Објављен је септембарски број „Летописа Матице српске” (год. 201, књ. 516, св. 3) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Мирослава Алексића, Милана Мицића, Радомира Уљаревића, Љубише Ђидића и Предрага Бјелошевића, те преводи прозе Александра Прокопиева и поезије Уршуле Козјол. Рубрика „Есеји” доноси текстове Славице Остојић о „Злим дусима” Достојевског, Константина Ађанина о „Роману о Лондону” Милоша Црњанског, Павла Зељића о Оскару Давичу и Светлани Велмар Јанковић и Ђурђице Мартаћ о Захарију Орфелину. Тема рубрике „Сведочанства” је стваралаштво Мирослава Алексића кроз текстове Луне Градиншћак, Ненада Станојевића и Ленке Настасић, те расправа Миле Михајловић „Преобрати или како седам векова сачувасмо себе, ал’ најпосле постасмо Хрвати”. Рубрика „Разговор” посвећена је Жан-Ив Камију, француском политикологу и публицисти, са којим су разговарали Никола Павловић и Александар Саша Гајић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Тамара Љујић, Срђан Орсић, Сања Перић, Владимир Б. Перић, Драгана Јовановић, Тања Калајџић и Јелена Марићевић Балаћ.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У петак, 29. августа 2025. године, Матицу српску посетила је делегација Матице словачке, на челу са председником др Маријаном Гешпером. У саставу делегације били су и представници омладине Матице словачке. Госте је у име домаћина дочекала др Милена Кулић, председник Омладинског одбора Матице српске и стручни сарадник Одељења за књижевност и језик. Разговор је протекао у пријатељској атмосфери, уз истицање заједничких вредности и обостране жеље за јачањем културних и институционалних веза између српског и словачког народа. Посебну лепоту сусрету дала је музика: млади из Матице словачке приредили су кратак програм у коме су певали и играли традиционалне словачке песме, што је додатно оживело свечани дух овог дружења. Ова посета представља још један корак у неговању и развијању вишевековног пријатељства српског и словачког народа, а уједно и најаву да ће се наставити сарадња у културним и образовним пројектима.

У овом броју (64/2025/19) Свезака Матице српске – Серије природних наука, можете прочитати следеће чланке: „Кетрин Мекфејл (1887–1974): Почасни грађанин Сремске Каменице“, аутора Желимира Ђ. Микића и Душанке С. Добановачки; „Проф. др Адалберт Шенборн (1904–1982): Живот и дело“ аутора Рудолфа Р. Касторија; „Академик Војислав С. Марић (1930–2021): Живот и дело“ које потписује Александар М. Николић; „Проф. др Слободан Ж. Глумац (1930–1998): Живот и дело“, аутора: Рудолфа Р. Касторија и Анте А. Вујића; „Југословенско друштво за физиологију биљака: историјат и активност (1969–2003)“ који заједно потписују: Рудолф Р. Кастори, Боривој Ђ. Крстић , Ивана В. Максимовић, Наташа П. Николић, Милан К. Боришев и Драгица Станковић.

Уредништво Серије природних наука ради у следећем саставу: проф. др Боривој Крстић, др Ана Марјановић Јеромела научни саветник, др Милица Рат научни саветник и проф. др Александра Тепић Хорецки.
Свеске Матице српске покренуте су 1985. године као периодична публикација у три серије: књижевности и језика, друштвених наука и уметности, а од 1989. године и природних наука. Објављују грађу и прилоге за културну и друштвену историју. Издавање Свезака финансира се из задужбина и фондова Матичиних добротвора.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.

„Synaxa” је научни часопис на чијим се страницама аутори труде да допринесу објашњењу (и разумевању) појава и процеса дугог трајања, структурног карактера и стратешке специфичне тежине. Часопис подржава и подстиче транс- или постдисциплинарни (проблемски), а не уски специјалистички приступ; те представља (Европи и) свету највиша достигнућа наше научне продукције из друштвених и хуманистичких наука, информише о врхунским дометима нашег уметничког стваралаштва и указује на специфичности нашег културног обрасца.

У овом двоброју (14-15/2024) налазе се преведени текстови из области друштвено-хуманистичких наука и уметности које потписују: Милена Јоксимовић, Александра Бајић и Милан С. Димитријевић, Драга Мастиловић, Бошко Мијатовић и Часлав Оцић, у ХРОНИКАМА су приређени текстови Јохана Хајнриха Швикера и Бошка Бојовића и дат осврт на лик и дело Петра Петровића Његоша. У ПРИКАЗИМА представљене су књиге „Племство у српској визуелној култури 18. века” (Александра Человски, 2021), који је написао Владимир Симић, „Успон и пад титове Југославије: политекономски биланс“ (Гојко Грђић, 2015), који је написао Бошко Мијатовић, као и „Црна Гора и Италија у Другом светском рату“ (Антонио Сидоти, 2023) који је написао Бошко Бојовић.

Уредништво је радило у следећем саставу: Часлав Оцић (главни уредник), Слободан Антонић, Александар Васић, Драгана Грбић, Сања Ивић, Милена Јоксимовић, Зоран Кинђић, Борис Милосављевић, Петер Радан, Владимир М. Симић, Александра Стевановић, Оливер Суботић (чланови), Никола Павловић (секретар Уредништва).

Преводилац: Ана Селић

Лектор: Ана Селић

Технички уредник: Вукица Туцаков

Дизајн корица: Атила Капитањи

Електронско издање новог броја можете погледати овде.

У Председништву Републике Србије, у петак 29. августа 2025. године, одржана је прва седница Почасног одбора прославе „Два века Матице српске“.

Седници су присуствовали: господин Александар Вучић, председник Републике Србије, председник Одбора, Његова Светост Патријарх српски Порфирије, проф. др Ђуро Мацут, председник Владе Републике Србије, господин Милош Вучевић, претходни председник Владе Републике Србије, саветник председника Републике за регионална питања, госпођа Маја Гојковић, председник Покрајинске Владе АП Војводине, господин Никола Селаковић, министар културе Републике Србије, академик Бела Балинт, министар науке, технолошког развоја и иновација, проф. др Борис Братина, министар информисања и телекомуникација, господин Жарко Мићин, градоначелник Новог Сада, академик Зоран Кнежевић, председник САНУ, проф. др Драган Станић, председник Матице српске и господин Дејан Савић, саветник председника Републике и секретар Одбора.

На Дневном реду седнице били су разматрани и усвојени оквирни Програм прославе „Два века Матице српске“, као и питања финансијске подршке која би омогућила реализацију целокупног плана обележавања. Истакнуто је да је прослава овог великог јубилеја од националног значаја могућа једино кроз заједништво српских културних установа, државе и Српске православне цркве, у складу са историјом и оснивачким актима Матице српске. Присутни чланови упознати са свим активностима и плановима које је Матица српска припремила за своју велику прославу.

На седници је усвојено јавно саопштење Почасног одбора, којим је истакнуто да је обележавање два века Матице српске културни чин од највећег значаја не само за Матицу српску и град Нови Сад и Војводину, већ и за целокупну српску културу и српски народ и друштво у целини.

САОПШТЕЊЕ ПОЧАСНОГ ОДБОРА ПРОСЛАВЕ
„ДВА ВЕКА МАТИЦЕ СРПСКЕ“

У овим бурним временима која потресају не само српски национални него и читав европски, па и планетарни простор, српска култура обележава у 2026. години хвале вредан јубилеј – „Два века Матице српске“. За свој јубилеј Матица српска има припремљен веома богат и садржајан Програм и план прославе, па се искрено надамо да ћемо све ове догађаје и све стваралачке замисли успешно реализовати. Уверени смо да је наш, српски народ довољно зрео у духовно-историјском смислу да нам се не би смело десити да сами себе онемогућујемо у развојним програмима који нас воде ка богатијем и хуманијем облику друштва. Због тога апелујемо на мир, захтевамо поновно успостављање културе дијалога, прижељкујемо међусобно поштовање без обзира на све разлике у мишљењу које постоје међу нама, те очекујемо успостављање општедруштвеног консензуса око битних питања нашег елементарног опстанка и достојанственог открића путева који нас воде ка срећнијој и садржајнијој будућности.

На својој седници од 29. августа 2025. године, одржаној у Председништву Републике Србије, Почасни одбор за прославу „Два века Матице српске“ изнад свега истиче мир, знање, креативност, просвећеност, напредак и срећу свих људи, свих нација и читавог човечанства. Основни организациони облик који су оснивачи Матице српске 1826. године изградили показао се продуктивним и код неких других словенских народа, па су после тога стваране многе установе овога типа са сличним циљевима и програмима рада. Због тога се искрено надамо да ће двовековно трајање Матице српске и обављање њене драгоцене мисије бити схваћено као стално обнављење креативне енергије без које се не може замислити читав живот једног народа и његова свеукупна историјска судбина, али и судбина читавог човечанства. Подсећајући се на историју Матице српске, разматрајући њене некадашње резултате и данашње домете, ми истовремено постављамо трајно питање о будућим временима, о идејама и представама које нас подстичу на пуну делатност у области знања, науке и просвећености. С вером у дубоки смисао људске креативности, као и с одлучним супротстављањем деструктивности и аутодеструктивности, истичемо да без науке, културе и њених духовних вредности нема смисла замишљати ни прошлост, ни садашњост, а ни будућност. С Матицом српском до последњих времена!

Дато у Председништву Републике Србије, у Београду, 29. августа 2025. године

Објављен је јулско-августовски двоброј „Летописа Матице српске” (год. 201, књ. 516, св. 1-2) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Тање Крагујевић, Радосава Стојановића, Јованке Стојчиновић Николић, Данила Јокановића, Савве Радулович, те преводи поезије Беле Ахмадулине и Пеје Јаворова. Рубрика „Есеји” доноси текстове Бранка Ристића о Пеји Јаворову, Павла Ботића „Јеванђеље о богатом младићу”, Евана Хоровица о књижевној невидљивости и Вука Трнавца о традиционалној и савременој метафизици здравља. Тема рубрике „Сведочанства” је стваралаштво Тање Крагујевић кроз текстове Славка Гордића, Јелене Марићевић Балаћ и Лазара Букумировића, сећање на Милована Мићу Данојлића кроз визуру Јована Делића и Сабрана дела Мира Вуксановића о којима пише Зорица Несторовић. Рубрика „Поводи” посвећена је јубилеју „Два века Летописа Матице српске” кроз изложбу графика коју је иницирао Данило Вуксановић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Владимир Б. Перић, Марко Паовица, Маринко Лолић, Милена Кулић, Павле Зељић, Јасмина Коњевић, Наташа Гојковић и Снежана Кесић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У Матици српској је 14. августа одржан састанак представника Матице српске и Матице словачке, посвећен унапређењу сарадње, заједничким издањима и темама од значаја за српски и словачки народ. У разговору су учествовали проф. др Драган Станић, председник Матице српске, др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, др Милена Кулић, председник Омладинског одбора Матице српске, др Лукаш Перни, члан Матице словачке и кординатор VI Конгреса Матица словенских народа који ће бити одржан 11. и 12. септембра ове године у Мартину и господин Бранислав Кулик. Истакнуто је да односи између словачког и српског народа имају дугу традицију, а овај сусрет представља важан корак ка њиховом даљем јачању и развоју.

Објављен је двоброј Зборника Матице српске за књижевност на енглеском језику „Literary Links of Matica srpska” (14-15/2024) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” („Poetry and Fiction”) објављени преведени прилози: Драгослава Михаиловића, Братислава Р. Милановића. Давида Албахарија и Драгана Хамовића. Рубрика „Есеји” („Essays”) доноси преведене текстове о индијској култури и везама индијске и српске културе које потписују Александар Петровић, Иван Негришорац и Немања Радуловић. Рубрика „Сведочанства” („Testimonies”) једним делом посвећена је такође везама индијске и српске културе кроз текстове Горане Раичевић и Александре Стевановић, а другим делом књижевној награди „Бескрајни плави круг” и њеном добитнику Владимиру Пишталу кроз текстове лауерата, Младена Шукала и Мине Ђурић. Стална рубрика „Критика” („Book Review”) прати актуелну књижевну продукцију коју би требало представити страним читаоцима, а у овом броју текстове потписују: Јелена Марићевић Балаћ, Душан Иванић, Марија Јефтимијевић Михајловић, Стојан Ђорђић, Стеван Јовићевић и Јелена Младеновић.

Уредништво: Иван Негришорац (главни уредник), Михајло Пантић, Зоран Пауновић и Саша Радојчић (чланови), Светлана Милашиновић (секретар Уредништва).

Преводиоци: Наташа и Персида Бошковић, Иван Филиповић, Татјана Грујић, Љубица Јанков, Вид Кецман, Оливера Кривошић, Светлана Миливојевић-Петровић и Биљана Д. Обрадовић. Лектор и коректор: Rendall A. Major; Технички уредник: Вукица Туцаков; Дизајн корица: Атила Капитањи

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.