У оквиру програма обележавања јубилеја „Два века Матице српске“ изашла је из штампе монографија „Уздарје пчелињем јату: Задужбинари Матице српске” др Јелене Веселинов. Настала из пијетета према добротворима чији су животи посебни, а дела достојна дивљења, публикација садржи биографије 61 задужбинара и причу о судбини 68 задужбина. У седишту пажње су задужбинари чије биографије откривају необичне, а понекад и драматичне животне приче. Реч је о људима различитог порекла и иметка, којима је Матица српска била народна кућа и којој се, са пуним поверењем, могло поверити имање да буде употребљено на корист српског народа, његове културе, књижевности и науке. Неки су своје задужбине оснивали из чистог родољубља, други из захвалности, јер су и сами некада били стипендисти Матичиних задужбина. Свако основно писмо и тестамент носе отисак личности и времена настанка које ауторка сликовито приближава читаоцу. Задужбинари су улагали у образовање кроз стипендирање ученика и студената, подстицали књижевност и уметност, давали у хуманитарне сврхе. Кроз причу о статусу и животу задужбина, књига прати успон и пад српског грађанства на простору на којем је деловала Матица српска. Текст употпуњује богат визуелни материјал са приказима ликова задужбинара, задужбинске имовине и релевантних документа. Захваљујући обухватном истраживању и коришћењу бројних и разнородних извора, ауторка је уверљиво и стилски питко испричала причу о задужбинарству у Матици српској, иза које се јасно и видљиво очитавају вредности и идеали српског грађанског друштва.

Објављен је мајски број „Летописа Матице српске” (год. 202, књ. 517, св. 5) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Владимира Пиштала, Драгана Јовановића Данилова, Ранка Павловића, Перице Маркова, Војислава Милутина, те преводи прозе три словачке ауторке (Ванда Розенбергова, Светлана Жухова и Јана Бењова) и поезије Бена Китинга. Рубрика „Есеји” доноси текстове Драгана Асановића о Албахарију и Кишу, Милице Алексић о Иви Ћипику, Марија Лигуорија о рецепцији Доминика Рее у Шведској и Невена Миљатовића о два романа о средњем веку. Тема рубрике „Сведочанства” је књижевни опус Владимира Пиштала о којем пишу Мина Ђурић, Снежана Кесић и Бранко Ристић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Јана Алексић, Марија Ђурић, Павле Зељић, Софија Милорадовић, Марко Паовица, Младен Јаковљевић и Хелена Савић. У рубрици „Из света” Дејан Ајдачић пише о вредновању књига и савременим књижарима.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У Подгорици, у Српској кући, 16. маја 2026. године у 19 часова, одржан је културни програм посвећен обележавању 200-годишњице оснивања Матице српске. У програму, који је водио књижевник Будимир Дубак, а који је организован старањем Конференције српских националних организација у земљама региона, учествовали су председник Матице српске проф. др Драган Станић, управник Библиотеке Матице српске Селимир Радуловић, песници Игор Мировић и Ненад Шапоња. Председник Станић је одржао уводну беседу о природи Матице српске, њеној прошлости, садашњости и будућности, а потом је Селимир Радуловић говорио о књизи Завети Матице српске: водич кроз најстарију српску културну установу. У наставку програма своју поезију су читали Игор Мировић, Ненад Шапоња, Селимир Радуловић и Иван Негришорац. После завршетка овог програма присутна публика се задржала у дужем разговору са представницима Матице српске.

Дана 13. маја у Свечаној сали Матице српске наступили су врсни уметници које је бројна публика дочекала са одушевљењем – виолиниста Михал Будински и пијанисткиња Хилда Шван.

Пијанисткиња Хилда Шван, доцент на Катедри за клавир Академије уметности у Новом Саду, истакла се богатом концертном активношћу у земљи и иностранству, као и сарадњом са еминентним уметницима међу којима се издваја виолиниста Стефан Миленковић. Добитница је бројних награда и признања на домаћим и међународним такмичењима, а наступала је у најзначајнијим концертним салама у Србији и иностранству.

Виолиниста Михал Будински, редовни професор Академије уметности у Новом Саду, припада реду најзначајнијих виолиниста средње генерације. Током вишедеценијске уметничке каријере остварио је више од 200 концерата као солиста, камерни музичар и концерт-мајстор, сарађујући са бројним домаћим и иностраним уметницима и ансамблима. Добитник је значајних награда у земљи и иностранству, а активно је присутан и у педагошком раду.

Публика је имала прилику да ужива у стилски разноврсном и захтевном програму који је обухватио дела Лудвига ван Бетовена, Франца Шуберта, Беле Бартока и Мориса Равела. Концертно вече отворено је Бетовеновом Сонатом за виолину и клавир бр. 4 у а-молу, оп. 23, док је централно место у програму заузела Шубертова Соната у А-дуру „Le Grande Duo“. Посебну живост и колорит донеле су Бартокове „Румунске игре“, а концерт је завршен виртуозном Равеловом „Циганом“ (Tziganne), једним од најатрактивнијих дела виолинске литературе.

Надахнуто музицирање и уиграна сарадња двоје уметника публика је наградила дуготрајним и срдачним аплаузом, те су се извођачи вратили на сцену и извели бис. Цео концерт протекао је у изузетној атмосфери и оставио снажан утисак на присутне.Уколико сте пропустили да га одгледате уживо, можете наћи снимак на линку.

Захваљујући СОКОЈ-у, концерти су ослобођени ауторске накнаде.

У Никшићу и Подгорици одржана су представљања књиге др Јелене Марићевић Балаћ „Метаморфозе Милорада Павића. Павићу, књига дубоке радости тумачења“, објављене у оквиру делатности Одељења за књижевност и језик Матице српске. Прво представљање приређено је 27. априла 2026. године у просторијама Друштва чланова Матице српске у Црној Гори у Никшићу, у сарадњи са Студијским програмом за српски језик и јужнословенске књижевности. Разговор са ауторком водио је доц. др Горан Радоњић, који је у уводном обраћању представио њен научни и стваралачки рад, посебно истичући њен допринос проучавању српске прозе и поезије. На крају вечери ауторка је читала песму „Бритва” из своје књиге поезије „Без длаке на срцу“.

Дан касније, 28. априла 2026. године, књига је представљена и у Народној библиотеци „Радослав Љумовић” у Подгорици, где је са ауторком разговарао мср Стефан Синановић. И овај сусрет био је посвећен Павићевом делу, његовим поетичким преображајима, везама са српском књижевном традицијом и могућностима новог читања једног од најзначајнијих српских и светских писаца. Током разговора истакнуто је да је књига „Метаморфозе Милорада Павића“ настала на основу докторске дисертације „Барок у белетристичком опусу Милорада Павића“, али да је рукопис значајно проширен новим истраживачким увидима.

Рецензенти књиге су академик Јован Делић, проф. др Слободан Владушић и проф. др Драган Станић. У рецензентским оценама истакнуто је да књига доноси свеже и оригиналне увиде у Павићев опус и потврђује његово место не само као репрезентативног писца једног књижевног правца, већ као класика српске и светске књижевности.

У понедељак, 18. маја 2026. године, у Сали за седнице Матице српске одржан је програм посвећен српско-чешким културним везама, сарадњи Матице српске и Матице моравске и представљање колективне монографије „Од Мораве до Мораве IV”, објављене у суиздаваштву Матице српске и Матице моравске.

Поздравне речи упутили су проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и господин Петер Шмејкал, заменик амбасадора Републике Чешке у Београду. У програму су учествовали проф. др Вацлав Штјепанек, проф. др Ладислав Хладки, проф. др Александра Корда Петровић и доц. др Јелена Марићевић Балаћ, који су говорили о значају овог издања, као и о дугом трајању и развоју српско-чешких научних, културних и књижевних веза.

Колективна монографија „Од Мораве до Мораве IV” представља наставак дугогодишње сарадње Матице српске и Матице моравске. Приређивачи издања су проф. др Верица Копривица, проф. др Александра Корда Петровић, проф. др Вацлав Штјепанек и проф. др Ладислав Хладки. Издање доноси радове посвећене различитим аспектима чешко-српских односа, са посебним освртом на историјску сарадњу, књижевне, музичке и лингвистичке теме, нарочито у контексту 20. века.

Сарадња Матице српске и Матице моравске интензивирана је 1999. године, поводом обележавања 150 година од оснивања Матице моравске, када је Брно посетио тадашњи председник Матице српске проф. др Божидар Ковачек. Један од најзначајнијих резултата те сарадње јесте управо едиција „Од Мораве до Мораве”, симболично названа по српској реци Морави и истоименој реци у Моравској.

Четврти том ове колективне монографије, најобимнији до сада, окупља радове истакнутих домаћих и страних аутора и представља важан допринос проучавању историје, културе и књижевности у ширем српско-чешком контексту. Издање је доступно и у електронском облику на сајту Матице српске. Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У петак 15. маја 2026. године у Матици српској одржано је предавање др Славољуба Вујовића и др Иване Остојић под називом „Могући модели привлачења домаћег и страног капитала у функцији изградње бањских центара и јачања њиховог развојног потенцијала“. Предавање је део научноистраживачког пројекта „Претпоставке и могућности унапређења економског вредновања бања “ који се реализује у оквиру Одељења за друштвене науке Матице српске. На самом почетку присутнима се обратио проф. др Гојко Рикаловић, руководилац пројекта, а затим су говорили др Славољуб Вујовић и др Ивана Остојић.

Предавачи су представили анализу кључних финансијских и институционалних механизама који утичу на развој бањског туризма као важног сегмента туристичке и здравствене понуде Србије. У фокусу су били различити облици државних субвенција, укључујући директне финансијске подстицаје, пореске олакшице и инфраструктурна улагања, као и њихова улога у смањењу инвестиционог ризика и повећању атрактивности сектора за инвеститоре. Посебна пажња посвећена је моделима финансирања, као што су јавно-приватна партнерства, директне стране инвестиције, домаћа улагања, концесије и комбиновани („blended finance“) приступи. Предавачи су такође разматрали постојеће изазове у развоју бањског туризма у Србији, попут застареле инфраструктуре, недовољне промоције и административних препрека, уз предлагање конкретних мера за унапређење инвестиционог амбијента и јачање конкурентности на међународном тржишту. Циљ предавања био је да пружи свеобухватан преглед могућности за одрживи развој бања кроз ефикасно коришћење јавних и приватних ресурса.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви.

Реализацију догађаја подржала је Градска управа за културу Града Новог Сада.

У недељу, 17. маја, у оквиру пратећег програма изложбе „Уметничка збирка Матице српске“, одржано је вођење на руском језику кроз просторије Матице српске у задужбинском здању Марије Трандафил. Многобројни посетиоци су имали прилику да уз стручно вођење, упознају историјат ове угледне установе, са посебним освртом на традицију задужбинарства. Публика је сазнала којим циљевима су задужбине осниване, ко су били међу најзначајнијим задужбинарима и које важне личности српске културе, науке и уметности су били корисници задужбина. Током посете, гости су обишли Свечану салу, фоаје, Свечани салон и Салу за седнице, погледали портрете задужбинара и сазнали занимљиве детаље из њихових биографија. Кроз Матицу српску је водила др Јелена Веселинов, управница послова Матице српске, а превод на руски језик обезбедила је културолошкиња Марија Стобород Шибанова.

Поводом 300 година од рођења Захарије Орфелина и Јована Рајића, у суорганизацији Матице српске (Одељење за књижевност и језик и Одељење за ликовне уметности) и Филозофског факултета у Новом Саду, у четвртак и петак, 14. и 15. маја 2026. године, у Свечаној сали Матице српске одржан је научни скуп „Захарија Орфелин и Јован Рајић: живот и стваралаштво славеносрпских полихистора (1726–2026)”. Поздравне речи одржали су проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Миливој Алановић, декан Филозофског факултета у Новом Саду и проф. др Исидора Бјелаковић, секретар Одељења за књижевност и језик Матице српске.

Своје научне радове изложили су Владимир Симић, Владимир Вукашиновић, Горан Максимовић, Ђорђе Ђурић, Саша Јашин, Драган Станић, Исидора Точанац Радовић, Ненад Нинковић, Горан Васин, Жарко Војновић, Марко Кричка, Александра Человски, Јелена Тодоровић, Златан Стојадиновић, Срђан Орсић, Персида Лазаревић ди Ђакомо, Слободан Нинковић, Растислав Стојсављевић, Нада Савковић, Ана Кречмер, Дмитриј Георгијевич Полонски, Џамила Нуровна Рамазанова, Драгана Грбић, Вања Станишић и Минерва Траиловић Кондан, Ана Мацановић, Исидора Бјелаковић, Јелена Стошић, Ненад Ивановић, Наташа Драгин, Милан Ивановић, Александра Брајовић, Јелена Марићевић Балаћ, Милена Кулић, Ленка Настасић, Радослав Ераковић, Милена Зорић Латовљев, Александар Милановић, Виктор Савић, Биљана Бабић, Марина Курешевић и Бранислав Веселиновић.

Првог дана скупа отворена је изложба „Свечани поздрав Орфелину и Рајићу” Матице српске и Библиотеке Матице српске. О изложби су говорили проф. др Исидора Бјелаковић, проф. др Владимир Симић и мр Душица Грбић.

О научном скупу водили су рачуна чланови Организационог одбора: проф. др Драган Станић, проф. др Миливој Алановић, проф. др Исидора Бјелаковић, проф. др Владимир Симић, проф. др Радослав Ераковић, проф. др Ненад Нинковић, проф. др Владимир Вукашиновић и секретари скупа др Милена Кулић, мср Весна Гајић и мср Љиљана Дражић. Пријатељи скупа су Библиотека Српске патријаршије у Београду и Винарија ”Живановић” из Сремских Карловаца.

Научни скуп је организован уз финансијску подршку Покрајинске владе. Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.