Дана 8. 4. у Свечаној сали Матице српске, пред бројном публиком ансамбл „Камерна резонанца” одао је почаст значајном композитору Светозару Саши Ковачевићу, изводећи његове песме. Раније је овај ансамбл, који наступа у саставу Јулија Бал и Маја Грујић за клавиром, Богдан Јовановић за виолончелом и Весна Аћимовић као сопранисткиња, учествовао у снимању ЦД издања са делима уваженог композитора у оквиру пројекта Академије уметности у Новом Саду.

Многе од аранжмана изведених на концерту осмислила је Јулија Бал, чији је рад на овом пољу међународно примећен, о чему најбоље сведочи учешће „Камерне резонанце” на престижном такмичењу фондације ИБЛА 2023. године нa којем је проглашена за апсолутног победника у композиторској категорији, а учешће ансамбла са пројектом „Вокализе” награђено концертом у Карнеги холу у Њујорку.

Свако од музичара из ансамбла негује дуготрајну и разноврсну посвећеност музици, што се очитује кроз њихове професионалне биографије. Др ум. Весна Аћимовић освајала је бројна признања и награде, и вишегодишњи је добитник стипендије Фонда Меланија Бугариновић. Од 2001. године хонорарни је сарадник Опере Српског народног позоришта. Остварила је улоге у више од 400 представа широм Србије. Стекла је звање инструктора Associated Board of the Royal School of Music за Југоисточну Европу. Поред бројних запажених наступа у земљи и иностранству, снимала је за РТВ Београд и РТВ Нови Сад. Ангажована је као редовни професор на Академији уметности у Новом Саду, где је обављала и дужности шефа Катедре за соло певање. Др ум. Јулија Бал пијанисткиња је и композиторка са раскошном интернационалном репутацијом. Након запаженог наступа у Карнеги холу 2009. године, где је примила одличне критике њујоршких музичких критичара, њена каријера кренула је узлазном путањом. Лауреат је више значајних награда, међу којима и признања часописа „Музика класика” за најбољу публикацију 2013. године, а 2018. председник Бразила одликовао је Орденом „Рио Бранко” за допринос дипломатским односима Србије и Бразила. У продукцији РТВ-а приказан је документарни филм „Етида” посвећен њеном уметничком раду. Богдан Јовановић, мастер виолончела, као члан Омладинске филхармоније „Naissus”, наступао је у златној дворани „Musikverein”-a. Такође, наступа са симфонијским оркестрима „Орфелин” и „Макрис”, Београдским симфоничарима, Суботичком филхармонијом, Војвођанским симфонијским оркестром, а био је и члан Оркестра Опере Српског народног позоришта. Радио је и као стручни сарадник за камерну музику и гудачки квартет на Академији уметности у Новом Саду. Предаје виолончело у МШ „Ватрослав Лисински” у Београду. Маја Грујић, пијанисткиња, дипломирала је клавир на Факултету музичке уметности у Београду, и у току студија добила специјалну награду из Фонда Радмиле Ђорђевић за перспективног клавирског сарадника у раду са соло певачима. На истом факултету завршила је специјалистичке студије из камерне музике. Учествовала је као клавирска подршка студентима на бројним нашим и међународним такмичењима, одржала концерте у већим градовима у земљи а учествовала је и на познатим уметничким фестивалима (НОМУС, СОМУС, ОКТОХ, Тиски цвет…). Издала је два компакт-диска – са Браниславом Јатићем (бас) 2001. и са Весном Аћимовић (сопран) 2009. године.

Омаж композитору Светозару Саши Ковачевићу, у изведби ансамбла „Камерна резонанца”, у сваком смислу био је успешан и надахњујући концерт, који је публика дочекала са одушевљењем. Сопранисткиња Весна Аћимовић заблистала је и кроз своје глумачке способности, а пијанисткиња Јулија Бал информисала је присутне о композитору и делима. Цео наступ био је праћен пројекцијама на видео-биму. Ко је овај дивни концерт пропустио, може га одложено погледати на Youtube каналу Матице српске.

У Српском културном центру „Свети Сава” у Суботици, у петак 3. априла, одржано је песничко вече под називом „Песници своме Летопису и својој Матици”, у оквиру манифестације „Недеља православља”, а поводом обележавања великог јубилеја Матице српске. Овим програмом, на свечан и надахнут начин, указано је на трајну везу између српског песништва, „Летописа Матице српске“ и саме Матице српске као једне од најважнијих установа српске културе.

Своје стихове казивали су истакнути савремени српски песници: Матија Бећковић, Јана Алексић, Мирослав Алексић, Благоје Баковић, Гордана Ђилас, Ђорђе Нешић, Селимир Радуловић, Ђорђо Сладоје, Ненад Шапоња и Иван Негришорац. Програм је водила Милена Кулић. Песничко вече у Суботици још једном је потврдило да Матица српска и њен Летопис остају важна места сусрета традиције, савременог стваралаштва и духовног континуитета српске културе.

У издању Матице српске објављена је књига „Завети Матице српске: водич кроз најстарију српску културну установу“ Ивана Негришорца. Ово издање приређено је у оквиру великог јубилеја „Два века Матице српске“, а пред читаоцима се појављује као свеобухватан и надахнут водич кроз историју, устројство, мисију и трајање најстаријег српског књижевног, научног и културног друштва. Књига прати пут Матице српске од њеног оснивања у Пешти 1826. године, подсећајући и на чињеницу да је њеном настанку претходило покретање „Сербске летописи“, будућег „Летописа Матице српске“, као потребе српског грађанства за трајном институционалном подршком књижевности, науци и култури. У том смислу, Негришорац не доноси само преглед догађаја и личности, него и живу слику духовних и културних побуда из којих је Матица српска настала и трајала кроз два века. Посебна вредност ове књиге огледа се у томе што она не представља само историографски преглед, већ и водич кроз сложени систем Матичиних делатности: од унутрашњег устројства и управљања, преко улоге председника, секретара, добротвора и задужбинара, до „Летописа Матице српске“, научних одељења, Библиотеке Матице српске, Галерије Матице српске и издавачке делатности. На тај начин, књига показује Матицу српску као живу и саборну установу која је, у складу са својом оснивачком идејом и двовековним искуством, усмерена ка окупљању и обликовању креативних потенцијала српског народа. У завршним поглављима нарочито је истакнуто да „завети“ Матице српске произлазе и из њене оснивачке идеје и из нагомиланог искуства бројних прегалаца који су током два века градили њен углед и делатност. Управо зато ова књига представља драгоцено штиво не само за познаваоце Матичине историје него и за ширу читалачку публику која жели да на једном месту сагледа развој, вредности и културну мисију установе која је дубоко обележила српску културу.

У Београду, у хотелу „Палас”, 27. марта је одржана конференција под називом „Voices of the Balkans: Conservativism, Talent and Classical Learning“. Организатор конференције био је Mathias Corvinus Collegim из Будимпеште, уз подршку Матице српске, а кроз пројекат „Српски народ у актуелним међународним односима“ (руководилац др Миша Ђурковић), који се ради у Одељењу за друштвене науке. На конференцији су учествовали научници из Србије, Мађарске, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Македоније, Хрватске, Словеније, Турске и Албаније. Уводно излагање на конференцији имао је председник Матице српске проф. др Драган Станић. Он је говорио о оснивању и деловању Матице српске, са посебним нагласком на њеном раду на очувању традиционалних вредности. На првом дискусионом панелу, др Миша Ђурковић говорио је о конзервативним вредностима и политици у Србији. Учествујући на другом панелу, проф. др Срђан Шљукић представио је настојања Матице српске да се повежу таленти и друштвена елита, као и неке проблеме у систему образовања у Србији. О значају класичних дисциплина и улози историје у образовању на трећем панелу говорио је проф. др Михаел Антоловић. Закључна запажања овог скупа изнео је др Миша Ђурковић. Радни језик конференције био је енглески.

Његова екселенција амбасадор Индије у Републици Србији господин Абишек Шукла посетио је 3. априла 2026. године Матицу српску, где га је дочекао председник Матице српске проф. др Драган Станић. У разговору су учествовали и први секретар Амбасадора Индије господин Чандрамули Керн, проф. др Александар Петровић, руководилац пројекта „Српско-индијске везе у култури кроз историју“ и председник Омладинског одбора Матице српске др Милена Кулић. Током сусрета разговарано је о могућностима даље сарадње у области културе, науке и издаваштва, с посебним освртом на наставак објављивања превода са санскрта. Посебна пажња је посвећена и наставку пројекта „Српско-индијске везе у култури кроз историју“, у чију би реализацију убудуће могла бити укључена и Амбасада Индије у Београду. Председник Матице српске уваженог госта је упознао са историјатом Матице српске, а потом га повео у обилазак ове најстарије српске књижевне, културне и научне установе.

У четвртак, 2. априла 2026. године, одржано је предавање „Књижевни свијет Борисава Станковића“, поводом обележавања 150 година од рођења Борисава Станковића (1876–1927). О књижевном делу Борисава Станковића беседио је проф. др Горан Максимовић, док је поздравну реч упутио проф. др Драган Станић, председник Матице српске. Предавање је формирано у три целине, прва целина била је посвећена најважнијим датумима дела Боре Станковића, друга целина била је посвећена поетичким квалитетима његовог дела, док се у трећој целини проф. Максимовић бавио позоришном и филмском рецепцијом дела овог писца. Матица српска је овим предавањем наставила да негује културу сећања на великане српске књижевности и њихово трајно место у нашем језику, култури и духовном наслеђу. Цело предавање је снимљено и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У понедељак, 30. марта 2026. године, у Свечаној сали Матице српске одржан је комеморативни скуп посвећен академику Миру Вуксановићу. На скупу су говорили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др емеритус Славко Гордић, проф. др Мато Пижурица, др Марко Недић и Селимир Радуловић.

Академик Миро Вуксановић био је један од најделатнијих и најефикаснијих трудбеника Матице српске у целој њеној двовековној историји, о њему ће се размишљати и водити са њим тихи дијалог, и у овом, и будућим временима, истакао је председник Матице српске проф. др Драган Станић. У Матицу српску ушао је крајем седамдесетих година објавивши своју прву књигу у едицији „Прва књига“, а потом је настављена сарадња са „Летописом Матице српске“ и тако је постао члан сарадник 1983. године, па потом стални члан-сарадник, чиме је започела његова велика књижевничка мисија. Члан Одбора Одељења за књижевност и језик постао је 1988. године и од тада, па све до данас, постао је један од најактивнијих чланова овог Одељења. Управник Библиотеке Матице српске био је у периоду од 1988. до 2014. године. Од 2004. до 2008. године био је потпредседник Матице српске, а био је и потпредседник на дужности председника Матице српске 2007. године, до Скупштине 2008. године. Оснивач је и главни и одговорни уредник Издавачког центра Матице српске у оквиру којег је започет рад на едицији „Десет векова српске књижевности“, као и едиција „Матица“. Један је од иницијатора Његошевог одбора који је формиран с намером да се негује његошевска традиција у српској култури. Био је потпредседник Његошевог Одбора, као и главни уредник „Његошевог зборника“.

Активности у Матици српској су један део његовог рада, а велики је број подухвата, дужности које је академик Миро Вуксановић започео и у којима је истрајавао. Значајне су активности у Српској академији наука и уметности, Библиотеци САНУ, Огранку САНУ, а посебан је његов књижевнички рад. Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Тест Окружно VIIA програм
Тест Окружно VIIB програм
Тест Окружно VIIIA програм
Тест Окружно VIIIB програм

Кључ Окружно VIIA програм
Кључ Окружно VIIB програм
Кључ Окружно VIIIA програм
Кључ Окружно VIIIB програм

У четвртак, 26. марта, у Матици српској, поводом великог јубилеја – два века од рођења Светозара Милетића (1826–2026) – одржан је округли сто под називом „Светозар Милетић – живот, личност, политика“.

На самом почетку, присутнима се обратио председник Матице српске, проф. др Драган Станић, који је у свом излагању указао на димензију која Светозара Милетића чврсто повезује са овом институцијом. Говорећи о Милетићу, проф. Станић је истакао да су идеје националне стратегије, слободе и незаустављивог активизма начела на којима је овај први српски модерни грађански политичар засновао своју историјску мисију. Његови текстови и делатност, како је наглашено, могу и морају се разумевати као израз делотворног, истински модерног и европски релевантног политичког мишљења, које представља један од доминантних токова српске политичке мисли све до данас. У том смислу, Милетић је трасирао кључне правце развоја српске политичке мисли и делатности.

Након излагања проф. др Драгана Станића, започела је прва сесија. Први је говорио проф. др Горан Васин на тему „Светозар Милетић – политика, идеја и наслеђе“. Потом се присутнима обратио проф. др Боро Бронза, са предавањем „Аустрија и Источно питање 20-их година XIX века“. Уследило је излагање проф. др Ненада Нинковића на тему „Светозар Милетић у Револуцији 1848–1849“, а затим и проф. др Владана Гавриловића, који је говорио о теми „Нови Сад и Светозар Милетић – културни аспект шездесетих година XIX века“.

Друга сесија започела је заједничким излагањем проф. др Зорице Хаџић Радовић и проф. др Радослава Ераковића на тему „Светозар Милетић о Бранку Радичевићу и Јовану Јовановићу Змају: скице за портрет (не)задовољног читаоца“. Потом се присутнима обратила проф. др Исидора Бјелаковић, са предавањем „Језичка политика Светозара Милетића“. Након ње, излагање је имао проф. др Боривоје Милошевић на тему „Глас слободе у времену окупације: Светозар Милетић и лист Застава о судбини Босне и Херцеговине“. Затим је говорио мср Павле Петковић, са излагањем „Некролози о Светозару Милетићу“. Закључно излагање одржао је проф. др Слободан Бјелица на тему „Изградња култа Светозара Милетића у Новом Саду између два светска рата“. Након тога уследила је дискусија са питањима из публике.

Програм су подржали Градска управа за културу Града Новог Сада и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.

Догађај је снимљен и може се погледати у нашој видео-архиви.

За данас, за среду 1. априла 2026. године, у Матици српској је за 19:30 часова заказан концерт др Катарине Јовановић (сопран) и Вање Шћепановић (клавир) из Београда. Дан уочи одржавања овог концерта, у уторак 31. марта, др Катарина Јовановић је, у Београду, у узаврелој дневнополитичкој острашћености, учествовала у демонстрацијама и уличном перформансу у којем је певала песму изразитог персифлажног, инвективног садржаја са ставовима и оценама који подлежу неопходности озбиљних провера, укључујући и могућност санкција. Уколико неко изриче овакве исказе, а није у стању да их озбиљно аргументује, па и докаже, онда он није пожељан у оквиру културних програма Матице српске. Не желећи да Матица српска на било какав начин буде доведена у везу са оваквим неодговорним и неприхватљивим облицима понашања, са жаљењем морамо констатовати да смо принуђени да концерт др Катарине Јовановић откажемо.

У Матици српској нису дозвољени иступи дневнополитичких острашћености, па би било какви уступци у том смислу само производили неке нове облике неуравнотежених испољавања ставова и недоказивих оцена. Такви уступци могу Матицу српску претворити у поприште сукобљавања људи неспособних да слушају суд разума, правде и објективности, а уз то ти уступци у потпуности поричу основну природу и карактер наше установе. Искрено се надамо да ће даљи развој српске културе дијалога и пуна заштита српског демократског поретка почивати на уклањању свих олако изречених и неутемељних ставова који се не могу доказати. Ако такву контролу својих дневнополитичких страсти успоставимо, онда има наде да одговорно, дијалошко и демократско начело друштвеног понашања у српској култури буде трајно и у пуној мери заштићено.