Из штампе је изашао број 197 (1/2026) Зборника Матице српске за друштвене науке. Часопис објављује научне чланке и расправе из области социологије и демографије. Радови су разврстани у следеће категорије: монографска студија, оригинални научни рад, прегледни научни рад, научна критика и полемика, научна библиографија и хроника. Поред тога, часопис објављује и прилоге у виду осврта, приказа и извештаја из научног живота и издаваштва.

У броју 197 тема блока је „Дух и хуманизам“ којег чине Уводник, два приказа и два чланка. У другом делу Зборника налазе се још четири чланка и три приказа. У Зборнику се налазе и рубрике Аутори у овом броју, Регистар личних имена, Политика уредништва и Упутство за ауторе.

У теми блока „Дух и хуманизам“ текстове потписују: Зоран Кинђић, Илија Марић, Борис Милосављевић и Владимир Ђурђевић. У рубрици ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ радове потписују: Наташа С. Миловић, Биљана Гавриловић Грбовић, Љубиша Р. Митровић, Срђан Љ. Шљукић и Марица Н. Шљукић. У рубрици ПРИКАЗИ објављени су текстови Михаела Антоловића, Мирка Ђукића и Драгана Јаковљевића.

Уредништво Зборника чине: др Душан Достанић, главни уредник; проф. др Милош Ковић, одговорни уредник; проф. др Даниела Арсеновић, проф. др Бошко И. Бојовић, проф. др Милан Брдар, проф. др Костас Дузинас, др Миша Ђурковић, проф. др Ђорђе Игњатовић, проф. др Часлав Копривица, проф. др Митко Котовчевски, проф. др Јована Милутиновић, проф. др Ђорђе Митровић, проф. др Милован Митровић, проф. др Дејан Михајловић, др Драго Његован, др Александра Павићевић, проф. др Јасмина Пекић, проф. др Ранка Перић Ромић, проф. др Душан Пророковић, проф. др Хуанг Пинг, проф. др Бранислав Ристивојевић, проф. др Миломир Степић и проф. др Срђан Шљукић.

Нови број Зборника доступан је на сајту Матице српске и можете му приступити на овом линку.

У понедељак, 25. маја, Матицу српску су посетили удовица Дагласа Лауруса Данлија (Душана Дунђерског) Ајлин у пратњи ћерке Мелисе и снахe Меган са синовима Френком, Џоном и Питером. Потомке породице Душана Дунђерског, дочекали су проф. др Драган Станић, председник Матице српске, др Млан Мицић, генерални секретар, и др Јелена Веселинов, управница послова. Председник је госте упознао за значајем породице Дунђерски за Матицу српску, а управница послова им је говорила о представницима њихове породице Гедеону (Геци) и Богдану Дунђерском који су основали значајне задужбине под окриљем Матице српске. Генерални секретар је гостима представио пројекат „Породица Дунђерски: грађанска култура српске Војводине”, чији је циљ системско и мултидисциплинарно проучавање породице Дунђерски и осветљавање њеног значаја у историји српског народа. Матица српска је као резултат рада на овом пројекту издала три научна зборника, а штампање четвртог је планирано за јесен ове године.

1. Комисија за жалбе донела је одлуку о измени кључа за тест 7. разреда (програм Б). У 11. задатку прихвата се и одговор мајкин (уз мајчин) за присвојни придев од именице мајка. Комисија за жалбе је све тестове ове групе поново прегледала и ревидирала број бодова према наведеној измени. 

Измене у броју освојених бодова (7-Б): 

5-057: 17 бодова
6-066: 16 бодова
4-048: 13 бодова
4-047: 14 бодова
4-044: 17 бодова
4-039: 10 бодова
3-026: 16 бодова
3-033: 14 бодова

2. За тест ученика под шифром 2-018 (програм 7А) накнадно је утврђена грешка у прегледању, те је број освојених бодова 17, а не 18 поена, као што је првобитно било израчунато.

У уторак 26. маја 2026. године у Матици српској обележен је Дан Светих Ћирила и Методија и словенске писмености. Присутне је на почетку свечаности поздравио председник Матице српске проф. др Драган Станић. Беседу под насловом „Трагови мисије Св. Ћирила и Методија међу Србима и осталим словенским народима у Америци“ одржао је протојереј-ставрофор Милош Весин. Излагање протојереја-ставрофора Милоша Весина указало је на дубоке и дуготрајне културне и духовне споне које сведоче о континуитету и очувању наслеђа Ћирила и Методија и идентитета српског и других словенских народа у расејању. Предавање је снимљено и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У понедељак 25. маја 2026. године у Сали за седнице Матице српске одржано је представљање монографије „Српска култура двадесетог века“ проф. др Петра Пијановића, капиталног дела објављеног у оквиру Одељења за књижевност и језик Матице српске. Програм је започео проф. др Драган Станић, председник Матице српске, који је упутио поздравну реч присутнима и истакао значај ове монографије за српску културу и науку. У разговору о књизи учествовали су др Марко Недић, проф. др Слободан Владушић и др Борис Булатовић, као и сам аутор, који су из различитих углова осветлили вредност ове монографије.

Ова монографија представља круну истраживачког рада на пројекту реализованом у Матици српској, а који се надовезује на претходне пројекте Института за књижевност и уметност из Београда и Матице српске. Овом књигом заокружена је целина која обухвата другу половину 20. века, чиме је успешно приведен крају вишегодишњи покушај да се попуни празнина у проучавању српске културе. О изузетном научном доприносу сведоче и признања која су јој додељена. Монографија је понела награду „Димитрије Богдановић“ за најбољу књигу у области хуманистичких наука, као и награду „Шпира Матијевић“.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У Призрену, у Богословији „Свети Кирило и Методије”, 24. маја 2026. године у 12 часова, одржан је културно-уметнички програм поводом славе Богословије. Програму су присуствовали чланови Косовскометохијског одбора Матице српске: проф. др Валентина Питулић, председник, мр Живојин Ракочевић, потпредседник, др Алекксандра Новаков, секретар, и чланови др Соња Јерковић и Дејан Ристић. Након поздравне речи митрополита рашко-призренског господина Теодосија, беседила је др Соња Јерковић. Говорила је о односу Народне банке Србије према Старој Србији и Призренској богословији од 19. века до данас. Затим су ученици Богословије извели богат културно-уметнички програм. Премијерно је представљена песма „На свом огњишту”, аутора Страхиње Шабића, некадашњег богослова; песму су извели некадашњи ученици ове школе а поводом јубилеја 155 година рада Богословије, 15 година обнове рада и 10 година првих матураната ове школе. КМО Мс је учествовао у стварању ове песме.

Тог дана, након литургије у Саборном храму Светог Ђорђа, одржана је и дечија смотра фолклора „У сусрет Видовдану“, у манастиру Светих архангела код Призрена. Присуствовало је 950 деце са Косова и Метохије.

У Клубу уметности у Призрену отворена је изложба о Петру Костићу, управитељу Призренске богословије и националном делатнику. Митрополит Теодосије је са професорима Богословије и гостима обишао изложбу, кроз коју је водила ауторка изложбе др Александра Новаков.

Присуство чланова Матице српске на Косову и Метохији много значи и Богословији и народу који тамо живи.

Прелиминарни резултати са Републичког такмичења из Српског као нематерњег језика, одржаног 24. маја 2026. године у ОШ „Херој Јанко Чмелик“ у Старој Пазови

Тест Републичко VIIA програм
Тест Републичко VIIБ програм
Тест Републичко VIIIA програм
Тест Републичко VIIIБ програм

Кључ Републичко VIIA програм
Кључ Републичко VIIБ програм
Кључ Републичко VIIIA програм
Кључ Републичко VIIIБ програм