Председник Матице српске проф. др Драган Станић и генерални секретар др Милан Мицић учествовали су на Шестом конгресу Матица и институција словенских народа, који је одржан у Мартину, у Словачкој, 11–12. септембра 2025. године.

Овај међународни сусрет организовала је Матица словачка из Мартина, на челу са председником др Маријаном Гешпером. Поред домаћина и представника Матице српске, на Конгресу су учествовали и представници Матице словеначке, Матице моравске, Матице шлеске, Матице црногорске, Матице словачке из Србије, Архива Војводине и других установа.

Конгрес је био прилика да се представе резултати рада појединих Матица, да се упореде постигнућа и разговара о будућим облицима сарадње. Кроз рад Конгреса поново је потврђена блиска сарадња словенских народа и значајна улога Матица у очувању културног, језичког и националног идентитета.

У понедељак, 15. септембра 2025. године, у свечаном салону Матице српске одржано је уручење Бранкове награде Матице српске, која се традиционално уручује за најбоље студентске радове из области српске књижевности.

Прву награду добила је Јелена Шаковић, студенткиња Филолошког факултета у Никшићу (Универзитет Црне Горе), за рад „Техника сказа у романима Кад су цветале тикве Драгослава Михаиловића и Ловац у житу Џерома Дејвида Селинџера“. Другу награду освојио је Невен Миљатовић са Филолошког факултета у Бањој Луци за рад „Доротеј и Лавр: два романа о средњем вијеку“.

Трећа награда припала је двема студенткињама Филозофског факултета у Новом Саду. Наташа Провчи награђена је за рад „Два књижевна портрета –Јелисавета Ђуре Јакшића и Леди Магбет Вилијама Шекспира као фаталне жене“, док је Симонида Лончар награду добила за рад „Мотив смрти у мемоарским записима Симеона Пишчевића“.

Награде је добитницима уручио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, који је честитао младим истраживачима и нагласио значај Бранкове награде као подстицаја новим генерацијама уметника и научника. О награђеним радовима говориле су чланице жирија, проф. др Наташа Половина и проф. др Сања Париповић Крчмар, истичући квалитет, иновативност и посвећеност награђених студената.

Жири за доделу награде радио је у саставу: проф. др Војислав Јелић (председник), проф. др Наташа Половина, проф. др Драгана Вукићевић, доц. др Маја Медан Орсић и проф. др Сања Париповић Крчмар.

Доделом Бранкове награде, Матица српска још једном је потврдила своју улогу у неговању младих истраживача и подршци научном раду, настављајући традицију афирмације стваралачког потенцијала нових генерација. Свечано уручење је снимљено и може се погледати овде.

У организацији Епархије бачке и Косовскометохијског одбора Матице српске у свечаној сали Матице српске, 12. септембра 2025. године представљена је књига „Косовометохијски гласови”, Оливере Радић. О књизи су говорили: протојереј Жељко Латиновић, старешина Успенског храма, др Александра Новаков, рецензент књиге, др Дејана Оцић, уредница издања и ауторка. У уметничком делу програма учествовали су: Симона Новаков и Александар Мажић, ученик првог разреда средње музичке школе „Исидор Бајић”.

Књигу „Косовометохијски гласови” у издању Завода за уџбенике, чине две целине. Први део књиге Оливере Радић „Догађаји, страдања, сведочења“ представља потресно казивање о страдању српског народа у Метохији – о појединачним и масовним уморствима, мучењима, прогонима и понижењима које су злочинци чинили на очиглед тзв. међународних војних и цивилних снага. Други део књиге назван је „Разговори“ и садржи 55 интервјуа са људима различитих професионалних усмерења и образовних профила обједињених бригом за српски народ и његове светиње на Косову и Метохији. То што међу интервјуисаним личностима највећи простор припада црквеним великодостојницима, монасима и свештеним лицима ваља објаснити чињеницом да се живот метохијских Срба, таман као у османско доба, углавном одвија под окриљем Српске православне цркве. С пажњом се читају Оливерини интервјуи са научницима и уметницима, познатим српским музичарима, редитељима, прозним писцима и песницима, хуманитарним радницима и спортистима.

Уредница издања др Дејана Оцић је констатовала: „Нас Србе, од свих мука и зала, непрестано сналази и суочавање са злослутним заборавом. Оливера Радић једна је од оних која се тој претњи одлучно супротставила. У том немилом сусрету, одлучила је да употреби сва средства којима располаже: свест о свом пореклу и о ономе што потомцима оставља, дубоко саосећање са пострадалима, око помног посматрача, новинарско перо којим је записала све чему је, посредно или непосредно, сведочила, али и подршку своје породице, сумештана и сународника… Задовољство ми је и част, што смо се на том њеном, а заједничком, путу, макар за тренутак ухватиле под руку, заједнички пуштајући сузе над плачем свог народа. Да, много ћете плакати читајући ову књигу… али сазнаћете одакле сте – дакле, и куда идете…”

У суботу, 13. септембра 2025. године, у оквиру 92. Вуковог сабора, у Музеју језика и писма у Тршићу отворена је изложба „Трагом натписа Лозничке цркве“. Изложба представља радове полазника Школе историје српског језика, која је одржана у Тршићу 2024. године.
Аутори изложбе су: проф. др Александар Милановић, проф. др Исидора Бјелаковић, мср Бранислав Веселиновић и мср Мирослав Терзић.

Изложбу су свечано отворили проф. др Исидора Бјелаковић и мср Бранислав Веселиновић.

Матица српска, као један од суорганизатора Школе историје српског језика, на овај начин учествовала је и у овогодишњем Вуковом сабору, настављајући своју мисију очувања и неговања српског језика и културног наслеђа.

У оквиру 92. Вуковог сабора, који организује Центар за културу „Вук Караџић“ из Лознице, 9. септембра 2025. године одржано је предавање на тему „Ђуро Даничић као лексикограф“.

Предавачи су биле проф. др Исидора Бјелаковић са Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду и др Ана Мацановић, виши научни сарадник Института за српски језик САНУ.

У свом излагању ауторке су осветлиле вишеструки значај Ђуре Даничића за развој српске лексикографије, истичући његов рад на изради речника и његов утицај на стандардизацију српског књижевног језика. Посебна пажња посвећена је теоријским и практичним аспектима његовог лексикографског рада, као и месту које он заузима у ширем контексту европске филологије 19. века.

Предавање је изазвало велико интересовање публике, која је имала прилику да се подсети трајног значаја дела Ђуре Даничића за српску културу, језик и науку.

Председник Матице српске проф. др Драган Станић и члан Омладинског одбора мср Милан Радоичић су, на позив владике тимочког Илариона, учествовали на Десетом фестивалу хришћанске културе у Зајечару. У четвртак, 4. септембра 2025. године, на отварање фестивала, председник Станић је одржао предавање „Светосавље у српској култури и у Матици српској“, а мср Радоичић је речју критичара публици представио беседника.

У свечаној сали Матице српске 10. септембра 2025. године одржано је меморијално предавање посвећено академику Предрагу Пиперу, једном од најистакнутијих српских лингвиста чије је дело трајно обележило проучавање српског и словенских језика.

Поздравне речи на почетку програма упутили су проф. др Исидора Бјелаковић, секретар Одељења за књижевност и језик Матице српске, проф. др Рајна Драгићевић, председник Савеза славистичких друштава Србије, и проф. др Људмила Поповић, председник Одбора за меморијална предавања.

Након уводних обраћања, предавање под насловом „О простору у језику: овог пута на примеру словеначког“ одржала је проф. др Андреја Желе, академик Словеначке академије наука и уметности. Своје излагање посветила је разматрању просторних категорија у словеначком језику, указујући на теоријске и методолошке аспекте који се могу применити и у ширем словенском језичком контексту.

Меморијалним предавањима у част академику Предрагу Пиперу чува се успомена на великог научника, чија су истраживања и научни рад непресушан подстицај за даља проучавања и теоријска промишљања у области савремене лингвистике.

Програм је пратила бројна публика у свечаној сали Матице српске, а предавање је било доступно и путем директног преноса на YouTube каналу Матице српске.

Објављен је септембарски број „Летописа Матице српске” (год. 201, књ. 516, св. 3) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Мирослава Алексића, Милана Мицића, Радомира Уљаревића, Љубише Ђидића и Предрага Бјелошевића, те преводи прозе Александра Прокопиева и поезије Уршуле Козјол. Рубрика „Есеји” доноси текстове Славице Остојић о „Злим дусима” Достојевског, Константина Ађанина о „Роману о Лондону” Милоша Црњанског, Павла Зељића о Оскару Давичу и Светлани Велмар Јанковић и Ђурђице Мартаћ о Захарију Орфелину. Тема рубрике „Сведочанства” је стваралаштво Мирослава Алексића кроз текстове Луне Градиншћак, Ненада Станојевића и Ленке Настасић, те расправа Миле Михајловић „Преобрати или како седам векова сачувасмо себе, ал’ најпосле постасмо Хрвати”. Рубрика „Разговор” посвећена је Жан-Ив Камију, француском политикологу и публицисти, са којим су разговарали Никола Павловић и Александар Саша Гајић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Тамара Љујић, Срђан Орсић, Сања Перић, Владимир Б. Перић, Драгана Јовановић, Тања Калајџић и Јелена Марићевић Балаћ.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У петак, 29. августа 2025. године, Матицу српску посетила је делегација Матице словачке, на челу са председником др Маријаном Гешпером. У саставу делегације били су и представници омладине Матице словачке. Госте је у име домаћина дочекала др Милена Кулић, председник Омладинског одбора Матице српске и стручни сарадник Одељења за књижевност и језик. Разговор је протекао у пријатељској атмосфери, уз истицање заједничких вредности и обостране жеље за јачањем културних и институционалних веза између српског и словачког народа. Посебну лепоту сусрету дала је музика: млади из Матице словачке приредили су кратак програм у коме су певали и играли традиционалне словачке песме, што је додатно оживело свечани дух овог дружења. Ова посета представља још један корак у неговању и развијању вишевековног пријатељства српског и словачког народа, а уједно и најаву да ће се наставити сарадња у културним и образовним пројектима.

У овом броју (64/2025/19) Свезака Матице српске – Серије природних наука, можете прочитати следеће чланке: „Кетрин Мекфејл (1887–1974): Почасни грађанин Сремске Каменице“, аутора Желимира Ђ. Микића и Душанке С. Добановачки; „Проф. др Адалберт Шенборн (1904–1982): Живот и дело“ аутора Рудолфа Р. Касторија; „Академик Војислав С. Марић (1930–2021): Живот и дело“ које потписује Александар М. Николић; „Проф. др Слободан Ж. Глумац (1930–1998): Живот и дело“, аутора: Рудолфа Р. Касторија и Анте А. Вујића; „Југословенско друштво за физиологију биљака: историјат и активност (1969–2003)“ који заједно потписују: Рудолф Р. Кастори, Боривој Ђ. Крстић , Ивана В. Максимовић, Наташа П. Николић, Милан К. Боришев и Драгица Станковић.

Уредништво Серије природних наука ради у следећем саставу: проф. др Боривој Крстић, др Ана Марјановић Јеромела научни саветник, др Милица Рат научни саветник и проф. др Александра Тепић Хорецки.
Свеске Матице српске покренуте су 1985. године као периодична публикација у три серије: књижевности и језика, друштвених наука и уметности, а од 1989. године и природних наука. Објављују грађу и прилоге за културну и друштвену историју. Издавање Свезака финансира се из задужбина и фондова Матичиних добротвора.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.