Часопис за књижевност на енглеском језику треба, пре свега, да популарише српску књижевност и да је прикаже као богат и пажње вредан корпус дела и стваралаца. Вредна дела српске књижевности треба што разноврсније приказати, а при том ваља препознавати посебне типове иностраних читалаца којима се часопис обраћа као својој циљној групи. Таквим читаоцима и њиховим очекивањима не би требало „подилазити” него са њима остварити истински креативни дијалог, заснован на снажном критичком дискурсу. У првом плану овог часописа треба да буде истакнута способност сагледавања разноврсности српске књижевности. (даље…) →

Објављен је априлски број „Летописа Матице српске” (год. 194, књ. 501, св. 4) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози Васе Павковића, Мирослава Алексића, Драгице Стојановић, Владимира Јагличића, Селимира Радуловића и Вилијама Хоупа Хоџсона. Посебан куриозитет је рубрика „Сведочанства” посвећена овогодишњој Свечаној седници Матице српске и добитницима „Змајеве награде Матице српске” и која доноси текстове Мила Ломпара о Црњанском и Првом светском рату, Ивана Негришорца и Јована Делића о поезији Селимира Радуловића и Владимира Јагличића, те беседе овогодишњих лауерата „Змајеве награде” Селимира Радуловића и Владимира Јагличића. У рубрици „Есеји” могу се прочитати текстови о Стевану Тонтићу, проблематици односа текста и хипертекста, као и о увек занимљивој Дорис Лесинг, а потписују их: Славко Гордић, Саша Радојчић и Весна Тријић. Рубрика „Разговор” кроз питања Сање Милић представља Карен Шахназаров, док стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Драгана Бошковић, Витомир Теофиловић, Светлана Милашиновић, Миливој Ненин, Јелена Марићевић, Сања Веселиновић, Милена Кулић и Весна Гајић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети на страници Летописа Матице српске.

У Матици српској, 12. априла 2018. године, приређен је концерт дуа флаута Стане Крстајић и Дејана Гаврића, под називом Разговори. На концерту су изведена дела Роберта Мучинског, Мирјане Живковић, Вилхелма Фридемана Баха, Вере Станојевић, Гофреда Петрасија, Јасне Вељановић и Драгане Јовановић. На бис је изведено дело Јохана Јоакима Кванца. Стана Крстајић и Дејан Гаврић дали су интервју за редакцију класичне музике Радио Новог Сада.

Концерт је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У Свечаној сали Матице српске, 10. априла 2018. године, представљeна је Ециклопедија Републике Српске, том 1, А–Б, у издању Академије наука и умјетности Републике Српске. Поздравну реч упутио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске, а о књизи су говорили: академик Рајко Кузмановић, председник АНУРС и председник Уређивачког одбора Енциклопедије, академик Љубомир Зуковић, потпредседник АНУРС, академик Васкрсија Јањић, потпредседник АНУРС и академик Драгољуб Мирјанић, генерални секретар АНУРС.

У Матици српској, 4. априла 2018. године, представљена је етномузиколошка монографија Играчка и музичка традиција Македонаца у Качареву, аутора Јулијане Јовановић (удато Баштић) и Горана Милошева. Поздравне речи упутили су проф. мр Ненад Остојић, потпредседник Матице српске и Зорица Митровић испред Националног савета македонске националне заједнице у Србији. О књизи су говорили етномузиколози проф. др Селена Ракочевић, проф. др Нице Фрациле и аутори.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

30. марта у Свечаној сали Матице српске представљена је књига Михаја Радана „Фонетика и фонологија карашевских говора данас. Прилог проучавању српских говора у Румунијиˮ у издању Филозофског факултета у Новом Саду, Института за српски језик САНУ и Матице српске. О књизи су говорили академиик Слободан Реметић, проф. др Гордана Драгин, проф. др Радивоје Младеновић, проф. др Снежана Гудурић и аутор. Присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске и Огњан Крстић, председник Савеза Срба у Румунији.

Из штампе је изашао Зборник Матице српске за сласвистику број 92, други за 2017. годину, у обиму од 817 страна. Реч је о броју који је посвећен проф. Игору Пиљшчикову из Тартуа, ученику Јурија Лотмана, за који су написали радове најеминентнији истраживачи из целог света (Вјачеслав Иванов, Оге Ханзен-Леве, Александар Жолковски, Петер Штајнер, Томаш Гланц, Денис Јофе, Силвија Бурини и многи други).

Рецензенти текстова Зборника јесу сви чланови Уредништва Зборника и сарадници Матице српске који по својој стручности одговарају садржајима текстова. Сваки текст рецензирају два или три рецензента.
Садржај 92 броја чине: уводна реч, 45 студија, библиографија радова Игора Пиљшчикова, Регистар кључних речи, Списак асутора и Упутство за припрему рукописа за штампу.

Комплетан PDF Зборника налази се на сајту Матице српске.

Одштампан је зборник радова Живот и дело Рудолфа Бручија: композитор у процепу између естетика и идеологија. У зборнику су штампана саопштења са научног скупа одржаног 30. и 31 марта 2017. године. Организатори скупа и суиздавачи зборника су Матица српска и Академија уметности Универзиотета у Новом Саду.

У Матици српској, 30. марта 2018. године, представљен је зборник радова Живот и дело Рудолфа Бручија: композитор у процепу између естетика и идеологија. Поздравне речи упутио је проф. мр Ненад Остојић, потпредседник Матице српске. О зборнику радова говорили су проф. др Богдан Ђаковић и доц. др Немања Совтић.

Сви учесници програма дали су интервју за Радио-телевизију Војводине.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Објављен је десети број нове серије Језика данас, гласила Матице српске за културу усмене и писане речи.

Радови су објављени у рубрикама Норма, Предлози, Осветљавања, Поводом…, Запазили смо. Рубрику Мали савети уредила је проф др Рада Стијовић, главни и одговорни уредника гласила. Рубрику Писци о језику уредио је академик Милосав Тешић, члан Уредништва Језика данас.

Електронска верзија Језика данас бр. 10 налази се на сајту Матице српске.