У понедељак, 8. јуна 2026. године, у Сали за седнице Матице српске одржан је свечани програм уручења награда Међународног словенског форума „Златни витез” из Русије. Организатори програма били су Матица српска и Библиотека Матице српске, а свечаности је присуствовао велики број посетилаца.

На самом почетку, присутнима се обратио проф. др Драган Станић, председник Матице српске. Николај Петрович Коља Бурљајев, великан филмске уметности, писац, редитељ, члан Одбора за културу Руске думе, члан Патријаршијског савета за културу Руске православне цркве, председник Савеза Русије и Белорусије, као и покретач и руководилац Културног фронта Русије, уручио је признања овогодишњим добитницима.

Велико књижевно признање, Пушкинова медаља за 2024. годину, коју Међународни словенски форум „Златни витез” додељује најзначајнијим писцима са словенског језичког подручја за животно дело, припало је академику Матији Бећковићу.

Награду „Златни витез” за публицистику добио је господин Владимир Кршљанин, дипломата, песник, политичар и научни радник. Награда му је припала за књигу „Нови свет“, коју је на руском језику објавила издавачка кућа „Балкански свет”. У име лауреата награду је примио господин Душан Опачић.

Статуа „Златног витеза” за изузетан допринос медијској афирмацији Форума „Златни витез” припала је новинарки Мили Милосављевић. За посебан допринос културној сарадњи међу словенским народима Златну диплому Форума „Златни витез” добио је Радисав Јеврић, редитељ и писац из Црне Горе.

Прослављена глумица Ивана Жигон, потпредседница Међународног форума „Златни витез”, на руском језику је прочитала песму „Вера Павладољска” академика Матије Бећковића, уз клавирску пратњу Марије Андрејеве. Програм је водила др Милена Кулић.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У петак, 5. јуна, у Матици српској одржана је промоција књиге „Светозар Милетић: политика и идеје“ аутора проф. др Горана Васина. О књизи су, поред аутора, говорили председник Матице српске проф. др Драган Станић и проф. др Ненад Нинковић.

На почетку програма присутнима се обратио председник Матице српске проф. др Драган Станић, који је истакао да је објављивање ове књиге од посебног значаја јер Матица српска ове године обележава двестогодишњицу свог постојања, као и двеста година од рођења Светозара Милетића. Говорећи о улози Матице српске у обликовању српске националне и културне идеје, проф. Станић је нагласио да је Милетић својим деловањем употпунио и оснажио тај процес, због чега је његов утицај на развој Матице српске био од изузетног значаја.

Потом је говорио проф. др Ненад Нинковић, који се осврнуо на дугогодишњи истраживачки рад аутора, посебно на архивска истраживања у Бечу, реализована у сложеним околностима током пандемије вируса корона. Подсетио је и на бројне научне расправе вођене са проф. др Дејаном Микавицом, као и на његову мисао да „свака генерација мора да напише по једну књигу о Светозару Милетићу“. Према речима проф. Нинковића, књига проф. Васина резултат је обимног архивског рада у бројним архивима у Бечу, Пешти и другим градовима, а посебну вредност представљају до сада мало познати Милетићеви говори и документи. Он је нагласио да књига доноси и нова тумачења, померајући досадашња сазнања о Светозару Милетићу.

На крају се присутнима обратио аутор, проф. др Горан Васин, који је истакао да му је велика част што о овој теми говори у години када се обележавају два века Матице српске и два века од рођења Светозара Милетића. Говорећи о настанку књиге, навео је да је рад на њој трајао готово десет година, пре свега због обимне и сложене архивске грађе која обухвата више од три деценије Милетићевог политичког деловања.

Проф. Васин је посебно указао на то да су мађарска и аустријска полиција у својим извештајима Милетића често представљале као политички опасну личност која окупља и повезује Србе, док је Матица српска означавана као средиште српског националног окупљања. Према његовим речима, Милетић је био политичар испред свог времена, изузетан говорник и личност снажне харизме, чије су идеје и поруке оставиле дубок траг у српској политичкој и културној историји.

Закључујући своје излагање, проф. Васин је истакао да је очување историје, идентитета, традиције и духовности од пресудног значаја и у савременом времену, те да је Светозар Милетић један од оних историјских путоказа којима се српски народ мора изнова враћати.

Књигу „Светозар Милетић: политика и идеје“ могуће је поручити путем сајта Матице српске.

Програм је реализован уз финансијску подршку Града Новог Сада, а снимак промоције доступан је у видео-архиви Матице српске.

У четвртак, 4. јуна 2026. године, у Свечаној сали Матице српске одржана је промоција првог тома „Сабраних дјела проте Марка С. Поповића Родољуба“. На самом почетку присутнима су се обратили потпредседник Матице српске проф. др Срђан Шљукић и председник Удружења Срба Херцеговаца и пријатеља у Србији Божидар Миловић.

После уводних обраћања, присутни су имали прилику да уживају у богатом културно-уметничком програму омладинске секције Удружења Херцеговаца, који је обухватао рецитовање, певање и гуслање. Потом је о књизи говорио кустос-историчар мср Петар Милошевић, а на крају се присутнима обратио аутор и приређивач књиге, протојереј Марко Гојачић.

Он је истакао да појава ове књиге представља чин дубоке историјске захвалности човеку који је свој век провео под тешким притисцима двају царстава — Османског и Аустроугарског — неуморно радећи на описмењавању народа, снажењу вере и буђењу националне свести. Делујући у временима опште неписмености и заосталости, прота Марко Поповић је кроз своју учитељску и свештеничку службу у Стоцу, Фочи, Невесињу, Коњицу и Мостару настојао да поучи народ, учврсти искрено родољубље, али и да изгради мостове слоге, љубави и разумевања међу људима различитих вероисповести.

Његов бескомпромисни ангажман у борби за црквено-школску аутономију одвео га је, на почетку Првог светског рата, и на оптуженичку клупу чувеног бањалучког „Велеиздајничког процеса“, након чега је у аустроугарским тамницама издржао пуних 35 месеци робије.

У знак захвалности за све што је прота Марко Поповић учинио за свој народ и своју Цркву приређена су сабрана дела овог великог родољуба и свештеника, која ће бити објављена у два тома.

Догађај је организован у оквиру циклуса „Херцеговина у Матици српској“, а програм је реализован уз финансијску подршку Града Новог Сада.

Промоција је снимљена и може се погледати у видео-архиви.

У петак, 5. јуна 2026. године, у новим просторијама Савеза Срба у Румунији у Старој Молдави, месту смештеном на Дунаву, одржан је трећи по реду међународни научни скуп „Срби у Банату“. Скуп су организовали Савез Срба у Румунији и Матица српска. Приликом отварања, поздравне речи присутнима упутили су Огњан Крстић, председник Савеза Срба, и др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске. Овом приликом обратио се и др Саша Јашин, директор издавачке делатности Савеза Срба у Румунији. У наставку радног дела скупа 8 учесника представило је своје текстове из историје, обухватајући период од средњег до XX века, као и из културне историје уопште. На скупу су учествовали: др Јелена Веселинов, проф. др Владан Гавриловић, др Саша Јашин, др Милан Мицић, мр Павле Орбовић, др Дејан Попов, мр Драган Тубић и проф. др Ђура Харди. Истог дана, учесници скупа посетили су манастире Српске православне цркве у овом делу Румуније: Базјаш, Златицу и Кусић.

У среду, 3. јуна 2026. године, у Свечаној сали Матице српске представљена је монографија др Јелене Веселинов „Уздарје пчелињем јату: задужбине Матице српске“, објављена у оквиру програма обележавања великог јубилеја два века Матице српске. У свечаној атмосфери и пред пуном салом присутнима се најпре обратио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, истичући значај задужбинарства као једног од темеља дугог трајања најстарије српске књижевне, културне и научне институције, као и значај ове монографије. О књизи су говорили и рецензенти др Радомир Ј. Поповић и др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, док је ауторка др Јелена Веселинов представила истраживачки пут и значај ове монографије.

Књига доноси биографије 61 задужбинара и причу о 68 задужбина, откривајући животе људи различитог порекла и иметка, повезаних уверењем да се лични дар може претворити у трајно добро за српски народ, његову културу, књижевност и науку. Реч је о првој публикацији ове врсте посвећеној задужбинарима Матице српске, која осветљава историју њених добротвора и њихових завештања, откривајући притом важне слојеве историје српског друштва, његове културе, вредности и односа према општем добру. Посебно је истакнуто да је ова монографија својеврсно уздарје добротворима чији су завети и поверење уграђени у историју Матице српске.

Након програма, публика је имала прилику да погледа прве радове уметника који су се одазвали позиву да се прошири збирка портрета задужбинара Матице српске. Представљање је протекло у изузетно лепој атмосфери, уз велику пажњу публике и снажно осећање заједништва око теме задужбинарства и културног памћења. Публиковање књиге омогућено је подршком Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

Представљање је снимљено и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

У Свечаној сали Матице српске, у уторак, 2. јуна 2026. године, представљена је фотомонографија Рајка Каришића „Два века Матице српске: Свечана академија“, посвећена обележавању великог јубилеја – два века постојања Матице српске.

О фотомонографији су говорили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, Благоје Баковић, др Милена Кулић и аутор.

Фотомонографија „Два века Матице српске: Свечана академија“ представља драгоцен визуелни запис свечаних програма приређених поводом јубилеја најстарије српске књижевне, културне и научне институције. Кроз фотографије простора, учесника, свечаних догађаја, изложби и пратећих програма, књига сведочи о трајању Матице српске, њеној богатој историји и значају који има у савременој српској култури. Посебна вредност ове фотомонографије огледа се у томе што један свечани тренутак претвара у трајан документ, визуелно сведочанство о јубилеју, институционалном памћењу и културној мисији Матице српске. Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У оквиру Одељења за књижевност и језик Матице српске објављен је тематски зборник радова „Homo universalis Атанасије Стојковић (1773–1832)”, настао као резултат истоименог научног скупа одржаног 17. новембра 2023. године у Матици српској, поводом 250-годишњице рођења Атанасија Стојковића. Зборник је објављен у оквиру великог јубилеја „Два века Матице српске”. Уредници зборника су проф. емеритус Душан Иванић, проф. др Радослав Ераковић, проф. др Драгослав Петровић и проф. др Исидора Бјелаковић, док су рецензенти проф. др Зорица Хаџић Радовић, проф. др Александар Милановић и проф. др Растислав Стојсављевић.

У зборнику су радове објавили: Ана Кречмер, Персида Лазаревић ди Ђакомо, Нада Савковић, Радослав Ераковић, Срђан Орсић, Александра Павловић, Милена Зорић Латовљев, Михајло Морача, Јелена Стошић, Надежда Јовић, Ана Мацановић, Исидора Бјелаковић, Александар Николић, Илија Марић, Бојан Томић, Душан Попов, Невенка Антовић и Слободан Нинковић. Штампање зборника омогућио је Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност.

„Темишварски зборник” је периодична публикација која је покренута 1991. године са циљем да се истражи и представи историја и култура српског народа у Румунији, као и да се осветли значај и утицај српско-румунске везе кроз време.

Ове године из штампе је изашао седамнаести број „Темишварског зборника” за 2025. годину у којем су у сталној рубрици „Чланци” објављени прилози: Божидара Ковачека, Стевана Бугарског, ђакона Будимира Кокотовића и Душана Ј. Попова. Рубрика „Прилози и грађа” доноси текст Милана Дујмова. У рубрици „Сведочанства” могу се прочитати текстови Стевана Бугарског и Маре Шовљаков. Док се у „Оценама и приказима“ налазе чланци Жаклине Дувњак Радић и Душана Ј. Попова. Присутна је и рубрика „Наши покојници“ где је текстове саставио Стеван Бугарски.

Уредништво је радило у саставу: др Саша Јашин (главни и одговорни уредник), др Жарко Војновић, проф. др Ђорђе Ђурић, др Наташа Марјановић, др Снежана Мишић, проф. др Душан Ј. Попов и Боривој Чалић. Стручни сарадник мср Никола Павловић.

Лектуру је радила Александра Николић, коректуру мср Љиљана Дражић, регистре Никола Павловић, преводе на румунски и енглески урадио је Дејан Попов, док је технички уредник Вукица Туцаков.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

У понедељак, 1. јуна 2026. године, у Сали за седнице Матице српске одржано је представљање књиге „Куда иде Montenegro“ аутора др Момчила Вуксановића, у издању Удружења књижевника Црне Горе из Подгорице. Промоција је изазвала велико интересовање публике, која је имала прилику да се упозна са књигом која представља вредан документ за све оне који су запитани над положајем српског народа у Црној Гори и кључним идентитетским питањима нашег времена.

О књизи су говорили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, Будимир Дубак, Селимир Радуловић и аутор. Реч је о значајном делу сачињеном од осврта, колумни и коментара које је Вуксановић објављивао у штампаном магазину „Српске новине“ из Подгорице. Како је наглашено, посебна вредност ове књиге огледа се у томе што текстови нису настали накнадно, са временске дистанце, већ су писани у тренутку када су се догађаји одвијали. Управо зато књига има карактер непосредног сведочанства и документарног извора о једном важном периоду историје Црне Горе. У уводној речи аутор истиче да је на страницама ове књиге хронолошки представљено време „у знаку очувања и опстанка српског народа у Црној Гори“. Читаоци се кроз ове текстове упознају са јасно исказаним ставовима о суштинским питањима културног, националног и духовног идентитета.

Представљање књиге је снимљено и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У оквиру 5. Карневала романа у Никшићу у суботу 30. маја представљена је књига „Како се калио хорор“ Маријане Јелисавчић Карановић, настала као резултат истраживачког рада на пројекту Матице српске „Паралелни светови и имагинарне територије у српској и страним књижевностима“. У разговору са Дарком Николићем, ауторка је публици приближила хорор као дуго занемариван и недовољно проучен жанр српске књижевне баштине. Кроз једанаест есеја, књига прати настанак, развој и сазревање домаће хорор прозе, од српског предромантизма и писаца с почетка 19. века, попут Видаковића, Михајловића, Чокрљана, Маринковића до савремених аутора, међу којима су Горан Скробоња, Иван Нешић, Дејан Огњановић и Дарко Мацан.

Посебну пажњу публике изазвале су теме уклете куће, као и мотив лутке. Ауторка се осврнула и на српску хорор причу некад и сад, указујући на њену трансформацију од романтичарских и реалистичких зачетака до савремених књижевних остварења.

Књига се може наручити преко сајта Матице српске.