравље становништва, имајући у виду њена алергена својства и велике количине полена које производи током периода цветања. Указано је и на економске последице њеног ширења, које се огледају у повећаним трошковима мониторинга и сузбијања, као и у губицима насталим услед повећаног броја изостанака са посла, из школа и вртића.

Говорећи о могућностима контроле и сузбијања амброзије, проф. др Аначков представио је значај локалних модела управљања овим проблемом, посебно система мониторинга и сузбијања, који су развијени на подручју Новог Сада. Ови систем представљају једне од најзначајнијих континуираних модела праћења и контроле амброзије у Србији, а његова примена показала је значајне резултате у пракси.

У закључку предавања истакнуто је да је проблем ширења амброзије глобалног карактера, али да се најефикаснија решења могу постићи кроз деловање у локалним заједницама, уз развој система мониторинга, благовремено реаговање и активнији однос према животној средини.

Догађај је снимљен и доступан је за гледање у видео архиви Матице српске.

Реализацију предавања подржала је Градска управа за културу Града Новог Сада.

Последње Музичко вече пре летње паузе одржано је 19. јуна у Свечаној сали Матице српске, када су наступиле две изузетно талентоване пијанисткиње – Марија Гођевац и Андреа Симоновић. Ове младе а већ веома реномиране уметнице стекле су импресивно музичко образовање у земљи и иностранству, при чему активно преносе знање бавећи се педагошким музичким радом.

Марија Гођевац, добитница бројних домаћих и међународних награда, дипломирала је и специјализирала клавир на Факултету музичке уметности у Београду, а усавршавала се код истакнутих пијаниста и педагога. Остварила је запажену концертну каријеру у земљи и иностранству, активно се бави камерном музиком и клавирском педагогијом, а тренутно је професор клавира и корепетитор у Музичкој школи „Михаило Вукдраговић“ у Шапцу.

Андреа Симоновић завршила је основне, мастер и специјалистичке студије клавира и камерне музике на Факултету музичке уметности у Београду. Као солиста и камерни музичар наступала је у најзначајнијим концертним просторима широм Србије, усавршавала се код еминентних професора, а ради као наставник клавира у Музичкој школи „Станислав Бинички“ у Београду.

На програму су била дела Франца Шуберта: Гранде дуо, соната у Ц-дуру, Д. 812, компонована 1824. године, и Три војна марша у Д-дуру, Д. 733, настали 1818. године. По речима Марије Гођевац и Андрее Симоновић, одабрале су „композиције које представљају Шубертова зрела дела раскошног романтичарског стила“.

Публика је осетила топлину и ентузијазам са којим су уметнице приступиле захтевним композицијама, те је њихово виртуозно музицирање наградила упорним позивима на бис. Вративши се на сцену, пијанисткиње су извеле и Шубертову Серенаду. Они који су пропустили концерт могу га погледати у видео-архиви Матице српске, на линку.

Из штампе је изашао „Зборник Матице српске за књижевност и језик бр. 73/2. „Зборник Матице српске за књижевност и језик“ најстарији је Матичин зборник, основан 1953. године. Његов оснивач и први главни уредник био је тадашњи председник Матице Младен Лесковац. Прва свеска закључена је 1. септембра 1953, а објављена 1954. године. Лесковац је тада написао: „Задатак Зборника Матице српске за књижевност и језик јасан је; на страницама овог часописа проучаваће се српска књижевност и српски језик, тј. штампаће се мање монографије и расправе, чланци, ситнији прилози, архивска грађа и библиографије, као што ће се приказивати важнији радови и оцењивати новија дела из ове области.”

У овој свесци своје радове објавили су: Дарко Тодоровић, Михајло Морача, Драган Тубић, Александра Новаков, Радмило Маројевић, Јован Попов, Младен Јаковљевић, Горан Максимовић, Горан Петровић, Милица Алексић, Енрико Даванцо, Светлана Шеатовић, Срђан Орсић, Ђорђе Ђурђевић, Јелена Младеновић, Милица Мојсиловић, Миливој Бајшански, Жељко Вељковић, Ленка Настасић, Јелена Марићевић Балаћ, Александар Пејчић, Лазар Букумировић, Весна Николић, Јелена Јовановић, Бојан Чолак, Љиљана Пешикан Љуштановић, Ана Козић, Вук Петровић, Наташа Драгин, Радослав Ераковић, Миона Татаревић, Персида Лазаревић ди Ђакомо. Главни и одговорни уредник овог броја је проф. др Горана Раичевић, дописни члан САНУ.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.