У оквиру Одељења за сценске уметности и музику Матице српске, објављена је књига проф. др Горана Гаврића, „Фотографија, књижевност и филм”.

Анализа различитих аспеката фотографије, књижевности и филма, као и њихово довођење у везу посредством одабраних примера, показала је да је ова врста тумачења сасвим оправдана и утемељена, без обзира на бројне потешкоће у повезивању само наизглед неспојивог. Показало се и да методологија не може бити сасвим прецизна, нити је она јасно уобличена помоћу свих одговарајућих метода који свакако нису на располагању, те из тога произлази да не постоји аутентична методологија истраживања која би била примењена искључиво на анализу и поређење поменутих области. Стога је у овој књизи морала бити извршена селекција оних метода за које је аутор сматрао да су најадекватнији за постизање датог циља. Увек се може поставити питање зашто нису изабрани неки други методи, или да је њихов број можда требало да буде већи. Постојање већег узорка би пружило шири опсег за тумачење, и тако би се евентуално могло претпоставити да би тиме била обезбеђена и чвршће утемељена методологија истраживања. Међутим, то би било само привидно, јер би се, напротив, само даље продубила тешко сагледива разноликост многобројних метода у оквиру већ три различите области. Дакле, морало се прибећи скраћивању, односно крајњем сужавању опсега истраживања по више аспеката. Најпре је утврђен хронолошки опсег, јер је због његове велике ширине требало пронаћи кључне полазне тачке. С обзиром на то да су три разматране области прилично удаљене једна од друге по питању датума настанка, нарочито књижевност која је много раније настала, логично је било да се тај опсег прво утврди у оквирима односа фотографија-филм. Знатно краћи хронолошки опсег између ова два медија олакшао нам је у одређеној мери одабир метода и примера, јер би узимање књижевности за полазну основу у значајној мери проширило спектар најразличитијих могућности.

Међутим, и код односа фотографија-филм, будући да је и то, иако знатно краћи хронолошки опсег, ипак у приличној мери широк, морале су бити утврђене полазне и крајње тачке као оријентири у дефинисању методологије. Из тог разлога је било најбоље узети период настанка и почетних фаза развоја фотографије као полазну тачку, а савремену уметност, нове медије, најновије тенденције у уметности и актуелне проблеме појединаца у данашњем свету, као крајњу тачку. Такав хронолошки след је испоштован и у самој књизи, где се у прва два поглавља разматра ратна фотографија која је настала недуго након открића фотографије, а уједно је значајна и као жанр јер синтетизује и друге фотографске жанрове, попут портретне, пејзажне, репортажне и документарне фотографије. У последња два поглавља, пак, актуелне и уједно и кључне теме и проблеми са којима се сусреће појединац у данашњем времену, анализиране су у контексту филма. На тај начин је испоштован и троугао фотографија-књижевност-филм, јер се он пресликава и на сам садржај књиге по поглављима. Тако је у средишњем делу анализиран однос између фотографије и књижевности, као и књижевности и филма, при чему и ту није занемарена паралела између фотографије и филма. Притом је у том делу нагласак стављен на викторијанско доба, и то на одређене релативно краће временске периоде, а један исти филм је послужио за довођење фотографије и књижевности у везу са седмом уметношћу.

Занимљиво ће бити праћење развоја ове три области у будућности, и у складу са тим промена у методима и методологији истраживања односа истих. Ипак, требало би узети у обзир чињеницу да је методологија у извесном смислу лабава, или, боље ће ипак звучати, доста флексибилна, те гледајући из те позиције не би можда требало имати нека превелика очекивања. У том случају би могао постојати и велики раскорак између развоја самих области и њихове промене, а самим тим и измена у оквирима већ постојећих метода или њихове једноставне замене неким новим. Фотографија и филм могу да се даље развијају у техничко-технолошком аспекту, без обзира на то што су већ достигли висок степен настанком и даљим усавршавањем дигиталне технологије. Књижевност у том погледу нема никаквих шанси, јер се она уопште ни не заснива на поменутом аспекту. Она има једну равну путању која се није мењала вековима уназад, нити ће се мењати и у будућности. Ако посматрамо позиције све три области на овај начин, онда књижевност заправо једина има истинску моћ да утиче на промене метода и прилагођава себи друге две области, као и њихове методологије. Наравно, морају се узети у обзир и други веома важни аспекти њиховог развоја, који сви заједно могу у будућности дати извесне одговоре на претходно напоменута питања.

Објављен је јануарско-фебруарски двоброј „Летописа Матице српске” (год. 199, књ. 511, св. 1-2) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Јовице Аћина, Слободана Мандића, Драгана Драгојловића, Зорана Славића, Димитрија Миленковића, Славољуба Марковића, Леле Марковић и Кофи Ањидохоа. Рубрика „Есеји” доноси текстове Наташе Катић о Светолику Ранковићу, Павла Зељића о Вуку Караџићу и Бранку Радичевићу, те Жаклине Дувњак Радић о Вељку Петровићу. Теме рубрике „Сведочанства” су тринаесто коло Антологијске едиције „Десет векова српске књижевности” Издавачког центра Матице српске о којем пишу Славко Гордић и Марко Недић, те роман „Ходочашће у Содому” Јовице Аћина кроз текст Александре Манчић. Рубрика „Поводи” доноси први део темата „Дубровачка књижевност – кроз историју до данас” (приредила Невена Варница), а аутори прилога су: Гордана Покрајац, Тања Ракић, Јана Петровић, Фата Егановић и Наташа Бановић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Јован Делић, Данка Спасојевић, Симонида Лончар, Емилија Поповић, Нина Стокић, Лазар Букумировић и Мирјана Бојанић Ћирковић. У рубрици „Из света” Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У четвртак, 16. фебруара 2023. године, у Матици српској, поводом обележавања 197. годишњице од оснивања Матице српске, одржана је традиционална Свечана седница. Након интонирања „Свечане песме Матице српске“, коју су написали Раша Попов и Душан Михалек, у извођењу Новосадског камерног хора (диригент доц. мр Божидар Црњански), у одсуству председника Матице српске проф. др Драгана Станића због болести, Свечану седницу Матице српске отворио је проф. др Срђан Шљукић, потпредседник Матице српске. Генерални секретар Матице српске др Милан Мицић је, потом, позвао присутне да минутом ћутања одају пошту члановима, сарадницима и добротворима Матице српске који су преминули између две Свечане седнице. Потпредседник Матице српске проф. др Срђан Шљукић присутнима је поднео извештај о активностима и раду Матице српске, подсетивши на значајне публикације и пројекте који су реализовани у претходној години.

Беседу „Уметност и пропаганда: кнез Михаило Обреновић и његово доба“, посвећену двестогодишњици рођења кнеза Михаила Обреновића“, одржао је проф. др Игор Борозан. Након беседе, мср Јелена Веселинов, управник послова Матице српске, прочитала је Уредбу о „Змајевој награди“ и тиме је отворила део Свечане седнице који је посвећен овој престижној награди Матице српске, која се традиционално додељује најбољој поетској збирци објављеној протекле године. Селимир Радуловић је прочитао одлуку Жирија да „Змајеву награду“ за 2022. годину додели Миодрагу Раичевићу за књигу песама „О стварима које је Хомер пропустио“ у издању Граматика. О награђеној књизи поезије говорио је проф. др Јован Делић, дописни члан САНУ. Добитник „Змајеве награде“ Миодраг Раичевић обратио се присутнима, а стихове награђене књиге говорио је драмски уметник Југослав Крајнов.

Својим присуством свечаност су увеличали представници градске власти, многе уважене личности из културног и научног живота, чланови, добротвори и пријатељи Матице српске. Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У четвртак, 9. фебруара 2023. године, на Педагошком факултету у Сомбору одржана је промоција издања насталих у оквиру пројекта „Жанровска укрштања српске и англофоне књижевности: преводна рецепција и књижевнотеоријска интерпретација“, који се већ пуну деценију реализује под окриљем Матице српске. Представљена су три зборника научних радова и студија „Сер Гавејн и Зелени витез: превод, тумачења и значења“.
Проф. др Владислава Гордић Петковић говорила је о руковођењу пројектом и уређивању зборника радова у којима су представљена истраживања чланова пројекта и спољних сарадника са универзитета у Новом Саду, Нишу, Крагујевцу и Косовској Митровици. Аутор студије „Сер Гавејн и Зелени витез: превод, тумачења и значења“ проф. др Младен Јаковљевић представио је први српски превод у стиху витешког романа који је једно од најзначајнијих остварења енглеске средњовековне књижевности. О радовима из зборника „Жанровска укрштања српске и англофоне књижевости 3“ говорила је проф. др Сања Голијанин Елез, продеканка за наставу и докторске студије Педагошког факултета у Сомбору, истакавши да се „драматизација и жанра и израза, као и дијалога жанровских преплитања, исказује као залог кохерентности овог зборника и многострукости истраживачких путоказа“. На промоцији је учествовала и стална сарадница пројекта др Наташа Гојковић са Педагошког факултета у Сомбору.

Из штапе је изашао научни часопис Зборник Матице српске за ликовне уметности број 50.

Током 2022. године Уредништво Зборника Матице српске за ликовне уметности, радило је у следећем саставу:
ВЛАДИМИР СИМИЋ, главни и одговорни уредник (Универзитет у Београду – Филозофски факултет), МИОДРАГ МАРКОВИЋ (Универзитет у Београду – Филозофски факултет), БРАНИСЛАВ ТОДИЋ (Универзитет у Београду – Филозофски факултет), АЛЕКСАНДАР КАДИЈЕВИЋ (Универзитет у Београду – Филозофски факултет), ИДИЈА МЕРЕНИК (Универзитет у Београду – Филозофски факултет)
ИГОР БОРОЗАН (Универзитет у Београду – Филозофски факултет), ДАНИЦА ПОПОВИЋ (Балканолошки институт САНУ), ДРАГАН ДАМЈАНОВИЋ (Универзитет у Загребу – Филозофски факултет), ALINA PAYNE (Harvard University, USA), TÜLAY ARTAN (Sabancı University, Istanbul), ANA ШВЕРКО (Институт за повијест умјетности, Сплит), ИВАН ДРПИЋ (University of Pennsylvania, USA), BISSERA PENTCHEVA (Stanford University, USA), FRIEDRICH POLLEROß (University of Vienna), IVÁN SZÁNTÓ (Eötvös Loránd University, Budapest)

Садржај свеске бр. 50 чине: чланци, расправе, прилози (22 рада) и прикази (7 радова), уредничко обраћање на српском и енглеском језику, Именски регистар, Географски региста, списак рецензената и Упутство за ауторе.

У рубрици ЧЛАНЦИ, РАСПРАВЕ, ПРИЛОЗИ објављени су радови Олге з. Шпехар, Бранке Ч. Вранешевић, У рубрици ЧЛАНЦИ, РАСПРАВЕ, ПРИЛОЗИ објављени су радови Олге З. Шпехар, Бранке Ч. Вранешевић, Кристине Ж. Милорадовић, Огњена Љ. Тутића, Данице Б. Комненовић, Зорана Д. Ракића, Мирослава А. Лазића, Даниеле Д. Королије Црквењaков, Косте С. Вуковића, Александре С. Человски, Бранислава Н. Тодића, Жужане T. Корхец Пап, Јелене А. Тодоровић, Саше М. Брајовић и Татјане M. Копривице, Лидије A. Мереник, Олге Д. Жакић, Јоване M. Николић, Анђеле М. Дукић, Игора Б. Борозана, Марије Р. Радисавчевић, Зорана Љ. Ерића и Јасмине Ђ. Чубрило.

У рубрици ПРИКАЗИ објављени су радови Игора Б. Борозана, Станиславе М. Јовановић Миндић, Снежане В. Мишић, Сање Д. Кипроски, Александра Ђ. Кадијевића, Андреја М. Вујновића и Љубице М. Вујовић

Комплетан PDF свих Зборника налази се овде, и у Репозиторијуму Народне библиотеке Србије.

У оквиру Музичких вечери Матице српске, у Свечаној сали, 9. фебруара 2023. године, приређен је концерт под називом „Из врта пој“. Наступио је Duo Allegria, којег чине флаутисткиња Стана Крстајић и виолинисткиња Дуња Каламир. На концерту су изведене композиције српских аутора писане за овај дуо: Дејана Деспића (писано за Дуњу), Душана Богдановића (премијерно изведено), Владимира Тошића, Драгане Јовановић, Милана Михајловића (премијерно изведено), Aне Крстајић, Милоша Раичковића (премијерно изведено) и Драгољуба Драгана Илића (премијерно изведено).

Осим присутних, директан пренос програма, публика је могла да прати и на YouTube каналу Матице српске.

У петак, 10. фебруара, у Свечаној сали Матице српске одржано је представљање књиге Зденке Валент Белић „Слика Срба у словачкој књижевности“, која је објављена у суиздаваштву Матице српске и Архива Војводине. Поздравну реч одржао је проф. др Драган Станић. О књизи су говорили и доц. др Михал Бабјак, др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине и ауторка.

Књига је превод дисертације са пуним називом „Имаголошки подстицаји за савремену књижевну естетику. Слика Срба у словачкој књижевности“ у оквиру докторских студија на Катедри естетике Филозофског факултета Универзитета Коменски у Братислави, под менторством проф. др Михала Бабјака. Предмет проучавања у овој књизи су слика Срба и српски мотиви у словачким књижевним делима као одраз словачких представа о колективним, „типичним“ особинама српског народа и српске културе. Рецензенти књиге су проф. др Мирослав Дудок и проф. др Михал Харпањ.

Истраживање је обухватило преглед дела која припадају словачкој књижевности од најстаријих путописних дневника из 16. века до савремене књижевности 21. века. Између ова два блиска народа постоје вишевековне везе и утицаји, а „у неким периодима српски мотиви у словачкој књижевности заузимали су кључно место, пре свега у време конституисања словачког народа“.

Штампање ове књиге омогућили су Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Представљање књиге је снимљено и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Из штампе је изашао Зборник Матице српске за славистику, св. 102 за 2022. годину. У овом броју објављено је 36 текстова у рубрикама „Студије и расправе“, „Прилози и грађа“, „Прикази“, „Хроника“. Сарадници у овој свесци Зборника Матице српске за славистику су др Наталија Билић, др Тихомир Брајовић, др Дмитриј Бреслер, др Јасмина Војводић, др Аркадиј Голденберг, др Јелена Гордејева, др Драгана Ђурић, др Оливера Жижовић, др Тамара Жужгина-Алахвердјан, др Ирина Зикова, др Корнелија Ичин, др Марина Јањић, мср Лана Јекнић, др Александра Корда Петровић, мср Марија Кувекаловић, др Јелена Кусовац, др Игор Лошчилов, др Игор Лошчилов, мср Глеб Маматов, мср Немања Марјановић, др Саша Марјановић, др Бранкица Марковић, Оксана Микитјук, мр Горан Милашин, мср Нада Милићевић, мср Весна Николић, мр Мерима Омерагић, др Михаил Павловец, др Александра Павловић, др Дмитриј Сичинава, Биљана Стикић, др Јелена Тиришкина, др Јелена Толстој, др Марина Уртминцева, др Андреј Устинов, др Андреј Фаустов, др Владимир Фешченко и др Ирена Шпадијер.

Зборник је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

Из штампе је изашао Зборник Матице српске за класичне студије бр. 24 за 2022. годину. У рубрици „Студије и чланци“ своје радове објавили су Victor Castellani, Срђан Дамњановић, Горан Рујевић, Мирко Обрадовић, Снежана Ферјанчић, а у рубрици „Рецепција и наслеђе“ објавили су Kurt A. Raaflaub, Јован Попов, Мирјана Глигоријевић Максимовић. За „Преиспитивања“ писао је Милорад Стојић, а приказе књига објавили су Немања Вујчић и Александар Симић. Часопис уређује међународна редакција састављена од најистакнутијих научника код нас и у свету. Главни и одговорни уредник је проф. др Ксенија Марицки Гађански.

Зборник је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

У оквиру рада Одељења за књижевност и језик Матице српске објављена је књига „Бука руске авангарде“ Корнелије Ичин. Ова књига нуди посве нов поглед на руску авангарду с почетка 20. века јер је посматра у контексту филозофских концепција и нових научних открића. У овој књизи се на нов начин разматра уметност футуриста (дијалог Хлебњикова с концепцијом државе Платонова, заум Кручониха и његов утицај на супрематизам Маљевича, конструктивистичка поезија Ивана Аксјонова и слике Александре Екстер), обериута (стваралаштво Хармса у контексту религиозних размишљања и Веденског у контексту космогонијских процеса), те сликара, који су сарађивали с футуристима (Маљевич, Филонов, Чекригин, Гончарова, Ларионов).

„Бука руске авангарде“ састоји се од радова које је проф. др Корнелија Ичин писала током десет година и објављивала у страној научној периодици на руском језику. Ови радови су имали велики одјек у научној средини, будући да је проф. др Корнелија Ичин велики и у свету познати зналац руске авангарде и руске књижевности 20. века у целини. „Бука руске авангарде“ на српском језику, несумњиво, јесте потребна књига не само за специјалисте за руску књижевност, него и за све које интересује руска авангардна поезија и ликовна уметност.

Рецензенти књиге су проф. др Игор Смирнов, проф. др Џон Боулт, проф. др Синити Мурата. Штампање ове књиге омогућило је Министарство културе Републике Србије и Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност.