У петак, 29. маја, проф. др Драган Станић, председник Матице српске, присуствовао је свечаном отварању двеју изложби у Будимпешти. Са почетком у 12 часова у Текелијануму отворена је стална поставка „Сеобе се настављају вечно – очима Текелијанума кроз векове” коју су приредиле Чарна Милинковић и Милкица Поповић, а на отварању су говорили: госпођа Маја Гојковић, председница Покрајинске владе, и Његово преосвештенство архиепископ и митрополит будимски господин Лукијан. Са почетком у 18 часова у Српском црквеном музеју у Сентандреји отворена је изложба „Мат(р)ица за два века” коју је приредио др Данило Вуксановић. На отварању изложбе говорили су: госпођа Маја Гојковић, председница Покрајинске владе, Његово преосвештенство архиепископ и митрополит будимски господин Лукијан, и проф. др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске, Тотмајор Балаж, посланик мађарског парламента.

У Свечаној сали Матице српске, 27. маја 2026. одржан је концерт поводом четрдесет година уметничког рада др ум. Душице Половине, редовног професора Академије уметности у Новом Саду и једне од пионира афирмације виоле као солистичког инструмента на нашим просторима.

Јубилеј уметнице симболично се поклопио са обележавањем двестоте годишњице Матице српске. Будући да је Душица Половина током деценија своје богате концертне каријере више пута наступала у Матичиној Свечаној сали, било је природно да овај значајан уметнички јубилеј прослави управо у простору који је обележио многе њене наступе.

На концерту је наступила уз пијанисту Мирослава Поповића, доктора уметности и стручног сарадника Академије уметности у Новом Саду. Публика је имала прилику да чује разноврстан програм који је обухватио дела Хенрија Екла, Франца Шуберта, Макса Бруха, Френка Бриџа, Реине Иљине, Јохана Свендсена и Сулхана Цинцадзеа.

Програму је обухватао и соло тачку Мирослава Поповића, који је извео избор композиција Јана Тирсена из филма Чудесна судбина Амели Пулен. Суптилним и надахнутим тумачењем успео је да дочара најтананије емоције и освоји симпатије публике.

Цео концерт протекао је у знаку изузетне музикалности, виртуозности и уиграног камерног дијалога двоје уметника. Међу делима која су оставила нарочит утисак издвојила се Брухова Романса оп. 85 у Ф-дуру, чија је лирска лепота у слушаочевој машти призивала слике идиличног пасторалног света.

Одушевљена публика наградила је извођаче дуготрајним аплаузом и чак два пута их враћала на сцену. Половина и Поповић су на бисеве одговорили истом топлином и посвећеношћу којом су обележили читаво концертно вече. Велика посећеност концерта потврђена је и након наступа, када су се формирали дуги редови посетилаца који су желели да честитају уметницима, док је Душица Половина била засута бројним букетима цвећа поводом свог значајног јубилеја.

Уколико нисте били у прилици да уживо посматрате овај музички догађај, снимак концерта можете погледати на линку

Из штампе је изашао број 197 (1/2026) Зборника Матице српске за друштвене науке. Часопис објављује научне чланке и расправе из области социологије и демографије. Радови су разврстани у следеће категорије: монографска студија, оригинални научни рад, прегледни научни рад, научна критика и полемика, научна библиографија и хроника. Поред тога, часопис објављује и прилоге у виду осврта, приказа и извештаја из научног живота и издаваштва.

У броју 197 тема блока је „Дух и хуманизам“ којег чине Уводник, два приказа и два чланка. У другом делу Зборника налазе се још четири чланка и три приказа. У Зборнику се налазе и рубрике Аутори у овом броју, Регистар личних имена, Политика уредништва и Упутство за ауторе.

У теми блока „Дух и хуманизам“ текстове потписују: Зоран Кинђић, Илија Марић, Борис Милосављевић и Владимир Ђурђевић. У рубрици ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ радове потписују: Наташа С. Миловић, Биљана Гавриловић Грбовић, Љубиша Р. Митровић, Срђан Љ. Шљукић и Марица Н. Шљукић. У рубрици ПРИКАЗИ објављени су текстови Михаела Антоловића, Мирка Ђукића и Драгана Јаковљевића.

Уредништво Зборника чине: др Душан Достанић, главни уредник; проф. др Милош Ковић, одговорни уредник; проф. др Даниела Арсеновић, проф. др Бошко И. Бојовић, проф. др Милан Брдар, проф. др Костас Дузинас, др Миша Ђурковић, проф. др Ђорђе Игњатовић, проф. др Часлав Копривица, проф. др Митко Котовчевски, проф. др Јована Милутиновић, проф. др Ђорђе Митровић, проф. др Милован Митровић, проф. др Дејан Михајловић, др Драго Његован, др Александра Павићевић, проф. др Јасмина Пекић, проф. др Ранка Перић Ромић, проф. др Душан Пророковић, проф. др Хуанг Пинг, проф. др Бранислав Ристивојевић, проф. др Миломир Степић и проф. др Срђан Шљукић.

Нови број Зборника доступан је на сајту Матице српске и можете му приступити на овом линку.

У понедељак, 25. маја, Матицу српску су посетили удовица Дагласа Лауруса Данлија (Душана Дунђерског) Ајлин у пратњи ћерке Мелисе и снахe Меган са синовима Френком, Џоном и Питером. Потомке породице Душана Дунђерског, дочекали су проф. др Драган Станић, председник Матице српске, др Млан Мицић, генерални секретар, и др Јелена Веселинов, управница послова. Председник је госте упознао за значајем породице Дунђерски за Матицу српску, а управница послова им је говорила о представницима њихове породице Гедеону (Геци) и Богдану Дунђерском који су основали значајне задужбине под окриљем Матице српске. Генерални секретар је гостима представио пројекат „Породица Дунђерски: грађанска култура српске Војводине”, чији је циљ системско и мултидисциплинарно проучавање породице Дунђерски и осветљавање њеног значаја у историји српског народа. Матица српска је као резултат рада на овом пројекту издала три научна зборника, а штампање четвртог је планирано за јесен ове године.

1. Комисија за жалбе донела је одлуку о измени кључа за тест 7. разреда (програм Б). У 11. задатку прихвата се и одговор мајкин (уз мајчин) за присвојни придев од именице мајка. Комисија за жалбе је све тестове ове групе поново прегледала и ревидирала број бодова према наведеној измени. 

Измене у броју освојених бодова (7-Б): 

5-057: 17 бодова
6-066: 16 бодова
4-048: 13 бодова
4-047: 14 бодова
4-044: 17 бодова
4-039: 10 бодова
3-026: 16 бодова
3-033: 14 бодова

2. За тест ученика под шифром 2-018 (програм 7А) накнадно је утврђена грешка у прегледању, те је број освојених бодова 17, а не 18 поена, као што је првобитно било израчунато.

У уторак 26. маја 2026. године у Матици српској обележен је Дан Светих Ћирила и Методија и словенске писмености. Присутне је на почетку свечаности поздравио председник Матице српске проф. др Драган Станић. Беседу под насловом „Трагови мисије Св. Ћирила и Методија међу Србима и осталим словенским народима у Америци“ одржао је протојереј-ставрофор Милош Весин. Излагање протојереја-ставрофора Милоша Весина указало је на дубоке и дуготрајне културне и духовне споне које сведоче о континуитету и очувању наслеђа Ћирила и Методија и идентитета српског и других словенских народа у расејању. Предавање је снимљено и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У понедељак 25. маја 2026. године у Сали за седнице Матице српске одржано је представљање монографије „Српска култура двадесетог века“ проф. др Петра Пијановића, капиталног дела објављеног у оквиру Одељења за књижевност и језик Матице српске. Програм је започео проф. др Драган Станић, председник Матице српске, који је упутио поздравну реч присутнима и истакао значај ове монографије за српску културу и науку. У разговору о књизи учествовали су др Марко Недић, проф. др Слободан Владушић и др Борис Булатовић, као и сам аутор, који су из различитих углова осветлили вредност ове монографије.

Ова монографија представља круну истраживачког рада на пројекту реализованом у Матици српској, а који се надовезује на претходне пројекте Института за књижевност и уметност из Београда и Матице српске. Овом књигом заокружена је целина која обухвата другу половину 20. века, чиме је успешно приведен крају вишегодишњи покушај да се попуни празнина у проучавању српске културе. О изузетном научном доприносу сведоче и признања која су јој додељена. Монографија је понела награду „Димитрије Богдановић“ за најбољу књигу у области хуманистичких наука, као и награду „Шпира Матијевић“.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У Призрену, у Богословији „Свети Кирило и Методије”, 24. маја 2026. године у 12 часова, одржан је културно-уметнички програм поводом славе Богословије. Програму су присуствовали чланови Косовскометохијског одбора Матице српске: проф. др Валентина Питулић, председник, мр Живојин Ракочевић, потпредседник, др Алекксандра Новаков, секретар, и чланови др Соња Јерковић и Дејан Ристић. Након поздравне речи митрополита рашко-призренског господина Теодосија, беседила је др Соња Јерковић. Говорила је о односу Народне банке Србије према Старој Србији и Призренској богословији од 19. века до данас. Затим су ученици Богословије извели богат културно-уметнички програм. Премијерно је представљена песма „На свом огњишту”, аутора Страхиње Шабића, некадашњег богослова; песму су извели некадашњи ученици ове школе а поводом јубилеја 155 година рада Богословије, 15 година обнове рада и 10 година првих матураната ове школе. КМО Мс је учествовао у стварању ове песме.

Тог дана, након литургије у Саборном храму Светог Ђорђа, одржана је и дечија смотра фолклора „У сусрет Видовдану“, у манастиру Светих архангела код Призрена. Присуствовало је 950 деце са Косова и Метохије.

У Клубу уметности у Призрену отворена је изложба о Петру Костићу, управитељу Призренске богословије и националном делатнику. Митрополит Теодосије је са професорима Богословије и гостима обишао изложбу, кроз коју је водила ауторка изложбе др Александра Новаков.

Присуство чланова Матице српске на Косову и Метохији много значи и Богословији и народу који тамо живи.