У четвртак, 25. јуна 2026. године, у Матици српској одржано је предавање проф. др Горана Аначкова под називом „Питања животне средине и инвазивне врсте биљака – случај амброзије“. Предавање је реализовано у оквиру научноистраживачког пројекта „Питања животне средине, природни ресурси и могућности за производњу здравствено безбедне хране у АП Војводини“, који се спроводи у Матици српској.

На почетку скупа присутнима се обратио проф. др Ђорђе Јовановић, руководилац пројекта, који је представио значај истраживања у области заштите животне средине и очувања природних ресурса. Након уводног обраћања, предавање је одржао проф. др Горан Аначков.

У свом излагању проф. др Аначков говорио је о амброзији као једној од најзначајнијих инвазивних биљних врста, указујући на њену изузетну способност ширења, адаптације и освајања нових простора. Посебна пажња посвећена је факторима који су допринели њеном интензивном ширењу у Европи, нарочито у Централној Европи, као што су промене климе, нарушавање природних станишта и повећана доступност нових простора за насељавање.

Предавач је представио развојни пут амброзије – од њеног примарног ареала у пустињским областима Сонорског региона до данашње широко распрострањености у европским екосистемима. Истакнуто је да је њена успешна адаптација последица сложених биолошких механизама који јој омогућавају опстанак и ширење, чиме постаје значајан фактор угрожавања биодиверзитета, али и здравља људи и економских система.

Посебан део предавања био је посвећен утицају амброзије на здравље становништва, имајући у виду њена алергена својства и велике количине полена које производи током периода цветања. Указано је и на економске последице њеног ширења, које се огледају у повећаним трошковима мониторинга и сузбијања, као и у губицима насталим услед повећаног броја изостанака са посла, из школа и вртића.

Говорећи о могућностима контроле и сузбијања амброзије, проф. др Аначков представио је значај локалних модела управљања овим проблемом, посебно система мониторинга и сузбијања, који су развијени на подручју Новог Сада. Ови систем представљају једне од најзначајнијих континуираних модела праћења и контроле амброзије у Србији, а његова примена показала је значајне резултате у пракси.

У закључку предавања истакнуто је да је проблем ширења амброзије глобалног карактера, али да се најефикаснија решења могу постићи кроз деловање у локалним заједницама, уз развој система мониторинга, благовремено реаговање и активнији однос према животној средини.

Догађај је снимљен и доступан је за гледање у видео архиви Матице српске.

Реализацију предавања подржала је Градска управа за културу Града Новог Сада.

Из штампе је изашао „Зборник Матице српске за књижевност и језик бр. 73/2. „Зборник Матице српске за књижевност и језик“ најстарији је Матичин зборник, основан 1953. године. Његов оснивач и први главни уредник био је тадашњи председник Матице Младен Лесковац. Прва свеска закључена је 1. септембра 1953, а објављена 1954. године. Лесковац је тада написао: „Задатак Зборника Матице српске за књижевност и језик јасан је; на страницама овог часописа проучаваће се српска књижевност и српски језик, тј. штампаће се мање монографије и расправе, чланци, ситнији прилози, архивска грађа и библиографије, као што ће се приказивати важнији радови и оцењивати новија дела из ове области.”

У овој свесци своје радове објавили су: Дарко Тодоровић, Михајло Морача, Драган Тубић, Александра Новаков, Радмило Маројевић, Јован Попов, Младен Јаковљевић, Горан Максимовић, Горан Петровић, Милица Алексић, Енрико Даванцо, Светлана Шеатовић, Срђан Орсић, Ђорђе Ђурђевић, Јелена Младеновић, Милица Мојсиловић, Миливој Бајшански, Жељко Вељковић, Ленка Настасић, Јелена Марићевић Балаћ, Александар Пејчић, Лазар Букумировић, Весна Николић, Јелена Јовановић, Бојан Чолак, Љиљана Пешикан Љуштановић, Ана Козић, Вук Петровић, Наташа Драгин, Радослав Ераковић, Миона Татаревић, Персида Лазаревић ди Ђакомо. Главни и одговорни уредник овог броја је проф. др Горана Раичевић, дописни члан САНУ.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

Републичко такмичење из Српског као нематерњег језика одржано је 24. маја 2026. године у ОШ „Херој Јанко Чмелик“ у Старој Пазови. Такмичење је организовала Матица српска, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, Национални савет националних мањина и ОШ „Херој Јанко Чмелик“, а финансирало га је Министарство просвете Републике Србије. Спонзор овог такмичења била је Општина Стара Пазова, која је обезбедила оброке и освежење за све учеснике. На Такмичење се пласирало укупно 140 ученика 7. и 8. разреда основних школа, који уче српски као нематерњи језик по А и Б програму, што чини четири групе такмичара. Од тог броја учествовао је 121 ученик из 51 школе. Ученици су дошли из различитих округа Републике Србије: Севернобачког, Западнобачког, Јужнобачког, Сремског, Севернобанатског, Средњебанастког, Јужнобанатског, Рашког, Питорског (Димитровград) и Пчињског (Босилеград). Награде на Републичком такмичењу освојило је 40 ученика: прво место – 10, друго место – 11, треће место – 19 ученика.

Низом манифестација обележава се 200 година од оснивања Матице српске међу којима је и изложба „Издавачко предузеће Матице српске” аутора Јане Богдановић. Рукописима, преписком, фотографијама и књигама који припадају фонду Издавачког предузећа Матице српске приказан је полувековни рад овог некада значајног издавачког предузећа. Изложбом су истакнути период оснивања и период гашења предузећа, библиотеке „Мозаик”, „Данас”, „Српска књижевност у сто књига”, „Овејана зрнца” и „Плави зец”. Изложбу прати каталог Издавачко предузеће Матице српске.

У свечаном фоајеу Матице српске, 12. јуна 2026. године, у присуству бројних сарадника и колега, изложбу је отворио проф. др Драган Станић, председник Матице српске указавши на важност Издавачког предузећа Матице српске. На отварању је говорила и управница Рукописног одељења Матице српске проф. др Зорица Хаџић Радовић која је истакла да ће у Рукописном одељењу посебна пажња бити усмерена на архивску грађу Издавачког предузећа Матице српске као битног дела историје Матице српске. Отварању изложбе је присуствовала и Снежана Јанковић, помоћник секретара Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.

Изложба је реализована средствима Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.

У биоскопу „Арена синеплекс“ у Новом Саду 17. јуна 2026. године одржана је премијера документарно-играног филма „Легати Матице српске: Матичин грб”, аутора и редитеља Драгана Стојменовића.

У филму играју: Слободан Нинковић у улози Текелије, Љиљана Лисковић у улози оперске диве, Саша Латиновић у улози пчеле и Мирјана Гардиновачки у улози Матице српске. Саговорници у филму су: проф. др Драган Станић, председник Матице српске, др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске, др ум. Данило Вуксановић, помоћник управника Галерије Матице српске, и прим. др мед. Владимир Сакач, председник Историјског друштва лекара Војводине.

Продукцију филма помогли су Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама и Управа за културу Града Новог Сада. Премијерним приказивањем овог филма настављено је представљање легата Матице српске као драгоценог дела српске културне баштине.

У понедељак, 15. јуна 2026. године, одржано је представљање књига академика Јована Делића. Том приликом представљене су књиге „Достићи немогуће: разговори са Јованом Делићем“ Милоша Јевтића, као и студије „Гојко Ђого – црни аргонаут српског пјесништва“ и „Милутин Бојић – пјесник модерне и вјесник авангарде“. О књигама су говорили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, доц. др Јелена Марићевић Балаћ и др Милена Кулић, осветљавајући различите аспекте Делићевог научног рада. На крају програма присутнима се обратио академик Јован Делић. Он је представио основне токове свог досадашњег рада и нагласио да ове књиге представљају део шире замишљеног пројекта посвећеног изучавању српске поезије 20. века. Академик Делић је истакао да је у оквиру тог истраживачког подухвата планиран наставак рада на новим темама, песницима и књижевним појавама које су обележиле модерну српску књижевност. Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Објављен је јунски број „Летописа Матице српске” (год. 202, књ. 517, св. 6) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Слободана Мандића, Добривоја Вујина, Данила Јокановића, Небојше Лапчевића и Здравка Миовчића, те преводи две краће драме Сигизмунда Кржижановског и Ивана Федишчина. Рубрика „Есеји” доноси текстове Александра Гајића о роману „Космотворац” Драгоша Калајића, Драгише Бојовића о Доментијану, Ангелине Животић о пчелским песмама, Катарине Пантовић о Васку Попи и Мине Малеш о српском грађанском песништву. Тема рубрике „Сведочанства” је омаж недавно преминулом академику Миру Вуксановићу кроз текстове Славка Гордића, Марка Недића и Селимира Радуловића. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Ленка Настасић, Драгана Поповић, Сања Париповић Крчмар, Снежана Кесић, Маријана Јелисавчић Карановић, Наталија Стојковић и Јелена Зеленовић Станић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У среду 11. јуна 2026. године у Матици српској одржан је састанак поводом српско-мађарских културних, књижевних и научних веза, као и представљања публикација Матице српске посвећених неговању тих односа. Матицу српску је посетио др Балинт Јухас, председник Скупштине Аутономне Покрајине Војводине, који је са проф. др Драганом Станићем, председником Матице српске и сарадницима разговарао о значају досадашњег рада и у овој области и могућностима његовог даљег развоја.

Састанку су присуствовали проф. др Корнелија Фараго, руководилац пројекта „Српско-мађарске културне везе“, проф. др Ференц Немет и др Милена Кулић. Током сусрета представљене су активности Матице српске у области проучавања и неговања српско-мађарских културних, књижевних и научних односа, са посебним освртом на досадашње резултате пројекта који се у Матици српској развија више од две деценије.

У разговору је наглашено да су српско-мађарске културне везе важан део заједничког наслеђа, као и да Матица српска, у складу са својом историјском улогом, има значајно место у њиховом очувању, научном проучавању и јавном представљању. Учесници састанка разговарали су и о могућим правцима даљег истраживања српско-мађарских културних и књижевних односа, о ширем представљању досадашњих резултата, као и о облицима будуће сарадње.

У петак 12. јуна 2026. године у Свечаној сали Матице српске одржан је концерт „Дмитриј Шостакович – музика између сенке и светлости“, у оквиру делатности Омладинског одбора Матице српске. Концерт је приређен поводом 120 година од рођења великог композитора Дмитрија Шостаковича. Програм је поздравном речју отворила др Милена Кулић, председник Омладинског одбора Матице српске, истичући значај оваквих програма у јубиларној години Матице српске, као и важност сусрета различитих уметности, знања и генерација. О композитору је говорила мср Ивана Ножица, приближавајући публици стваралачки контекст Дмитрија Шостаковича о особености његовог музичког израза.

У програму су наступили млади уметници Бојана Вујић на виолини, Катарина Буљанчевић на виолончелу и Богдан Спасић на клавиру. Посебну вредност концерту дали су извођачи чији досадашњи уметнички пут сведочи о посвећености, озбиљном образовању и значајном концертном искуству. Богдан Спасић, пијаниста и сарадник Омладинског одбора Матице српске, основне и мастер студије завршио је као студент генерације на Академији уметности у Новом Саду, са просеком 10,00. Бојана Вујић, виолинисткиња, током студија остварила је бројне солистичке, камерне и оркестарске наступе, а мастер студије виолине завршила је 2026. године, такође са просеком 10,00. Катарина Буљанчевић, виолончелисткиња, наступала је у репрезентативним салама у земљи и иностранству и своје музичко образовање наставила на Академији уметности у Новом Саду.

Концерт је протекао у пријатној и свечаној атмосфери, уз пажњу публике и снажан утисак који је оставило извођење младих уметника. Овим програмом Омладински одбор Матице српске наставио је да доприноси јубиларним програмима Матице српске, повезујући младе ствараоце, различите уметничке изразе и публику у простору најстарије српске књижевне, културне и научне институције. Програм је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

У четвртак 11. јуна 2026. године у Сали за седнице Матице српске одржано је предавање проф. др Миља Радана „Порекло Карашевака виђено кроз призму говора, обичаја и вероисповести“, након чега је приказан документарни филм „Славење, светиљ или светац. Крсна слава у Карашевака“, чији је аутор проф. др Миљо Радан. Програм је поздравном речју отворио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, истичући значај очувања културног памћења оваквих заједница. Након садржајног предавања проф. др Миља Радана, приказан је документарни филм. Режију филма потписује унив. проф. др Миљо Н. Радан, сценарио унив. проф. др Миљо Н. Радан и доц. др Миљана-Радмила Ускату, камеру др Рајко Корња и др Виктор Попа, нарацију доц. др Миљана-Радмила Ускату, а монтажу Ирина Татић. Програм је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.