Објављен је јунски број „Летописа Матице српске” (год. 202, књ. 517, св. 6) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Слободана Мандића, Добривоја Вујина, Данила Јокановића, Небојше Лапчевића и Здравка Миовчића, те преводи две краће драме Сигизмунда Кржижановског и Ивана Федишчина. Рубрика „Есеји” доноси текстове Александра Гајића о роману „Космотворац” Драгоша Калајића, Драгише Бојовића о Доментијану, Ангелине Животић о пчелским песмама, Катарине Пантовић о Васку Попи и Мине Малеш о српском грађанском песништву. Тема рубрике „Сведочанства” је омаж недавно преминулом академику Миру Вуксановићу кроз текстове Славка Гордића, Марка Недића и Селимира Радуловића. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Ленка Настасић, Драгана Поповић, Сања Париповић Крчмар, Снежана Кесић, Маријана Јелисавчић Карановић, Наталија Стојковић и Јелена Зеленовић Станић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У среду 11. јуна 2026. године у Матици српској одржан је састанак поводом српско-мађарских културних, књижевних и научних веза, као и представљања публикација Матице српске посвећених неговању тих односа. Матицу српску је посетио др Балинт Јухас, председник Скупштине Аутономне Покрајине Војводине, који је са проф. др Драганом Станићем, председником Матице српске и сарадницима разговарао о значају досадашњег рада и у овој области и могућностима његовог даљег развоја.

Састанку су присуствовали проф. др Корнелија Фараго, руководилац пројекта „Српско-мађарске културне везе“, проф. др Ференц Немет и др Милена Кулић. Током сусрета представљене су активности Матице српске у области проучавања и неговања српско-мађарских културних, књижевних и научних односа, са посебним освртом на досадашње резултате пројекта који се у Матици српској развија више од две деценије.

У разговору је наглашено да су српско-мађарске културне везе важан део заједничког наслеђа, као и да Матица српска, у складу са својом историјском улогом, има значајно место у њиховом очувању, научном проучавању и јавном представљању. Учесници састанка разговарали су и о могућим правцима даљег истраживања српско-мађарских културних и књижевних односа, о ширем представљању досадашњих резултата, као и о облицима будуће сарадње.

У петак 12. јуна 2026. године у Свечаној сали Матице српске одржан је концерт „Дмитриј Шостакович – музика између сенке и светлости“, у оквиру делатности Омладинског одбора Матице српске. Концерт је приређен поводом 120 година од рођења великог композитора Дмитрија Шостаковича. Програм је поздравном речју отворила др Милена Кулић, председник Омладинског одбора Матице српске, истичући значај оваквих програма у јубиларној години Матице српске, као и важност сусрета различитих уметности, знања и генерација. О композитору је говорила мср Ивана Ножица, приближавајући публици стваралачки контекст Дмитрија Шостаковича о особености његовог музичког израза.

У програму су наступили млади уметници Бојана Вујић на виолини, Катарина Буљанчевић на виолончелу и Богдан Спасић на клавиру. Посебну вредност концерту дали су извођачи чији досадашњи уметнички пут сведочи о посвећености, озбиљном образовању и значајном концертном искуству. Богдан Спасић, пијаниста и сарадник Омладинског одбора Матице српске, основне и мастер студије завршио је као студент генерације на Академији уметности у Новом Саду, са просеком 10,00. Бојана Вујић, виолинисткиња, током студија остварила је бројне солистичке, камерне и оркестарске наступе, а мастер студије виолине завршила је 2026. године, такође са просеком 10,00. Катарина Буљанчевић, виолончелисткиња, наступала је у репрезентативним салама у земљи и иностранству и своје музичко образовање наставила на Академији уметности у Новом Саду.

Концерт је протекао у пријатној и свечаној атмосфери, уз пажњу публике и снажан утисак који је оставило извођење младих уметника. Овим програмом Омладински одбор Матице српске наставио је да доприноси јубиларним програмима Матице српске, повезујући младе ствараоце, различите уметничке изразе и публику у простору најстарије српске књижевне, културне и научне институције. Програм је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

У четвртак 11. јуна 2026. године у Сали за седнице Матице српске одржано је предавање проф. др Миља Радана „Порекло Карашевака виђено кроз призму говора, обичаја и вероисповести“, након чега је приказан документарни филм „Славење, светиљ или светац. Крсна слава у Карашевака“, чији је аутор проф. др Миљо Радан. Програм је поздравном речју отворио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, истичући значај очувања културног памћења оваквих заједница. Након садржајног предавања проф. др Миља Радана, приказан је документарни филм. Режију филма потписује унив. проф. др Миљо Н. Радан, сценарио унив. проф. др Миљо Н. Радан и доц. др Миљана-Радмила Ускату, камеру др Рајко Корња и др Виктор Попа, нарацију доц. др Миљана-Радмила Ускату, а монтажу Ирина Татић. Програм је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

У понедељак, 8. јуна 2026. године, у Сали за седнице Матице српске одржан је свечани програм уручења награда Међународног словенског форума „Златни витез” из Русије. Организатори програма били су Матица српска и Библиотека Матице српске, а свечаности је присуствовао велики број посетилаца.

На самом почетку, присутнима се обратио проф. др Драган Станић, председник Матице српске. Николај Петрович Коља Бурљајев, великан филмске уметности, писац, редитељ, члан Одбора за културу Руске думе, члан Патријаршијског савета за културу Руске православне цркве, председник Савеза Русије и Белорусије, као и покретач и руководилац Културног фронта Русије, уручио је признања овогодишњим добитницима.

Велико књижевно признање, Пушкинова медаља за 2024. годину, коју Међународни словенски форум „Златни витез” додељује најзначајнијим писцима са словенског језичког подручја за животно дело, припало је академику Матији Бећковићу.

Награду „Златни витез” за публицистику добио је господин Владимир Кршљанин, дипломата, песник, политичар и научни радник. Награда му је припала за књигу „Нови свет“, коју је на руском језику објавила издавачка кућа „Балкански свет”. У име лауреата награду је примио господин Душан Опачић.

Статуа „Златног витеза” за изузетан допринос медијској афирмацији Форума „Златни витез” припала је новинарки Мили Милосављевић. За посебан допринос културној сарадњи међу словенским народима Златну диплому Форума „Златни витез” добио је Радисав Јеврић, редитељ и писац из Црне Горе.

Прослављена глумица Ивана Жигон, потпредседница Међународног форума „Златни витез”, на руском језику је прочитала песму „Вера Павладољска” академика Матије Бећковића, уз клавирску пратњу Марије Андрејеве. Програм је водила др Милена Кулић.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У петак, 5. јуна, у Матици српској одржана је промоција књиге „Светозар Милетић: политика и идеје“ аутора проф. др Горана Васина. О књизи су, поред аутора, говорили председник Матице српске проф. др Драган Станић и проф. др Ненад Нинковић.

На почетку програма присутнима се обратио председник Матице српске проф. др Драган Станић, који је истакао да је објављивање ове књиге од посебног значаја јер Матица српска ове године обележава двестогодишњицу свог постојања, као и двеста година од рођења Светозара Милетића. Говорећи о улози Матице српске у обликовању српске националне и културне идеје, проф. Станић је нагласио да је Милетић својим деловањем употпунио и оснажио тај процес, због чега је његов утицај на развој Матице српске био од изузетног значаја.

Потом је говорио проф. др Ненад Нинковић, који се осврнуо на дугогодишњи истраживачки рад аутора, посебно на архивска истраживања у Бечу, реализована у сложеним околностима током пандемије вируса корона. Подсетио је и на бројне научне расправе вођене са проф. др Дејаном Микавицом, као и на његову мисао да „свака генерација мора да напише по једну књигу о Светозару Милетићу“. Према речима проф. Нинковића, књига проф. Васина резултат је обимног архивског рада у бројним архивима у Бечу, Пешти и другим градовима, а посебну вредност представљају до сада мало познати Милетићеви говори и документи. Он је нагласио да књига доноси и нова тумачења, померајући досадашња сазнања о Светозару Милетићу.

На крају се присутнима обратио аутор, проф. др Горан Васин, који је истакао да му је велика част што о овој теми говори у години када се обележавају два века Матице српске и два века од рођења Светозара Милетића. Говорећи о настанку књиге, навео је да је рад на њој трајао готово десет година, пре свега због обимне и сложене архивске грађе која обухвата више од три деценије Милетићевог политичког деловања.

Проф. Васин је посебно указао на то да су мађарска и аустријска полиција у својим извештајима Милетића често представљале као политички опасну личност која окупља и повезује Србе, док је Матица српска означавана као средиште српског националног окупљања. Према његовим речима, Милетић је био политичар испред свог времена, изузетан говорник и личност снажне харизме, чије су идеје и поруке оставиле дубок траг у српској политичкој и културној историји.

Закључујући своје излагање, проф. Васин је истакао да је очување историје, идентитета, традиције и духовности од пресудног значаја и у савременом времену, те да је Светозар Милетић један од оних историјских путоказа којима се српски народ мора изнова враћати.

Књигу „Светозар Милетић: политика и идеје“ могуће је поручити путем сајта Матице српске.

Програм је реализован уз финансијску подршку Града Новог Сада, а снимак промоције доступан је у видео-архиви Матице српске.

У четвртак, 4. јуна 2026. године, у Свечаној сали Матице српске одржана је промоција првог тома „Сабраних дјела проте Марка С. Поповића Родољуба“. На самом почетку присутнима су се обратили потпредседник Матице српске проф. др Срђан Шљукић и председник Удружења Срба Херцеговаца и пријатеља у Србији Божидар Миловић.

После уводних обраћања, присутни су имали прилику да уживају у богатом културно-уметничком програму омладинске секције Удружења Херцеговаца, који је обухватао рецитовање, певање и гуслање. Потом је о књизи говорио кустос-историчар мср Петар Милошевић, а на крају се присутнима обратио аутор и приређивач књиге, протојереј Марко Гојачић.

Он је истакао да појава ове књиге представља чин дубоке историјске захвалности човеку који је свој век провео под тешким притисцима двају царстава — Османског и Аустроугарског — неуморно радећи на описмењавању народа, снажењу вере и буђењу националне свести. Делујући у временима опште неписмености и заосталости, прота Марко Поповић је кроз своју учитељску и свештеничку службу у Стоцу, Фочи, Невесињу, Коњицу и Мостару настојао да поучи народ, учврсти искрено родољубље, али и да изгради мостове слоге, љубави и разумевања међу људима различитих вероисповести.

Његов бескомпромисни ангажман у борби за црквено-школску аутономију одвео га је, на почетку Првог светског рата, и на оптуженичку клупу чувеног бањалучког „Велеиздајничког процеса“, након чега је у аустроугарским тамницама издржао пуних 35 месеци робије.

У знак захвалности за све што је прота Марко Поповић учинио за свој народ и своју Цркву приређена су сабрана дела овог великог родољуба и свештеника, која ће бити објављена у два тома.

Догађај је организован у оквиру циклуса „Херцеговина у Матици српској“, а програм је реализован уз финансијску подршку Града Новог Сада.

Промоција је снимљена и може се погледати у видео-архиви.

У петак, 5. јуна 2026. године, у новим просторијама Савеза Срба у Румунији у Старој Молдави, месту смештеном на Дунаву, одржан је трећи по реду међународни научни скуп „Срби у Банату“. Скуп су организовали Савез Срба у Румунији и Матица српска. Приликом отварања, поздравне речи присутнима упутили су Огњан Крстић, председник Савеза Срба, и др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске. Овом приликом обратио се и др Саша Јашин, директор издавачке делатности Савеза Срба у Румунији. У наставку радног дела скупа 8 учесника представило је своје текстове из историје, обухватајући период од средњег до XX века, као и из културне историје уопште. На скупу су учествовали: др Јелена Веселинов, проф. др Владан Гавриловић, др Саша Јашин, др Милан Мицић, мр Павле Орбовић, др Дејан Попов, мр Драган Тубић и проф. др Ђура Харди. Истог дана, учесници скупа посетили су манастире Српске православне цркве у овом делу Румуније: Базјаш, Златицу и Кусић.

У среду, 3. јуна 2026. године, у Свечаној сали Матице српске представљена је монографија др Јелене Веселинов „Уздарје пчелињем јату: задужбине Матице српске“, објављена у оквиру програма обележавања великог јубилеја два века Матице српске. У свечаној атмосфери и пред пуном салом присутнима се најпре обратио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, истичући значај задужбинарства као једног од темеља дугог трајања најстарије српске књижевне, културне и научне институције, као и значај ове монографије. О књизи су говорили и рецензенти др Радомир Ј. Поповић и др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, док је ауторка др Јелена Веселинов представила истраживачки пут и значај ове монографије.

Књига доноси биографије 61 задужбинара и причу о 68 задужбина, откривајући животе људи различитог порекла и иметка, повезаних уверењем да се лични дар може претворити у трајно добро за српски народ, његову културу, књижевност и науку. Реч је о првој публикацији ове врсте посвећеној задужбинарима Матице српске, која осветљава историју њених добротвора и њихових завештања, откривајући притом важне слојеве историје српског друштва, његове културе, вредности и односа према општем добру. Посебно је истакнуто да је ова монографија својеврсно уздарје добротворима чији су завети и поверење уграђени у историју Матице српске.

Након програма, публика је имала прилику да погледа прве радове уметника који су се одазвали позиву да се прошири збирка портрета задужбинара Матице српске. Представљање је протекло у изузетно лепој атмосфери, уз велику пажњу публике и снажно осећање заједништва око теме задужбинарства и културног памћења. Публиковање књиге омогућено је подршком Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

Представљање је снимљено и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

У Свечаној сали Матице српске, у уторак, 2. јуна 2026. године, представљена је фотомонографија Рајка Каришића „Два века Матице српске: Свечана академија“, посвећена обележавању великог јубилеја – два века постојања Матице српске.

О фотомонографији су говорили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, Благоје Баковић, др Милена Кулић и аутор.

Фотомонографија „Два века Матице српске: Свечана академија“ представља драгоцен визуелни запис свечаних програма приређених поводом јубилеја најстарије српске књижевне, културне и научне институције. Кроз фотографије простора, учесника, свечаних догађаја, изложби и пратећих програма, књига сведочи о трајању Матице српске, њеној богатој историји и значају који има у савременој српској култури. Посебна вредност ове фотомонографије огледа се у томе што један свечани тренутак претвара у трајан документ, визуелно сведочанство о јубилеју, институционалном памћењу и културној мисији Матице српске. Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.