Под покровитељством Града Зрењанина, Културни центар Зрењанина и Матица српска организују Манифестацију „Месец Матице српске у Зрењанину“ .

Манифестацијом је предвиђено да се у Културном центру Зрењанина од 9 до 30. маја одрже четири предавања чланова и сарадника Матице српске еминентних стручњака, професора универзитета, академика на теме очувања идентитета српског народа у Војводини са посебним освртом на Банат, очувања српског језика и писма, као и значају задужбинарства код Срба на чијим темељима је и настала Матица српска и њено трајање до данашњих дана, посебно предавање биће посвећено Милошу Црњанском и његовим ванвременским поемама.

Отварање Манифестације је 9. маја у 19 часова у Изложбеном салону Културног центра Зрењанина где ће се обратити Генерални секретар Матице српске др Милан Мицић, Горан Маринковић директор Културног центра и Ђорђо Прстојевић уредник трибинског програма у Културном центру Зрењанина.

Предавање ће одржати проф.др Горан Васин на тему „Српска Војводина-175 година Мајске скупштине“

У четвртак, 27. априла 2023. године, у Свечаној сали Матице српске додељена је „Пупинова награда Матице српске” за студентске радове из техничких и природноматематичких дисциплина којима се бавио Михајло Пупин. Пупинова награда Матице српске додељује се од 1996. године у интервалу од три године из Фонда Михајла Пупина и средстава Матице српске, а за дипломске, мастер, е и друге научне радове студената редовних и докторских студија у претходном трогодишњем периоду.

Жири је ове године радио су следећем саставу: проф. др Владимир Катић (председник), проф. емеритус др Мирјана Војиновић-Милорадов, академик Миљко Сатарић, проф. емеритус др Душан Сурла, проф. др Бранислав Боровац, проф. др Владимир Вујичић, проф. др Мирјана Дамњановић, проф. др Мирослав Поповић (чланови).

Проф. др Драган Станић, председник Матице српске, поздравио је присутне, док је о значају рада Михајла Пупина за српску науку и културу беседио академик Миљко Сатарић, члан Жирија. Одлуку Жирија, да ове године додели две прве награде, три друге награде, и четири треће награде образложио је проф. др Владимир Катић, председник Жирија. Свечаност је водила др Светлана Милашиновић, секретар Редакције „Летописа Матице српске”.

Прву награду равноправно су добили Видак Раичевић, за научни рад „Ferrocenylmethylation of estrone and estradiol: Structure, electrochemistry, and antiproliferative activity of new ferrocene–steroid conjugates” и Ања Ковачевић, за дипломски рад „Микроталасни сензор за анализу органских ткива на бази прстенастих резонатора са процепима”.

Другу награду равоправно су добили Милица С. Ритопечки, за мастер рад „Термодинамичко моделовање катализатора са појединачним атомима метала уграђеним у мешовите четворокоординисане центре у графену”; Александар Голубовић, за мастер рад „Буџет везе система планарних униформних кружних антенских низова за пренос таласа са орбиталним угаоним моментом” и Слађан Јелић, за мастер рад „Простирање таласа у вискоеластичном материјалу фракционог Бургерсовог типа”.

Трећу награду равноправно су добили Милица Бановић, за мастер рад „Прорачун локалне расподеле снаге губитака у магнетном колу IPMSM-а применом FEA”; Марија Милошевић, за мастер рад „Пројектовање и имплементација система за детекцију напада заснованог на дубоком учењу”; Милица Стевановић, за мастер рад „Синтеза и in silico тестирање 10-алкокси естранских деривата” и Новак Станојевић, за дипломски рад „Моделовање електронске структуре и оптичких особина BaSnO3/BaO квантних јама”.

Свечаности су присуствовали и пријатељи и сарадници Матице српске укључујући и проф. др Милана Матавуља, потпредседника Матице српске; госпођу Зорицу Шијак, в.д. начелника Градске управе за културу Града Новог Сада и академика Рудолфа Касторија, секретара Одељења за природне науке Матице српске.

Свечаност је снимљена и можете је погледати у видео-архиви веб-сајта Матице српске.

Програм је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада.

У спомен на Милоша Црњанског и његово дело, а у жељи да награђивањем књижевних дела објављених на српском књижевном простору да подстрека развоју наше књижевности, Матица српска је основала сталну годишњу књижевну награду под именом „Бескрајни плави круг“. Награда се додељује на дан пишчеве смрти, 30. новембра сваке године, за роман који је објављен између 1. новембра претходне године и 1. новембра године у којој се награда даје. Жири награде почео је са прикупљањем рукописа. Позивамо све издаваче да пошаљу романе објављене после 1. новембра 2022. године (6 примерака, на адресу Матице српске, Матице српске 1, са напоменом „За награду Бескрајни плави круг”, за Милену Кулић) и тако предложе своје наслове.

У четвртак, 20. априла 2023. године, у Матици српској одржано је десето предавање пројекта „Српски народ: историја и култура” у оквиру циклуса предавања „Српски народ у Банату”.
Предавање „Банат и развој српског позоришног живота у 19. веку” одржала је др Исидора Поповић, стручни сарадник Рукописног одељења Матице српске.
Др Поповић представила је историјски ток развоја позоришта у Банату, при чему је истакла да је школско позориште у Банату почело је да се развија крајем 18. века, захваљујући представама које су са својим ђацима 1793. године у Темишвару и Вршцу изводили учитељи Јован Крестић и Михаило Крекић. Поред самог развоја позоришта у Банату, банатски Срби имали су значајну улогу у формирању и раном развоју организованог српског позоришног живота.
Партнери и сарадници пројекта су: Град Зрењанин, Град Кикинда, Општина Нова Црња.
Следеће предавање из овог циклуса биће одржано 18. маја 2023. године у 18 часова, у Свечаној сали Матице српске. Предавање на тему „О традицији задужбинарства у Банату кроз визуру Матице српске” одржаће мср Јелена Веселинов, управник послова Матице српске.
Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Матица српска и Институт за европске студије, у среду 19. априла 2023. године у Матици српској, организовали су предавање „Морфологија историје Освалда Шпенглера”. Предавач је био проф. др Герд Моргенталер, са Универзитета Зиген у Немачкој. Професор Моргенталер је докторирао правне науке на Универзитету Хајделберг. Предаје уставно и пореско право. Веома је активан у Друштву Освалда Шпенглера.

Проф. др Драган Станић, председник Матице српске, поздравио је присутну публику, а госта предавача најавио је др Миша Ђурковић, директор Института за европске студије.

Проф. др Моргенталер укратко је предочио биографију Освалда Шпенглера, а затим се осврнуо на његову мисао и дело где је на основу Шпенглеровог најзначајнијег дела Пропаст Запада представио његову „морфолошку филозофију историје“ и како се она данас може применити на тренутно стање историје света.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У среду 12. априла 2023. године у Матици српској, представљена су „Изабрана дела“ академика Василија Ђ. Крестића.
Поздравне речи упутили су проф. др Драган Станић, председник Матице српске, др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине и господин Зоран Гутовић, директор издавачке куће „Православна реч”.

„Изабрана дела“ академика Василија Ђ. Крестића су капитални издавачки пројекат издавачке куће „Православна реч” и Архива Војводине, који се састоји од од 15 књига, на око 7000 страница.

О значају објављивања изабраних дела академика Крестића говориле су проф. др Мира Радојевић са Филозофског факултета у Београду и др Софија Божић, научни саветник Института за новију историју Србије. Оне су истакле значај и величину дела академика Крестића, говорећи о његовим детаљним истраживањима приликом писања бројних чланака, студија и монографија из националне историје, а понајвише о Србима на простору Хрватске. Његов научни опус, као и ставови и закључци налазе међу најцењенијима у нашој историјској науци. Такође, проф. Радојевић и др Божић, осврнуле су се и на њихова драгоцена лична искуства приликом сарадње с академиком Крестићем.

На крају програма, бројној публици, обратио се и академик Крестић који је поделио неколико успомена из свог богатог професионалног и личног животног пута.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У оквиру Музичких вечери Матице српске, у Свечаној сали, 19. априла 2023. године, приређен је концерт нашег истакнутог пијанисте Ивана Динића. На концерту су изведене композиције Јоханеса Брамса, Клода Дебисија и Модеста Мусоргског.

Иван Динић, уметник изузетног техничког умећа, заједно са упадљивом виртуозношћу, своје интерпретације градио је у налету ослобађања своје бујне музикалности, не занемарујући притом рад на детаљу, који увек подређује значају целине дела.

Осим присутних, директан пренос програма, публика је могла да прати и на YouTube каналу Матице српске.

Објављен је априлски број „Летописа Матице српске” (год. 199, књ. 511, св. 4) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Миодрага Раичевића, Миће Цвијетића, Милутина Ж. Павлова, Дарка Даничића, Татјане Јанковић, као и мали темат „Савремена поезија Северне Македонје”. Рубрика „Есеји” доноси преведене текстове Василија Васиљевича Розанова о Достојевском и Елвире Дијане о елементима руске културе у арапској књижевности ХХ века. Теме рубрике „Сведочанства” су свечаности Матице српске: Светосавска беседа кроз текст Оливера Суботића, Свечана седница Матице српске на којој је Игор Борозан говорио о кнезу Михаилу Обреновићу, те Змајева награда Матице српске кроз текстове Јована Делића, Миодрага Раичевића и Марка Паовице. Рубрика „Поводи” посвећена је Драгославу Михаиловићу о којем пише Иван Негришорац. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Јелена Марићевић Балаћ, Бисерка Кошарац, Јована Војводић, Марија Јефтимијевић Михајловић, Љиљана Поповић Ћирић и Милутин Ђуричковић. У рубрици „Из света” Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка